Nagrada Zoran Radmilović
Nagrada Zoran Radmilović je glumačko priznanje, nagrada za glumačku bravuru, koju od 1988. godine dodeljuje kompanija „Novosti“ na Sterijinom pozorju u Novom Sadu.[1]
Dobitniku se uručuje figurina Zorana Radmilovića u liku kralja Ibija.[1]
Godine 1992. osnovana je Fondacija „Zoran Radmilović“ koja od 1993. godine zajedno sa „Novostima“ učestvuje u dodeli ove nagrade, osim toga ona organizuje festival „Dani Zorana Radmilovića“ u Zaječaru.[2]
Dobitnici uredi
Dosadašnji dobitnici ove nagrade su:
- 1988 — Milan Gutović za ulogu Uče u drami „Ruženje naroda u dva dela“[3]
- 1989 — Lazar Ristovski za ulogu Pavla u predstavi „Original falsifikata“
- 1990 — Žarko Laušević za ulogu u predstavi „Kanjoš Macedonović“
- 1991 — Anica Dobra za ulogu Nevena u predstavi „Urnebesna tragedija“
- 1992 — Branimir Brstina
- 1993 — Lidija Stevanović
- 1994 — Dragan Mićanović
- 1995 — Goran Šušljik
- 1996 — Rastko Lupulović
- 1997 — Branimir Popović
- 1998 — Sergej Trifunović
- 1999 — Anita Mančić za ulogu u predstavi „Karolina Nojber“[4]
- 2000 — Nebojša Dugalić
- 2001 — Nebojša Glogovac
- 2002 — Milica Mihajlović za ulogu Gospave u predstavi „Čudo u Šarganu“[5]
- 2003 — Jelena Đokić za ulogu princeze Ateh u „Hazarskom rečniku“[6]
- 2004 — Aleksandra Janković za ulogu Irene u predstavi „Amerika, drugi deo“[7]
- 2005 — Nenad Jezdić za ulogu „Lepi Dule“ u predstavi „Smrtonosna motoristika“[8]
- 2006 — Isidora Minić za ulogu Nadežde u predstavi „Skakavci“
- 2007 — Jasna Đuričić za ulogu Majke u predstavi „Ja ili neko drugi“[9]
- 2008 — Ljubomir Bandović za ulogu u predstavi „Ćeif“[10]
- 2009 — Nada Šargin za ulogu Roze u predstavi „Nevinost“
- 2010 — Gordan Kičić za ulogu Vufa u predstavi „Kosa“
- 2011 — Nikola Đuričko za uloge u predstavi „Metamorfoze“[11]
- 2012 — Hana Selimović za ulogu Sene Zolj u predstavi „Otac na službenom putu“[12]
- 2013 — Slobodan Stefanović za ulogu Manulaća u predstavi „Zona Zamfirova“[1]
- 2014 — Goran Jevtić za ulogu Živke u predstavi „Gospođa ministarka”[13]
- 2015 — Branislav Lečić
- 2016 — Miloš Samolov
- 2017 — Boris Milivojević
- 2018 — Katarina Žutić
Reference uredi
- ^ a b v M. Lj. Popović. „Slobodanu Stefanoviću uručena nagrada „Zoran Radmilović“ („Večernje novosti“, 31. oktobar 2013)”. Novosti.rs. Pristupljeno 17. 8. 2014.
- ^ Fondacija „Zoran Radmilović“
- ^ S. Todorović. „Milan Lane Gutović selektor u Zaječaru („Politika“, 4. novembar 2012)”. Politika.rs. Pristupljeno 17. 8. 2014.
- ^ „44. Sterijino pozorje („Vreme“, 3. jul 1999)”. Vreme.com. Arhivirano iz originala 20. 08. 2014. g. Pristupljeno 17. 8. 2014.
- ^ „Nagrada došla u prave ruke”. Balkanmedia.com. 1. 1. 2007. Pristupljeno 17. 8. 2014.
- ^ „Trijumf „Porodičnih priča“ („Glas javnosti“, 5. jun 2003)”. Arhiva.glas-javnosti.rs. Pristupljeno 17. 8. 2014.
- ^ „49. Sterijino pozorje 2004”. Pozorje.org.rs. Arhivirano iz originala 09. 11. 2013. g. Pristupljeno 17. 8. 2014.
- ^ „50. Sterijino pozorje 2005”. Archive.is. Arhivirano iz originala 25. 10. 2013. g. Pristupljeno 17. 8. 2014.
- ^ „Sterijine i ostale nagrade”. Pozorje.org.rs. Arhivirano iz originala 09. 11. 2013. g. Pristupljeno 17. 8. 2014.
- ^ „Ljubomiru Bandoviću nagrada „Zoran Radmilović“ (RTS, 2. februar 2009)” (na jeziku: (jezik: srpski)). Rts.rs. Pristupljeno 17. 8. 2014.
- ^ V. V. S. „Nagrada Nikoli Đuričku („Večernje novosti“, 2. oktobar 2011)”. Novosti.rs. Pristupljeno 17. 8. 2014.
- ^ „Sterijino pozorje - nagrade i protest”. Vesti.krstarica.com. Arhivirano iz originala 09. 11. 2013. g. Pristupljeno 17. 8. 2014.
- ^ „23. Dani Zorana Radmilovića | SEEcult.org”. www.seecult.org. Pristupljeno 18. 3. 2020.