Википедија

Pobuna grupe Vagner

Унутрашња руска дестабилизација и ескалација (23. јуна 2023)

Dana 23. juna 2023. godine, ruska privatna vojna kompanija poznata kao grupa Vagner pokrenula je oružani sukob sa Oružanim snagama Rusije, nakon porasta tenzija između lidera organizacije Jevgenija Prigožina i ruskog Ministarstva odbrane. Vagnerovo osoblje je reklo da su korupcija i nesposobnost u Ministarstvu odbrane protraćili napredak nakon početnih uspeha u invaziji na Ukrajinu, dok su ruski predsednik Vladimir Putin i drugi zvaničnici osudili napade grupe kao izdajničke radnje oportunizma i preuzimanja vlasti.

Pobuna grupe Vagner
Deo invazije Rusije na Ukrajinu

  Kretanje grupe Vagner tokom pobune
Vreme23. jun 2023 — 24. jun 2023.
Mesto
Rusija
Status Grupa Vagner obustavila napredak 24. juna, počinje da se povlači u 23:00 (GMT+3)
Teritorijalne
promene		 Grupa Vagner zauzima Rostov na Donu i Voronjež[1][2]
Sukobljene strane
Grupa Vagner

Vlada Ruske Federacije

Komandanti i vođe
Jevgenij Prigožin
Jačina
25.000 (prema Prigožinu)[3] ~200 Kadirovaca[4]
Žrtve i gubici
Jedan UAZ uništen[5] Četiri helikoptera i jedan transportni avion oboreni[a] i jedan MRAP, dok je jedno vozilo za prevoz pešadije zaplenjeno.[5]

Prigožin je pobunu opisao kao osvetu za, kako je rekao, napad na njegove snage od strane ministarstva.[8][9] On je odbacio opravdanje ruske vlade za rusku invaziju na Ukrajinu,[10] okrivio ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua za ruske vojne neuspehe[11] i optužio ga da vodi rat u korist ruskih elita.[12][13] Prigožinove snage su zauzele Rostov na Donu[14] sa ključnim vojnim štabom[15] i navodno napredovale ka Voronježu u smeru ka Moskvi.[16]

Kao odgovor, Federalna služba bezbednosti pokrenula je krivični postupak protiv Prigožina za „podsticanje oružane pobune“.[9][17] U televizijskom obraćanju, predsednik Putin je Vagnerove postupke nazvao „izdajom“ i obećao da će suzbiti pobunu.[18][9]

Dana 24. juna 2023, kada su se Vagnerovi vojnici približili prestonici, veliki broj ruskih civila je pobegao iz Moskve, a vladini zvaničnici su takođe evakuisani, iako je sam Putin, prema rečima portparola, ostao u Kremlju. Borci su upali u Tulsku oblast blizu okruženja Moskve.[19][20]

Pozadina uredi

Vagner grupa i Prigožin uredi

Vidi još: Grupa Vagner

Uspon uticaja uredi

Prema nekim medijskim izveštajima, Prigožin je ranije bio lični poverenik ruskog predsednika Vladimira Putina. U početku je stekao status slavne ličnosti kao poslovni magnat u Sankt Peterburgu, poznat po nizu popularnih restorana, što je dovelo do rastuće finansijske veze sa Putinom s obzirom na njegovu ulogu u politici grada.[21] Godine 2014. osnovao je Vagner grupu, rusku privatnu vojnu kompaniju, a tokom narednih nekoliko godina vodio je oružane kampanje u oblastima kao što je Donbas. Prigožin je takođe učestvovao u mešanju u američke izbore 2016. koristeći svoje kompanije kao podršku.[22]

U toku invazije Rusije na Ukrajinu od početka 2022. godine, došlo je do naglog porasta uticaja i moći Prigožina i Vagner grupe. Procenjeni broj Vagnerovih članova porastao je sa „nekoliko hiljada“ boraca oko 2017. do 2018. na ukupno oko pedeset hiljada boraca do januara 2023, prema procenama zapadnih obaveštajnih službi. Uprkos upravljanju sve većim i većim ekonomijama, de jure državni sistem Rusije nije dao Vagner grupi i njenoj finansijskoj administraciji nikakva pravna ovlašćenja prema nacionalnim zakonima; Prigožin nije bio ni imenovan ni izabran, što je značilo da on tehnički nije imao nikoga sa ovlašćenja iznad sebe kome da odgovara.[23] Pored toga, Prigožin je preokrenuo svoj stav prema svom ranije povučenom ličnom životu i doživeo međunarodnu slavu.[22]

Prigožinova kritika ruske elite uredi

Prigožin je često kritikovao vojno rukovodstvo jer nije dalo sve od sebe da podrži interese Rusije. On je kritikovao Šojguovu decu da „besciljno troše novac“ dok se „deca običnih ljudi vraćaju u [kovčezima] od cinka, raskomadana“ zbog rata. On je upozorio da bi ovaj „raskol u društvu“ između elite i običnih ljudi mogao dovesti do događaja sličnih Ruskoj revoluciji 1917. godine, uz uzdizanje „vojnika i njihovih najmilijih“.[24] Prigožin je rekao da ruska elita treba da pošalje svoju decu u rat kako bi ljudi smatrali da su stvari fer.[25]

Prigožin je kao izdajnike opisao "ljude koji svojim poslovnim avionima lete u takozvane neutralne zemlje da bi izbegli učešće u današnjim problemima".[26] On je kritikovao elitu što je tokom rata uživala u „javnom, luksuznom, bezbrižnom životu”. Nasuprot tome, da bi „preživela kao nacija“, Prigožin je tvrdio da Rusija treba da se pripremi za „težak rat“: da uvede vanredno stanje, najavi nove talase mobilizacije, kao i da „zaposli sve koje može da proizvode municiju“ i „zatvori granice poput Severne Koreje“. Međutim, prema rečima Prigožina, deo elite ne mari za svoju domovinu i zato ne bi žrtvovala svoje udobne živote za svoju zemlju.[24]

Prigožin je napao ruske oligarhe, koje je optužio da su uništili Sovjetski Savez i preuzeli kontrolu nad ruskim bogatstvom, ne mareći da se bore za interese Rusije. Prema rečima Prigožina, tokom rata „oligarsi pokušavaju da ukradu sve što pripada narodu“.[27]

Aktivnosti Vagner grupe u Ukrajini uredi

Prema novinskom sajtu Meduza, uoči invazije na Ukrajinu, Prigožin je razvio napete odnose sa ruskim rukovodstvom, dolazeći u sukob i sa Ministarstvom odbrane i sa predsedničkom administracijom. Prigožin je kritikovao Sergeja Šojgua zbog delovanja ruske vojske u Siriji, rekavši da vojska tamo deluje „zastarelim metodama“. Zauzvrat, Šojguu se nije svidelo to što hranu za vojsku obezbeđuju Prigožinove kompanije.[28]

Do rasta uticaja Vagner grupe došlo je zbog neuspeha prvobitnih planova ruskog rukovodstva da brzo pobedi Ukrajinu. U prvim mesecima invazije na Ukrajinu ruska vojska je pretrpela značajne gubitke, ali je Putin dugo odlagao objavu mobilizacije. U takvim uslovima, vlasti su počele da aktivno regrutuju plaćenike za učešće u neprijateljstvima. Prigožin je dobio značajne resurse, uključujući sopstvenu avijaciju, i pravo da regrutuje zatvorenike u Vagnera. Vagner je viđen kao privatna vojska Prigožina, koja deluje van ruskog zakonodavstva i van vojne hijerarhije zemlje. Ministarstvo odbrane i Generalštab nisu bili zadovoljni ovom situacijom i počeli su da pokušavaju da ograniče Prigožinov sve veći uticaj.[23] Prigožin je počeo javno da oštro kritikuje rusko Ministarstvo odbrane.[29]

Dana 5. juna 2023, kako su tenzije eskalirale, Prigožin je na svojim kanalima društvenih mreža objavio video u kojem se navodi da prikazuje zarobljenog potpukovnika Romana Venevitina iz ruske 72. brigade, koji priznaje da je naredio svojim trupama da pucaju na Vagnerove trupe, navodno dok je bio pijan.[30][31][32]

U video snimku objavljenom 23. juna, Prigožin je rekao da su opravdanja ruske vlade za rusku invaziju na Ukrajinu zasnovana na lažima. Prema Prigožinu, ruski rat u Ukrajini imao je za cilj da koristi ruskim elitama.[33] On je optužio Ministarstvo odbrane Rusije pod Šojguom da „pokušava da obmani društvo i predsednika i da nam kaže kako je došlo do sumanute agresije iz Ukrajine i da su planirali da nas napadnu sa celim NATO-om“.[34]

Hronologija događaja uredi

23. jun uredi

Telegram kanalima povezanim sa Vagnerom kružio je video snimak, koji je, prema rečima Prigožina, snimljen u Vagnerovom kampu koji je napadnut projektilom.[35][37] Prigožin je objavio početak oružanog sukoba sa Ministarstvom odbrane u poruci objavljenoj na Telegram kanalu njegove pres službe. Pozvao je sve koji žele da se priključe sukobu protiv Ministarstva da to učine; optužio Šojgua da je upotrebio artiljeriju i helikoptere da uništi Vagnera i naveo da je Šojgu „kukavično pobegao iz Rostova na Donu u devet uveče“.[38]

Ministarstvo odbrane je odbacilo optužbe za napad na Vagnerove kampove.[39] Nakon toga, iz Generalnog tužilaštva Ruske Federacije je saopšteno da je protiv Prigožina pokrenut postupak po članu 279 Krivičnog zakonika Ruske Federacije (oružana pobuna).[40] Generali Sergej Surovikin i Vladimir Aleksejev apelovali su na Vagnerove borce, pozivajući ih da „stanu“.[41] Ruski državni Pervый kanal objavio je „hitne vesti“, u kojima je voditeljka Ekaterina Andreeva tvrdila da su Prigožinove izjave o navodnim napadima snaga Ministarstva odbrane na Vagnerove položaje lažne i da je predsednik Putin obavešten o trenutnoj situaciji.[42] Kao odgovor na Prigožinove izjave, vojska i nacionalna garda su rasporedili oklopna vozila i u Moskvi i u Rostovu na Donu.[43][44]

U noći sa 23. na 24. jun objavljen je audio snimak u ime Prigožina, koji tvrdi da Vagner ulazi u Rostov na Donu i poziva snage Ministarstva odbrane da se ne suprotstavljaju njegovoj vojsci.[45] U drugom audio snimku od 23. juna rekao je da je načelnik Generalštaba naredio vazdušnim snagama zemlje da otvore vatru na Vagnerove kolone koje su se kretale među civilnim vozilima, optužujući Generalštab da se ne obazire na živote nevinih ljudi, „kao što je i godinu i po ubijaju sopstveno stanovništvo umesto da se bore protiv neprijatelja“. Takođe je tvrdio da su neki piloti odbili da izvrše naređenja Generalštaba i zahvalio im se.[46]

Putinov sekretar za štampu Dmitrij Peskov opisao je situaciju koja je u toku kao „pokušaj pobune“ i naveo da ruske vojne agencije danonoćno izveštavaju o Putinovim naređenjima o nedavnim događajima.[47]

Usred Prigožinovih izjava, Rusija je blokirala Google vesti.[48]

24. jun uredi

Napredovanje prema Moskvi uredi

U novoj audio poruci objavljenoj u ime Prigožina, on je tvrdio da su Vagnerovi lovci oborili vojni helikopter koji je otvorio vatru na konvoj.[46]

Prigožin je optužen za organizovanje oružane pobune nakon što je zapretio da će napasti ruske snage kao odgovor na vazdušni napad na njegove paravojne vojnike. Snage bezbednosti optužile su ga za pokušaj državnog udara pošto je obećao "marš pravde" protiv vojske. Prigožin je objavio glasovnu belešku u kojoj tvrdi da je Vagner napustio Ukrajinu i da napreduje ka Rostovu na Donu. Viši generali su pozvali Vagnerove borce da se povuku. U međuvremenu, ruska Federalna služba bezbednosti je saopštila da je podnela krivičnu prijavu protiv Prigožina i da će da ga uhapsi.[49]

Prema izveštajima državnih i nekih zapadnih medija, Vagner je preuzeo kontrolu nad zgradom Južnog vojnog okruga u Rostovu na Donu.[50][51] Nepotvrđeni snimci navodno pokazuju sukobe u gradu između Vagnera i vojske.[52] Rostov na Donu je direktno povezan sa Moskvom autoputem M-4. Konvoj Vagnerovog osoblja koji je napredovao u pravcu prestonice bio je na udaru ruskih helikoptera.[53] Guverneri Lipecke oblasti i Voronješke oblasti pozvali su sve civile da ostanu u kući, nakon izveštaja o vojnim kolonama i sukobima duž autoputa.[54][55][56] Danska TV 2 je dokumentovala da su Google mape u 9:59 po ruskom vremenu pokazale da je M-4 čist i da je u 11:15 bio potpuno zabarikadiran.[57] Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin saopštio je da se u prestonici sprovode antiterorističke mere.[58]

Objave na društvenim mrežama prikazuju snimke borbi između Vagnerovih trupa i vojske u Voronježu,[60], a Reuters se poziva na vojne izveštaje.[51][59][61][62] Prema izveštajima medija, Vagner grupa preuzela je kontrolu nad svim vojnim objektima u Voronježu.[63][64][65][66] Nekoliko sati kasnije, BBC je potvrdio da je Vagnerovo osoblje primećeno kako napreduje kroz Lipecku oblast, između Voronježa i Moskve.[67] Reuters je izvestio da su van Voronježa, Vagnerove snage napale vladini helikopteri.[68] Der Spiegel je izvestio da su svi letovi iz Moskve rasprodati jer ljudi pokušavaju da pobegnu od nadolazeće kolone.[69]

Putinovo obraćanje naciji uredi

 
Putin tokom obraćanja naciji o pobuni Vagner grupe

Putin se prvi put od početka pobune obratio naciji u televizijskom obraćanju, nazvavši akcije Vagnera "izdajom" i obećavši da će preduzeti "oštre korake" za suzbijanje pobune. Putin je tvrdio da situacija ugrožava postojanje same Rusije i okarakterisao je pobunu kao „zabadanje noža u leđa“ usred tekućeg rusko-ukrajinskog rata, povlačeći paralele sa Oktobarskom revolucijom (koja se dogodila dok se Rusija borila u Prvom svetskom ratu) i upozorenje o gubitku teritorija. Putin je takođe podsetio na „tragediju“ ruskog građanskog rata vođenog između 1917. i 1923. godine.[70] Međutim, Putin nije doslovno pomenuo Prigožina ili Vagnera. Putinova tvrdnja je opovrgavanje prethodnih Prigožinovih tvrdnji da je Rusija gubila teritorije u ratu u Ukrajini zbog lošeg upravljanja Ministarstvom odbrane i da su Vagnerove akcije protiv Ministarstva imale za cilj samo da poprave rusku situaciju.[18] Prigožin je naveo da je njegov glavni cilj bio da smeni sa dužnosti Šojgua i načelnika Generalštaba Valerija Gerasimova.[71]

Prigožin je na Putinove izjave odgovorio da Vagner odbija da se povinuje „predsedniku i Federalnoj službi bezbednosti”, optužujući Ministarstvo odbrane da je izdalo grupu u Ukrajini, bogaćejući se koruptivnim šemama tokom rata, i naveo da je Rusiji „dojalo da bude upravljana korupcijom i birokratijom“.[72]

Razgovori sa Lukašenkom i prestanak marša uredi

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko sastao se sa Prigožinom na Putinov zahtev.[73] Lukašenko je navodno postigao dogovor u kom će Vagnerove trupe okončati svoj marš i vratiti se u svoju bazu u zamenu za garant njihove bezbednosti.[74] U audio obraćanju, Prigožin je izjavio da je pristao na dogovor kako bi izbegao krvoproliće[74] i da se „kolone njegovih trupa okreću natrag ka njihovim kampovima po planu”.[75]

Napomene uredi

  1. ^ Dva Mi-8MTPR-1, jedan Mi-35,[6] jedan An-26[7]

Reference uredi

  1. ^ „Wagner Chief Prigozhin Appears in Videos at a Russian Military Headquarters”. The New York Times. 24. 6. 2023. Arhivirano iz originala 24. 6. 2023. g. Pristupljeno 24. 6. 2023. 
  2. ^ „'Wagnerites' seize military facilities in Voronezh - media”. Ukrinform. 24. 6. 2023. Pristupljeno 24. 6. 2023. 
  3. ^ Williams, Tom; Nancarrow, Dan (24. 6. 2023). „Live: Wagner fighters allegedly march into Russia, with leader vowing to go 'all the way' against military”. ABC News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 24. 6. 2023. 
  4. ^ {{Cite news |work=unian |language=Ru |url=https://meduza.io/news/2023/06/24/opublikovano-video-s-kolonnoy-chechenskih-voennyh-kotoraya-napravlyaetsya-v-storonu-rostova-na-donu
  5. ^ a b „Chef’s Special – Documenting Equipment Losses During The 2023 Wagner Group Mutiny”. Oryxspioenkop. 24. 6. 2023. Arhivirano iz originala 24. 6. 2023. g. 
  6. ^ „SMI podtverdili sbitie "vagnerovcami" treh vertoletov Minoboronы RF”. unian (na jeziku: ruski). 24. 6. 2023. 
  7. ^ „KOLONNU ČVK "VAGNERA" POD VORONEŽEM ATAKOVALA AVIACIЯ, NAEMNIKI SBILI SAMOLET I NESKOLЬKO VERTOLETOV – SOCSETI”. Channel 5 Ukraine. 24. 6. 2023. 
  8. ^ Osborn, Andrew; Liffey, Kevin (23. 6. 2023). „Russia accuses mercenary boss of mutiny after he says Moscow killed 2,000 of his men”. Reuters (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 23. 6. 2023. g. Pristupljeno 23. 6. 2023. 
  9. ^ a b v „Prigozhin Charged With 'Inciting Armed Revolt' After Vowing to Stop 'Evil' Military Leadership”. The Moscow Times. 24. 6. 2023. Arhivirano iz originala 23. 6. 2023. g. Pristupljeno 24. 6. 2023. 
  10. ^ „Yevgeny Prigozhin: Wagner chief blames war on defence minister”. BBC News. 23. 6. 2023. Arhivirano iz originala 23. 6. 2023. g. Pristupljeno 24. 6. 2023. 
  11. ^ Sauer, Pjotr (23. 6. 2023). „Russia investigates Wagner chief for 'armed mutiny' after call for attack on military”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Arhivirano iz originala 24. 6. 2023. g. Pristupljeno 24. 6. 2023. 
  12. ^ Dress, Brad (23. 6. 2023). „Wagner chief says Russia's war in Ukraine intended to benefit elites, accuses Moscow of lying”. The Hill (na jeziku: engleski). Pristupljeno 24. 6. 2023. 
  13. ^ „'All the way': Wagner head escalates threats with Russia military”. Al Jazeera (na jeziku: engleski). Pristupljeno 24. 6. 2023. 
  14. ^ „Leader of Wagner mercenaries says forces entered Russian city of Rostov facing no resistance”. PBS NewsHour (na jeziku: engleski). 23. 6. 2023. Arhivirano iz originala 24. 6. 2023. g. Pristupljeno 24. 6. 2023. 
  15. ^ Yerushalmy, Jonathan (24. 6. 2023). „Rostov-on-Don: why has Russian city been targeted by Wagner group?”. The Guardian (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 24. 6. 2023. g. Pristupljeno 24. 6. 2023. 
  16. ^ Willis, Haley; Mellen, Riley; Triebert, Christiaan (2023-06-24). „Videos show fighting in the Voronezh region after claims that Wagner fighters were in the area.”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 24. 6. 2023. g. Pristupljeno 2023-06-24. 
  17. ^ Sauer, Pjotr (23. 6. 2023). „Wagner chief accuses Moscow of lying to public about Ukraine”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Arhivirano iz originala 23. 6. 2023. g. Pristupljeno 24. 6. 2023. 
  18. ^ a b „Putin nazval mяtež Prigožina "predatelьstvom" i "izmenoй"”. Meduza (na jeziku: ruski). Pristupljeno 24. 6. 2023. 
  19. ^ Parry, Max (2023-06-24). „Top Russian officials 'evacuated from Moscow' as Wagner closes in on capital”. Express.co.uk (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-06-24. 
  20. ^ „Ukraine latest: Wagner chief says he and his men are fighting for 'Motherland'”. Nikkei Asia (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-06-24. 
  21. ^ Armitage, Rebecca (24. 6. 2023). „Who is Yevgeny Prigozhin, the Wagner warlord and former Putin ally, accused of mounting a mutiny in Russia?”. ABC Australia. Arhivirano iz originala 24. 6. 2023. g. Pristupljeno 24. 6. 2023. 
  22. ^ a b Maynes, Charles (6. 3. 2023). „Yevgeny Prigozhin, 'Putin's Chef,' has emerged from the shadows with his Wagner Group”. NPR. Arhivirano iz originala 24. 5. 2023. g. Pristupljeno 23. 6. 2023. 
  23. ^ a b „Blef ili voennый mяtež? Čto označaet ulьtimatum Evgeniя Prigožina”. belsat.eu. Pristupljeno 23. 6. 2023. 
  24. ^ a b „Prigozhin suggests that Russia follow North Korea's example so the country isn't "screwed up"”. Ukrainska Pravda. 5. 6. 2023. Arhivirano iz originala 22. 6. 2023. g. Pristupljeno 24. 6. 2023. 
  25. ^ „'We need to take a page from North Korea's book' Evgeny Prigozhin speaks even more frankly than usual in new 77-minute interview”. Meduza (na jeziku: ruski). 24. 5. 2023. Arhivirano iz originala 22. 6. 2023. g. Pristupljeno 24. 6. 2023. 
  26. ^ «Častь predateleй otsiživaetsя v kabinetah»: Evgeniй Prigožin nazval kategoriю lюdeй, kotorыh sčitaet predatelяmi Rossii. Nevnov.ru (na jeziku: ruski). 14. 11. 2022. Arhivirano iz originala 14. 11. 2022. g. Pristupljeno 24. 6. 2023. 
  27. ^ «Oligarhi pыtaюtsя ukrastь vse, čto prinadležit narodu»: Prigožin obvinil biznes v razvorovыvanii Rossii. Kapital-rus.ru (na jeziku: ruski). 19. 11. 2022. Arhivirano iz originala 3. 12. 2022. g. Pristupljeno 24. 6. 2023. 
  28. ^ „A mercenaries' war How Russia's invasion of Ukraine led to a 'secret mobilization' that allowed oligarch Evgeny Prigozhin to win back Putin's favor”. Meduza (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 13. 1. 2023. g. Pristupljeno 24. 6. 2023. 
  29. ^ Lotareva, Anastasia; Barabanov, Ilya (5. 6. 2023). ČVK "Vagner" zaderžal podpolkovnika rossiйskoй armii i zastavil izvinitьsя. Čto proishodit?. BBC News Russkaя služba (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 21. 6. 2023. g. Pristupljeno 23. 6. 2023. 
  30. ^ Sauer, Pjotr (5. 6. 2023). „Wagner captures Russian commander as Prigozhin feud with army escalates”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Arhivirano iz originala 22. 6. 2023. g. Pristupljeno 24. 6. 2023. 
  31. ^ Farberov, Snejana (5. 6. 2023). „Russian officer captured, accused of firing on mercenaries”. New York Post (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 11. 6. 2023. g. Pristupljeno 24. 6. 2023. 
  32. ^ „Wagner Captures Russian Soldier Accused of Firing on Its Positions”. The Moscow Times (na jeziku: engleski). 5. 6. 2023. Arhivirano iz originala 13. 6. 2023. g. Pristupljeno 24. 6. 2023. 
  33. ^ „Russian mercenary chief appears to threaten rebellion, questions invasion”. ABC News. 23. 6. 2023. Arhivirano iz originala 23. 6. 2023. g. Pristupljeno 24. 6. 2023. 
  34. ^ „Wagner head Prigozhin says Russian army attacked his forces”. Deutsche Welle. 23. 6. 2023. Arhivirano iz originala 23. 6. 2023. g. Pristupljeno 24. 6. 2023. 
  35. ^ „Prigozhin zayavil, chto Minoborony RF udarilo po pozitsiyam CHVK Vagnera. "Eta tvar' budet ostanovlena", — skazal Prigozhin o Shoygu” Prigožin zaяvil, čto Minoboronы RF udarilo po poziciяm ČVK Vagnera. «Эta tvarь budet ostanovlena», — skazal Prigožin o Šoйgu [Prigozhin said that the Russian Defense Ministry hit the positions of the Wagner PMC. "This creature will be stopped," said Prigozhin about Shoigu]. Meduza (na jeziku: ruski). Pristupljeno 23. 6. 2023. 
  36. ^ Toler, Aric (23. 6. 2023). „Site of Alleged Wagner Camp Attack Recently Visited by War Blogger”. Bellingcat. Arhivirano iz originala 23. 6. 2023. g. Pristupljeno 23. 6. 2023. 
  37. ^ Novinar Bellingcat-a Arik Toler rekao je da je lokacija navodnog raketiranja ista kao na prethodnim videima ratnog novinara Aleksandra Simonova, koji je posetio kamp..[36]
  38. ^ „Vystupleniye Prigozhina zvuchit kak ob"yavleniye o nachale voyennogo perevorota (khotya, kazhetsya, perevoroty nachinayutsya ne s etogo) Vot chto on skazal. Polnaya rasshifrovka” Vыstuplenie Prigožina zvučit kak obъяvlenie o načale voennogo perevorota (hotя, kažetsя, perevorotы načinaюtsя ne s эtogo) Vot čto on skazal. Polnaя rasšifrovka [Prigozhin's speech sounds like an announcement about the beginning of a military coup (although it seems that coups do not begin with this) Here's what he said. Full transcript]. Meduza (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 23. 6. 2023. g. Pristupljeno 23. 6. 2023. 
  39. ^ „FSB vozbudila protiv Yevgeniya Prigozhina delo o prizyvakh k myatezhu” FSB vozbudila protiv Evgeniя Prigožina delo o prizыvah k mяtežu [FSB opened a case against Yevgeny Prigozhin for incitement to rebellion]. Radio Svoboda (na jeziku: ruski). 23. 6. 2023. Arhivirano iz originala 23. 6. 2023. g. Pristupljeno 23. 6. 2023. 
  40. ^ „FSB vozbudila ugolovnoye delo o prizyvakh k vooruzhennomu myatezhu posle zayavleniy Prigozhina o yego "marshe spravedlivosti" v Rossii” FSB vozbudila ugolovnoe delo o prizыvah k vooružennomu mяtežu posle zaяvleniй Prigožina o ego «marše spravedlivosti» v Rossii [The FSB opened a criminal case on calls for an armed rebellion after Prigozhin's statements about his "march of justice" in Russia]. Meduza (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 23. 6. 2023. g. Pristupljeno 23. 6. 2023. 
  41. ^ „"Poka ne pozdno, nuzhno ostanovit' kolonny i podchinit'sya vole prezidenta». General Surovikin prizval boytsov CHVK Vagnera «reshit' voprosy mirnym putem"” "Poka ne pozdno, nužno ostanovitь kolonnы i podčinitьsя vole prezidenta». General Surovikin prizval boйcov ČVK Vagnera «rešitь voprosы mirnыm putem" ["Before it's too late, you need to stop the columns and obey the will of the president." General Surovikin called on the Wagner PMC fighters "to resolve issues peacefully"]. Meduza (na jeziku: ruski). Pristupljeno 23. 6. 2023. 
  42. ^ „On Channel One there was an emergency newscast about Prigozhin and Wagner PMC”. West Observer (na jeziku: engleski). 23. 6. 2023. Pristupljeno 23. 6. 2023. 
  43. ^ a b „Russian Generals Accuse Mercenary Leader of Trying to Mount a Coup”. The New York Times (na jeziku: engleski). 23. 6. 2023. Arhivirano iz originala 23. 6. 2023. g. Pristupljeno 23. 6. 2023. 
  44. ^ Rostov na Donu je blizu fronta u Ukrajini gde je Vagner delovao i to je mesto na koje je Prigožin tvrdio da su krenuli.[43]
  45. ^ „Prigozhin zayavil, chto "my vkhodim v Rostov". Etomu net dokazatel'stv” Prigožin zaяvil, čto «mы vhodim v Rostov». Эtomu net dokazatelьstv [Prigogine said that "we are entering Rostov." There is no evidence for this]. Meduza (na jeziku: ruski). Pristupljeno 23. 6. 2023. 
  46. ^ a b „Wagner Chief Claims His Forces Downed Russian Military Helicopter”. Barrons.com. 24. 6. 2023. 
  47. ^ „Peskov rasskazal, kak Putin sledit za myatezhom Prigozhina” Peskov rasskazal, kak Putin sledit za mяtežom Prigožina [Peskov told how Putin is following Prigozhin's rebellion]. URA News (na jeziku: ruski). Pristupljeno 23. 6. 2023. 
  48. ^ Grant, Nico (23. 6. 2023). „Russia blocks Google News amid growing feud with mercenary leader.”. The New York Times. Arhivirano iz originala 24. 6. 2023. g. Pristupljeno 23. 6. 2023. 
  49. ^ Seddon, Max (24. 6. 2023). „Russia charges Wagner leader with organizing an armed uprising”. Financial Times. Arhivirano iz originala 23. 6. 2023. g. Pristupljeno 24. 6. 2023. 
  50. ^ „Military coup in Russia? Wagner mercenary group takes control of military building in Rostov, Moscow on high alert”. Business Today. 24. 6. 2023. 
  51. ^ a b v Slisco, Aila (23. 6. 2023). „Did Wagner Group take over military headquarters? What we know”. Newsweek (na jeziku: ruski). Pristupljeno 24. 6. 2023. 
  52. ^ „⚡️Unverified video published by Ukrainian and Russian sources supposedly showing fights between Russia and Wagner forces in Rostov” (tvit). 24. 6. 2023 — preko Twitter-a.  Nedostaje ili je nepopunjen parametar |user= (pomoć); Nedostaje ili je nepopunjen parametar |number= (pomoć)
  53. ^ „Russian helicopters battle Wagner mercenaries rolling toward Moscow”. Reuters. 24. 6. 2023. Arhivirano iz originala 24. 6. 2023. g. Pristupljeno 24. 6. 2023. 
  54. ^ „LIVE: Moscow accuses Wagner head of mutiny, after he vows to oust military leadership”. France 24. 24. 6. 2023. Pristupljeno 24. 6. 2023. 
  55. ^ „Russia-Ukraine war live: Wagner forces 'control' Rostov army HQ”. Al Jazeera. Pristupljeno 24. 6. 2023. 
  56. ^ Soni, Shubham (24. 6. 2023). „Has Wagner Group reached [[Voronezh]], reports of fighting in Oblast halfway between Moscow and Rostov | Watch Video”. opoyi. Pristupljeno 24. 6. 2023.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  57. ^ „Tidligere var ruten mod Moskva fri – nu viser kort en sværm af afspærringer” [Previously, the route to Moscow was free - now the map shows a swarm of roadblocks]. TV 2 (na jeziku: danski). 24. 6. 2023. Pristupljeno 24. 6. 2023. 
  58. ^ Bivings, Lili (24. 6. 2023). „Moscow mayor says 'anti-terrorist measures' being taken in city”. The Kyiv Independent. Pristupljeno 24. 6. 2023. 
  59. ^ a b Soni, Shubham (24. 6. 2023). „Has Wagner Group reached Voronezh, reports of fighting in Oblast halfway between Moscow and Rostov | Watch Video”. Opoyi. Pristupljeno 24. 6. 2023. 
  60. ^ Voronjež je na pola puta od Rostova na Donu i Moskve.[51][59]
  61. ^ Livemint (24. 6. 2023). „Wagner army takes control of millitary units in Voronezh. Russia-Ukraine LIVE”. mint (na jeziku: engleski). Pristupljeno 24. 6. 2023. 
  62. ^ „Wagner controls military facilities in Voronezh, 500 km south of Moscow”. Deccan Herald (na jeziku: engleski). 24. 6. 2023. Pristupljeno 24. 6. 2023. 
  63. ^ „Reuters: ČVK Vagnera zahvatila voennыe obъektы v Voroneže”. Meduza (na jeziku: ruski). 24. 6. 2023. Arhivirano iz originala 24. 6. 2023. g. Pristupljeno 24. 6. 2023. 
  64. ^ Regan, Helen; Raine, Andrew (24. 6. 2023). „Russia accuses Wagner chief Yevgeny Prigozhin of urging "armed rebellion": Live updates”. CNN (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 24. 6. 2023. g. Pristupljeno 24. 6. 2023. 
  65. ^ „In the Russian Federation, Prigozhin has taken over Voronezh and Rostov. Putin declares counter-terrorism operation”. en.socportal.info (na jeziku: engleski). 24. 6. 2023. Pristupljeno 24. 6. 2023. 
  66. ^ Osborn, Andrew; Liffey, Kevin (24. 6. 2023). „Russian mercenary boss Prigozhin in standoff with Russian army amid 'armed mutiny'”. Reuters (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 24. 6. 2023. g. Pristupljeno 24. 6. 2023. 
  67. ^ „Wagner convoy seen in region south of Moscow”. BBC. Arhivirano iz originala 24. 6. 2023. g. Pristupljeno 24. 6. 2023. 
  68. ^ „Putin: Wagner revolt is a betrayal, deadly threat to Russia's existence”. The Jerusalem Post. Pristupljeno 24. 6. 2023. 
  69. ^ Moloney, Charlie (24. 6. 2023). „Wagner uprising shows Russia's 'full-scale' weakness and chaos, says Zelenskiy – Ukraine war live”. The Guardian. Pristupljeno 24. 6. 2023. 
  70. ^ „Putin raises specter of civil war as Wagner boss Prigozhin menaces Moscow”. Politico. 24. 6. 2023. Arhivirano iz originala 24. 6. 2023. g. Pristupljeno 24. 6. 2023. 
  71. ^ „Prigozjin kræver to hoveder serveret for at stoppe sin march mod Moskva” [Prigozhin demands two heads served to stop his march on Moscow]. nyheder.tv2.dk (na jeziku: danski). 24. 6. 2023. Pristupljeno 24. 6. 2023. 
  72. ^ „Videoobraщenie Prigožina segodnя: «Mы patriotы – vsя ČVK Vagner. Po povodu predatelьstva prezident ošibaetsя»”. omvesti.ru (na jeziku: ruski). 24. 6. 2023. Pristupljeno 24. 6. 2023. 
  73. ^ Sonne, Paul (24. 6. 2023). „President Aleksandr G. Lukashenko of Belarus was in talks on Saturday with the head of the Wagner private military group, Yevgeny V. Prigozhin, according to a statement released by the Belarusian state news agency.”. The New York Times. Pristupljeno 24. 6. 2023. 
  74. ^ a b „Rebel Russian mercenaries will turn back to avoid bloodshed, leader says”. Reuters. 24. 6. 2023. 
  75. ^ Sonne, Paul (24. 6. 2023). „In an audio statement, Yevgeny Prigozhin said he and his Wagner forces were "turning around our columns and returning to field camps according to plan."”. The New York Times. Pristupljeno 24. 6. 2023. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Побуна_групе_Вагнер&oldid=27722825”