Naftalen

Naftalen
Nazivi
	IUPAC naziv bicyclo[4.4.0]deca-1,3,5,7,9-pentene
	Drugi nazivi Tar kamfor, beli tar, pahuljice za moljce, naftalin, antimit, biciklo[4.4.0]deka-1,3,5,7,9-penten
Identifikacija
CAS broj	91-20-3 ;
3D model (Jmol)	interaktivna slika;
ChemSpider	906 ;
ECHA InfoCard	100.001.863
EC broj	202-049-5
KEGG	C00829 ;
PubChem C ID	931;
RTECS	QJ0525000
UNII	2166IN72UN ;
	InChI InChI=1S/C10H8/c1-2-6-10-8-4-3-7-9(10)5-1/h1-8H Ključ: UFWIBTONFRDIAS-UHFFFAOYSA-N ; InChI=1/C10H8/c1-2-6-10-8-4-3-7-9(10)5-1/h1-8H Ključ: UFWIBTONFRDIAS-UHFFFAOYAC;
	SMILES c1ccc2ccccc2c1; ; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	C10H8
Molarna masa	128,17052 g/mol
Agregatno stanje	Beli kristali/ljuske, jakog mirisa na ugljeni katran
Gustina	1,14 g/cm³
Tačka topljenja	8.026 °C (14.479 °F; 8.299 K)
Tačka ključanja	218 °C (424 °F; 491 K)
Rastvorljivost u vodi	Približno 30 mg/L
Opasnosti
Glavne opasnosti	Zapaliv je, sensitizer, mogući karcinogen. Prašina može da formira eksplozivnu smešu sa vazduhom
R-oznake	R22, R40, R50/53
S-oznake	(S2), S36/37, S46, S60, S61
NFPA 704	2 2 0
Tačka paljenja	79 - 87 °C
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25°C [77°F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Naftalen je policiklični aren molekulske formule C₁₀H₈. On je bela kristalna materija sa karakterističnim mirisom koji se može detektovati pri koncentracijama od 0.08 ppm po masi.^[4] Njegova aromatični ugljovodonična struktura se sastoji od kondenzovanih prstena benzena. Naftalen se koristi kao sredstvo protiv moljaca. Naftalen se dobijaja iz nafte.^[5]

Vidi još uredi

Izvori uredi

^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. uredi
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Amoore J E and Hautala E (1983). „Odor as an aid to chemical safety: Odor thresholds compared with threshold limit values and volatiles for 214 industrial chemicals in air and water dilution”. J Appl Toxicology. 3 (6): 272—290. doi:10.1002/jat.2550030603.
^ Harvey, Ronald G. Polycyclic Aromatic Hydrocarbons (1997 izd.). Wiley-VCH. ISBN 978-0-471-18608-3.

Literatura uredi

Harvey, Ronald G. Polycyclic Aromatic Hydrocarbons (1997 izd.). Wiley-VCH. ISBN 978-0-471-18608-3.

Spoljašnje veze uredi

Ovaj članak vezan za hemiju je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

[1] Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.

[2] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. uredi

[3] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[4] Amoore J E and Hautala E (1983). „Odor as an aid to chemical safety: Odor thresholds compared with threshold limit values and volatiles for 214 industrial chemicals in air and water dilution”. J Appl Toxicology. 3 (6): 272—290. doi:10.1002/jat.2550030603.

[5] Harvey, Ronald G. Polycyclic Aromatic Hydrocarbons (1997 izd.). Wiley-VCH. ISBN 978-0-471-18608-3.

[4]

[5]

[1]

[2]

[3]