Piter Selers

Ovaj članak je o britanskom glumcu. Za američkog režisera pogledajte stranicu Piter Selars.

Piter Selers, CBE (engl. Peter Sellers), rođen kao Ričard Henri Selers (engl. Richard Henry Sellers; Portsmut, 8. septembar 1925 — London, 24. jul 1980), bio je britanski glumac, komičar i pevač. Najpoznatiji je po ulozi inspektora Kluzoa u serijalu filmova o Pink Panteru, ali i po ulogama u filmovima Dr Strejndžlav, Lolita i Dobrodošli gospodine Čens. Glumica Beti Dejvis je jednom za njega rekla: „On nije glumac, on je kameleon.”

Piter Selers
Selers u filmu Za lisicom (1966)
Osnovne informacije Lični podaci Puno ime Ričard Henri Selers Datum rođenja (1925-09-08)8. septembar 1925. Mesto rođenja Portsmut (Hempšir, Engleska), Ujedinjeno Kraljevstvo Datum smrti 24. jul 1980.(1980-07-24) (54 god.) Mesto smrti London (Engleska), Ujedinjeno Kraljevstvo Porodica Supružnici Lin Frederik (1977—1980) Miranda Kvori (1970—1974) Brit Ekland (1964—1968) En Hau (1951—1961) www.petersellers.com Veza do IMDb-a Nagrade Zlatni globus Najbolji glavni glumac (komedija ili mjuzikl) 1979 Being There Bafta Najbolji glavni glumac 1959 I'm All Right Jack

Selers je slavu stekao na BBC-ju sa radio-komedijom Gun šou. Sposobnosti da govori različitim akcentima (francuski, indijski, italijanski, američki, nemački i regionalni britanski akcenat), zajedno sa talentom da prikaže niz likova u komičnom obliku, doprineli su njegovom uspehu kao radijskom i kasnije televizijskom glumcu i donele mu nacionalna i internacionalna priznanja i nagrade. Selersov privatni život je bio ispunjen previranjima i krizama, kao i emocionalnim problemima i uzimanjem raznih supstanci. Ženio se četiri puta i imao je troje dece iz prva dva braka.

Detinjstvo i počeci

Selers je rođen u Sautsiju, Portsmut u porodici zabavljača. Iako kršten kao Ričard Henri njegovi roditelji su ga uvek zvali Piter, po njegovom starijem nerođenom bratu i prema Brajanu Forbsu „bio je tokom svih godina gušen majčinom naklonošću”. Pohađao je Katoličku školu Sveti Alojzis u severnom Londonu. Njegov otac rođen u Jorkširu, Bil Selers je bio Protestant a njegova majka Agnes Doren „Peg” Marks je bila Jevrejka, ćerka Solomona Marksa i njegove žena Velkome Mendoze. Agnes je bila blizak rođak sa čuvenim bokserom Danijelom Mendozom (1764—1836). Kao što je primetio filmski kritičar Aleksander Voker, Mendoza je bio ličnost koja je najviše poštovana u kući Selersovih.

Prema Selersovom biografu Rodžeru Luisu, Piter je bio zaintrigiran za katolicizam, ali ubrzo pošto je pristupio Katoličkoj crkvi otkrio je da je Jevrejin — neko koje izvan misterija nade. Kako sam Selers kaže sami učitelji u školi su mu se obraćali sa Jevrej što je dovelo do toga da on postane osetljiv na antisemitske ispade. Bio je najbolji učenik u školi i seća se da je jednom učitelj kritikovao ostale dečake da ne uče sa rečima Jevrejski dečak poznaje bolje veronauku od svih vas.

Kasnije u svom život se sećao: „Moj otac je bio solidan član Engleske crkve, a moja majka je bila jevrejsko-portugalski Jevrejin, a Jevreji uzimaju veru od majke.” Filmski kritičar Kenet Tinan je primetio prilikom intervjua sa Selersom da je jedan od glavnih razloga za njegovu ambiciju da postane glumac bila upravo mržnja prema antisemitizmu. Tinan je objasnio:

Kao naučnici, pravnici, doktori i vodvilj komedijaši Jevreji su se tolerisali, ali kao ozbiljni glumci baš i ne. Otuda Piterovo odbijanje da ima sigurnu reputaciju kao vrhunski mimičar i njegova odlučnost da ode u istoriju kao nešto više — veliki glumac ili veliki reditelj.

Selers je bio mišljenja da „postajanje delom neke velike grupe ne donosi dobro”. „Možda je to moj problem sa religijom”, rekao je tokom intervjua. Kako je objasnio:

Ja nisam kršten, nisam bio Bar Micvan, izgleda da je moja osnovna religija učini drugom ono što bi on učinio za tebe. Ali smatram da je to izuzetno teško. Više sam sklon da verujem u Stari zavet nego u Novi...

Prateći svoju porodicu i njihov šou po turnejama, naučio je dosta toga što se pokazalo korisnim kasnije. Nastupao je sa pet godina u Vindmil pozorištu u drami Isprskaj me! u kojoj je nastupala njegova majka. Međutim, on je odrastao sa suprostavljenim uticajem njegovih roditelja razvijajući ambivalentna osećanja u vezi sa šou biznisom. Njegov otac je sumnjao u njegove mogućnosti da postigne više na polju zabave, naglašavajući čak da su mogućnosti njegovog sina dovoljne samo da postane čistač ulica, dok ga je majka kontinuirano podržavala.

Selers je dobio svoj prvi posao u pozorištu u Ilfrakombu, kada je imao 15 godina, počevši kao domar. Stalno je napredovao postajući radnik na blagajni, pomoćnik menadžera, i glavni za osvetljenje. Takođe su mu nuđene i male uloge u predstavama. Radeći iza scene omogućilo mu je da vidi neke ozbiljne glumce na delu, kao što je bio Pol Skofild. Postao je vremenom i dobar prijatelj sa Derekom Altmanom, i zajedno su pokrenuli prvu Selersovu predstavu pod nazivom „Altman i Selers” gde su svirali ukulele, pevali i pričali viceve. Obojica su isto tako uživali čitajući detektivske priče Dašijela Hameta, što ih je inspirisalo da započnu svoju detektivsku agenciju. Njihovo preduzetništvo je prekinuto kada je jedan potencijalni klijent skinuo i pocepao lažne Selersove brkove.

Na svom redovnom poslu iza scene, Selers je znao da vežba na bubnjevima koji su pripadali bendu Džoa Denijelsa. Denijels je primetio koliko se trudi pa mu je davao nekoliko praktičnih instrukcija. Selersov biograf Ed Sikov piše „bubnjevi su mu odgovarali. Udarajući u njih s vremena na vreme Piter se mogao uklopiti u svet pun apstrakcije, a sve u kontekstu velike količine buke”.

Period Drugog svetskog rata

Kada je izbio rat u Evropi, Selers je nastavio da razvija svoje bubnjarske veštine, koje su impresionirale čak i njegovog oca i donele mu prvi bubnjarski nastup sa bendom u Blekpulu.

Tokom Drugog svetskog rata Selers je bio pilot u vazdušnim snagama Ujedinjenog Kraljevstva (RAF), iako je bio ograničen zbog slabog vida. Njegova odredišta su bili Indija i Burma, iako je vreme boravka Selersa u Aziji nepoznato on je bio sklon da preteruje o dužini svog boravka. Takođe je služio u Nemačkoj i Francuskoj posle rata. Odvlačeći pažnju od života oficira, Selers se pridružuje Nacionalnoj Servisnoj Asocijaciji Zabave (ENSA), gde mu je omogućeno da nastavi da brusi svoj talenat za bubnjevima i komedijom. Do kraja rata 1945. veliki broj Britanskih zabavljača je radilo za ENSA, čiji je fokus bio na povećavanje morala vojnika i radnika fabrike.

Povremeno je imitirao svoje nadređene, pa je njegov portret oficira RAF-a Lajonela Mandraka u filmu Dr Strejndžlov verovatno i nastao na osnovu njih. Znao je blefirajući da napravi konfuziju među oficirima najčešće koristeći mimikriju i lažne brkove, mada kako kaže Majklu Parkinsonu u intervjui iz 1972. stariji oficiri bi ga sumnjičili. Glas lika iz Gun šoua Majora Denisa Bladnoka upravo dolazi iz ovog perioda.

Početak karijere

Selers, u svojoj kući u Belgraviji (London, 1973)

Gun šou

Nakon određenog pražnjenja i povratka u Englesku 1948, Selers je nastupao u stend ap komedijama u nekoliko pozorišta. Selers je telefonirao radio producentu bi-bi-sija Roju Spiru, pretvarajući se da je Kenet Horn, zvezda tadašnje radio emisije na bi-bi-siju, kako bi nagovorio Spira da razgovara sa njim. Spir je navodno zbog toga nazvao Selersa „mladim bezobraznim busenom”.

Kao rezultat toga Selers je pozvan na audiciju, što je dovelo do rada na Rejevom smehu sa komičarom Tedom Rejom. Njegov glavni rad na radio je bio i ostao ipak Gun šou sa Spajkom Miliganom, Harijem Sekombom i (originalno) Majklom Bentinom. Selers je nastavio rad na ovom šou i na televiziji.

Albumi i zapisi

Kasnih pedesetih, Selers je objavio dve ploče u produkciji Džordža Martina: Najbolje od Selersa i Pesme za Selersov sving. Omot ploče Najbolje od Selersa prikazivao je Pitera kako polira automobil Rols-Rojs.

Godine 1963, Selers sarađuje sa Entoni Njulijem, Leslijem Brikusom i Džoan Kolins na produkciji ploče Budala Britanija. Ovu ploču čini niz skečeva koji satirično opisuju britanski skandal Profjumo aferu, u kojoj je otkriveno da je Britanski ministar rata lagao za svoju vezu sa prostitutkom. Album je bio kontroverzan, u delu zato što uključuje i kraljevsku porodicu.

Godine 1965, godine hit je postala komična verzija pesme Bitlsa A Hard Day's Night u stilu Lorensa Olivijea.

Godine 1979, objavljuje album pod nazivom Selersova prodavnica koji uključuje pevanje i skeč pod nazivom Sve englesko Džordž Formbi finale koji nastaje kao parodija na Džordža Formbija i njegov instrument — ukulele. Takođe na ploči se nalazio i Kompletan vodič za akcente Britanskih ostrva. Album nije bio popularan kao prva dva mada je bio tražen uveliko od strane kolekcionara. Svi ovi albumi su iskoristili Selersovu sposobnost da svojim fleksibilnim glasom stvori komične efekte.

Glumačka tehnika i priprema

U oktobru 1962. u intervju za Plejboj, Selers je opisao kako se priprema za ulogu onda kad dobije scenario:

Dakle kada dođem u stadijum da znam konačan tekst scenarija, prvo počinjem sa glasom. Saznajem kako lik zvuči. Kroz to kako zvuči ja saznam ostalo o njemu. Pretpostavljam da taj prilaz dolazi iz mog dugog angažovanja na radiju. Nakon što nastane glas prelazim na izgled lika. Uglavnom uradim dosta crteža kako bi moji likovi trebalo da izgledaju. Zatim radim sa ljudima zaduženim za šminku koji mi pomažu da transferišem moj crtež na moje lice. To je zajednički proces. Nakon toga utvrđujem kako lik hoda. Veoma važno, hod. I tada odjednom, nešto čudno se desi. Lik preuzima kontrolu. Čovek kojeg glumiš počinje da postoji. Ja ulazim kompletno u svaki lik koji igram, zato što on kreće da živi u meni. Odjednom počinjem da shvatam kakav je život taj čovek vodio i kako će reagovati na određene situacije.

Filmska karijera

Selersov filmski uspeh došao je sa britanskim komedijama kao što su Ubica žena, Ja sam dobro Džek i Miš koji laje. U svojim prvim filmskim ulogama on je nastavio da prikazuje svoju sposobnost da govori različite akcente i glasove, obično u karakternim ulogama, igrajući najčešće nekoliko likova u jednom filmu. U svom drugom filmu je igrao dva lika, a u svom trećem čak šest.

U filmu Najmanji šou na svetu, tridesetdvogodišnji glumac je igrao drhtavog, pijanog filmskog operatera dvostruko starijeg od njega. U filmu Miš koji je lajao, koji je smešten u maloj Evropskoj državi, igrao je tri veliki i različite uloge, staru kraljicu, ambicioznog premijera i nevinog i nestašnog momka sa farme izabranog da vodi invaziju SAD. U SAD je dobio značajan publicitet za igranje tri lika, što će kasnije i ponoviti u filmu Dr Strejndžlov.

Počeo je da dobija međunarodnu pažnju za ulogu indijskog doktora u filmu Milioner sa Sofijom Loren u glavnoj ulozi. Film je inspirisao producenta Džordža Martina koji je napravio naslovnu pesmu za film koju pevaju Loren i Selers zajedno.

Lolita

Godine 1962, Stenli Kjubrik je ponudio Selersu ulogu Klera Kviltija u filmu Lolita Džejmsom Mejsonom i Šeli Vinters u glavnim ulogama. Kjubrik je gledao ranije Selersove filmove i bio je zaintrigiran njegovim glumačkim opsegom, koji je demonstrirao u Gun šou gde je imitirao poznate ličnosti kao što su Vinston Čerčil, Kraljica i Lev Grejda.

Ipak Selers je smatrao da je uloga Američkog televizijskog scenariste bilo iznad njegovih mogućnosti, zato što je Kvilti po Selersovim rečima „neverovatan košmar, delom homoseksualac, delom narkomanski zavisnik, delom sadista...”. Postao je nervozan zbog prihvatanja uloge, ali mnogi ljudi su mu prilazili i govorili kako uloga verodostojna. Kjubrik je na kraju uspeo da ubedi Selersa da odigra ulogu. Kjubrik i Američki džez producent Norman Granc su snimili Selersov deo scenarija, kako bi mogao da ga sluša i na taj način stekne samopouzdanje.

Za razliku od većine njegovih ranijih dobro uvežbanih uloga, Selers je bio hrabren od strane Kjubrika da improvizuje što više kako bi istražio sve mogućnosti njegovog lika. Štaviše da bi „uhvatio” Selersa u njegovim najkreativnijim delovima Kjubrik je koristio tri i više kamera. Kako je snimanje filma odmicalo glumci i ekipa filma su primetili kako Selers počinje da uživa u glumi i prema Kjubriku da dostiže „nešto što se može objasniti samo kao komična ekstaza”. Snimatelj filma Osvald Moris, kasnije je komentarisao da su najinteresantnije scene bile upravo one sa Piterom Selersom, koje su bile potpuna improvizacija.

Zbog iskustva, Selers je shvatio da je njegova saradnja sa Kjubrikom jedna od najvrednijih u njegovoj karijeri.

Dr Strejndžlov

U Kjubrikovom sledećem filmu, Dr Strejndžlov: „Kako sam naučio da prestanem da brinem i zavolim bombe”, pitao je Selersa da glumi glavnu ulogu. Selers je igrao tri ekstremno različite uloge: Američkog predsednika Merkina Maflija, Dr Strejndžlova, nemačkog nuklearnog naučnika, te kapetana Lajonela Mandraka iz RAF-a. Selers je prvobitno oklevao da prihvati ulogu, ali ga je Kjubrik ubedio da ne postoji bolji glumac koji bi odigrao ove uloge.

Mafli i Dr Strejndžlov se pojavljuju u istoj prostoriji tokom filma, uz pomoć dublera koji su prikazivani samo otpozadi. Selers je originalno trebalo da glumi i četvrti lik bombaša majora T. Dž. „King” Konga, ali je na početku to odbio. Smatrao je da je njegov zadatak ionako težak te da neće na najbolji način da dočara teksaški akcenat lika. Kjubrik se ipak dogovorio sa njim pa je zamolio scenaristu Terija Sauterna (koji je bio iz Teksasa) da snimi traku sa tekstom koji izgovara lik Konga sa tačnim akcentom. Koristeći Sauternovu traku, Selers je uspeo da nauči akcenat pravilne te je počeo da snima scene u avionu. Ali onda se desilo da je Selers uganuo zglob tako da nije mogao da sedi u skučenom kokpitu. To je nateralo Kjubrika da ovu ulogu ipak poveri Slimu Pikensu. Za sve tri uloge koje je odigrao u ovom filmu, Selers je bio nominovan za nagradu Oskar za glavnu mušku ulogu. Kjubrik ponovo dao slobodu Selersu da improvizuje kroz film. Selers je jednom rekao „Ako me pitate da igram sebe. Ne bih znao šta da radim. Ja ne znam ko sam ni šta sam”.

Pink Panter

Selers (1971)

Od 1963. Selers je igrao nespretnog inspektora Kluzoa u serijalu filmova o Pink Panteru. Ovaj lik je Selersu doneo popularnost širom sveta, počevši od filma Pink Panter, preko nastavka Pucanj u mraku u kom je igrao zapaženu ulogu. Tumačio je ovaj lik u još tri navrata od 1975. do 1978. Film Trag Pink Pantera, koji sadrži neiskorišćene snimke Selersa, objavljen je nakon njegove smrti 1982. godine. Njegova udovica Lin Frederik, dobila je spor sa filmskim producentima zbog neovlašćenog korišćenja ovih snimaka. Selers se pripremao da odigrao još jednom ulogu glavnog inspektora Kluzoa ali je preminuo pre početka rada na filmu Romansa Pink Pantera.

Dobrodošli gospodine Čens

Godine 1979. Selers je odigrao ulogu Čensa, jednostavnog baštovana naviknutog na gledanje TV-a, u crnoj komediji Dobrodošli gospodine Čens, koju mnogi kritičari smatraju krunom njegove karijere, ali i velikim uspehom pisca Jiržija Kosinskog. Prilikom intervjua za Bi-Bi-Si 1971, Selers je rekao da više od svega želi da igra ulogu Čensa.

Kosinski, autor knjige, smatrao je da knjiga nikako ne treba da dobije filmsku adaptaciju, ali ga je Selers ubedio da promeni mišljenje, pa je Kosinski dozvolio Selersu i reditelju Halu Ešbiju da naprave film, pod uslovom da on napiše scenario. Prema filmskom kritičaru, Selers je bio „prirodno zaintrigiran sa likom Čensa, na kojem se odražavalo sve što bi mu se događalo”.

Selersova gluma je bila hvaljena od strane kritičara koji su smatrali da je „dostigao oštrinu potpunog ništavila. To je predstava izuzetne spretnosti i čini fantastičnu filmsku premisu kredibilnim”.

Iskustvo rada na ovom filmu je bilo i divno i moćno za Selersa. Tokom snimanja filma kako ne bi prekidao svoj lik, odbijao je sve intervjue, a čak je držao distancu i prema drugim glumcima. Trudio se da ostane u liku čak i kada ode kući posle snimanja. Selers je smatrao Čensov glas i hod za njegove najbitnije atribute, i pripremajući se za ulogu, Selers je radio sam sa snimačem zvuka, zatim sa svojom ženom, a onda i sa Ešbijem, kako bi usavršio dikciju i isporučio tekst kako bi na pravi način otkrio „um deteta iza tih reči”.

Dobrodošli gospodine Čens je donela Piteru Selersu najbolje kritike još od šezdesetih, drugu nominaciju za Oskara i nagradu Zlatni globus. Nekoliko meseci nakon što je film počeo da se prikazuje magazin Tajm je napisao članak o Selersu pod nazivom „Ko je ovaj čovek”. Naslovnica je prikazivala nekoliko likova koje je Selers odigrao kao što su Čens, Kvilti, Dr Strejndžlov, Inspektor Kluzo i i vojvotkinja Gloriana XII. Selers je bio zadovoljan člankom, koji je napisao Ričard Šikel, i napisao je pismo zahvalnosti uredništvu magazina.

Poslednji projekti

Selersov poslednji film je bio Đavolja zavera Dr Fu Mančua, komična adaptacija serije avanturističkih knjiga Saksa Romera. Selers je igrao i Fu Mančua ali i njegovog neprijatelja, policijskog inspektora Nejlanda Smita. Proizvodnja filma je od početka nailazila na probleme, sa Selersovim lošim zdravljem i mentalnom nestabilnošću što je uzrokovalo duga kašnjenja i prepucavanja između zvezde filma i reditelja Pirsa Hagarda. Selers je zato otpustio Hagarda i nastavio sam da režira film. Hagard je kasnije objasnio da ponovno snimanje nije donelo ništa novo u proizvodnji filma, i dovelo je da film bude nekoherentan i nefokusiran.

Selers je preminuo nedugo pošto je ovaj film počeo da se prikazuje, iako je njegovo poslednje glumačko pojavljivanje kao „Monti Kasino” u seriji reklama za Barkliz banku. Godine 1982, Selers se vraća na film kao inspektor Kluzo u Tragu Pink Pantera, koji je potpuno napravljen od izbrisanih scena iz prethodna tri filma o Pink Panteru. Ser Dejvid Niven je opet igrao ulogu Sera Čarlsa Litona u ovom filmu.

Nakon Đavolje zavere Dr Fu Mančua, Selers je trebalo da se pojavi u još jednoj komediji o Kluzou a to je Romansa Pink Pantera. U scenariju koji su napisali Selers i Piter Moloni, Kluzo se zaljubljuje u briljantnu ženu kriminalca poznatu kao „Žaba” i čini joj potporu u njenim krađama sve sa ciljem da je ipak nekako promeni. Blejk Edvards nije učestvovao u snimanju novog nastavka o Kluzou, jer je poslovna saradnja sa Selersom bila poljuljana tokom snimanja filma Osveta Pink Pantera. Selersova smrt je prekinula projekat, uz još dva filma za koje je Selers potpisao ugovor a koji bi se snimali osamdesetih. Ova dva filma Neverno tvoj i Ljubavna groznica su prepravljena i u njima je glumio Dadli Mur, i oba filma su veoma loše prošla na bioskopskim blagajnama

Ostale uloge

Reditelj Bili Vajlder je angažovao Selersa da zajedno sa Dinom Martinom glumi u komediji iz 1964. Poljubi me, glupane ali 6 nedelja pošto je snimanje otpočelo Selers je doživeo srčani udar. Vajlder ga je zamenio sa Rejom Valstonom.

Selers je bio svestran glumac, smenjujući se sa komediji kao što je Zabava, u koje tumači nespretnog indijskog glumca Hrundi Bakšija, do intenzivnijeg nastupa u filmu Lolita.

Selers se pojavljuje i u jednoj epizodi Američke televizijske serije Potreban je lopov 1969. Sedamdesetih je uočen pad u njegovoj karijeri a čak je i prozvan „ubica za bioskopske blagajne”. Selers nikada nije osvojio Oskara ali je osvojio nagradu BAFTA za ulogu u filmu Ja sam dobro, Džek.

Selers se pojavio u Mapet šouu, televizijskoj seriji iz 1977. Odlučio je da se ne pojavljuje kao on već sa raznim kostimima i akcentima. Kada mu žabac Kermit kaže da „može da se opusti i bude svoj” on odgovara „Nema mene. Ja ne postojim. Nekada sam bio ja ali sam hirurški otklonjen”.

Privatni život

Selers je bio uzdržan u diskusijama o njegovom privatnom životu. Bio je pozvan da se pojavi u tok-šou Majkla Parkinsona 1974, ali pod uslovom da se pojavi kao neki lik. Selers se pojavio obučen kao član Gestapa imitirajući lik Keneta Marsa iz filma Producenti. Nakon nekoliko skečeva priređenih za publiku, odstupio je i seo da započne po mnogima jedan od najboljih intervjua koji je napravio Parkinson.

Brakovi

Eklandova i Selers (1964)

Selers je bio oženjen četiri puta, i iz tih brakova je imao troje dece:

• En Hejs (1951—1961). Imali su sina Majkla i ćerku Saru.
• Švedska glumica Brit Ekland (1964—1968). Imali su ćerku Viktoriju Selers. Par se pojavio u tri filma zajedno: Kerol za drugi Božić (1964), Za lisicom (1966) i Bobo (1967).
• Australijski model Miranda Kveri (1970—1974).
• Engleska glumica Lin Frederik (1977—1980), koja se ubrzo nakon Selersove smrti udala za engleskog novinara — ser Dejvida Frosta.

Depresija i zdravstveni problemi

Poznato je bilo da je Selers patio od depresije uzrokovane duboko ukorenjenim strahom od glumačkih i ličnih neuspeha koja je bila pogoršana uzimanjem zabranjenih supstanci. Smatra se da je uzimanje narkotika posebno amil-nitrata doprinelo pogoršanju zdravstvenog stanja i srčanom udaru 1964. Selersovi problemi u njegovoj karijeri i životu naterali su ga da se konsultuje sa astrologom Morisom Vudrafom, koji je izvršio veliki uticaj na njegovu kasniju karijeru.

Prijateljstva

Ostale zvezde

Selers se povremeno družio sa članovima Bitlsa, Džordžom Harisonom i Ringo Starom. Harison je govorio anegdote o Selersu u nekoliko časopisa, a Star se pojavio sa njim u filmu Magičan Božić, koji je adaptacija novele Terija Sauterna, a čija je muzička tema bila pesma Badfingera Come and Get It koju je napisao Pol Makartni. Star je tokom boravka na Selersovoj jahti i rada na White Album grupe Bitlsi napisao pesmu Octopus's Garden. Selers je snimio naslovnu verziju pesme A Hard Day's Night, u stilu Lorensa Olivijea i njegove interpretacije Ričarda III, kao i nekoliko verzija hita She Loves You u stilu Dr Strejndžlava i Irskog zubara.

Među Selersovim prijateljima bio je i glumac i režiser Roman Polanski, sa kojim je delio strast za brzim automobilima. Selers je imao blizak odnos i sa Sofijom Loren, a postoje i brojna nagađanja da je njihov odnos prerastao i u nešto više. Selers je bio prvi muškarac na naslovnoj strani Plejboja u aprilu 1964. kada se pojavio na naslovnici sa Karen Lin.

Selers je bio slobodni mason i pripadao je loži u Čelsiju broj 3098. loži čije su članove najčešće činile poznate ličnosti i umetnici, što znači da se družio sa velikim brojem drugih glumaca i komičara.

Kraljevska porodica

U svojoj biografiji Iskren Brit, Brit Ekland opisuje Selersov blizak odnos sa kraljevskom porodicom. „Ja sam bila potpuno nesvesna njegovih veza sa Britanskom monarhijom. Jedno popodne pre nego što smo se venčali on je nestao rekavši da treba da uradi nešto važno. Kasnije sam saznala da je proveo popodne ispijajući čaj sa Kraljicom Elizabetom”. Bio je i blizak prijatelj Princeze Margaret, koja se pojavljuje u jednom od njegovih kućnih filmova.

Opsesija automobilima

Selers je dugo bio opsednut automobilima. Njegova opsednutost automobilima se mogla uočiti u jednoj epizodi Gun šoua pod nazivom Svemirsko doba, gde Hari Sekomb predstavlja Selersa govoreći „Bože na nebesima, pa to je Piter Selers koji je upravo oborio svoj rekord voženja automobila više od mesec dana”.

Lični konflikti

Selersova ličnost je opisivana od strane drugih kao teška i vrlo zahtevna, pa je često zbog toga ulazio u sukobe sa drugim glumcima i režiserima. Imao je zategnute odnose sa svojim prijateljem i rediteljem Blejkom Edvardsom, sa kojim je radio na serijalu filmova o Pink Panteru i komediji Zabava. Njih dvojica bi znala da i ne govore jedan sa drugim tokom snimanja.

Njegova saradnja sa Orsonom Velsom na snimanju filma Kazino Rojal pogoršala se kada je Selers postao ljubomoran na Velsovu povremenu aferu sa Princezom Margaret. Odnos između dvojice glumaca je stvorilo probleme tokom snimanja filma, pošto je Selers odbijao da snima scene sa Velsom, kome takvo ponašanje nije bilo takođe strano.

Selers je znao biti okrutan i bez poštovanja, što se pokazalo kao tačnim u odnosu prema glumici Džo van Flit prilikom snimanja filma Volim te Alis. B. Toklas. Jednom prilikom Van Flet je odbila poziv u njegovu kuću, što je dovelo do konflikta između njih na setu. To je doprinelo da Selers pokrene bujicu reči protiv nje na snimanju pred ostalim glumcima i ekipom filma.

Selersova nemogućnost da održi miran odnos sa ljudima se odrazilo i na njegov privatni život. Vređao je svoju tadašnju ženu Brit Ekland vođen ljubomorom. Selers je znao sebe kriviti za svoje propale brakove. Godine 1974. u Parkinsonovom intervju priznao je „Sa mnom nije lako živeti”.

Smrt

Plaketa komemoracije za Selersa u Golders grinu

U proleće 1964. u 38. godini Selers je pretrpeo niz srčanih udara (13 u nekoliko dana), dok je snimao film Poljubi me, glupane. Iako je Selers preživeo, njegovo srce je ostalo trajno oštećeno. Selers je izabrao da se konsultuje sa psihičkim isceliteljima pre nego sa doktorima zapadne medicine, i njegovo srce je nastavilo da slabi i narednih 16 godina. Godine 1977, pretrpeo drugi veći srčani udar pa mu je ugrađen pejsmejker za regulisanje otkucaja srca. Još jednom Selers je odbio da uspori, nije poštovao savete lekara niti je želeo da se operiše što je moglo njegov život da produži za nekoliko godina.

Ponovno okupljanje u Londonu sa partnerima iz Gun šoua, Spajkom Miliganom i Harijem Sekombom je bilo zakazano za 25. jul 1980. godine. Ali oko podneva 22. jula Selers se srušio od jakog srčanog udara u njegovoj sobi u Dorčester hotelu i pao u komu. Preminuo je u bolnici u Londonu nešto posle ponoći 24. jula u 54 godini. Sahranjen je od strane poslednje žene Lin Frederik, i njegovo troje dece. U vreme svoje smrti imao je zakazanu operaciju na srcu za 30. jul u Los Anđelesu.

Iako je Selers pokrenuo postupak sa isključenjem Frederiksove iz testamenta nedelju dana pre smrti, ona je nasledila skoro celu njegovu imovinu procenjenu na 4,5 miliona dolara dok su njegova deca dobila svako po 800 dolara. Kada je Frederik preminula 1994, njena majka Ajris je nasledila sve prihode od autorskih prava Pitera Selersa. A kada je ona preminula cela imovina je završila kod ćerke koju je Lin dobila sa trećim mužem Berijem Ungerom, Kesi. Selersov sin Majkl je preminuo istog datuma kada i njegov otac 24. jula 2006. tokom operacije srca. Majkl je sahranjen od strane njegove druge žene Alison, sa kojom je imao dvoje dece.

U svom testamentu Selers je zahtevao da se na njegovoj sahrani svira pesma Glena Milera In the Mood. Ovaj zahtev predstavlja njegov poslednji akt humora pošto je uvek mrzeo tišinu. Njegovo telo je kremirano a pepeo posut u Krematorijumu „Golders grin” u Londonu, gde se danas nalazi i pepeo njegove poslednje žene Lin Frederik.

Filmografija

• 1955 — Ladykillers
• 1959 — The Mouse That Roared
• 1960 — Never Let Go
• 1960. — The Millionairess
• 1962 — Lolita
• 1963 — Pink Panter
• 1964 — Dr. Strangelove or: How I Learned to Stop Worrying and Love the Bomb
• 1964. — A Shot in the Dark
• 1964. — The World of Henry Orient
• 1965 — What's New, Pussycat
• 1965. — After The Fox
• 1967 — Kazino Rojal
• 1968 — Zabava
• 1968. — I Love You, Alice B. Toklas
• 1969 — The Magic Christian
• 1974 — Soft beds, hard battels
• 1975 — The Return of the Pink Panther
• 1976 — Murder by Death
• 1976. — The Pink Panther Strikes Again
• 1978 — Revenge of the Pink Panther
• 1979 — Dobro došli, gospodine Čens
• 1979. — The Prisoner of Zenda
• 1980 — The Fiendish Plot of Dr. Fu Manchu
• 1982 — Trail of the Pink Panther (film objavljen dve godine nakon smrti Pitera Selersa)

Zanimljivosti

• Godine 1964, je postao prvi muškarac na naslovnoj stranici Plejboja.
• Selersov sin jedinac, Majkl, je takođe umro od infarkta, sa 52 godine, 24. jula 2006. — na isti datum kada i njegov otac.
• Selers je komedijom Dr Strejndžlov postao jedan od četiri glumca nominovana za Oskara u filmu u kome glume dva ili više likova. Ostala trojica su Čarli Čaplin (Veliki diktator), Li Marvin (Cat Ballou) i Nikolas Kejdž (Adaptacija).
• Odbio je uloge u filmovima 10 i Producenti. Trebalo je da nastupi i u filmovima Lovesick iz 1983. i Neverno tvoja 1984, ali je preminuo pre nego što je uopšte potpisao ugovor.
• Bio je prijatelj Bitlsa.

Literatura

• Anthony, Barry (2010). The King's Jester. London: I.B. Tauris. ISBN 978-1-84885-430-7. 
• Baron, Cynthia (2012). „Peter Sellers: A figure of the Impasse”. Ur.: Robertson Wojcik, Pamela. New Constellations: Movie Stars of the 1960s. Piscataway, New Jersey: Rutgers University Press. ISBN 978-0-8135-5229-3. 
• Benson, Raymond (1988). The James Bond Bedside Companion. London: Boxtree Ltd. ISBN 978-1-85283-233-9. 
• Burton, Alan; O'Sullivan, Tim (2009). The Cinema of Basil Dearden and Michael Relph. Edinburgh: Edinburgh University Press. ISBN 978-0-7486-3289-3. 
• Carpenter, Humphrey (2003). Spike Milligan: The Biography. London: Coronet Books. ISBN 978-0-340-82612-6. 
• Culhane, John (1986). Special Effects in the Movies: How They Do It. New York: Ballantine Books. ISBN 978-0-345-34536-3. 
• Dawson, Nick (2009). Being Hal Ashby: Life of a Hollywood Rebel. Lexington, Kentucky: University Press of Kentucky. ISBN 978-0-8131-2538-1. 
• Dixon, Wheeler Winston (2007). Film Talk: Directors at Work. Piscataway, New Jersey: Rutgers University Press. ISBN 978-0-8135-4147-1. 
• Duncan, Paul (2003). Stanley Kubrick: The Complete Films. Taschen GmbH. str. 95. ISBN 978-3-8365-2775-0. 
• Evans, Peter (1980). The Mask Behind the Mask. London: Severn House Publishers. ISBN 978-0-7278-0688-8. 
• Games, Alexander (2003). The Essential Spike Milligan. London: Fourth Estate. ISBN 978-0-00-715511-8. 
• Ginibre, Jean-Louis; Lithgow, John; Cady, Barbara (2005). Ladies Or Gentlemen: A Pictorial History of Male Cross-Dressing in the Movies. New York: Filipacchi Publishing. ISBN 978-1-933231-04-4. 
• Grierson, John (1966). Grierson on Documentary. Berkeley, California: University of California Press. OCLC 592409828. 
• Hall, Julian (2006). The Rough Guide to British Cult Comedy. London: Rough Guides. ISBN 978-1-84353-618-5. 
• Johnson, Tom; Vecchio, Deborah Del (1996). Hammer Films: An Exhaustive Filmography. Jefferson, North Carolina: McFarland & Company. ISBN 978-0-7864-0034-8. 
• Lewis, Roger (1995). The Life and Death of Peter Sellers. London: Arrow Books. ISBN 978-0-09-974700-0. 
• LoBrutto, Vincent (1999). Stanley Kubrick: A Biography. Cambridge, Massachusetts: Da Capo Press. ISBN 978-0-306-80906-4. 
• McCann, Graham (2006). Spike & Co. London: Hodder & Stoughton. ISBN 978-0-340-89809-3. 
• Miles, Barry (2009). The British invasion. New York: Sterling Publishing. ISBN 978-1-4027-6976-4. 
• Moritz, Charles (1961). Current Biography Yearbook, Volume 21. New York: H. W. Wilson Company. 
• Parkinson, Michael (2009). Parky: My Autobiography. London: Hodder & Stoughton. ISBN 978-0-340-96167-4. 
• Perry, George (2007). The Life of Python. London: Pavilion Books. ISBN 978-1-86205-762-3. 
• Pramaggiore, Maria; Wallis, Tom (2005). Film: A Critical Introduction. London: Laurence King Publishing. ISBN 978-1-85669-442-1. 
• Rankin, Nicholas (2009). A Genius for Deception: How Cunning Helped the British Win Two World Wars. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-538704-9. 
• Rigelsford, Adrian (2004). Peter Sellers: A Life in Character. London: Virgin Books. ISBN 978-0-7535-0270-9. 
• Saunders, Robert A. (2009). The Many Faces of Sacha Baron Cohen: Politics, Parody, and the Battle Over Borat. Lanham, Maryland: Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-7391-2337-9. 
• Segrave, Kerry (2005). Endorsements in advertising: a social history. Jefferson, North Carolina: McFarland & Company. ISBN 978-0-7864-2043-8. 
• Sellers, Michael (1981). P.S. I Love You!. Glasgow: William Collins, Sons. ISBN 978-0-00-216649-2. 
• Sellers, Michael; Morecambe, Gary (2000). Sellers on Sellers. London: André Deutsch. ISBN 978-0-233-99883-1. 
• Sikov, Ed (2002). Mr Strangelove; A Biography of Peter Sellers. London: Sidgwick & Jackson. ISBN 978-0-283-07297-0. 
• Slifkin, Irv (2004). VideoHound's Groovy Movies: Far-Out Films of the Psychedelic Era. Detroit, Michigan: Visible Ink Press. ISBN 978-1-57859-155-8. 
• Spicer, Andrew (2003). Typical Men: The Representation of Masculinity in Popular British Cinema. London: I.B. Tauris. ISBN 978-1-86064-931-8. 
• Starr, Michael (oktobar 1991). Peter Sellers: A Film History. Jefferson, North Carolina: McFarland & Company. ISBN 978-0-89950-512-1. 
• Sultanik, Aaron (1986). Film, a Modern Art. Cranbury, New Jersey: Associated University Presses. ISBN 978-0-8453-4752-2. 
• Terry-Thomas; Daum, Terry (1990). Terry-Thomas Tells Tales. London: Robson Books. ISBN 978-0-86051-662-0. 
• TV Guide film & video companion. New York: Barnes & Noble. 2004. ISBN 978-0-7607-6104-5. 
• Walker, Alexander (1981). Peter Sellers. Littlehampton: Littlehampton Book Services. ISBN 978-0-297-77965-0. 
• Upton, Julian (2004). Fallen Stars: Tragic Lives and Lost Careers. Manchester: Headpress/Critical Vision. ISBN 978-1-900486-38-5. 
• Wasson, Sam (2009). A Splurch in the Kisser: The Movies of Blake Edwards. Middletown, Connecticut: Wesleyan University Press. ISBN 978-0-8195-6915-8. 
• Who Was Who (1971–1980). London: A & C Black. 1981. ISBN 978-0-7136-2176-1. 
• Wilmut, Roger; Grafton, Jimmy (1981). The Goon Show Companion – A History and Goonography. London: Robson Books. ISBN 978-0-903895-64-4. 

Spoljašnje veze

• Zvanični veb-sajt
• Piter Selers na sajtu IMDb (jezik: engleski) 
• Piter Selers na sajtu BFI
• Piter Selers na sajtu BFI Screenonline (jezik: engleski)
• Piter Selers na sajtu TCMDb (jezik: engleski)