Petrija Obrenović
Petrija Perka Obrenović (Brusnica, 6. jul (24. jun) 1808 — Napulj, 6. februar (25. januar) 1871)[1] bila je najstarija ćerka kneza Miloša Obrenovića i prvo dete koje je preživelo rano detinjstvo. Krstio ju je Karađorđe.
Biografija uredi
Budući da je knez Miloš bio patrijarhalan čovek i nije verovao u školovanje ženske dece, Petrija, njegova miljenica, nikada nije išla u školu. Sa petnaest godina udala se za Todora Bajića u Zemunu. On je bio obrazovan, bogat i govorio je mađarski, nemački i grčki. Studirao je finansije u Beču gde su kasnije živeli u luksuznoj kući i imanju. Povodom njene prosidbe, knez Miloš je za konak u Kragujevcu naručio porcelanske tanjire i šolje iz Beča, dijademu namenjenu Petriji, drvene stolice i stolove (za razliku od dotadašnjih tronoški i sećija), kao i haljine za mladu. Tek nakon udaje se delimično obrazovala. Osim što je bila prva srpkinja koja se udala u venčanici, bila je i prva žena u Srbiji koja se našla na portretu u to vreme. Naslikao ga je Pavle Đurković, ali nažalost nije sačuvan. Sve do 1829. godine nosila je narodnu nošnju.[2]
Imala je četiri sina – Lazara, Nastasa, Jevrema i Miloša (koji je postao baron). Otac joj je davao savete oko njihovog podizanja. Njenoj deci su predavali privatni učitelji, a usput je i ona učila.[2]
Umrla je u Napulju 6. februara (25. januara) 1871. godine.[1]
Pisma ocu uredi
Joca Vujić (1863—1934) bio je srpski dobrotvor i bogataš iz Sente čija se arhivska građa nalazi u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković” u Beogradu. Do sada nedovoljno istražena, značajna je za istraživanje vremenskog perioda kneza Miloša. Sačinjava je galerija od 400 slika, biblioteka od 20000 knjiga (pretežno starih, među kojima i jedan srpski bukvar iz 1739), 3000 dokumenata i predmeta i veliki broj pisama (oko 1427 dokumenata, a 565 pisama kneza Miloša, među kojima i ona upućena deci ili dobijena od njih). U sklopu građe nalazi se i 19 pisama Petrije. Kod roditelja je porodično putovala dva puta godišnje. Pisma su pisana iz Varadije, Zemuna, Vršca i Medahije (od 1846. do 1858).[3]
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ a b „Telegram iz Napulja”. digarhiv.nbs.rs. Srpske novine. 25. januar 1871. Pristupljeno 27. mart 2023. „Vest sa vrha naslovne strane”
- ^ a b Trnavac, Nedeljko D. (2015). Obrenovići: detinjstvo i obrazovanje: Prosveta i školstvo u rudničko-takovskom kraju (1815-1903-2015). Gornji Milanovac: Opština Gornji Milanovac / Muzej rudničko-takovskog kraja. str. 63. ISBN 978-86-82877-58-5.
- ^ Trnavac, Nedeljko D. (2015). Obrenovići: detinjstvo i obrazovanje: Prosveta i školstvo u rudničko-takovskom kraju (1815-1903-2015). Gornji Milanovac: Opština Gornji Milanovac / Muzej rudničko-takovskog kraja. str. 64. ISBN 978-86-82877-58-5.
Spoljašnje veze uredi
- Ko to beše Petrija, pa još Obrenović? (1): Skromna Miloševa mezimica, pristupljeno 20. avgusta 2021.
- Ko to beše Petrija, pa još Obrenović? (2): Prva srpska mlada u modernoj venčanici, pristupljeno 20. avgusta 2021.
- Ko to beše Petrija, pa još Obrenović? (3): Petrijina prepiska sa Milošem, pristupljeno 20. avgusta 2021.
- Ćerka mezimica kneza Miloša i prva Srpkinja u venčanici: Ovo je neverovatan život Petrije Obrenović (Hronograf, 7. jun 2018)
- Perka Obrenović Bajić, žena dobrog srca („Politika”, 23. avgust 2022)