Nepravedni sporazumi

Nepravedni sporazumi, naziv u kineskoj istoriografiji za niz dogovora sklopljenih između vladara dinastije Ćing i Zapadnih sila, Rusije i Japana tokom sredine 19. i početkom 20. veka. Sporazumi su sadržavali jednostrane uslove koji su od Kine tražili ustupanje teritorija, plaćanje odštete, davanje povlastica stranim državljanima i dr. Kineski istoričari smatraju da su ugovori bili nepovoljni za kinesku državu kao i da su joj nametani zbog ekonomske i vojne superiornosti stranih sila.

Francuska karikatura iz 1898. godine. Kina je figuratino predstavljena kao pita koju redom dele kraljica Viktorija (UK), Vilhelm II (Nemačka), Nikolaj II (Rusija) i Mucuhito (Japan). S desne strane nalazi se i Marijana koja predstavlja Francusku koja samo posmatra i ne učestvuje u seči pite. U pozadini je kineski car Li Hunčžan koji bespomoćno pokušava da zaustavi cepkanje pite.

Izraz se prvi put spominje tokom porasti kineskog nacionalizma i antiimperijalizma tokom 1920-ih, a redovno su ga koristile i pristalice Kuomintanga i Komunističke partije.

Ovaj termin se takođe koristi u Japanu i Koreji kako bi se opisali sporazumi slične prirode između njih i drugih Zapadnih zemalja i SAD.

Kina

U Kini je termin „neravnopravni ugovor“ prvi put ušao u upotrebu tokom ranih 1920-ih. Dong Vang, profesor savremene i moderne kineske istorije na Gordon koledžu u Masačusetsu, Sjedinjene Države, primetio je da „iako je ta fraza dugo bila u širokoj upotrebi, ipak joj nedostaje jasno i nedvosmisleno značenje“ i da „ne postoji saglasnost o stvarnom broju ugovora potpisanih između Kine i stranih zemalja koji bi trebalo da se računaju kao 'neravnopravni'.“

Istoričar Imanuel Šu navodi da su Kinezi smatrali da su ugovori koje su potpisali sa zapadnim silama i Rusijom neravnopravni „zato što o njima nisu pregovarale nacije koje se međusobno tretiraju kao jednake, već su nametnuti Kini nakon rata i zato što su zadirali u suverena prava Kine ... što ju je svelo na polukolonijalni status“.

Kao odgovor, istoričarka Elizabet Kobs navodi u knjizi American Umpire svoj argument da se „demokratski kapitalizam“ nikada nije manifestovao u imperijalizmu: „Ironično, međutim, sporazumi su takođe delom bili rezultat prvobitnog oklevanja Kine da razmotri bilo kakve sporazume, pošto je preovladavalo gledište na sve druge nacije kao inferiorne. Ona nije želela da bude jednaka."

U mnogim slučajevima, Kina je bila prinuđena da plati velike iznose finansijskih reparacija, otvori luke za trgovinu, ustupi ili zakupi teritorije (kao što su spoljna Mandžurija i spoljna severozapadna Kina (uključujući Semirečje) Ruskom carstvu, Hongkong i Vejhajvej Ujedinjenom Kraljevstvu, Guangdžouvan Francuskoj, Kvantang zakupljenu teritoriju i Tajvan Japanskoj imperiji, ustupak zaliva Đaodžou Nemačkoj imperiji i koncesiona teritorija u Tjencinu, Šamjenu, Hankou, Šangaju itd), i da čine razne druge ustupke suvereniteta stranim zemljama sfere uticaja, nakon vojnih pretnji.

Najraniji ugovor koji je kasnije pominjan kao „nejednak“ bila je Konvencija o Čuenpijskim pregovorima iz 1841. tokom Prvog opijumskog rata. Prvi ugovor između Kine i Ujedinjenog Kraljevstva nazvan „nejednakim“ bio je Ugovor iz Nanđinga 1842. godine.

Nakon poraza Ćing Kine, sporazumi sa Britanijom su otvorili pet luka za spoljnu trgovinu, a istovremeno su omogućili stranim misionarima, barem u teoriji, da borave u Kini. Stranim stanovnicima u lučkim gradovima suđenja su omogućili njihovi konzularni organi, a ne kineski pravni sistem, koncept koji se naziva ekstrateritorijalnost. Prema ugovorima, Velika Britanija i SAD su osnovale Britanski Vrhovni sud za Kinu i Japan i Sud Sjedinjenih Država za Kinu u Šangaju.

Kinesko ogorčenje

Posle Prvog svetskog rata, patriotska svest u Kini se fokusirala na ugovore, koji su sada postali široko poznati kao „neravnopravni ugovori”. Nacionalistička partija i Komunistička partija su se nadmetale da ubede javnost da će njihov pristup biti efikasniji. Nemačka je bila prinuđena da okonča svoja prava, Sovjetski Savez ih je predao, a SAD su organizovale Vašingtonsku konferenciju da pregovaraju o njima.

Nakon što je Čang Kaj Šek proglasio novu nacionalnu vladu 1927. godine, zapadne sile su brzo ponudile diplomatsko priznanje, što je izazvalo uznemirenost u Japanu. Nova vlada je deklarisala velikim silama da je Kina decenijama eksploatisana pod neravnopravnim ugovorima i da je vreme za takve ugovore prošlo, zahtevajući da ponovo pregovaraju o svima pod ravnopravnim uslovima.

Pred kraj neravnopravnih ugovora

Nakon Bokserske pobune i potpisivanja Anglo-japanskog saveza 1902, Nemačka je počela da preispituje politički pristup prema Kini. Nemačka je 1907. predložila nemačko-kinesko-američki sporazum koji nikada nije ostvaren. Tako je Kina ušla u novu eru ukidanja neravnopravnih ugovora 14. marta 1917. kada je prekinula diplomatske odnose sa Nemačkom. Kina je objavila rat Nemačkoj 17. avgusta 1917. godine.

Ovi akti su poništili neravnopravni ugovor iz 1861. godine, što je rezultiralo ponovnim uspostavljanjem kineske kontrole nad koncesijama Tjenđina i Hankoa Kini. Kina je 1919. odbila da potpiše Versajski mirovni sporazum. Dana 20. maja 1921. Kina je osigurala Nemačko-kineski mirovni sporazum (Deutsch-chinesischer Vertrag zur Wiederherstellung des Friedenszustandes), koji se smatra prvim ravnopravnim ugovorom između Kine i jedne evropske nacije.

Japan i Koreja

Kada je američki komodor Metju C. Peri stigao u Japan 1854. godine, zemlja je potpisala Konvenciju iz Kanagave. Njen značaj je bio ograničen. Mnogo važniji je bio Harisov sporazum iz 1858. o kojem je pregovarao američki izaslanik Taunsend Haris.

Prvi neravnopravni sporazum Koreje nije bio sa Zapadom, već sa Japanom. Incident na ostrvu Gangva 1875. godine doveo je do toga da je Japan poslao kapetana Inoue Jošika i ratni brod Unjo sa impliciranom pretnjom vojnom akcijom da prinudi korejsko Kraljevstvo Čoson. Ovo je primoralo Koreju da otvori svoja vrata Japanu potpisivanjem Japansko-korejskog sporazuma iz 1876. godine.

Neravnopravni ugovori su se završavali u različito vreme za uključene zemlje. Pobede Japana u Prvom kinesko-japanskom ratu 1894–1895 uverile su mnoge na Zapadu da nepravedni ugovori više ne mogu da se primenjuju na Japan. Neravnopravni sporazumi Koreje sa evropskim državama postali su uglavnom ništavni 1910. godine, kada ju je pripojio Japan.

Vidi još

• Istorija Kine
• Marionetska država

Literatura

• Auslin, Michael R. (jul 2009). Negotiating with Imperialism: The Unequal Treaties and the Culture of Japanese Diplomacy. Cambridge: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01521-0. OCLC 56493769. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Hsü, Immanuel Chung-yueh (1970). The Rise of Modern China. New York: Oxford University Press. OCLC 300287988. 
• Nish, I. H (1975). „Japan Reverses the Unequal Treaties: The Anglo-Japanese Commercial Treaty of 1894”. Journal of Oriental Studies. 13 (2): 137—146. .
• Perez, Louis G (1999). Japan Comes of Age: Mutsu Munemitsu & the Revision of the Unequal Treaties. p. 244.
• Ringmar, Erik (2013). Liberal Barbarism: The European Destruction of the Palace of the Emperor of China. New York: Palgrave Macmillan.
• Wang, Dong (2003). „The Discourse of Unequal Treaties in Modern China”. Pacific Affairs. 76 (3): 399—425. .
• Wang, Dong (2005). China's Unequal Treaties: Narrating National History. Lanham, Maryland: Lexington Books. ISBN 9780739112083. 
• Taylor Fravel, M. (25. 8. 2008). Strong Borders, Secure Nation: Cooperation and Conflict in China's Territorial Disputes. Princeton University Press. ISBN 978-1-4008-2887-6. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Chang, Maria Hsia (2001). Return of the dragon: China'z wounded nationalism. Westview Press. str. 69—70. ISBN 978-0-8133-3856-9. 
• Gries, Peter Hays (2004). China's New Nationalism: Pride, Politics, and Diplomacy. University of California Press. str. 43–49. ISBN 978-0-520-93194-7. 
• Cullinane, Michael Patrick (2017-01-17). Open Door Era: United States Foreign Policy in the Twentieth Century (na jeziku: engleski). Edinburgh University Press. str. 25—26, 178. ISBN 978-1-4744-0132-6. 
• Moore, Gregory (2015-05-27). Defining and Defending the Open Door Policy: Theodore Roosevelt and China, 1901–1909 (na jeziku: engleski). Lexington Books. str. xiii, xiv, xv. ISBN 978-0-7391-9996-1. 
• Shambaugh, David (2020-01-30). China and the World (na jeziku: engleski). Oxford University Press. str. 73. ISBN 978-0-19-006231-6. 
• Shapiro, Judith (2013-04-17). China's Environmental Challenges (na jeziku: engleski). John Wiley & Sons. ISBN 978-0-7456-6309-8. 
• Unoki, Ko (2016-04-08). International Relations and the Origins of the Pacific War (na jeziku: engleski). Springer. str. 108. ISBN 978-1-137-57202-8. 
• Jianlang, Wang (2015-11-27). Unequal Treaties and China (2-Volume Set) (na jeziku: engleski). Enrich Professional Publishing Limited. str. 139. ISBN 978-1-62320-119-7. 
• Cohen, Paul A. (2002). „Remembering and Forgetting National Humiliation in Twentieth-Century China”. Twentieth-Century China. 27 (2): 1—39. S2CID 145795983. doi:10.1179/tcc.2002.27.2.1. 
• Hevia, James L. (2007), „Remembering the Century of Humiliation: The Yuanming Gardens and Dagu Forts Museums”, Ur.: Jager, Sheila, Ruptured histories, Cambridge, MA: Harvard, str. 192—208 
• Huang, Grace C. (2021). Chiang Kai-Shek's Politics of Shame: Leadership, Legacy, and National Identity in China. Cambridge, MA: Harvard University Asia Center. ISBN 9780674260139. 
• Lovell, Julia (2013), „The Opium War and China's 'Century of Humiliation'”, Ur.: Standen, Naomi, Demystifying China: New understandings of Chinese history, 16, Lanham: Rowman & Littlefield, str. 153—160, ISBN 9781442208957 
• Wang, Zheng (2012). Never Forget National Humiliation: Historical Memory in Chinese Politics and Foreign Relations. New York: Columbia University Press. ISBN 9780231148900. 

Spoljašnje veze

• Nike, Lan (2003-11-20). „Poisoned path to openness”. Shanghai Star. Arhivirano iz originala 2010-03-23. g. Pristupljeno 2010-08-14.