Википедија

Moris Bišop

Moris Rupert Bišop (Maurice Rupert Bishop; 29. maj 1944 — 19. oktobar 1983) bio je grenadski političar i revolucionar. Bio je vođa marksističke vlade na ostrvu od 1979. do 1983. godine.

Moris Bišop
Bišop u poseti Istočnoj Nemačkoj 1982.
Lični podaci
Datum rođenja(1944-05-29)29. maj 1944.
Mesto rođenjaAruba, Holandija
Datum smrti19. oktobar 1983.(1983-10-19) (39 god.)
Mesto smrtiFort Rupert, Grenada
UniverzitetUniverzitet u Londonu
Profesijapravnik, političar
Porodica
SupružnikAnđela Bišop
Politička karijera
Politička
stranka		Novi zajednički poduhvat za blagostanje, obrazovanje i oslobođenje
Premijer Narodne revolucionarne vlade Grenade
13. mart 1979 — 19. oktobar 1983.
PrethodnikErik Gejri
NaslednikBernard Kord

Biografija uredi

Rođen je 1944. godine na Arubi. Nakon završetka srednje škole, diplomirao je pravo na Londonskom univerzitetu. U Britaniji je radio dve godine, gde je učestvovao u organizovanju i podupiranju antirasističkih kampanja. Posle toga se 1970. vratio na Grenadu i postao aktivan u politici.

Decembra iste godine, učestvovao je u demonstracijama podrške medicinskim sestrama, koje je premijer Erik Gejri otpustio jer su se žalile na slabe plaće. Policija je uhapsila 40 ljudi, a među njima i Bišopa. Bišop i još pet ljudi bili su osuđeni da su bili organizatori demonstracija, ali su njihovi drugovi sakupili deset najboljih advokata sa Kariba i oslobodili ih nakon sedam meseci suđenja.[1]

Marta 1972, Bišopov stari prijatelj, Junison Juajtmen, nakon poraza na izborima protiv Erika Gejrija, osnovao je Jedinstveni pokret za blagostanje, obrazovanje i oslobođenje (skraćenica na engleskom, JEWEL, u prevodu dragi kamen). Bišop je u oktobru osnovao Pokret narodnog udruženja, da bi se u 11. marta 1973, oba pokreta ujedinila u partiju Pokret Nju džul.[2] Bišop i Juajtmen bili su glavni vođe pokreta.[3]

Jedan dan pre proglašenja nezavisnosti Grenade od Velike Britanije, policija je, 6. februara 1974, zatvorila Bišopa pod optužbom da je nameravao izvršenje državnog udara.[4] Pušten je 8. februara, nakon čega je na neko vreme otišao u SAD. U Grenadu se vratio u martu iste godine.

Krajem novembra 1975. godine, Pokret Nju džul ušao je u sastav parlamenta[5] i osvojio 6 od 15 mesta.[3] Bišop je bio jedan od poslanika partije u parlamentu. Posle toga je nekoliko godina bio vođa opozicije. Sredinom 1978, pripadnici Nju Džula počeli su pripreme za svrgavanje Erika Gejrija.[6]

Vođa Revolucionarne vlade uredi

Dana 13. marta 1979, Bišop i 50 naoružanih ljudi su u 4 časa ujnutro izvršili revoluciju na Grenadi i srušili vladu Erika Gejrija,[7] koji je u tom trenutku bio izvan zemlje. Bišop je posle toga postao novi premijer države i uspostavio dobre odnose sa Kubom. Uprkos uvođenju marksizma, Bišop je zadržao dobre odnose sa Velikom Britanijom, zbog čega je Grenada bila jedina socijalistička država na čijem je čelu bio monarh.

Zalagao se za radnička prava, prava žena i borbu protiv rasizma i Aparthejda.[8] Ubrzo je bila osnovana i Nacionalna organizacija žena, koja je zajedno sa ostalim sličnim organizacijama učestvovala u donošenju političkih odluka. Žene su bile plaćene jednako kao muškarci, imale su plaćen porodiljni dopust, a seksualna diskriminacija je proglašena nezakonitom. Diljem zemlje bili su osnivani centri za obrazovanje, bolnice i omladinski centri. Organizovane su i državne farme na kojima je radila većina do tada nezaposlenog stanovništva. Uz pomoć kubanske vlade, osnovana je i ribarska flota Grenade. Bišop je smatrao turizam glavnim izvorom prihoda za Grenadu, pa je uz pomoć Kubanaca započeo izgradnju velikog međunarodnog aerodroma u novembru 1979. godine.

Bišop je tokom svoje vladavine posetio mnoge zemlje Istočnog bloka i Latinske Amerike, Kubu, SAD i Venecuelu 1979,[9] Alžir, Siriju, Libiju, Irak, Ujedinjeno Kraljevstvo i Ekvador 1980, Meksiko 1981,[10] Francusku, NR Bugarsku, Istočnu Nemačku i SSSR 1982.[11] i Severnu Koreju, Trinidad i Tobago, NR Mađarsku i Čehoslovačku 1983. godine.[12]

Dana 19. juna 1980, izvršen je neuspešan atentat na Bišopa. Za vreme trajanja vojne parade kojoj je psrisustvovalo 4.000 ljudi, eksplodirala je bomba koja je usmrtila 13-godišnju Lorin Filip i 23-godišnju Loris Hemfri, a ranila 90-ak ljudi. Bišop je u obraćanju javnosti za napad optužio CIA-u, kao deo operacije „Piramida“ u svrgavanju revolucionarne vlade na Grenadi.[13]

Smrt i kraj revolucije uredi

Godine 1983, unutar vrha vlasti formirala se frakcija pod vođstvom Bernarda Korda, koji je zahtevao da deli vlast sa Bišopom ili da ovaj preda ostavku. Kord je bio vođa ortodoksne marksističke linije, koja je bila protiv dolaska stranaca na ostrvo u sklopu turističkog programa. Bišop je odbio Kordove zahteve, pa je početkom oktobra bio prisilno smešten u kućni pritvor. Posle toga su diljem ostrva usledile velike demonstracije, čiji su učesnici zahtevali puštanje Bišopa. Demonstranti su ubrzo sami oslobodili Bišopa i zajedno s njim krenuli prema sedištu grenadske armije u Fort Rupertu (danas Sent Džordžiz). Nakon njihova dolaska, u Fort Rupert je upućena vojska. U sukobu koji je usledio, ubijen je velik broj civila. Bišop iz još sedam ministara uz njegove vlade su bili uhvaćeni i streljani 19. oktobra.

Istog dana, general armije Hadson Ostin, izvršio je udar protiv Korda i proglasio se šefom vojne hunte. Šest dana posle, američki predsednik Ronald Regan iskoristio je nasilje i nerede na ostrvu za izvršenje vojne invazije 25. oktobra, kojom je srušen marksistički režim. Kord, Hadson i ostali pučisti bili su isprva osuđeni na smrtne kazne, koje su im posle preinačene u doživotni zatvor.

Nasleđe uredi

U njegovu čast, međunarodni aerodrom u Grenadi nazvan je „Moris Bišop“, 29. maja 2009. godine.[3]

Izvori uredi

  1. ^ Luna, Horhe Grenada: revolюcionnыe godы / M.1984 — S. 85.
  2. ^ Luna, Horhe Grenada: revolюcionnыe godы / M.1984 — S. 86 — 87.
  3. ^ a b v Ann Elizabeth Wilder. (2001—2011). „Maurice Rupert Bishop [1944-1983]”. The Grenada Revolution Online (na jeziku: angliйskiй). Pristupljeno 24. 12. 2011. 
  4. ^ Luna, Horhe Grenada: revolюcionnыe godы / M.1984 — S.95.
  5. ^ Luna, Horhe Grenada: revolюcionnыe godы / M.1984 — S.97.
  6. ^ Luna, Horhe Grenada: revolюcionnыe godы / M.1984 — S. 101.
  7. ^ Luna, Horhe Grenada: revolюcionnыe godы / M.1984 — S. S. 102-103.
  8. ^ Oxford Dictionary of Political Biography: Maurice Bishop http://www.answers.com/topic/maurice-bishop (retrieved 18/03/2011)
  9. ^ Ežegodnik BSЭ. 1980/M.1980 — S.238.
  10. ^ Ežegodnik BSЭ. 1982/M.1982 — S.249.
  11. ^ Ežegodnik BSЭ. 1983/M.1983 — S.56.
  12. ^ Ežegodnik BSЭ. 1984/M.1984 — S.243.
  13. ^ Luna, Horhe Grenada: revolюcionnыe godы / M.1984 — S. S. 148-151.

Literatura uredi

  • Luna, Horhe. Grenada: revolюcionnыe godы, M.1984
  • Jacobs W.R., Jacobs J. Grenada: the Routh to Revolution. La Habana, 1980
  • Luna J. Granada. La nueva joya del caribe / Educiones politicas Editoral de Ciencias Sociales, La Habana, 1982

Vidi još uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Moris Bišop na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Морис_Бишоп&oldid=26117184”