Википедија

Novo kraljevstvo


Novo kraljevstvo ili Egipatsko carstvo je period egipatske istorije između 16. veka p. n. e. i 11. veka p. n. e., koji obuhvata osamanaestu dinastiju, devetnaestu dinastiju i dvadesetu dinastiju. Pomoću metode radiokarbonskog datiranja utvrđeno je da je tačan trenutak nastanka Novog kraljevstva između 1570. p. n. e. i 1544. p. n. e.[1] Njemu prethodi Srednje kraljevstvo, a posle njega sledi Treći prelazni period.[2][3] Za vreme Novog kraljevstva Egipat je izvršio svoje najveće teritorijalno proširenje. On se proširio na jug do Nubije, a zadržao teritorije na Bliskom istoku. Egipatska vojska se borila sa Hetitima za teritoriju današnje Sirije.[4]

Granitna skulptura faraona Tutmosa III koja se nalazi u Muzeju u Kairu.
Teritorija Novog kraljevstva za vreme Tutmosa III

Jedan od najpoznatiojih faraona Novog kraljevstva je bio Amenhotep IV, koji je promenio svoje ime u Akhenaton, u čast boga Atona. Njegov atonizam neki smatraju prvom monoteističkom religijom. Akhenatonova religijska revolucija se često navodi kao razlog zbog kog je on izbrisan iz egipatske istorije. Za vreme njegove vladavine, u egipatskoj umetnosti se pojavio novi stil. Još jedan poznati faraon je Ramzes II („veliki“), koji je povratio teritorije današnjeg Izraela, Libana i Sirije, koje je Egipat kontrolisao za vreme osamnaeste dinastije. Ramzes II je bio poznat po velikom broju dece. Grob koji je izgradio za svoje sinove, u Dolini kraljeva, je najveća je grobnica u Egiptu. Još dva značajna faraona su bili kraljica Hatšepsut i Tutmos III. Kraljica Hatšepsuta se bavila razvojem spoljne trgovine. Tutmos III („egipatski Napoleon“) uvećao je egipatsku vojsku, i upravljao njom veoma uspešno.

Kasniji deo ovog perioda, pod 19. i 20. dinastijom (1292–1069. p. n. e.), isto tako je poznat kao Ramesidni period. Naziv potiče od imena 11 faraona koji su imali ime Ramzes, po Ramzesu I, osnivaču 19. dinastije.[4]

Verovatno kao rezultat strane vladavine Hiksa tokom Drugog srednjeg perioda, Novo Kraljevstvo je osvedočilo Egipatski pokušaj da stvori tampon između Levanta i Egipta, i za to vreme Egipat je dostigao svoj najveći teritorijalni obim. Slično tome, u responsu na veoma uspešne napade iz 17. veka tokom Drugog srednjeg perioda moćnog kraljevstva Kuš,[5] vladari Novog kraljevstva osećali su se primoranim da se prošire na deleki jug u Nubiju i da drže široke teritorije na Bliskom istoku. Na severu, egipatske armije su se borile protiv hetitskih armija za kontrolu na današnjom Sirijom.

Osamnaesta dinastija uredi

 
Zlatna maska Tutankamonove mumije

Osnivačem 18. dinastije, koja je označila početak Novog kraljevstva, smatra se faraon Ahmose I On proteruje Hikse iz Egipta, uspostavlja dobro organizovanu državu, te ratuje u Nubiji. Nasleđuje ga sin Amenhotep I, koji je završio osvajanje Nubije, te modernizovao i reformisao vojsku. On i njegova majka su poštovani nakon smrti. Tutmos I, njegov vojskovođa i naslednik proveo je većinu svoje karijere ratujući i osvajajući, a mnogi smatraju da je upravo on prvi faraon koji je sahranjen u Dolini kraljeva kod Tebe, u grobnici uklesanoj u stenu.

Smrću njegovog naslednika Tutmosa II, koji je kratko vladao, njegova kći Hatšepsut prigrabila je vlast. Budući da je legitimni naslednik, Tutmos III, bio vrlo mlad, ona je vladala umesto njega. Pokazivala se odevena kao muškarac, a njena vladavina je obeležena miroljubivom spoljnom politikom te izuzetnim građevinskim pothvatima. Vodila je i pomorsku ekspediciju u Punt, s koje je dovela egzotične životinje i biljke, npr. majmune i tamjan. Njena smrt dovela je na presto njenog posinka Tutmosa III, koji je bio najveći ratnik u egipatskoj istoriji, general koji nikada nije izgubio bitku te veliki osvajač i organizator. Za vreme njegove je vladavine egipatsko carstvo postalo veće nego ikada pre ali i kasnije, a rasprostiralo se od današnje Libije do Sirije. Svoje je bitke ovekovečio u Svečanoj dvorani Amonovog hrama u Karnaku.

Amenhotep II poznat je po svojoj izuzetno zanimljivoj grobnici u Dolini kraljeva te uspešnim vojnim poduhvatima. Njegov unuk, Amenhotep III, sin faraona Tutmosa IV bio je veliki faraon graditelj za vreme čije vladavine je Egipat doživeo najveće bogatstvo, prosperitet i raskoš. To je bilo doba s retkim ratovima i podizanjem velikih kipova te hramova kao što je Luksorski hram.

Njegov naslednik Amenhotep IV, koji kasnije menja ime u Ehnaton, napušta dotadašnji glavni grad Tebu i gradi novu prestonicu koju je nazvao Akhetaton, a danas je poznata kao Amarna. Napustio je tradiciju i verski sistem koji je poštovao mnogo bogova, i uveo jednog boga - sunce, Atona kojeg je slavio zajedno sa svojom porodicom (prva pojava monoteizma u istoriji). Zemlja je bila u velikoj krizi, a brojni teritorijalni gubici ranije osvojenih područja, faraona čini se nisu zanimali. Njegove reforme su ukinute ubrzo nakon njegove smrti (verovatno su ga otrovali egipatski tradicionalisti), a prestonica je vraćena nazad u Tebu.

Eknatona najverovatnije nasleđuje njegova žena Nefertiti, koja je možda vladala kao slabo poznati faraon Smenkhara, a nakon nje na presto dolazi devetogodišnji Tutankamon. Zbog njegovog izrazitog mladog doba u njegovim su odlukama veliku ulogu imali njegov vezir Aj, te vojskovođa Horemheb. Njegova je vladavina bila kratkotrajna, značajna po tome što je vraćena stara religija, a država se počela oporavljati od epizode Amarne. Umro je iznenada, kada mu je bilo samo 19 godina, a neki smatraju da je ubijen. Nasledio ga je njegov dvorjanin Aj, a njega zapovednik vojske Horemheb, koji je ukinuo amarnski monoteizam i Egiptu vratio staru slavu i sjaj.

 
Ramzes II kao pobednik bitke kod Kadeša, Abu Simbel

Devetnaesta dinastija uredi

 
Veliki hram Ramzesa II. u Abu Simbelu
 
Portret Ramzesa III iz njegove grobnice u Dolini kraljeva kod Tebe

Osnivač nove 19. dinastije je Ramzes I, kojeg je nasledio mnogo značajniji sin Seti I, veliki ratnik i graditelj. Nijedan faraon pre ili posle nije nadmašio kvalitet umetnosti koja je ostvarena tokom Setijeve vladavine.

Ramzes II, poznat i kao Ramzes Veliki, Setijev sin i naslednik, postao je najveći egipatski faraon. Vladao je egiptom 67 godina, sagradio brojne gigantske spomenike i hramove, vodio uspešne ratove sa susednim narodima te imao preko 100 dece i 200 žena.

Nasledio ga je njegov 13. sin Merenptah, koji je bio već prilično star kad je zavladao, budući da je njegov otac vladao izuzetno dugo. Merenptahova je smrt obeležila razdoblje borbe za vlast.

Dvadeseta dinastija uredi

Izmenjuju se faraoni koji kratko vladaju. Stanje se donekle smirilo kada je na vlast došao Setnat, osnivač 20. dinastije. Ramzes III, njegov sin i naslednik, uspešno je ratovao protiv brojnih naroda koji su pokušali da osvoje Egipat. Ubijen je u Haremskoj zaveri. Faraoni koji su ga nasledili uglavnom su nevažni i njihova je vladavina ispunjena daljim slabljenjem zemlje.

Poslednji od tih faraona, Ramzes XI, bio je zadnji faraon razdoblja Novog kraljevstva. Njegovom je smrću završila najslavnija i najpoznatija era egipatske istorije.

Hronologija Novog kraljevstva uredi

Ramzes XIRamzes XRamzes IXRamzes VIIIRamzes VIIRamzes VIRamzes VRamzes IVRamzes IIISetnakhteTusretSiptahSeti IIAmenmesMerneptahRamzes IISeti IRamzes IHoremhebAj (faraon)TutankamonSmenkhareEhnatonAmenhotep IIITutmos IVAmenhotep IIHatšepsutTutmos IIITutmos IITutmos IAmenhotep IAhmos IDvadeseta egipatska dinastijaDevetnaesta egipatska dinastijaOsamnaesta egipatska dinastija

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Christopher Bronk Ramsey et al., Radiocarbon-Based Chronology for Dynastic Egypt, Science 18 June 2010: Vol. 328, no. 5985, pp. 1554–1557.
  2. ^ Bonnet, Charles (2006). The Nubian Pharaohs. New York: The American University in Cairo Press. str. 142–154. ISBN 978-977-416-010-3. 
  3. ^ Diop, Cheikh Anta (1974). The African Origin of Civilization. Chicago, Illinois: Lawrence Hill Books. str. 219–221. ISBN 978-1-55652-072-3. 
  4. ^ a b Shaw, Ian, ur. (2000). The Oxford History of Ancient Egypt. Oxford University Press. str. 481. ISBN 978-0-19-815034-3. 
  5. ^ Alberge, Dalya. „Tomb reveals Ancient Egypt's humiliating secret”. The Times. London. Pristupljeno 14. 6. 2017. [Pretplata neophodna (pomoć)]. 

Literatura uredi

  • Shaw, Ian, ur. (2000). The Oxford History of Ancient Egypt. Oxford University Press. str. 481. ISBN 978-0-19-815034-3. 
  • Diop, Cheikh Anta (1974). The African Origin of Civilization. Chicago, Illinois: Lawrence Hill Books. str. 219–221. ISBN 978-1-55652-072-3. 
  • Bonnet, Charles (2006). The Nubian Pharaohs. New York: The American University in Cairo Press. str. 142–154. ISBN 978-977-416-010-3. 
  • Bierbrier, M. L. The Late New Kingdom In Egypt, C. 1300-664 B.C.: A Genealogical and Chronological Investigation. Warminster, England: Aris & Phillips, 1975.
  • Freed, Rita A., Yvonne Markowitz, and Sue H. d’Auria, eds. Pharaohs of the Sun: Akhenaten, Nefertiti, Tutankhamun. London: Thames & Hudson, 1999.
  • Freed, Rita E. Egypt's Golden Age: The Art of Living In the New Kingdom, 1558-1085 B.C. Boston: Museum of Fine Arts, 1981.
  • Kemp, Barry J. The City of Akhenaten and Nefertiti: Amarna and Its People. London: Thames & Hudson, 2012.
  • Morkot, Robert. A Short History of New Kingdom Egypt. London: Tauris, 2015.
  • Radner, Karen. State Correspondence In the Ancient World: From New Kingdom Egypt to the Roman Empire. New York: Oxford University Press, 2014.
  • Redford, Donald B. Egypt and Canaan In the New Kingdom. Beʾer Sheva: Ben Gurion University of the Negev Press, 1990.
  • Sadek, Ashraf I. Popular Religion In Egypt During the New Kingdom. Hildesheim: Gerstenberg, 1987.
  • Spalinger, Anthony John. War In Ancient Egypt: The New Kingdom. Malden, MA: Blackwell Pub., 2005.
  • Thomas, Angela P. Akhenaten’s Egypt. Shire Egyptology 10. Princes Risborough, UK: Shire, 1988.
  • Tyldesley, Joyce A. Egypt's Golden Empire: The Age of the New Kingdom. London: Headline Book Pub., 2001.
  • Wood, Jonathan. R. and Hsu Yi-Ting, An Archaeometallurgical Explanation for the Disappearance of Egyptian and Near Eastern Cobalt-Blue Glass at the end of the Late Bronze Age, Internet Archaeology 52, 2019. Internet Archaeology
  • Dodson, Aidan Mark. 2001. “Third Intermediate Period.” In The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt, edited by Donald Bruce Redford. Vol. 3 of 3 vols. Oxford, New York, and Cairo: Oxford University Press and The American University in Cairo Press. 388–394.
  • Kitchen, Kenneth Anderson. [1996]. The Third Intermediate Period in Egypt (1100–650 BC). 3rd ed. Warminster: Aris & Phillips Limited.
  • Myśliwiec, Karol. 2000. The Twighlight of Ancient Egypt: First Millennium B.C.E. Translated by David Lorton. Ithaca and London: Cornell University Press.
  • Porter, Robert M. 2008. A Network of 22nd-26th Dynasty Genealogies, JARCE 44, 153-157.
  • Taylor, John H. 2000. “The Third Intermediate Period (1069–664 BC).” In The Oxford History of Ancient Egypt, edited by Ian Shaw. Oxford and New York: Oxford University Press. 330–368.
  • Emberling, Geoff (2011). Nubia: Ancient Kingdoms of Africa. New York, NY: Institute for the Study of the Ancient World. str. 10. ISBN 978-0-615-48102-9. 
  • Mokhtar, G. (1990). General History of Africa. California, USA: University of California Press. str. 161—163. ISBN 978-0-520-06697-7. 
  • Emberling, Geoff (2011). Nubia: Ancient Kingdoms of Africa. New York: Institute for the Study of the Ancient World. str. 9—11. ISBN 978-0-615-48102-9. 
  • Silverman, David (1997). Ancient Egypt. New York: Oxford University Press. str. 36–37. ISBN 978-0-19-521270-9. 

Spoljašnje veze uredi

 
Novo kraljevstvo na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ново_краљевство&oldid=27550560”