Википедија

Nađa Marić

Nađa P. Marić (Leskovac, 14. decembar 1968) srpski je psihijatar. Rukovodilac je Službe za naučno — istraživačku i obrazovnu delatnost "Prof. Predrag Kaličanin"[1] na Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu (od 2019) i redovni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (od 2022. godine). Dr Marić je član Saveta Udruženja psihijatara Srbije[2] i član upravnog odbora Srpskog saveta za mozak[3]. Rukovodila je Klinikom za psihijatriju[4] Kliničkog centra Srbije, najstarijom psihijatrijskom akademskom institucijom u Srbiji, u periodu od 2011. do 2013. godine i bila je načelnica Odeljenja za naučno-istraživački rad i rane intervencije u psihijatriji (2009 – 2019. godine) na ovoj Klinici.

Nađa Marić
Nađa Marić
Lični podaci
Datum rođenja(1968-12-14)14. decembar 1968. (55 god.)
Mesto rođenjaLeskovac, SFRJ
ObrazovanjeMedicinski fakultet u Beogradu
Naučni rad
Poljepsihijatrija

Doktorirala je na temu primene strukturalnog neuroimidžinga u ispitivanju polnih razlika u shizofreniji 2003. godine. Bavi se lečenjem psihoza i poremećaja raspoloženja (unipolarna depresija, bipolarni poremećaj). Zalaže se za uvođenje metoda ranih intervencija u psihijatriji i razvoj neuronauka. Živi i radi u Beogradu.

Stručna biografija, diplome i zvanja uredi

Diplomirala je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1993. godine. Bila je stipendista Republičke fondacije za razvoj naučnog podmlatka. Specijalista je psihijatrije od 1998.

Pod mentorstvom Prof. Dr Miroslave Jašović-Gašić magistrirala je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1998. godine, a zatim  i doktorirala 2003. godine sa temom  „Polne razlike u shizofreniji: analiza moždane morfologije“ .

Kroz duže studijske boravke (2001/2002), uključila se u rad Odseka za psihijatriju i neuropsihologiju Univerziteta u Mastrihtu[5], Holandija, pod supervizijom Džima van Osa [en] i Laboratorije za istraživanje mozga Klinike za psihijatriju Univerziteta u Bonu, Nemačka, pod supervizijom profesora Pitera Falkalaja [en] i Volfganga Majera [en]. Tokom boravka u navedenim institucijama, koje pripadaju mreži EURON (Evropska postdiplomska škola neuronauka), obavila je najveći deo istraživanja vezanog za doktorsku tezu. Tokom studijskog boravka (maj–septembar 2001. godine) boravila je na Institutu za psihijatriju u Londonu, Ujedinjeno Kraljevstvo[6] , po pozivu profesora Robina Marija [en].

Prof. Nađa Marić je, počev od 2000. godine, bila pozivana radi predavanja na naučnim i stručnim sastancima u zemlji i inostranstvu, a rukovodila je većim brojem radionica nacionalnog i internacionalnog značaja.

Rukovodila je nacionalnim istraživanjem duševnog zdravlja stanovništva Srbije – CoV2Soul[7], finansiranog od strane Fonda za nauku RS.

 
Dr Marić sa polaznicima i predavačima Kursa „Preparation, use and publication of case descriptions in psychiatry" (Beograd, 2013)

Projekti uredi

Internacionalni projekti:

  • 2018 – 2021 Implementation of an effective and cost-effective psychosocial intervention for patients with schizophrenia in five low and middle income countries in South-eastern Europe;

Grant number: 779334 — IMPULSE — H2020 – Glavni istraživač za Srbiju.[8][9][10][11]

Za više informacija-DIALOG+[12]

  • 2019 – 2021 ADHD - Exchanging Good Practices for people with Attention Deficit Hyperactivity Disorder (ADHD) and their caregivers (ADHD-CARE);Grant number: 2019-1-RS01-KA204-000910 ERASMUS + I – .

Za više informacija - ADHD-CARE[13]

  • The European Network of National Schizophrenia Networks Studying Gene-Environment Interactions (EUGEI)[14][15][16][17][18] - rukovodilac projekta za Srbiju.


 
U prilogu Fotografija−EUGEI istraživači u Beogradu 17-18.11. 2014. godine
  • Pre-Clinical and Patient Studies of Affective Disorders in Serbia. National Institute of Health, USA. Funding Fogarty Program - rukovodilac kliničkog podprojekta.
  • mPIVAS[19] - mHealth psychoeducational intervention versus antipsychotic-induced side effects - rukovodilac projekta za Srbiju. Projektom je obuhvaćen razvoj mobilne aplikacije PsyLOG i psihoedukacija uz pomoć mobilne aplikacije u kontroli neželjenih dejstava antipsihotika.
  • „NEMESIS study”, Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (koordinator Jim van Os).
  • „Schizophrenia MRI Famili Study”, University Bonn, Laboratory for Psychiatric Brain Research (koordinator Peter Falkai).
  • „Cumulative Exposure to Estrogen as a Risk-factor for Schizophrenia”, kolaborativni projekat između Section for Social Psychiatry & Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (Jim van Os) i Instituta za Psihijatriju UKC, Beograd
  • „Hypopituitarism following traumatic brain injury (TBI)”, član The Athens TBI and Hypopituitarism Study Group.

Nacionalni projekti:

  • Fosforilisanost glukokortikoidnog receptora kao biomarkera poremećaja raspoloženja / Ministarstvo obrazovanja i nauke Republike Srbije III 41029 - rukovodilac podprojekta.
  • Kontrola energetske homeostaze kod čoveka u različitim pataloškim stanjima/ Ministarstvo obrazovanja i nauke Republike Srbije OI 175033 - istraživač.
  • „Depresija u shizofreniji”, Ministarstvo za nauku tehnologiju, rukovodilac prof. dr M. Jašović Gašić.
  • „Patogenetski procesi u shizofreniji: Oksidativni stres, kognicija i mogućnosti farmakološke modifikacije”, Ministarstvo za nauku i tehnologiju, rukovodilac prof. dr V. R. Paunović,
  • „Novi molekuli u kontroli sekrecije hormona rasta i energetske homeostaze kod ljudi”, rukovodilac prof. dr V. Popović, Ministarstvo za nauku Republike Srbije.

Nagrade i priznanja uredi

  • 2005 — Okasha [en] Award for Developing Countries, World Psychiatric Association[20];
  • 2004 — AEP Research Award for the best published paper by young psychiatrist;
  • 2003 — Young Investigator Award, International Congress on Schizophrenia Research;
  • 1991 — Prva nagrada Univerziteta u Beogradu za naučni rad studenata.

Bila je stipendista domaćih i internacionalnih fondacija

  • 1993—95 — Stipendija republičkog ministarstva za nauku i tehnologiju za mlade talente.
  • 2001—02 — Balkan–initiative der Berlin–Branderburg Wissenschaft Felowship, Berlin.
  • 2001—02 — Job Cohen Fellowship, University of Maastricht.
  • 2002 — Wellcome Trust Fellowship, London;

Naučni i stručni rad uredi

Dr Marić je 2016. godine stekla zvanje naučnog savetnika. Kao autor ili koautor, publikovala je preko 1000 radova sa SCI liste sa preko 2600 citata (h−index 26-Scopus8)[21][22][23][24].

Reference uredi

  1. ^ „Služba za naučno - istraživačku i obrazovnu delatnost "Prof. Predrag Kaličanin"”. Arhivirano iz originala 08. 11. 2019. g. Pristupljeno 08. 11. 2019. 
  2. ^ Udruženje psihijatara Srbije
  3. ^ Srpski savet za mozak
  4. ^ Klinika za psihijatriju — Ќlinički Centar Srbije Beograd
  5. ^ Univerzitet u Mastrihtu
  6. ^ Institute of psychiatry,psychology & neuroscience King’s College London
  7. ^ CoV2Soul
  8. ^ SERBIA-Impulse
  9. ^ HOME-Impulse
  10. ^ IMPULSE project-Dissemination
  11. ^ Izveštaj o projektu IMPULSE od 31. januara 2020. god
  12. ^ DIALOG+
  13. ^ ADHD-CARE
  14. ^ EUGEI
  15. ^ Examining the independent and joint effects of molecular genetic liability and environmental exposures in schizophrenia: results from the EUGEI study
  16. ^ Estimating Exposome Score for Schizophrenia Using Predictive Modeling Approach in Two Independent Samples: The Results From the EUGEI Study
  17. ^ Replicated evidence that endophenotypic expression of schizophrenia polygenic risk is greater in healthy siblings of patients compared to controls, suggesting gene-environment interaction. The EUGEI study
  18. ^ „White noise speech illusions: A trait-dependent risk marker for psychotic disorder?”. doi:10.3389/fpsyt.2019.00676/full. 
  19. ^ „mPIVAS”. Arhivirano iz originala 24. 01. 2019. g. Pristupljeno 09. 03. 2021. 
  20. ^ Naši psihijatri u Berlinu
  21. ^ Publikacije dr Nađe Marić na PubMed-u
  22. ^ Nađa Marić na KOBSON-u
  23. ^ Google Akademik
  24. ^ ORCID

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нађа_Марић&oldid=27805230”