Petrislav Vojislavljević

Petrislav (lat. Petrislavus) je ličnost iz Letopisa popa Dukljanina, o kome nema pomena u drugim istorijskim izvorima. Prema slovu Letopisa, bio je jedan od četvorice sinova dukljanskog kneza i srpskog kralja Mihaila I iz dinastije Vojislavljevića i njegove druge supruge, neimenovane vizantijske princeze. Isti Letopis beleži da je Mihailo postavio Petrislava za namesnika u oblasti Raške, a potom se u nastavku izlaganja pominje ratovanje Mihailovih starijih sinova protiv Vizantije u oblastima Bugarske, nakon čega je Petrislavov brat Bodin proglašen za cara. Pošto se Bodinovo proglašenje za cara Bugarske, prema vizantijskim izvorima, dogodilo tokom 1072. godine u Prizrenu, za vreme velikog slovenskog ustanka, kazivanje Letopisa o prethodnom postavljanju Petrislava za Mihailovog namesnika u oblasti Raške okvirno se stavlja u prethodnu 1071. godinu. U istom Letopisu pominje se da je Petrislav imao potomstvo, ali tekst izvornika je na tom mestu bio oštećen pre priređivanja prvih izdanja, tako su imena njegovih potomaka ostala nepoznata.[1][2][3][4]

Podela srpskih zemalja u 11. veku, po poznijem Letopisu popa Dukljanina

Pretpostavke

uredi
 
Slovenski ustanak (1072) u istočnim srpskim i susednim oblastima, na čelu sa Bodinom i Đorđem Vojtehom

Pomenuti podaci o Petrislavu iz Letopisa popa Dukljanina različito su tumačeni i vrednovani u istoriografiji, prvenstveno u kontekstu hronologije širenja države Vojislavljevića prema oblastima u unutrašnjosti tokom 11. veka, ali bez opšte saglasnosti o istoričnosti samog Petrislava, koga neki istraživači smatraju stvarnom istorijskom ličnošću, dok drugi izražavaju oprez, usled odsustva potvrde u drugim izvorima.[5][6][7] Prema Džonu Fajnu, Mihailo je svoju vlast prema oblastima u unutrašnjosti proširio između 1060. i 1074. godine, postavivši Petrislava za namesnika u oblasti Raške.[8] Prema Tiboru Živkoviću, Mihailovi sinovi su osvojili Rašku tokom 1067. ili 1068. godine, nakon čega je za namesnika u toj oblasti postavljen Petrislav.[6] Pojedini istoričari su takođe pretpostavljali da su župani Vukan i Marko, kojima je Bodin kasnije poverio upravu u oblasti Raške, mogli biti sinovi Petrislava, ali to srodstvo se u Letopisu ne pominje.[9]

Neki stariji istraživači su pokušali da poistovete Petrislava sa Mihailovim i Bodinovim vojvodom Petrilom, koji je bio učesnik slovenskog ustanka protiv vizantijske vlasti (1072).[10][11]

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ Mošin 1950, str. 94-95.
  2. ^ Radojčić 1966, str. 177-186.
  3. ^ Mijušković 1988, str. 94-95.
  4. ^ Kunčer 2009.
  5. ^ Banašević 1971, str. 250-252.
  6. ^ a b Živković 2006, str. 110.
  7. ^ Živković 2009.
  8. ^ Fine 1991, str. 213, 223.
  9. ^ Fine 1991, str. 222-223.
  10. ^ Radojčić 1927, str. 1-13.
  11. ^ Kovačević 1967, str. 299, 392.

Izvori i literatura

uredi

Izvori

uredi

Literatura

uredi