Povisilica

Povisilica (♯) u muzici označava povišenje tonova koji se nalaze ispred nje za jedan polustepen. Imenima ovako povišenih tonova se dodaje nastavak -is. Na primer cis (povišeno ce), dis (povišeno de), eis (povišeno e) itd.

Povisilica ispred note u prvoj praznini notnog sistema.

Dvostruka povisilica ispred note u prvoj praznini notnog sistema.

U notnom zapisu se takođe javlja potreba da neki ton bude dva puta povišen tj. povišen za ceo stepen. Tom prilikom se koristi dvostruka povisilica, koja se piše ili tesnim spajanjem dve povisilice (bez dodira) ili krstom koji liči na detelinu sa četiri lista. Tonaliteti u čijim predznacima se javljaju ove povisilice nisu praktični, te se zbog toga jako retko nalaze van teorije muzike.

Zapis

Znak se uglavnom piše tako da površina ograđena sa njegove četiri linije ograđuje mesto tona koji se povišava. U okviru notnog sistema to je u praznini odnosno na crti. A van sistema je potrebno povlačiti pomoćne linije kao što bi se to radilo i za note.

Upotreba

Postoje dve moguće upotrebe ovog znaka:

• Ispred ključa ili na mestu promene tonaliteta ovaj znak označava povišenje svakog sledećeg tona koga on obuhvata, do sledeće promene tonaliteta.
• Unutar takta ovaj znak označava povišenje svakog sledećeg njime obuhvaćenog tona, ali samo do kraja takta.