Odeljenje medicinskih nauka SANU

Odeljenje medicinskih nauka SANU jedna je od organizacionih jedinica Srpske akademije nauka i umetnosti, čija se naučna delatnost odvija u okviru različitih oblasti medicinskih nauka.

Istorijat

Prvi lekari koji su birani u sastav Srpskog učenog društva (1864-1892) bili su raspoređeni unutar različitih odeljenja, te su tako, hronološkim redom, izabrani: Jovan Valenta (naimenovan 29. jula 1864. godine, član Odseka za nauke prirodoslovne i matematičke), Josif Pančić (naimenovan 29. jula 1864. godine, član Odseka za nauke prirodoslovne i matematičke), Milan Jovanović Morski (izabran 6. februara 1869. godine, član Odseka jestastveničkog i matematičarskog i član Odseka umeničkog), Vladan Đorđević (izabran 6. februara 1869. godine, član Odbora za nauke jestastveničke i matematičke i Odbora filozofskog i filološkog), Laza K. Lazarević (izabran 27. februara 1883. godine, član Odbora za nauke jestastveničke i matematičke i Odbora za širenje nauka i književnosti u narod).

Prvi članovi Srpske kraljevske akademije izabrani su 5. aprila 1887. godine. Za njenog predsednika je ukazom postavljen Josif Pančić. Vladan Đorđević je, sa drugih sedam članova Srpskog učenog društva, iazbran među akademike. Desetog februara 1892. godine, na osnovu Zakona o Akademiji, članovi Srpskog učenog društva postali su počasni članovi Srpske kraljevske akademije (1886-1947), nakon čega nastavljaju sa svojim istraživanjima, dok se Odeljenje medincinskih nauka formira 1947. godine u okviru Srpske akademije nauka. Rad lekara članova Srpske kraljevske akademije uglavnom se odvijao u okviru prirodnih nauka, te se bazičnim ispitivanjima u domenu opšte biologije bavio Živojin Đorđević (član od 1906. godine), fiziologijom Ivan Đaja (član od 1922. godine) i Rihard Burijan (član od 1926. godine), opštom patološkom anatomijom i patologijom tumora Đorđe Jovanović (član od 1926. godine) i Ksenofon Šaković (član od 1940. godine).

Instituti

• Institut za izučavanje ishrane naroda (osnovan 10. juna 1947. godine; upravnik je tada bio akademik Stefan Galineo, dok se u Godišnjaku SANU za 1952. godinu kao upravnik tog Instituta navodi akademik Čedomir Simić);
• Institut za parazitologiju (osnovan 31. maja 1947. godine, upravnik je bio akademik Čedomir Simić);
• Institut za fiziologiju (osnovan 31. maja 1947. godine, upravnik je bio akademik Ksenofon Šahović);
• Institut za medicinska istraživanja (osnovan 1. januara 1954. godine, upravnik je bio akademik Čedomir Simić); U svom sastavu imao je: Odeljenje za ekprerimentalnu i kliničku patologiju (upravnik: akademik Vojislav Arnovljević), Odeljenje za parazitologiju i mikrobiologiju (upravnik: Čedomir Simić), Odeljenje za medicinu rada (upravnik: akademik Ilija Đuričić), Odeljenje za izučavanje ishrane naroda (upravnik: dopisni član Dušan Borić). Pored navedenih, pri Institutu funckionisala je i Sekcija za istoriju medicine, veterine i farmacije, a pri Odeljenju medicinskih nauka i Odbor za terminologiju. U Godišnjaku za 1959. godinu, navodi se kao upravnik Instituta za medicinska istraživanja akademik Kosta Todorović, koji je imenovan na tu funkciju 1958. godine, dok su upravnici odeljenja bili isti kao i prilikom osnivanja Instituta 1954. godine. U Godišnjaku za 1960. godinu pojavljuje se Radioizotopska laboratorija u sastavu Odeljenja za eksperimentalnu i kliničku patologiju, kao i konstituisanje Saveta Instituta 26. novembra 1958. godine, koji čini sedam članova (četiri člana koje je imenovala SANU, dva člana koje je izabrao naučno-stručni kolektiv Instituta i upravnik Instituta po svom položaju).

Od osnivanja Odeljenja 1947. godine, sekretari odeljenja su, hronološkim redom, bili: akademik Kosta Todorović (1948-1972), akademik Vojislav Arnovljević (1972-1975), akademik Vojislav Danilović (1975-1981), akademik Borislav Božović (1981-1987), akademik Vladimir Kanjuh (1988-1996), akademik Ivan Spužić (1997-2003), akademik Zlatibor Petrović (2003-2009), akademik Veselinka Šušić (2009-2015) i akademik Dragan Micić (2015–).

U monografiji izdatoj povodom proslave stogodišnjice Akademije 1986. godine, navedeno je da se na Odeljenju medicinskih nauka radilo na pet makroprojekata:

1. Specifična preosetljivost organizma (rukovodilac: akademik Borislav Božović),
2. Endemska nefropatija (rukovodilac: akademik Sava Petković),
3. Nasledni činioci i citogenetika u malignim hemopatijama (leukemijama) (rukovodilac: akademik Stanoje Stefanović),
4. Urođene i stečene srčane mane (rukovodilac: akademik Vladimir Kanjuh)
5. Koronarna bolest (rukovodilac: Vladimir Kanjuh)

Na staranju tog odeljenja bili su međuakademijski odbori:

1. Međuakademijski odbor za kardiovaskularnu patologiju (predsednik: akademik Vladimir Kanjuh)
2. Međuakademijski odbor za endemsku nefropatiju (predsednik: akademik Sava Petković)
3. Međuakademijski odbor za specifičnu preosetljivost organizma (predsednik: Borislav Božović)

Godine 2016. u Odeljenju medicinskih nauka odvijaju se sledeći projekti: Patološka morfologija i morfološko-kliničke korelacije u kariovaskularnim bolestima (uključujući i istorijske aspekte; rukovodilac: akademik Vladimir Kanjuh); Eksperimentalna i klinička istraživanja biološki aktivnih supstanci (konvulzanti, antikonvulzanti, peptid spavanja i njegovi analozi) na ekscitabilnost centralnog nervnog sistema (rukovodilac: akademik Veselinka Šušić); Ekspresija neoplastičnog programa ćelije (rukovodilac: akademik Zoran Kovačević); Akutni koronarni sindrom (istraživanje vulnerabilnosti plaka, krvi, miokarda): optimalno lečenje i određivanje prognostičkih faktora (rukovodilac: akademik Miodrag Ostojić); Genetička osnova degenerativnih bolesti centralnog nervnog sistema (rukovodilac: akademik Vladimir Kostić); Ostraživanje molekularnih mehanizama programirane smrti ćelija (rukovodilac: akademik Miodrag Čolić); Kontrolni endokrinološki mehanizmi u regulaciji telesne težine u gojaznih osoba (rukovodilac: akademik Dragan Micić); Skrining karcinoma prostate (rukovodilac: akademik Jovan Hadži-Đokić); Insulinska rezistencija: uporedna analiza uloge u nastanku i razvoju dijabetesa, aterosklerozne vaskularne bolesti i neurodegenerativnih oboljenja (rukovodilac: akademik Nebojša Lalić); Istorija srpske medicine (rukovodilac: akademik Radoje Čolović); Fetoplacentni razvoj u trundoća nastalih asistiranom reprodukcijom (rukovodilac: akademik Nebojša Radunović); Elektronska analiza teksture plaka u prevenciji i lečenju restenoze nakon kariotidne endarterektomije (rukovodilac: akademik Đorđe Radak); Komorbiditet depresije i dijabetesa – međunarodno ispitivanje kliničkih manifestacija i kliničkih puteva (rukovodilac: akademik Dušica Lečić Toševski, korukovodilac: akademik Nebojša Lalić); Značaj antirefluksne hirurške procedure nakon endoskopske radiofrekventne ablacione tehnologije u lečenju bolesnika sa Beretovim jednjakom (rukovodilac: akademik Predrag Peško); Optimiziranje (individualizacija) lečenja karcinoma rektuma korišćenem predikativnih molekularno-genskih biomarkera (rukovodilac: dopisni član Zoran Krivokapić); Definisanje optimalnih biomehaničkih uslova za stvaranje koštanog tkiva pri korekciji deformiteta ekstremiteta i konstrukcija hirurškog korektinvog uređaja (rukovodilac: dopisni član Milorad Mitković); Srčana insuficijencija: unapređenje prevencije, dijagnostike, lečenja i rehabilitacije (rikovodilac: dopisni član Petar M. Seferović).

U okviru akademijskog Odbora za biomedicinu istraživanja odvijali su se sledeći projekti: Homeostatski mehanizmi i regulacioni sistemi ponašanja (rukovodilac: akademik Ljubiša Rakić); Biomedicinska istraživanja u stomatologiji (rukovodilac: akademik Vojislav Leković).

Naučna delatnost

Naučna delatnost članova Odeljenja medicinskih nauka odvija se u različitim oblastima medicinskih nauka: neurološke nauke, biohemija, kardiologija, kardiopatologija, glomerulopatije, neurofiziologija (ekscitabilnost, konvulzije), neurologija, histologija, urologija, endokrinologija, imunologija, hirurgija, nefrologija, stomatologija, vaskularna hirurgija i angiologija, humana reprodukcija, psihijatrija.

Odbori

Istraživanja Odeljenja medicinskih nauka odvijaju se u okviru Akademijinih odbora za biomedicinska istraživanja i za probleme javnog zdravlja, odeljenskih odbora za multidisciplinarna istraživanja šećerne bolesti, endokrinologiju i uticaj prirodnih faktora, tumore urogenitalnog trakta, kardiovaskularnu patologiju, somnologiju, humanu reprodukciju, kao i 16 individualnih projekata iz većine medicinskih oblasti i disciplina.