Википедија

Oto Nojrat

Ото Нојрат (1882-1945), аустријски филозоф, социолог и политички економиста

Oto Nojrat (nem. Otto Neurath; Beč, 10. decembar 1882 – 22. decembar 1945) bio je austrijski filozof nauke, sociolog i politički ekonomista. Pre nego što je napustio svoju domovinu 1934. godine, Nojrat je bio jedna od vodećih figura Bečkog kruga.

Oto Nojrat
Oto Nojrat
Puno imeOto Karl Bilhem Nojrat
Datum rođenja10. decembar 1882.
Mesto rođenjaBeč, Austrijsko carstvo, danas Austrija
Datum smrti22. decembar 1945.
Mesto smrtiOksford, Ujedinjeno Kraljevstvo
SupružnikOlga Hahn-Neurath, Marie Neurath, Anna Schapire-Neurath
RoditeljiWilhelm Neurath

Biografija uredi

Nojrat je rođen u Beču, kao sin Vilhajma Nojrata (1840-1901), poznatog političkog ekonomiste tog vremena. Helena Migerka, pisac, je bila njegova rođaka.[1] Studirao je matematiku u Beču i dobio diplomu doktora nauka na odeljenju političkih nauka i statistike na Univerzitetu u Berlinu.

Oženio se Anom Šapire 1907. godine. Ona je umrla na porođaju (rodivši Pola Nojrata) 1911. godine, a on se oženio bliskom prijateljicom, matematičarkom i filozofičarkom, Olgom Han. Zbog toga što mu je žena bila slepa i izbijanja rata, njegov sin, Pol Nojrat, je poslat u dečiji dom izvan Beča, gde je Nojratova majka živela, a vratio se da živi sa roditeljima kada je imao devet godina.    

Nojrat je predavao političku ekonomiju na Neue Wiener Handelsakademie (Novi fakultet trgovine, Beč), dok rat nije planuo. Potom je rukovodio odeljenjem za ratnu ekonomiju u ministarstvu odbrane. 1917. godine postaje direktor  Deutsches Kriegswirtschaftsmuseum (Nemački Muzej ratne ekonomije, kasnije Deutsches Wirtschaftsmuseum) u Lajpcigu. Ovde je radio sa Volfganom Šumanom, poznatom iz Dürerbund za koje je Nojrat napisao mnogo članaka. Tokom političke krize koja je dovela do primirja, Šuman ga poziva da razradi plan za socijalizaciju u Saksoniji.[2] Nojrat se pridružuje Socijaldemokratskoj partiji 1918-19. i vodi kancelariju za centralno ekonomsko planiranje u Minhenu. Kada je Bavarska Sovjetska Republika poražena, Nojrat je uhapšen, ali je vraćen u Austriju nakon intervencije od strane austrijske vlade. Dok je bio u zatvoru, napisao je Anti-Spengler, kritički napad na delo Osvalda Spenglera- Propast Zapada.

U Beču, pridružio se socijaldemokratama i postao sekretar austrijskog Udruženja za naselja i male bašte (Verband für Siedlungs-und Kleingartenwesen), više samostalnih grupa koje su svojim članovima obezbeđivale mesto stanovanja i bašte. 1923. godine, osnovao je novi muzej za stanovanje i urbanizam koji se zvao Siedlungsmuseum. 1925. godine, preimenovao ga je u Gesellschafts- und Wirtschaftsmuseum u Beču (Muzej zajednice i ekonomije u Beču)[3] i osnovao sopstveno udruženje sa tom namenom, čiji članovi su bili administracija grada Beča, sindikati, radnička komora i banka radnika, a čiji je prvi pobornik bio tadašnji gradonačelnik, Karl Sajc. Julius Tandler, gradski savetnik za zaštitu i zdravlje, bio je član prvog odbora muzeja, zajedno sa drugim socijaldemokratama. Muzej je dobio izložbene prostorije u zgradama Gradske uprave, najistaknutija je bila Narodna sala u Skupštini grada. Da bi muzej bio svima razumljiv, Nojrat je radio na grafičkom dizajnu i virtuelnoj edukaciji. Sa ilustratorom Gerd Arncom i Mari Rajdmajster ( kojom će se oženiti 1941. godine), Nojrat je stvorio Izotip, predstavljanje kvantitativnih informacija uz pomoć jednostavnih ikona. Na međunarodnoj konvenciji urbanista, Nojrat je prezentovao i promovisao ovo sredstvo komunikacije. 

Tokom 1920-ih, Nojrat je takođe postao vatreni logički pozitivista i bio glavni autor manifesta Bečkog kruga. On je bio glavni pokretač pokreta Ujedinjene nauke i Internacionalne enciklopedije objedinjene nauke. Tokom 1930-ih počeo je da promoviše Izotip kao internacionalni slikovni jezik, povezujući ga sa obrazovanjem odraslih i internacionalnom strašću prema novim i veštačkim jezicima, iako je u razgovorima i predstavljanjima naglasio da on nije namenjen da bude samostalan jezik i da je ograničen u smislu komunikacije.

1934—40: Izgnanstvo u Holandiju uredi

Tokom austrijskog građanskog rata 1934. godine, Nojrat je radio u Moskvi. . Očekujući probleme, on je tražio šifrovanu poruku u slučaju da je previše opasno da se vrati u Austriju. Kao što je Mari Rajdmajster kasnije rekla, nakon što je primio telegram u kojem je pisalo Karnap te čeka, Nojrat je odabrao da odputuje u Hag, u Holandiju, umesto u Beč, gde bi mogao da nastavi svoj međunarodni rad. Pridružio mu se Arnc nakon što su se afere u Beču razrešile najbolje što su mogle. Njegova žena je takođe došla u Holandiju, gde je i umrla 1937. godine.  

1940—5: Izgnanstvo na Britanska ostrva uredi

Nakon Luftvaf bombardovanja Roterdama, on i Mari Rajdmajster odleteli su u Englesku prelazeći Lamanš sa drugim izbeglicama u otvorenom čamcu. On i Rajdmajster su se venčali 1941. godine, nakon perioda stažiranja na ostrvu Men (Nojrat je bio u Ončen kampu). U Engleskoj, on i njegova žena osnovali su Izotip institut u Oksfordu, zatim su zatražili od Nojrata da savetuje planirani ponovni razvoj sirotinjskog kraja Bilston, blizu Volverhemptona, i da dizajnira Izotipne karte za isti. 

Nojrat umire, iznenada i neočekivano, u decembru 1945. godine. Nakon njegove smrti, Mari Nojrat je nastavila posao Izotip instituta, objavljjući Nojratove rukopise posthumno, završavajući projekte koje je on započeo i pišući mnoge dečije knjige koristeći Izotip sistem, do svoje smrti 1980-ih. 

Posao uredi

 
Izotip slika Nojratovog jezika 

Većina dela koje je napisao, ili su o samom Nojratu, je i dalje dostupno samo u Nemačkoj. Međutim on je takođe pisao na engleskom, koristeći Ogdenov Osnovni Enleski. Njegovi naučni spisi čuvaju se u Noord-Hollands Archief  (Severno- holandska arhiva) u Harlemu; Otoova i Marina Izotipna kolekcija nalazi se na odeljenju za tipografiju i grafičku komunikaciju na Univerztitetu u Ridingu u Engleskoj. 

Filozofija nauke i jezika  uredi

Jedan od Nojratovih kasnijih i najbitnijih radova, Fizikalizam, kompletno je transformisao prirodu logičko-pozitivističke rasprave programa ujedinjavanja nauka. Nojrat opisuje i objašnjava njegove tačke slaganja sa generalnim principima pozitivističkog programa i njegovih konceptualnih osnova: 

  • izgradnja univerzalnog sustema koji bi obuhvatao sva znanja dobijena uz pomoć raznih nauka, i  
  • apsolutno odbacivanje metafizike, u smislu iskaza koje nije moguće prevesti u proverljive naučne činjenice

On zatim odbacuje pozitivističi tretman jezika uopšteno i, konkretno, neke od Vitgenštajnovih ranih fundamentalnih ideja. 

Prvo, Nojrat odbacuje izomorfizam između jezika i realnosti kao beskorisnu metafizičku spekulaciju koja bi dovela do potrebe za objašnjenjem kako reči i rečenice predstavljaju spoljašnji svet. Umesto toga, Nojrat predlaže da se jezik i realnost preklapaju— da se stvarnost sastoji od sveukupnih verifikovanih iskaza u jeziku, i istina iskaza, i "istina" rečenice zavisi od njene veze sa svim već potvrđenim iskazima. Ako rečenica ne uspe da se složi sa svim već potvrđenim iskazima, ili je rečenica netačna, ili se iskazi moraju izmeniti. On je na ovaj način posmatrao istinu kao koherentnost jezičkih tvrdnji, a nije je povezao sa činjenicama ili drugim entitetima u svetu.  Osim toga, kriterijum verifikacije je da se primeni na sistem u celini, a ne na pojedinačne rečenice. Ove ideje oblikovale su holistički verifikacionizam Bilarda Van Ormen  Kvina. Kvinovo delo Reč i objekat proslavilo je Nojratovu analogiju koja upoređuje holističku prirodu jezika i naučnu verifikaciju sa gradnjom broda koji je već na moru:

Mi smo kao moreplovci na otvorenom moru koji moraju da rekonstruišu svoj brod ali nikada ne mogu da počnu iz početka, od dna. Tamo gde je greda oštećena mora se odmah staviti nova, a za to se koristi brod kao podrška. Na ovaj način, korišćenjem starih greda i drveta brod se može potpuno obnoviti, ali samo postepenom rekonstrukcijom. 

Stanovič govori o ovoj metafori i upućuje na nju kao  "Neurathian bootstrap".[4]

Nojrat je takođe odbacio ideju da nauka treba biti rekonstruisana u smislu čulnih podataka, jer su čulna iskustva suviše subjektivna da bi se na njima konstruisala validna osnova za rekonstrukciju nauke. Stoga je fenomenološki jezik koji je najveći deo pozitivista i dalje isticao trebalo da bude zamenjen jezikom matematičke fizike. Ovo će obezbediti potrebne objektivne formulacije, zbog toga što se zasniva na prostorno- vremenskim koordinatama.  Ovakav fizikalistički pristup nauci olakšao bi eliminaciju svakog preostalog elementa metafizike jer bi dopustio svođenje na sistem tvrdnji koje su povezane sa fizičkim činjenicama.

Konačno, Nojrat je ukazao da, s obzirom da je jezik fizički sistem, jer je sastavljen od uređenog niza zvukova i simbola, on sposoban da opiše sopstvenu strukturu bez kontradikcije. 

Ove ideje pomogle su formiranju osnove za vrstu fizikalizma koja ostaje u dominantnoj poziciji u metafizici i posebno filozofiji uma. 

Vidi još  uredi

Izdanja uredi

Oto Nojrat napisao nekoliko knjiga i članaka. Knjige su (izbor):

  • 1913. Serbiens Erfolge im Balkankriege : eine wirtschaftliche und soziale Studie. Wien : Manz.
  • 1921. Anti-Spengler. München, G.D.W. Callwey.
  • 1926. Antike Wirtschaftsgeschichte. Leipzig, Berlin : B. G. Teubner.
  • 1928. Lebensgestaltung und Klassenkampf. Berlin : E. Laub.
  • 1933. Einheitswissenschaft und Psychologie. Wien.
  • 1936. International Picture Language; the First Rules of Isotype. London : K. Paul, Trench, Trubner & co., ltd., 1936
  • 1937. Basic by Isotype. London, K. Paul, Trench, Trubner & co., ltd.
  • 1939. Modern Man in the Making. Alfred A. Knopf
  • 1944. Foundations of the Social Sciences. . University of Chicago Press. 
  • 1944. International Encyclopedia of Unified Science. With Rudolf Carnap, and Charles W. Morris (eds.). . University of Chicago Press. 
  • 1946. Philosophical Papers, 1913–1946. Marie Neurath and Robert Cohen, with Carolyn R. Fawcett, eds.
  • 1973. Empiricism and Sociology. Marie Neurath and Robert Cohen, eds. Sa odabranim biografskim i autobiografskim skicama koje su uradili Poper i Karnap. Uključuje skraćeni prevod "Anti-Spenglera". 

Izabrani članci:

  • 1912. The problem of the pleasure maximum. In: Cohen and Neurath (eds.) 1983
  • 1913. The lost wanderers of Descartes and the auxiliary motive. In: Cohen and Neurath 1983
  • 1916. On the classification of systems of hypotheses. In: Cohen and Neurath 1983
  • 1919. Through war economy to economy in kind. In: Neurath 1973 (a short fragment only)
  • 1920a. Total socialisation. In: Cohen and Uebel 2004
  • 1920b. A system of socialisation. In: Cohen and Uebel 2004
  • 1928. Personal life and class struggle. In: Neurath 1973
  • 1930. Ways of the scientific world-conception. In: Cohen and Neurath 1983
  • 1931a. The current growth in global productive capacity. In: Cohen and Uebel 2004
  • 1931b. Empirical sociology. In: Neurath 1973
  • 1931c. Physikalismus. In: Scientia : rivista internazionale di sintesi scientifica, 50, (1931). str. 297–303
  • 1932. Protokollsätze (Protocol statements).In: Erkenntnis, Vol. 3. Repr.: Cohen and Neurath 1983
  • 1935a. Pseudorationalism of falsification. In: Cohen and Neurath 1983
  • 1935b. The unity of science as a task. In: Cohen and Neurath 1983
  • 1937. Die neue enzyklopaedie des wissenschaftlichen empirismus. In: Scientia : rivista internazionale di sintesi scientifica, 62, (1937). str. 309–320
  • 1938 'The Departmentalization of Unified Science', Erkenntnis VII. str. 240–46
  • 1940. Argumentation and action. The Otto Neurath Nachlass in Haarlem 198 K.41
  • 1941. The danger of careless terminology. In: The New Era 22: 145–50
  • 1942. International planning for freedom. In: Neurath 1973
  • 1943. Planning or managerial revolution. (Review of J. Burnham, The Managerial Revolution). The New Commonwealth 148–54
  • 1943–5. Neurath–Carnap correspondence, 1943–1945. The Otto Neurath Nachlass in Haarlem, 223
  • 1944b. Ways of life in a world community. The London Quarterly of World Affairs, 29–32
  • 1945a. Physicalism, planning and the social sciences: bricks prepared for a discussion v. Hayek. 26 July 1945. The Otto Neurath Nachlass in Haarlem 202 K.56
  • 1945b. Neurath–Hayek correspondence, 1945. The Otto Neurath Nachlass in Haarlem 243
  • 1945c. Alternatives to market competition. (Review of F. Hayek, The Road to Serfdom). The London Quarterly of World Affairs 121–2
  • 1946a. The orchestration of the sciences by the encyclopedism of logical empiricism. In: Cohen and. Neurath 1983
  • 1946b. After six years. In: Synthese 5:77–82
  • 1946c. The orchestration of the sciences by the encyclopedism of logical empiricism. In: Cohen and. Neurath 1983
  • 1946. From Hieroglyphics to Isotypes. Nicholson and Watson. Excerpts. Rotha (1946) claims that this is in part Neurath's autobiography.

Reference uredi

  1. ^ Neurath, edited by Marie; Cohen, Robert S. (1973).
  2. ^ "Otto Neurath: Empiricism and Sociology". edited by Marie Neurath and Robert S. Cohen.
  3. ^ The actual museum's website: http://www.wirtschaftsmuseum.at/wminorg.htm
  4. ^ Stanovich, Keith E. (2004-05-15).

Bibliografija uredi

  • Cartwright Nancy, J. Cat, L. Fleck, and T. Uebel, 1996. Otto Neurath: philosophy between science and politics. . Cambridge University Press. 
  • Cohen R. S. and M. Neurath (eds.) 1983. Otto Neurath: philosophical papers. Reidel
  • Cohen, R. S. and T. Uebel (eds.) 2004. Otto Neurath: economic writings 1904–1945. Kluwer
  • Matthew Eve and Christopher Burke: Otto Neurath: From Hieroglyphics to Isotype. A visual Autobiography, Hyphen Press, London 2010
  • Kraeutler, Hadwig. 2008. Otto Neurath. Museum and Exhibition Work – Spaces (Designed) for Communication. Frankfurt, Berlin, Bern, Bruxelles, New York, Oxford, Vienna, Peter Lang Internationaler Verlag der Wissenschaften.
  • Nemeth, E., and Stadler, F., eds., "Encyclopedia and Utopia: The Life and Work of Otto Neurath (1882–1945)." Vienna Circle Institute Yearbook, vol. 4.
  • O'Neill, John, 2003, "Unified science as political philosophy: positivism, pluralism and liberalism," Studies in History and Philosophy of Science.
  • O'Neill, John, 2002, "Socialist Calculation and Environmental Valuation: Money, Markets and Ecology," Science & Society, LXVI/1.
  • Rotha, Paul, 1946, "From Hieroglyphs to Isotypes".
  • Symons, John – Pombo, Olga – Torres, Juan Manuel (eds.): Otto Neurath and the Unity of Science. (Logic, Epistemology, and the Unity of Science, 18.) Dordrecht:. . Springer. 2011. ISBN 978-94-007-0142-7. 
  • Vossoughian, Nader. Otto Neurath: The Language of the Global Polis. . NAi Publishers. 2008. ISBN 978-90-5662-350-0. 
  • Sandner, Günther, 2014, Otto Neurath. Eine politische Biographie. Zsolnay, Vienna. ISBN 978-3-552-05676-3. (German)
  • Danilo Zolo, 1990, Reflexive Epistemology and Social Complexity. The Philosophical Legacy of Otto Neurath, Dordrecht: Kluwer

Spoljašnje veze uredi

 
Oto Nojrat na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ото_Нојрат&oldid=27492137”