Википедија

Nefertiti

Египатска краљица и Велика краљевска супруга (главна супружница) Ехнатона, египатског фараона

Nefertiti,[3], Nefertitis, Nefretete ili Nofretete (oko 1370 – oko 1330. pne) bila je žena egipatskog faraona Ehnatona IV (Akhenatona). Njeno ime približno znači „lepotica je stigla“. Iako je jedna od najpopularnijih ličnosti Starog Egipta, danas je od nje sačuvano veoma malo predmeta, od kojih je najpoznatija njena bista, koja se čuva u muzeju u Berlinu. U istoriji je upamćena po verskoj reformi, koju je sprovela u Egiptu zajedno sa svojim mužem, faraonom Ehnatonom IV. Sa suprugom je vladala onim što je verovatno najbogatiji period istorije drevnog Egipta.[4] Neki naučnici smatraju da je Nefertiti vladala kratko kao Neferneferuaten nakon smrti njenog supruga i pre pristupanja prestola Tutankamonu, mada je ta identifikacija stvar tekuće rasprave.[5][6] Ako je Nefertiti vladala ka faraon, njena vladavina je obeležena padom Amarne i preseljenjem prestonice u tradicionalni grad Tebu.[7]

Nefertiti
Nefertiti, bista koja se čuva u Antičkom muzeju u Berlinu
Lični podaci
Hijeroglifsko ime
X1
N35
N5		 M17F35F35F35F35
 
F35M18X1
Z4		 B1
Alternativna imenaNefer-neferuaten Nefertiti
Datum rođenja1370. p. n. e.
Mesto rođenjaAkhmim (verovanje), Egipat
Datum smrti1333. p. n. e.
Mesto smrtiAmarna, Egipat
SahranjenAmarna
Porodica
SupružnikEhnaton
RoditeljiAj, velikodostojnik
Tadukipa, kraljica Mitanija
Vladavina
Period vladavine1353. p. n. e. — 1336. p. n. e. (procena - veruje se da je Nefertiti bila faraon Smenkhare)[1] ili
1351–1334 pne[2] (Osamnaesta egipatska dinastija)
PrethodnikEhnaton
NaslednikTutankamon

Nefertiti je imala mnogo titula, uključujući nasledna princeza (iryt-p`t); velika od pohvala (wrt-Hzwt); Dama milosti (nbt-im3t), Slast ljubavi (bnrt-mrwt); Dama iz dve zemlje (nbt-t3wy); glavna kraljeva supruga, njegova voljena (Hmt-nswt-‘3t mryt.f); velika kraljeva supruga, njegova voljena (Hmt-nswt-wrt mryt.f), Dama svih žena (Hnwt-Hmwt-nbwt); i gospodarica Gornjeg i Donjeg Egipta (Hnwt-Shm’w-mhw).[8] Dok joj savremeni egiptološki izgovor daje ime Nefertiti, njeno ime je verovatno istovremeno izgovarano kao Nafertjiti.[9]

Porodica

uredi

Ne zna se mnogo o njenom poreklu i njenim roditeljima. Postoji mnogo teorija, ali je danas najzastupljenija ona po kojoj je Nefertiti ćerka egipatskog velikodostojnika Aja i Tadukipe, princeze kraljevstva Mitani. O njenom detinjstvu se zna vrlo malo, pa tako datum njenog venčanja sa Amenhotepom, kasnije Ahenatonom, kao i datum njenog krunisanja, nisu poznati. Ipak, zna se da kraljevski par nije mogao dobiti tako željene sinove, već su imali čak šest ćerki: Meritaton, Meketaton, Ankesenamon (Tutankamonova kraljica), Neferuaton, Neferne i Setepenre. Sa sigurnošću se pretpostavlja da Nefertitinih šest kćeri nisu od istog oca. Neki naučnici veruju da je Nefertiti svojim dolaskom na dvor povela i svoju polusestru Matnodžmet, kasnije majku kraljice Nefertari, žene Ramzesa II.[10]

Lepotica je stigla

uredi

Nefertiti postaje istorijska ličnost od udaje za Ahenatona. Veruje se da ju je na to mesto dovela kraljica Tij, tadašnja vladarka Egipta, a rođena sestra Nefertitinog oca Aja. Ona je svoju nećaku udala za svog sina, s namerom da ga ova odvoji od monoteizma. Međutim, Nefertiti je išla ka tome da učvrsti svoj položaj glavne supruge, baš tako što će Ahenatonu pomagati u nastojanjima da Egipat prevede na monoteističku veru. Ona i faraon su verovali u Atona, boga svetlosti i njemu u čast podigli novu prestonicu - Amarnu. Za samo tri godine sto hiljada tehničara i radnika izgradili su hram, rezidencije, oltare i gubilišta za životinje koje su prinosili na žrtvu, popločali široke ulice, posadili drveće i isklesali grobnice.[11] Preseljenje prestonice iz Tebe, koja je bila vekovno sedište Egipta bilo je ravno revoluciji. Sveštenici, koji su u najmanju ruku mogli očekivati Memfis kao novu prestonicu, bili su više nego iznervirani građenjem novog grada usred pustinje. Nova religija, i novi vladari, ostavili su ih bez posla.[12]

Pozna vladavina

uredi

Nakon smrti Ahenatonovog oca, faraona Amenhotepa III, novi vladari Egipta sele se u Amarnu. Predanja kažu da faraon i njegova kraljica nisu štedeli na praznovanjima i proslavama. U Amarni je održavano sijaset religioznih obreda posvećenih Atonu.[13]

Iako se protiv faraona diglo amonovo sveštenstvo, Egipat je bio vodeća sila na Bliskom istoku. Nakon smrti Meketaton, Nefertiti nestaje iz egipatske istorije. (oko 1335. godine p. n. e.). Smatra se da je ubijena od strane Ahenatonovih protivnika. Postoji pretpostavka da je Nefertiti iznenadno preminula, i da je njen muž zabranio njeno pominjanje jer je bilo previše bolno za njega.

Sahrana

uredi

Nefertitina sahrana je trebalo da bude sprovedena u Kraljevskoj grobnici kao što je navedeno u graničnim stelama.[14] Moguće je da je nedovršeni aneks Kraljevske grobnice bio namenjen njenoj upotrebi.[15] Međutim, s obzirom na to da je Ehnaton umro od nje, malo je verovatno da je ikada bila tamo sahranjena. Poznato je da je za nju napravljen jedan šabti.[16] Nedovršena grobnica 29, koja bi bila veoma sličnih dimenzija kao Kraljevska grobnica da je završena, najverovatniji je kandidat za grobnicu započetu za Nefertitinu ekskluzivnu upotrebu.[17] S obzirom na to da nema grobnu komoru, ona tamo nije sahranjena.

Godine 2015, engleski arheolog Nikolas Rivs objavio je da je skeniranje visoke rezolucije otkrilo praznine iza zidova Tutankamonove grobnice za koju je predložio da je grobna komora Nefertiti,[18][19] ali kasnija radarska skeniranja su pokazala da nema skrivenih komora.[20][21]

Mumija

uredi

Do danas nije pronađena njena mumija već samo nekoliko komada nakita sa njenim imenom ispred grobnice Ahenatona. Moguće je da je sahranjena negde drugo jer se 2004. pojavilo novo otkriće. Naime, bilo je pronađeno nekoliko mumija u skrivenoj prostoriji jedne grobnice, te se za jednu mumiju smatralo da bi mogla biti Nefertiti. Nije objašnjeno na koji način je tu dospela, niti ko ju je preneo.

Jedna od dve ženske mumije pronađene u KV21 takođe je predložena kao telo Nefertiti. DNK analiza nije dala dovoljno podataka da bi se definitivno identifikovala, ali je potvrdila da je članica kraljevske loze Osamnaeste dinastije.[22] CT-skeniranje je pokazalo da joj je u trenutku smrti bilo oko 45 godina; leva ruka joj je bila savijena nad grudima u kraljičinoj pozi. Moguća identifikacija zasniva se na njenoj povezanosti s mumijom koja je preliminarno identificirana kao Ankesenamon. Pretpostavlja se da je kao što su majka i kćerka (Tije i mlađa dama) zatečene da leže zajedno u KV35, isti slučaj bio i sa ovim mumijama.[23]

Nefertitin trag u istoriji

uredi
 
Nefertiti i Amenhotep

Uvid u lepotu ove kraljice dalo je jedno od najpoznatijih egipatskih dragocenosti – bista kraljice Nefertiti. Ovo je po oceni mnogih istoričara umetnosti jedno od najsavršenijih umetničkih radova načinjenih pre nove ere. Bista se čuva u Egipatskom muzeju u Berlinu. Ne zna se kako je dotle stigla, no sigurno je to da ju je Adolf Hitler svrstavao u svoje lično blago, i da je egipatsku faraonku doživljavao kao jednog od svojih idola. Smatra se da je do danas preživela zato što je postojala greška u izradi i nikada nije bila izložena u hramu. Ovo su samo pretpostavke, jer je bista pronađena u radionici kipara sa oštećenjem levog uha.

Glavni kipar, Tutmozis, nije na ovoj skulpturi izradio levo oko. Pretpostavke su da je Nefertiti još za života izgubila oko, ali je ona često osporavana. Oko toga kakvi su pravi razlozi za to da skulptura nema oko razni stručnjaci nisu bili jedinstveni u svojim mišljenjima. Postoji verovanje da je skulptura imala oba oka i da je jedno ispalo tokom vremena, kao i mišljenje da je to bio rezultat napada na njenu ličnost. U naučno popularnoj literaturi postoji mišljenje da je Ahenaton već kada se Nefertiti za njega udala (kada je imao 17 godina) patio od seksualnih poremećaja, a prema najnovijim nalazima iz Amarne, Nefertiti je bila sklona avanturama i pitanje je da li se zaljubila i u vajara Tutmozisa, dok mu je vrlo često sedela kao model, i koji je verovatno znao da je već brojnim muškarcima poklonila svoju naklonost dok je njega odbila, pa joj se na ovakav način osvetio i unakazio svoje delo time što ga nije završio.

Samo jedan metar od ovog dela nađeno je i poprsje Ahenatona koje je bilo razbijeno i u krhotinama, što je moguće bilo u trenutku vajarevog besa.

Nefertiti i Ahenaton stvorili su novi stil u egipatskoj umetnosti. Stvorili su nov pravac, koji je tradicionalnu egipatsku monumentalnost i preveliku ozbiljnost, na nešto manje od sto godina stavio na stranu. U njihovoj umetnosti (koja nije trajala ni sto godina, a obeležava se kao umetnost Amarne), čovek se smeje, pravi prirodne pokrete, slikan je i vajan realno, onakav kakav je u prirodi, a ne idealizovan i božanski lep faraon, kako se radilo dve hiljade godina pre njih. Na osnovu toga se danas vidi da je Ahenaton imao izvesne deformitete, i da, za razliku od svoje supruge, uopšte nije bio lep. Revolucija u umetnosti, revolucija u religiji i veoma nekonvencionalan život, učinili su ovaj par najvećim reformatorima Starog Egipta.

Ono po čemu će Nefertiti ostati upamćena jeste njena legendarna lepota, koja se često pominje. Zapadni istoričari je zbog toga svrstavaju u tri popularne egipatske kraljice (zajedno sa Hatšepsut i Kleopatrom).

Sa svega sedamnaest godina postala je vladar, kojeg je voleo ceo Egipat. U isto vreme bila je i reformator i jeretik. Pred kraj svog života dala je sebi titulu Neferneferuaten Nefertiti, što znači sve su savršene lepotice Atonove. Time se proglasila faraonom, i od tada je sa žezlom i mlatilom u rukama, bila poštovana kao božanstvo. Posle njene i Ahenatonove smrti, Amarna je razgrađena kamen po kamen.

Nefertiti se više od tri hiljade godina smatra jednom od najlepših žena koje su ikada hodale svetom.

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ „Akhenaton”. Encyclopædia Britannica. Arhivirano iz originala 26. 5. 2007. g. 
  2. ^ Jürgen von Beckerath, Chronologie des Pharaonischen Ägypten. Philipp von Zabern, Mainz, (1997), p. 190
  3. ^ „Nefertit or”. Collins Dictionary. n.d. Arhivirano iz originala 23. 9. 2015. g. Pristupljeno 24. 9. 2014. 
  4. ^ RE Freed, S D'Auria, YJ Markowitz (1999). Pharaohs of the Sun: Akhenaten, Nefertiti, Tutankhamen (Museum of Fine Arts, Leiden).
  5. ^ Dodson, Aidan, Amarna Sunset: Nefertiti, Tutankhamun, Ay, Horemheb, and the Egyptian Counter-Reformation. The American University in Cairo Press. 2009, ISBN 978-977-416-304-3.
  6. ^ Van de Perre, Athena. 2014. "The Year 16 graffito of Akhenaten in Dayr Abū Ḥinnis: A contribution to the study of the later years of Nefertiti". Journal of Egyptian History 7:67-108.
  7. ^ Badger Utopia (11. 8. 2017), Nefertiti - Mummy Queen of Mystery, Pristupljeno 30. 10. 2017 
  8. ^ Grajetzki, Ancient Egyptian Queens: A Hieroglyphic Dictionary, Golden House Publications, London, 2005, ISBN 978-0-9547218-9-3
  9. ^ Schenkel, W. "Zur Rekonstruktion deverbalen Nominalbildung des Ägyptischen", Harrasowitz, Wiesbaden. 1983, p. 212, 214, 247
  10. ^ „Nefertiti”. Encyclopedia Britannica. Pristupljeno 28. 2. 2020. 
  11. ^ Milosavljević, Ljubisav; Klem, Valerija (2005). Žene koje su menjale svet. Novi Sad: MK Panonia. str. 10—11. 
  12. ^ „10 Facts About the Ancient Egyptian Queen Nefertiti=10 činjenica o drevnoj egipatskoj kraljici Nefertiti”. Mymodernmet.com. Pristupljeno 28. 2. 2020. 
  13. ^ Vidal, Nikol (2005). Nefertiti : egipatska kraljica (Drugo izd.). Beograd: Narodna knjiga. 
  14. ^ Murnane, William J. (1995). Texts from the Amarna period in Egypt. United States of America: Scholars Press. str. 78. ISBN 1-55540-966-0. 
  15. ^ Dodson, Aidan (2018). Amarna sunset : Nefertiti, Tutankhamun, Ay, Horemheb, and the Egyptian counter-reformation (Revised izd.). Cairo: The American University in Cairo Press. str. 18. ISBN 978-977-416-859-8. 
  16. ^ Kemp, Barry (2014). The city of Akhenaten and Nefertiti : Amarna and its people (Paperback izd.). New York: Thames & Hudson. str. 255. ISBN 978-0-500-29120-7. 
  17. ^ Kemp, Barry. The Amarna Royal Tombs at Amarna (PDF). str. 6. Arhivirano (PDF) iz originala 2022-10-09. g. Pristupljeno 1. 7. 2019. 
  18. ^ Martin, Sean (11. 8. 2015). „Archaeologist believes hidden passageway in tomb of Tutankhamun leads to resting place of Nefertiti”. International Business Times. 
  19. ^ „Radar Scans in King Tut's Tomb Suggest Hidden Chambers”. National Geographic News. 28. 11. 2015. Pristupljeno 30. 6. 2019. 
  20. ^ Sambuelli, Luigi; Comina, Cesare; Catanzariti, Gianluca; Barsuglia, Filippo; Morelli, Gianfranco; Porcelli, Francesco (maj 2019). „The third KV62 radar scan: Searching for hidden chambers adjacent to Tutankhamun's tomb”. Journal of Cultural Heritage. 39: 8. S2CID 164859865. doi:10.1016/j.culher.2019.04.001. 
  21. ^ Sambuelli, Luigi; Comina, Cesare; Catanzariti, Gianluca; Barsuglia, Filippo; Morelli, Gianfranco; Porcelli, Francesco (maj 2019). „The third KV62 radar scan: Searching for hidden chambers adjacent to Tutankhamun's tomb”. Journal of Cultural Heritage. 39: 9. S2CID 164859865. doi:10.1016/j.culher.2019.04.001. 
  22. ^ Hawass, Zahi; Gad, Yehia Z.; Somaia, Ismail; Khairat, Rabab; Fathalla, Dina; Hasan, Naglaa; Ahmed, Amal; Elleithy, Hisham; Ball, Markus; Gaballah, Fawzi; Wasef, Sally; Fateen, Mohamed; Amer, Hany; Gostner, Paul; Selim, Ashraf; Zink, Albert; Pusch, Carsten M. (17. 2. 2010). „Ancestry and Pathology in King Tutankhamun's Family” . Journal of the American Medical Association. Chicago, Illinois: American Medical Association. 303 (7): 638—647. ISSN 1538-3598. PMID 20159872. doi:10.1001/jama.2010.121. Pristupljeno 24. 5. 2020. 
  23. ^ Hawass, Zahi; Saleem, Sahar N. (2016). Scanning the Pharaohs: CT Imaging of the New Kingdom Royal Mummies. New York: American University in Cairo Press. str. 132-142. ISBN 978-977-416-673-0. 

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi
 
Nefertiti na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нефертити&oldid=27905896”