Nerva
Marko Kokcej Nerva (lat. Marcus Cocceius Nerva; rođen 8. novembra 30. godine, po Dionu Kasiju, ili 35. godine, po Aureliju Viktoru, Caes. 12.11), umro 27. januara 98. godine) bio je rimski car između 96. i 98. godine. Bio je prvi car koji je izabrao naslednika među zaslužnim ljudima i zatim ga usvojio. Ta praksa koju su nastavili i potonji carevi, jedan je od ključnih karakteristika epohe Pet dobrih careva.[1][2]
| Nerva | |
|---|---|
 Nervina bista | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Marko Kokcej Nerva |
| Datum rođenja | 8. novembar 30. |
| Mesto rođenja | Narni, Italija, Rimsko carstvo |
| Datum smrti | 27. januar 98. (67 god.) (67 god.) |
| Mesto smrti | Rim, Rimsko carstvo |
| Grob | Avgustov mauzolej |
| Porodica | |
| Potomstvo | Trajan (usvojen) |
| Roditelji | Marko Kokcej Nerva Sergija Plautila |
| Dinastija | Pet dobrih careva |
| Rimski car | |
| Period | 18. septembar 96. — 27. januar 98. |
| Prethodnik | Domicijan |
| Naslednik | Trajan |
Mladost uredi
Marko Kokcej Nerva bio je italski nobil, više nego rimski nobil. Mesto njegovog rođenja nije poznato.
Članovi njegove familije su imali važne magistrature. Njegov pradeda bio je konzul 36. p. n. e. a njegov deda je bio blizak dinastiji Julijevaca Klaudijevaca. Nervnin ujak se oženio praunukom cara Tiberija. Nerva je bio konzul u vreme Vespazijana (71. godine) i u vreme Domicijana (90. godine).
Nerva je bio prvi od Pet dobrih careva.
Car uredi
Posle ubistva Domicijana 96. godine, Nerva je izabran za cara 18. septembra 96. godine. Po Dionu Kasiju, zaverenici protiv Domicijana su se njemu obratili zato što je tada bio već star i zato što nije imao dece. Takođe, bio je jedan od onih koji su izgubili Domicijanovu milost.
Nakon uspona na presto, Nerva je odmah oslobodio one koji su bili zatvoreni zbog izdaje, zabranio je buduće optužbe zbog izdaje, dao je amnestiju za mnoge koje je Domicijan proterao, vratio je konfiskovanu imovinu i približio se senatu. Time je znatno doprineo sopstvenoj popularnosti. Ali, Domicijan je imao podršku u vojsci. Oktobra 97. pretorijanska garda je napala carsku palatu na Palatinu i čak uspela da zarobi Nervu. Car je tada bio prinuđen da prihvati sve zahteve, dakle da preda sve odgovorne za Domicijanovu smrt i da održio govor u kojem je pohvalio pobunjene pretorijance. Petronije i Partenije, koje su pretorijanci optužili za Domicijanovu smrt, bili su ubijeni. Nerva je izgubio prilično autoriteta.[3]
Budući bez dece, usvojio je Trajana, koji je tada bio komandant vojske na rajnskom limesu.
Izgleda da je Nervu savladala groznica, ubrzo posle ovog usvajanja. Bio je odmah deifikovan i sahranjen u Avgustovom mauzoleju. Na dan njegove sahrane došlo je do pomračenja Sunca.[traži se izvor]
