Википедија

Mukopolisaharidoza tip I S

Mukopolisaharidoze tip IS (skraćeno MPS tip IS) poznata kao Scheie sindrom lakši je oblik mukopolisaharidoze tip I bolesti iz grupa naslednih poremećaja uzrokovanih nedostatkom specifičnih lizozomskih enzima uključenih u degradaciju glikozaminoglikana (skraćeno GAGs ) ili mukopolisaharida. Akumulacija delimično degradiranih produkata GAG-a izaziva smetnje u ćeliji, tkivu i narušava funkcije pojedinih organa.[3]

Scheie sindrom
Molekul dermatan sulfata koji se akumuliraju u lizozomima pacijenata sa MPS I
SimptomiSimptomi su varijabilni, ali mogu uključivati: blaže poreemećaje u učenju, psihijatrijske probleme, vizuelne probleme, skeletne deformacije, sindrom karpalnog tunela, bolest aortni zalistka i/ili apneju tokom spavanja.
Vreme pojaveSimptomi se mogu pojaviti do 5 godine; dijagnoza se obično postavlja nakon 10 godina
Uzrocinedostatkom enzima alfa-L-iduronidaze
Slična oboljenjaMPS I; Hanterov sindrom; ostale mukopolisaharidoze
LečenjeZamenska terapija enzimima; hirurški
PrognozaSmrt se obično javlja pre 12 godina (Hurler sindrom/ teški oblik); Životni vek može biti normalan (Scheie sindrom, određena forma)
Frekvencija1 u 500.0000.[1][2]

Nedostatak alfa-L-iduronidaze može dovesti do širokog spektra fenotipskog angažovanja sa 3 glavna priznata klinička subjekta: Hurlerov sindrom (MPS tip IH; 607014), Hurler-Scheie sindrom (MPS IH/S; 607015), i Scheie sindrom (MPS tip IS). Hurlerov i Scheie sindrom predstavljaju fenotipove MPS tip I sindroma na težem (MPS IHS) i lakšem (MPS tip IS) kraju kliničkog spektra, a Hurler-Scheie sindrom je intermedijerni oblik u fenotipskoj ekspresiji.[4]

Istorija

uredi

Najteži oblik mukopolisaharidoze tip I, koji uključuje zamagljivanje rožnjače, abnormalnosti skeleta i mentalnu retardaciju, dobio je naziv Hurlerov sindrom po nemačkoj pedrijatrici Gertrudi Hurler, koja je prva opisala poremećaj 1919. godine.[5][6]

Godine 1962, američki lekar Harold Glendon Scheie (1909–1990), identifikovo je blažu varijantu Hurlerovog sindroma, MPS tip IS koja je po njemu nazvana Scheie sindrom.[7]

McKusick, V. A. i sar. (1972) predložili su da se Hurlerov sindrom nazove — mukopolisaharidoza tip I H (skraćeno MPS tip I H) a Scheie sindrom — mukopolisaharidoza tip I S (skraćeno MPS tip I S).[8]

Godine 1985. Rubiček i sar. prikazali su pet pacijenata sa nedostatkom alfa-L-iduronidaze i fenotipom koji je atipičan za Hurlerov sindrom i Scheie sindrom. Među raznim mogućim objašnjenjima za ovaj fenotip, oni su prihvatili tumačenje koja se zasniva na postojanju genetičkih varijanti za neke od slučajeva, koje su uzrokovane različitim mutacijama.[9]

Epidemiologija

uredi

Prevalenca sindroma se procenjuje na 1 slučaj na 500.000.[1]

Etiologija

uredi

MPS tip IS je uzrokovan mutacijama u IDUA genu (4p16.3) što dovodi do parcijalnog nedostatka enzima alfa-L-iduronidaze i lizozomske akumulacije dermatan sulfata i heparan sulfata.[10]

Klinička slika

uredi

Simptomi se najčešće javljaju posle 5 godina, ali su tako blagi da se dijagnoza često ne uzima u obzir sve do 10 godine ili odrasle dobi.

  • Pacijenti su skoro normalne visine i ne pokazuju intelektualni nedostatak.
  • Zamućenje rožnjače se odvija progresivno i difuzno, obično posle četvrte godine života.
  • Glaukom je češći nego kod Hurlerovog sindroma
  • Pacijenti su blago izmenjenog izglda lica, uključujući i velika usta sa debelim usnama.
  • Često je prisutna rinoreja i neurosenzualni gubitak sluha,
  • Zglobovi su kruti (zbog kontraktura), i prate ih blage promene skeleta i sindrom karpalnog tunela.

U težim oblicima može se javiti

  • bolest aortnog zalistka,
  • kompresija cervikalne kičmene moždine, izazvana infiltracijom glikozaminoglikana u duri, što može dovesti do spastične paresije, ako se ne popravi neurohirurškim intervencijama.[11]

Dijagnoza

uredi

Rana dijagnoza je teška zbog prvih nespecifičnih kliničkih simptoma, ali je od suštinskog značaja za hitno iniciranje tretmana.

Dijagnoza se zasniva na detekciji povećanog izlučivanja u mokraći heparan sulfata i dermatan sulfata i genetskim testovima. Testiranje sa zasniva na primeni bojenja metilen plavim i GAG elektroforezi, i dokazivanju nedostatka enzima u leukocitima i fibroblastima.[1]

Pošto je u mukopolisaharidozi tip I S napadnuta većina organa koji su kod dece u fazi formiranja, važno je pratiti sve potencijalne komplikacije, najmanje jednom godišnje nakon potvrde dijagnoze. Ovi pregledi treba da uključuju neurološku procenu i procenu funkcija očiju, sluha, srca, pluća, skeleta i zuba. Ponekad su potrebni rendgenski snimci ili druge dodatne dijagnostičke metode za izvođenje ovih kontrolnih ispitivanja.

Prenatalna dijagnoza

uredi

Prenatalna dijagnoza mukopolisaharidoza tip I S, danas je moguća uz pomoću amniocenteze i uzorkovanja sloja tkiva u embrionu (biopsijom horionskih resica). Dijagnoza mora biti potvrđena pre 11 nedelja gestacije.[1]

Diferencijalna dijagnoza

uredi

Diferencijalno dijagnostički treba imati u vidu sledeće bolesti:

Terapija

uredi

Tretman se mora zasnivati na angažovanju multidisciplinarnnog tima specijalista, uključujući i fizioterapeuta za održavanje obima pokreta. Sa terapijom treba početi što pre jer rani tretman usporava progresiju bolesti.

Enzimska zamenska terapija zasniva se na primeni laronidaza, koji je odobrena za upotrebu 2003. godine od strane evropskog komiteta za lekove kao kao lek za lečenje dece. Primenjuje se pod Pod kontrolom u nedeljnim infuzijama u cilju poboljšavanja plućnih funkciji i pokretljivosti zglobova.

Enzimsku zamensku terapija treba započeti čim se dijagnoza postavi i generalno je efikasna za pacijente koji čekaju na transplantaciju hematopoetskih matičnih ćelija.

Izvori

uredi
  1. ^ a b v g „Syndrome de Scheie”. Orphanet, ORPHA:93474. Pristupljeno 26. 6. 2018. 
  2. ^ „Mucopolysaccharidoses Fact Sheet”. National Institute of Neurological Disorders and Stroke. 15. 11. 2017. Pristupljeno 25. 6. 2018. 
  3. ^ Wraith JE. Mucopolysaccharidoses and oligosaccharidoses. In: Saudubray J-M, van den Berghe G, Walter JH, eds. Inborn Metabolic Diseases: Diagnosis and Treatment. 5th ed. New York, NY: Springer; 2013:chap 40.
  4. ^ McKusick, V. A., Howell, R. R., Hussels, I. E., Neufeld, E. F., Stevenson, R. E. Allelism, nonallelism and genetic compounds among the mucopolysaccharidoses. Lancet 299: 993-996, 1972.
  5. ^ Hurler's syndrome na sajtu Who Named It
  6. ^ Hurler, G. (1919). „Über einen Typ multipler Abartungen, vorwiegend am Skelettsystem”. Zeitschrift für Kinderheilkunde. Berlin. 24: 220—234. 
  7. ^ Moore, David; Connock, Martin J.; Wraith, Ed; Lavery, Christine (1. 1. 2008). „The prevalence of and survival in Mucopolysaccharidosis I: Hurler, Hurler-Scheie and Scheie syndromes in the UK”. Orphanet Journal of Rare Diseases. 3: 24. ISSN 1750-1172. PMC 2553763  . PMID 18796143. doi:10.1186/1750-1172-3-24. 
  8. ^ McKusick, V. A., Howell, R. R., Hussels, I. E., Neufeld, E. F., Stevenson, R. E. Allelism, nonallelism and genetic compounds among the mucopolysaccharidoses. Lancet 299: 993-996, 1972. Note: Originally Volume I. [PubMed: 4112371, related citations] [Full Text]
  9. ^ Roubicek M, Gehler J, Spranger J. The clinical spectrum of alpha-L-iduronidase deficiency. Am J Med Genet. 1985 Mar;20(3):471-81.
  10. ^ Menon, K. P., Tieu, P. T., Neufeld, E. F. Architecture of the canine IDUA gene and mutation underlying canine mucopolysaccharidosis I. Genomics 14: 763-768, 1992.
  11. ^ Pyeritz RE. Inherited diseases of connective tissue. In: Goldman L, Schafer AI, eds. Goldman-Cecil Medicine. 25th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2016:chap 260.
  12. ^ Spranger JW. Mucopolysaccharidoses. In: Kliegman RM, Stanton BF, St. Geme JW, Schor NF, eds. Nelson Textbook of Pediatrics. 20th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2016:chap 88.

Literatura

uredi
  • Fauci AS, et al., eds. Harrison’s Principles of Internal Medicine, 14th Ed. New York, NY: McGraw-Hill, Inc; 1998:2169-76.
  • Beighton P, ed. Mckusick’s Heritable Disorders of Connective Tissue. 5th ed. St. Louis, MO: Mosby-Year Book, Inc; 1993:1118-9.
  • Eto Y, Ohashi T, Gene therapy/cell therapy for lysosomal storage disease. J Inherit Metab Dis. 2000;293-8.
  • Triggs-Raine B, et al., Mutations in HYAL1, a member of a tandemly distributed multigene family encoding disparate hyaluronidase activities, cause a newly described lysosomal disorder, mucopolysaccharidosis IX. Proc Natl Acad Sci USA. 1999;95:6296-300.
  • Natowicz MR, et al., Clinical biochemical manifestations of hyaluronidase deficiency. N Engl J Med. 1996;335:1029-33.
  • Herrick IA, et al., The mucopolysaccharidoses and anaesthesia: a report of clinical experience. Can J Anaesth. 1988;35:67-73.
  • Sjogren P, et al., Mucopolysaccharidoses and anaesthetic risks. Acta Anaesthesiol Scand. 1987;31:214-8.
  • Caruso RC, et al., Electroretinographic findings in the mucopolysaccharidoses. Ophthalmology. 1986;93::1612-6.

Spoljašnje veze

uredi
Klasifikacija
Spoljašnji resursi
 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мукополисахаридоза_тип_I_S&oldid=27441864”