Оберон (опера)
Oberon, ili Zakletva kralja vilenjaka, je romantična opera u tri čina na engleskom jeziku uz govorni dijalog i muziku Karla Marije fon Vebera. Libreto Džejmsa Robinsona Planšea zasnovan je na nemačkoj pesmi Oberon, Kristofa Martina Vilanda, koja je i sama zasnovana na epskom romanu Hion iz Bordoa (Huon de Bordeaux), francuskoj srednjovekovnoj priči.[1]
| Oberon | |
|---|---|
 | |
| Libreto | Džejms Robinson Planše |
| Jezik | engleski |
| Bazirana na | Oberon, Kristof Martin Viland |
| Premijera | 12. april 1826 Kovent garden, London |
Nasuprot lekarskim savetima, Veber je preuzeo projekat koji je naručio glumac - impresario Čarls Kembl, iz finansijskih razloga.[1] Nakon što mu je ponuđen izbor Fausta ili Oberona za temu, otputovao je u London da završi muziku, učeći engleski da bi mogao bolje da prati libreto, pre premijere opere. Međutim, pritisak proba, društvenih angažmana i stvaranja dodatnih numera uništila mu je zdravlje, i Veber je umro u Londonu 5. juna 1826.
Istorija izvođenja uredi
Prvi put je izvedena u Kovent Gardenu, London, 12. aprila 1826, sa raspodelom: Paton u ulozi Rezije (prvobitno Reize), Vestris kao Fatima, Braham kao Hion, Bland kao Oberon; bio je to trijumf sa mnogim bisovima[1] a produkcija je često obnavljana.[2] Libreto je kasnije na nemački jezik preveo Teodor Hel, a upravo u tom nemačkom prevodu se opera najčešće izvodi. Iako je logično pretpostaviti da bi nemački prevod trebalo da ima odobrenje kompozitora - i da bi na tom jeziku bila izvršena revizija - čuo ga je samo na engleskom, a na prevodu nije radio pre smrti.
Opera je ubrzo postavljena i u drugim gradovima: Lajpcig 1826, Dablin, Edinburg i Beč 1827, Prag 1828, i Budimpešta 1829, sa mnogim drugim predstavama u zapadnoj Evropi od 1830-ih do 1860-ih.[2]
Veber je bio nezadovoljan strukturom opere jer je producirana u Londonu i imao je nameru da revidira delo po povratku u Nemačku, ali je umro u Londonu pre nego što je započeo rad na reviziji. Od tada su drugi kompozitori i libretisti revidirali delo, posebno Franc Vilner, Gustav Maler (koji je, pripremajući novu verziju, preuredio neke od numera i komponovao neku povezujuću muziku na osnovu materijala iz postojećih partitura) i romanopisac-kompozitor Entoni Berdžes, koji je napisao novi libreto za Oberona i priredio uvertiru za gitarski kvartet. Franc List je napravio aranžman uvertire za solo klavir 1846. Prvo izvođenje Oberona u Americi dogodilo se u Njujorku u Pozorištu Park 20. septembra 1826.[3] Prvi put je opera viđena u Parizu 1830. godine u Italijanskom pozorištu (na nemačkom).[2] Raskošna produkcija montirana je na francuskom jeziku u Théâtre Lyrique u Parizu 27. februara 1857. godine, a vodio je Adolf Delofr, a Ektor Berlioz je pohvalio.[4]
U 20. veku, premijera u Metropoliten operi bila je 28. decembra 1918. (sa 13 predstava do 1921) sa Rozom Ponsel u ulozi Reize, dirigovao je Artur Bodancki, koji je takođe sastavio recitative umesto originalnog govornog dijaloga. Opera je izvedena na Salcburškom festivalu 1932. i 1934. pod Bruno Valterom, 1950. na Holandskom festivalu sa Montoovim vođenjem, na festivalu u Firenci 1952. pod Stidrijem i u Pariskoj Operi 1953. sa Klojtensom.[5] Iako je opera povremeno bila postavljena u 20. veku, često je uspešno izvedena koncertno.[traži se izvor]
Uloge uredi
| Uloga | Glas | Premijera, 12. april 1826 (dirigent: Carl Maria von Weber) |
|---|---|---|
| Oberon, kralj vilenjaka | tenor | Charles Bland |
| Puk | mecosopran (en travesti) | Harriet Cawse |
| Titanija | nema | Smith |
| Rezija, ćerka Harun el Rašida | sopran | Mary Ann Paton |
| Fatima, Rezijina sluškinja | mecosopran | Lucia Elizabeth Bartolozzi-Vestris |
| Ser Hion od Bordoa | tenor | John Braham |
| Šerasmin, Hionov pratilac | bariton | John Fawcett |
| Dve sirene | mecosopran | Mary Ann Goward and ? |
| Almanzor, tuniski Emir | govor | Cooper |
| Rošana, Almanzarova žena | alt | Lacy |
| Hasan | bas | J. Isaacs |
| Namouna, Fatimina baka | govor | Davenport |
| Harun el Rašid, bagdadski kalif | govor | Chapman |
| Babekan, saracenski princ | govor | Baker |
| Abdalah, gusar | govor | Horrebow |
| Karlo Veliki | nem | Austin |
| Hamet | govor | Evans |
| Amrou | govor | Atkins |
| Hor: vile, dame, vitezovi, robovi, sirene | ||
Orkestracija uredi
Opera je pravljena za 2 flaute, 2 klarineta (u A), 2 oboe, 2 fagota, 4 roga (u D i A), 2 trube (u D), 3 trombona (alto, tenor i bas), gudače i timpane. Podešavanje klarineta, rogova i truba proizlazi iz uvertire. Na primer, prvi čin počinje sa rogom u D. [traži se izvor]
Sinopsis uredi
Prvi čin uredi
Vile pevaju oko uspavanog Oberona u svojoj kolibi. Puk ulazi i prepričava Oberonovu svađu sa Titanijom, njegovom kraljicom, gde se Oberon zakleo da se neće pomiriti s njom dok se ne nađe par ljudskih ljubavnika koji su bili verni jedno drugome kroz sve opasnosti i iskušenja. Puk se potrudio da pronađe takve parove, ali uzalud. Budeći se, Oberon proklinje nepromišljeni zavet koji je dao. Puk mu govori da je car Karlo Veliki naredio vitezu ser Hionu da ide u Bagdad, da ubije čoveka s desne strane kalifa, pa da poljubi i oženi kalifovu ćerku. Oberon odlučuje da će mu taj vitez i princeza pomoći u pomirenju sa svojom kraljicom. Hion i njegov pratilac Šerasmin dobijaju čarobni rog da pozovu u pomoć Oberona ako im zatreba. Pozvane su vile da povedu Hiona u njegovu misiju.
Na obalama Tigra, princa Babekana spasli su od lava Hion i Šerasmin. Babekan je zapravo zaručnik Rezije, ali kada napadne Hiona i Šerasmina, oni ga puste da pobegne. Zatim, Namouna, starica kaže Hionu da će se Rezija venčati sutradan.
U palati Haruna el Rašida Rezija poverava svojoj sluškinji da će se udati za viteza samo u svojoj viziji, a kako Fatima najavljuje dolazak Hiona, dve žene se raduju iščekivanju.
Drugi čin uredi
U sjajnom dvoru Haruna el Rašida hor peva hvale svom vladaru. Rezija je dovedena na venčanje sa princom Babekanom, koji je sedeo sa desne strane kalifa, ali Hion i Šerasmin su upali, ubili Babekana i pobegli s princezom i Fatimom. Brod će ih odvesti u Grčku. Dva para izražavaju svoju ljubav dok odlaze.
Puk poziva duhove elemenata da unište Hionov brod. Hion i Rezija preživljavaju i on ide u potragu za preživelima dok ona peva o besu i pretnjama mora. Na kraju svoje arije ona primeti brod koji se približava i signalizira o tome. Ali to je gusarski brod i Abdalah i njegova posada otimaju Reziju. Hion je pokušava spasiti, ali je ranjen; uspeva da se oglasi zvukom čarobnog roga i pojavi se Oberon. Oberon govori Puku da odvede Hiona u Tunis, u Ibrahimovu kuću. Sirene pevaju srećno nad nesvesnim princom.
Treći čin uredi
U vrtu Emirove kuće u Tunisu Fatima peva o svojoj sudbini kao roba. Ona i Šerasmin su sada venčani i pevaju o svom detinjstvu. Puk čini da se Hion pojavi, a nakon što mu Fatima kaže da je Rezija u haremu, planiraju njen spas.
U haremu Almanzora, Rezija oplakuje svoju sudbinu i uspeva da pošalje poruku Hionu koji kreće da je oslobodi. Međutim, slučajno nailazi na Rošanu, Emirovu ženu, koja pokušava nagovoriti Hiona da ubije Almanzora i oženi je. On odbija, ali Emir ih otkriva i osuđuje Hiona na smrt na lomači. Rezija moli Emira da oprosti Hionu, ali Emir to odbija i naređuje da se zajedno spale. Šerasmin poziva Oberona duvajući u čarobni rog. Emirovi robovi počinju da plešu, a nakon drugog poziva rogom pojavljuju se Oberon i Titanija. Tunišani beže, ljubavnici su prevezeni na dvor Karla Velikog, a Hion je pomilovan.
Muzika i zapažene arije uredi
Upoređujući nekonvencionalni zaplet i strukturu Oberona saČarobnom frulom, Kobe tvrdi da je "Oberon muzički dovoljno jak da ima svoje zasluge".[5] Grove napominje da je uprkos „neumanjenoj strahoti“ libreta, Veber uspeo da pruži muzičku karakterizaciju glavnim likovima; pažljiva ponavljajuća upotreba motiva poziva rogom pomaže da se stvori utisak povezivanja dela.[1] Bajkovite niti opere date su u nežnoj, lepo orkestriranoj muzici koja često navodi na Mendelsonovu bajkovitu muziku. Zaista, Mendelson je naveo temu silaznog opsega iz finala Drugog čina ("Hark, the mermaids") u sopstvenoj uvertiri u Snu letnje noći. Nije jasno da li je Mendelson planirao čitavu svoju uvertiru kao počast Veberu.
Najpoznatije numere su uvertira (odlomke koje navodi Berlioz u svom Traktatu o instrumentaciji) zasnovana na temama iz opere, uključujući čarobni poziv rogom, koji se redovno svira u koncertnoj dvorani, i Reizinu sopransku ariju Okean, ti moćno čudovište (Ozean, du Ungeheuer).
Snimci uredi
- Prvo komercijalno snimanje bilo je na nemačkom jeziku, a izveo ga je Rafael Kubelik, u kome su glumici bili Birgit Nilson kao Reiza i Plasido Domingo kao sir Hion iz Bordoa (Deutsche Grammophon Cat. # J306, Simfonijski orkestar bavarskog radija, Herkulesal, Minhen, 1970, studijsko snimanje.) [traži se izvor] Bilo je i nekoliko drugih snimaka, poput onih Džejmsa Konlona (Malerova verzija) za EMI, Mareka Janovskog za RCA i ser Džona Eliota Gardinera za Filips. [traži se izvor]
Izvori uredi
Literatura uredi
- Amadeus Almanac, accessed 5
- Brown, Clive (1992). "Oberon". The New Grove Dictionary of Opera, edited by Stanley Sadie, vol. 3, pp. 639–642. London: Macmillan. ISBN 0-333-73432-7 ISBN 1-56159-228-5.
- Brown, Clive; Warrack, John (2001). "Carl Maria von Weber", pp. 1051–1056, in The New Penguin Opera Guide, edited by Amanda Holden. New York: Penguin Putnam, Inc. ISBN 0-14-029312-4.
- Kobbé, Gustav (1976). The Complete Opera Book. New York: G.P. Putnam's Sons.
- Loewenberg, Alfred (1978). Annals of Opera 1597-1940 (third edition, revised). Totowa, New Jersey: Rowman and Littlefield. ISBN 978-0-87471-851-5.
- Upton, George (1928). The Standard Opera Guide. New York: Blue Ribbon Books. str. 461–465.
- Walsh, T. J. (1981). Second Empire Opera: The Théâtre Lyrique, Paris, 1851-1870. London: John Calder. ISBN 978-0-7145-3659-0.
- Warrack, John; West, Ewan (1992). The Oxford Dictionary of Opera. Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-869164-5.
