Википедија

Muzej Orse

музеј у Француској

Muzej Orse[3] (franc. Le musée d'Orsay), uglavnom pogrešno transkribovan kao Orsej, francuski je nacionalni muzej u Parizu, na levoj obali Sene, u 7. arondismanu.

Muzej Orse
Kraljevska tačka i muzej Orse, Pariz 10. jula 2020.
Osnivanje1986.
LokacijaPariz
 Francuska
Vrstaumetnički muzej, muzej dizajna/tekstila, istorijska lokacija[1]
Posetioci3 miliona (2009)[2]
DirektorSerge Lemoine
Veb-sajtwww.musee-orsay.fr
Fasada muzeja Orse

Kolekcije muzeja Orse reprezentuju zapadno slikarstvo i skulpturu iz perioda 1848—1914, ali i dekorativne umetnosti, fotografiju i arhitekturu. Pariski Muzej Luvr izlaže dela iz perioda pre 1848, dok Muzej savremene umetnosti (Centar Žorž Pompidu) izlaže noviju umetnost. Najznačajniji deo kolekcije čini zbirka impresionističkog slikarstva, pri čemu ovaj muzej poseduje najvredniju kolekciju ove umetnosti u svetu. Muzej Orse povremeno organizuje specijalne izložbe koje su posvećene pojedinim umetničkim pravcima, umetnicima ili pitanjima iz teorije umetnosti.[4][5]

Zgrada muzeja Orse nekada je bila železnička stanica Orse. Originalnu građevinu iz 1898. je projektovao Viktor Lalu. Ona je rekonstruisana 1983—1986. i adaptirana za potrebe muzeja. U zgradi je stvoreno 20.000 m² izložbenog prostora na 4 sprata. Novi muzej je otvorio francuski predsednik Fransoa Miteran 1. decembra 1986.

Muzej je 2022. imao 3,2 miliona posetilaca, u odnosu na 1,4 miliona u 2021. Bio je šesti najposećeniji muzej umetnosti u svetu 2022. i drugi najposećeniji muzej umetnosti u Francuskoj, posle Luvra.[6][7]

Istorija uredi

 
Muzej Orse viđen sa mosta Leopolda Sedara Sengora
 
Časovnik Muzeja Orse, Viktor Lalu, glavna dvorana
 
Unutrašnjost muzeja.

Zgrada muzeja je prvobitno bila železnička stanica, Gear Orse,[8] izgrađena za Železnicu od Pariza do Orleansa[9] i završena na vreme za Svetsku izložbu 1900[10][11] prema dizajnu tri arhitekte: Lusjan Magne, Emil Benard i Viktor Lalu. Dizajn stanice Orse smatrao se „anahronizmom“.[12] Budući da su vozovi bili toliko moderna inovacija za to vreme, arhitekte i dizajneri očekivali su zgradu koja će otelotvoriti moderne osobine ovog novog načina prevoza. Stanica Orse je umesto toga bila prožeta inspiracijom iz prošlosti za koncept fasade do te mere da je to prikrivalo najsavremeniju tehnologiju iznutra. To je bio terminus železnice jugozapadne Francuske do 1939. godine.

Do 1939. godine kratke platforme stanice postale su neprikladne za duže vozove koji su počeli da se koriste za glavne linije. Nakon 1939. godine, stanica je korištena za prigradski saobraćaj, a deo je postao poštanski centar tokom Drugog svetskog rata. Zatim je korištena kao set za nekoliko filmova, poput Kafkinog Suđenja, koji je adaptirao Orson Vels, i kao utočište Pozorišne kompanije Reno-Baro i za održavanje aukcija, dok se Hotel Druro obnavljao.[13][14]

Sedamdesetih godina započeti su radovi na izgradnji tunela dužine 1 km ispod stanice kao deo stvaranja linije C Regionalne ekpresne mreže[15] sa novom stanicom ispod stare stanice. Godine 1970, izdata je dozvola za rušenje stanice, ali se Žak Duamel, ministar za kulturna pitanja, usprotivio planovima da se umesto izgradi novi hotel. Stanica je stavljena na dopunsku listu istorijskih spomenika i konačno stavljena na spisak spomenika 1978. godine. Predlog da se stanica pretvori u muzej došao je od direkcije Muzeja Francuske. Ideja je bila da se izgradi muzej koji će premostiti jaz između Luvra i Nacionalnog muzeja moderne umetnosti u Centru Žorž Pompidu. Plan je prihvatio Žorž Pompidu i studija je naručena 1974. Godine 1978, organizovano je takmičenje za dizajn novog muzeja. ACT Arhitektura, tim od troje mladih arhitekata (Pjer Kolbol, Reno Bardon i Žan-Pol Pilipo), dobio je ugovor koji je podrazumevao stvaranje 20,000 m2 (215,28 sq ft) novog prostora na četiri sprata. Građevinske radove je izvelo preduzeće Buig.[16] Godine 1981, italijanski arhitekta Gae Aulenti je izabrana za dizajn enterijera, uključujući unutrašnji raspored, dekoraciju, nameštaj i opremu muzeja. U julu 1986. muzej je bio spreman da primi svoje eksponate. Trebalo je šest meseci da se postavi oko 2000 slika, 600 skulptura i drugih dela. Muzej je zvanično otvorio u decembru 1986. godine tadašnji predsednik Fransoa Miteran.

Od 2020. godine, Muzej Orse bi trebalo da pretrpi radikalnu transformaciju tokom sledeće decenije, koju delimično finansira anonimni američki pokrovitelj koji je donirao 20 miliona evra za projekat zgrade poznat kao Širom otvoreni Orse (Orsay Grand Ouvert). Poklon je dostavljen preko Američkih prijatelja Muzeja Orse.[5]

 
Festivalska dvorana Muzeja Orse

Trg pored muzeja prikazuje šest bronzanih alegorijskih skulpturalnih grupa u nizu, prvobitno proizvedenih za Univerzalnu ekspoziciju:[17]

Kolekcija uredi

Među najpoznatijim delima izloženim u Muzeju Orse su Maneova „Olimpija“ i „Doručak na travi“, Renoarov „Mulen de la Galet“, Van Gogov „Autoportret“, dela Rodena, Monea, Degaa, Kurbea i drugih.

Zastupljeni umetnički pravci uredi

Galerija uredi

Reference uredi

  1. ^ „Musée d'Orsay: About”. ARTINFO. 2008. Pristupljeno 30. 7. 2008. 
  2. ^ „Exhibition and museum attendance figures 2009” (PDF). The Art Newspaper. London. april 2010. Arhivirano iz originala (PDF) 02. 10. 2013. g. Pristupljeno 20. 5. 2010. 
  3. ^ Pešikan, Mitar; Jerković, Jovan; Pižurica, Mato (2010). Pravopis srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska. str. 235, 401. ISBN 978-86-7946-079-0. 
  4. ^ „Paris facts”. Paris Digest. 2018. Pristupljeno 2018-09-16. 
  5. ^ a b Gareth Harris (March 6, 2020), Anonymous €20m donation kickstarts Musée d’Orsay transformation The Art Newspaper.
  6. ^ "The Art Newspaper", March 27, 2023
  7. ^ [1] Franceinfo Culture, 5 January 2023
  8. ^ „PRR Chronology” (PDF). mart 2005. str. 10. Pristupljeno 16. 7. 2010. 
  9. ^ „Compagnie du chemin de fer de Paris à Orléans et compagnies absorbées”. www.archivesnationales.culture.gouv.fr (na jeziku: French). Archives nationales (France). Arhivirano iz originala 27. 9. 2011. g. Pristupljeno 17. 7. 2011. 
  10. ^ Ageorges, Sylvain, Sur les traces des Exposition universelles (2006), pp. 12–15
  11. ^ Allwood, John (1977), The Great Exhibitions, Great Britain: Cassell & Collier Macmillan Publishers, pp. 7–107.
  12. ^ Mainardi, Patricia (1987). „Postmodern History at the Musée d'Orsay”. October. 41: 31—52. ISSN 0162-2870. JSTOR 778328. doi:10.2307/778328. 
  13. ^ „La Gazette Drouot - L'hebdo des ventes aux enchères”. gazette-drouot.com. 
  14. ^ „Stewart-Lockhart takes over the reins at SOFAA”. antiquestradegazette.com. Arhivirano iz originala 31. 03. 2016. g. Pristupljeno 19. 02. 2021. 
  15. ^ „Regional Rail for New York City – Part I”. 16. 7. 2009. 
  16. ^ „Bouygues website: Musée d'Orsay”. Bouygues.com. Arhivirano iz originala 5. 12. 2008. g. Pristupljeno 20. 6. 2012. 
  17. ^ David Oakes Woodbury (1949). A Measure for Greatness: A Short Biography of Edward Weston. McGraw-Hill. str. 83. Pristupljeno 2009-01-04. 
  18. ^ „Aix, ville de Cézanne, office de tourisme d'Aix-en-Provence.” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 28. 9. 2007. g.   (2.21 MB)
  19. ^ „Achille Emperaire, musée d'Orsay.”. Arhivirano iz originala 29. 9. 2007. g. Pristupljeno 3. 7. 2007. 

Literatura uredi

  • Ageorges, Sylvain (2006), Sur les traces des Expositions Universelles (in French), Parigramme. ISBN 978-28409-6444-5
  • Fahr-Becker, Gabriele (2015). L'Art Nouveau (in French). H.F. Ullmann. ISBN 978-3-8480-0857-5.
  • Lahor, Jean (2007) [1901]. L'Art nouveau (in French). Baseline Co. Ltd. ISBN 978-1-85995-667-0.
  • Mabire, Jean-Christophe, L'Exposition Universelle de 1900 (in French) (2019), L.Harmattan. ISBN 27384-9309-2
  • Sato, Tamako (2015). Alphonse Mucha - the Artist as Visionary (na jeziku: engleski). Cologne: Taschen. ISBN 978-3-8365-5009-3. 
  • Alexander C. T. Geppert: Fleeting Cities. Imperial Expositions in Fin-de-Siècle Europe, Basingstoke/New York: Palgrave Macmillan, 2010.
  • Richard D. Mandell, Paris 1900: The great world's fair (1967)
  • Grapard, Ulla (2003). „Trading Bodies, Trade in Bodies: The 1878 Paris World Exhibition as Economic Discourse”. Ur.: Zein-Elabdin, Eiman O.; Charusheela, S. Postcolonialism meets Economics. Routledge. str. 91—112. ISBN 0-415-28726-X. 
  • Mackay, James, The Dictionary of Sculptors in Bronze, Antique Collectors Club, Woodbridge, Suffolk 1977.
  • Hermann Alexander Müller, Allgemeines Künstler-lexicon, Literarische Anstalt, Rütten & Loening, 1901, page 219.

Spoljašnje veze uredi

 
Muzej Orse na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Музеј_Орсе&oldid=27554164”