Povratak Vojske Jugoslavije u Kopnenu zonu bezbednosti
Povratak Vojske Jugoslavije u Kopnenu zonu bezbednosti je vojna operacija koju je izvela VJ i Policija Srbije na administrativnoj liniji između Kosova i Metohije i Centralne Srbije u periodu 14. mart - 31. maj 2001. godine. Operacija je izvedena u toku završnice sukoba na jugu Srbije i predstavlja vraćanje državnog suvereniteta SRJ nad demilitarizovanom zonom duž granice sa Kosovom i Metohijom. Operacije su uglavnom izvedene bez oružanih provokacija, incidenata i sukoba. Jugoslovenske Združene snage bezbednosti su ušle u celu KZB, zaposele dominante objekte i započele ostvarivanje namenskih zadataka. Deo operacije pratili su predsednik Koordinacionog tela SRJ za jug Srbije Nebojša Čović, savezni ministar odbrane Slobodan Krapović, najviše starešine VJ na čelu sa načelnikom Generalštaba VJ general-pukovnikom Nebojšom Pavkovićem, predstavnici NATO, KFOR-a i misije OEBS-a. Operacije ulaska bile su javne, unapred najavljene i pratili su ih brojni novinari.
U operacijama ulaska i posedanja KZB nisu učestvovale snage koje su bile na ratištu na Kosovu i Metohiji, već se radi o novim antiterorističkim i protivdiverzantskim jedinicama VJ i specijalnim policijskim sastavima. Združenim snagama bezbednosti je komandovao tada general-potpukovnik Vojske Jugoslavije Ninoslav Krstić. U skladu sa odredbama Sporazuma o povratku Vojske Jugoslavije u KZB prema administrativnoj liniji ka Kosovu i Sporazuma o prekidu vatre između srpskih snaga bezbednosti i albanskih terorista, VJ je izmestila deo teškog naoružanja sa zadnjeg oboda KZB.[1]
Pozadina uredi
Nakon završetka rata na Kosovu juna 1999. godine Kumanovskim sporazumom VJ i srpska policija su povučene sa Kosova i uspostavljena je Kopnena zona bezbednosti (KZB) između Srbije i Kosova dužine 5 km na kopnu i 25 km u vazduhu, unutar teritorije Srbije.
U toj demilitarizovanoj zoni VJ nije imala pristup, samo su policijske grupe jačine do 10 ljudi naoružane samo lakim oružjem mogle da patroliraju i održavaju red u KZB. Ovakva pozicija srpske policije omogućila je albanskim teroristima da sa Kosova upadaju na jug Srbije i vrše terorističke napade. Borbe i sukobi srpske policije i terorista OVPMB su otpočeli leta 1999. godine u KZB opštine Kuršumlije, da bi se zatim proširili i na KZB Bujanovca, Preševa i Medveđe. Napadi su se sve više pojačavali da bi leta i jeseni 2000. godine došlo do Bitke kod Bujanovca u kojoj je OVPMB zauzela nekoliko policijskih punktova u KZB ali je zaustavljena njena ofanziva ka Bujanovcu.
Nakon ove bitke i 2001. godine su nastavljeni sukobi u koje se umešala i VJ. Nakon što je NATO uvideo da situacija počinje izmicati kontroli, nakon diplomatske inicijative vlade dr Zorana Đinđića, dozvolio je jugoslovenskim snagama povratak prvo u južni sektor KZB, na granici sa Makedonijom, da bi se sprečili nelegalni prelasci granice i zaustavilo dopremanje oružja i ljudstva teroristima ONA u Kumanovskom regionu, a zatim i u ostale sektore Kopnene zone bezbednosti. Odluka NATO-a da se započne sa povratkom doneta je 7. marta 2001. godine, a saopštio ju je generalni sekretar NATO pakta Džordž Robertson. Jugoslovenskim snagama je dozvoljeno da koriste automatsko oružje i minobacače, kao i helikoptere, ali ne i tenkove i drugo teško naoružanje. Dozvoljeno im je i da hapse i uzvraćaju na eventualne napade, kao i da se suprotstave nelegalnim prelascima granice.[2]
Operacija Povratak uredi
Povratak VJ u sektor C − istok uredi
U 06.30 časova 14. marta 2001. godine, otpočeo je povratak Združenih snaga bezbednosti u KZB, u sektor C (istok Čarli), sa spoljne linije ove zone. Jugoslovenske snage su raspoređene prema zapadu, sa linije Preševo-Miratovac, u tri pravca: ka selima Miratovac, Norča i Trnava. Operacijom je rukovodio general-potpukovnik Ninoslav Krstić, a sa najspremnijim jedinicama Prištinskog korpusa u istočni deo sektora C ušli su i načelnik Generalštaba VJ general-pukovnik Nebojša Pavković, komandant Treće armije general-pukovnik Vladimir Lazarević, komandant Prištinskog korpusa general-major Radojko Stefanović, general Obrad Stevanović i još nekoliko oficira VJ. Operaciju povratka pratili su sa lica mesta predsednik Koordinacionog tela SRJ za jug Srbije Nebojša Čović i članovi Koordinacionog tela Mića Marković i Milovan Čogurić. Ulazak u sektor C, na tromeđi Srbije, Makedonije i Kosmeta, protekao je bez incidenata. Već u 07.20 časova Nebojša Pavković je javio predsedniku SRJ Vojislavu Koštunici da se operacija uspešno odvija. Na terenu nije bilo nagaznih mina, niti su primećene naoružane grupe albanskih terorista. Na nebu iznad Makedonije je uočeno nekoliko helikoptera KFOR-a tipa kobra koji su nadgledali operaciju.
U sektor C - istok prve su ušle inžinjerijske jedinice koje su imale zadatak da ceo teren ispitaju i eventualno otklone opasnost od postavljenih mina. Ubrzo, takoreći istovremeno sa njima, u zonu su ušli i ostali pripadnici VJ predvođeni generalom Pavkovićem i ostalim komandantima. Sa Pavkovićem je prilikom ulaska u deo sektora C bio i potpukovnik Dejvid Olvejn, vojni ataše američke ambasade, koji je sa izuzetnom pažnjom pratio dešavanja, ali je istovremeno bio i veoma iznenađena kada je dobio informaciju da je VJ umesto za 10 sati, koliko je po računici KFOR-a bilo predviđeno za ovu operaciju, završila zauzimanje položaja za samo 2 sata.[3]
Povratak VJ u sektor C − zapad i u sektor A uredi
Nakon ulaska u istočni deo sektora C, 22. marta 2001. godine komanda KFOR-a na čelu sa generalom Kabiđozuom, na sastanku sa jugoslovenskim predstavnicima u Merdarima, odobrila je ulazak VJ i u zapadni deo sektora C (uz granicu Crne Gore i KiM) i u sektor A (do granične linije sa opštinom Medveđa).
Povratak u ove delove KZB, koji je izvršila Druga armija VJ, otpočeo je u 07.00 časova 25. marta. Prema rečima pukovnika Radosava Mihailovića, koji se nalazio na licu mesta, operacija je izvedena bez incidenata i po predviđenom planu a pratili su je i članovi Koordinacionog tela, predstavnici KFOR-a kao i posmatrači EU. Ovom operacijom povraćen je državni suverenitet SRJ nad pograničnim pojasom opština: Plav, Berane, Rožaje, Tutin, Novi Pazar, Raška, Brus i Kuršumlija. Ukupna dužina zapadnog dela sektora C i sektora A iznosila je 263 km, a širina 5 km, odnosno sve ukupno oko 1300 km².[4]
Povratak VJ u sektor D uredi
Pripreme Vojske Jugoslavije za ulazak u sektor D Kopnene zone bezbednosti (pogranično područje opštine Medveđe), otpočele su nakon sastanka generala Ninoslava Krstića sa predstavnicima KFOR-a u Merdarima kod Kuršumlije 2. aprila 2001. godine. Sporazum o ulasku u sektor D potpisali su u Merdarima 12. aprila Ninoslav Krstić i Nebojša Čović kao i predstavnici KFOR-a. Dan ranije albanski teroristi su sa 2 minobacačke mine napali položaje policije u selu Marovac, opština Medveđa, i rafalnom paljbom dejstvovali po pripadnicima lokalne policije na koti Beli Kamen, opština Medveđa. Upravo na ovim rejonima bili su i predstavnici Koordinacionog tela koji su vršili pripreme za zaposedanje sektora D.
Nakon sprovedenih priprema, jugoslovenske snage su sa spoljnog oboda sektora D izvršile pokret sa polaznih položaja i ulazak u sektor D rano ujutro 14. aprila. Operaciju su pratili timovi KFOR-a, posmatrači EU i brojni novinari. Nakon uspešne operacije tokom koje nije bilo sukoba, general Ninoslav Krstić je pohvalio pripadnike jedinica operativne grupe Jug i posebno pohvalio pripadnike borbene grupe policije koja je zaposela rejon Ravna Banja - Moravce sektora D. Stanje u ovom sektoru posle ulaska VJ bilo je stabilno i nije bilo provokacija albanskih terorista.[5]
Povratak VJ u sektor B uredi
Komandanti OVPMB Šefket Musliju, Ridvan Ćazimi-Leši i Mustafa Šaćiri su 21. maja u Končulju potpisali sporazum o demobilizaciji i demilitarizaciji OVPMB do 31. maja 2001. godine, čime su zagarantovali bezbedan i miran ulazak VJ u sektor B Kopnene zone bezbednosti prema sledećem rasporedu: Zona B jug do 22. maja, Zona B centar do 31. maja, dok Zona B sever nije bila pod kontrolom terorista. Sporazum je potpisan u prisustvu Šona Salivena, šefa kancelarije NATO-a za Jugoslaviju. Istog dana komandant Združenih snaga bezbednosti general Ninoslav Krstić je u Merdarima razgovarao sa komandantom KFOR-a i tom prilikom je potpisan dokument o povratku VJ u sektor B. Za izvršenje ovog zadatka angažovane su nove specijalne antiterorističke i protivdiverzantske jedinice Združenih snaga bezbednosti. Akcija je sprovedena uz koordinaciju KFOR-a i do 24. maja VJ je zaposela 90 procenata zona B jug i B sever, ne naišavši na nikakav otpor terorista. Operacija je nastavljena radi uklanjanja mina i zaplene oružja, municije i vojne opreme.
Tokom zaposedanja zone sever sektora B 24. maja, tokom razmene vatre između VJ i OVPMB, poginuo je komandant terorista sektora B Ridvan Ćazimi, u rejonu brda Guri Gat (Crni Kamen) kod Velikog Trnovca. Sukob je trajao od 11.30 do 15.00 časova. Ćazimi se nalazio u zaklonu sa još trojicom ekstremista i kada je ustao i pošao ka svom džipu pogođen je u glavu. Nakon pogibije Ćazimija, po jugu Srbije su počele da kruže razne priče, od toga da je poginuo u sukobu zaraćenih frakcija OVPMB oko podele preostalog plena, do toga da je pobegao na Kosovo, pa u Albaniju. Na konferenciji za novinare Nebojša Čović je demantovao informaciju da je sa Ćazimijem u tom trenutku bio i Šon Saliven, i otklonio je sumnje oko sudbine Ridvana Ćazimija rekavši da je poginuo u sukobu sa srpskim snagama bezbednosti. Takođe je pohvalio način na koji su zaposednute zone B jug i B sever, dodavši da VJ neće ulaziti u Zonu B centar, gde se nalazi najveća koncentracija terorista, do 31. maja.
VJ je izvršila poslednju operaciju tokom zaposedanja KZB 31. maja, ulaskom u zonu B centar. Povratkom pripadnika VJ u centralni deo sektora povraćen je suverenitet nad tim delom teritorije SRJ, a cela akcija je završena do 12.00 časova, kada su srpske snage bezbednosti izašle na administrativnu liniju sa Kosovom. Prilikom operacije nije bilo sukoba niti provokacija od strane terorista ili albanskih civila. Nakon ulaska u selo Dobrosin, centar terorista, pripadnici policije izvršili su pregled 14 napuštenih smeštajnih objekata OVPMB, i uz prisustvo predsednika Mesne zajednice Dobrosin Rešata Salihija pronašli 2 protivpešadijske mine, uniforme i vojnu opremu, tri radio stanice, 100 komada sanitetskih nosila i drugo. Tokom raspoređivanja VJ duž leve granice centralnog dela sektora B, na koti Visoko bilo, vodnik Bratislav Milinković (1957), pripadnik 63. padobranske brigade iz Niša, nagazio je na protivpešadijsku minu i zadobio tešku povredu leve noge. On je operisan u vojnoj bolnici u Bujanovcu a zatim prebačen na dalje lečenje u Niš.
Ulaskom Združenih snaga bezbednosti u zonu B centar završena je Operacija Povratak i ponovo je uspostavljena kontrola nad celokupnom Kopnenom zonom bezbednosti, čime su završeni sukobi na jugu Srbije 1999-2001.[6]
Reference uredi
- ^ PRESS Centar - Bujanovac Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. decembar 2008), Pristupljeno 1. 4. 2013.
- ^ PRESS Centar - Bujanovac Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. decembar 2008), Pristupljeno 1. 4. 2013.
- ^ PRESS Centar - Bujanovac Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. decembar 2004), Pristupljeno 1. 4. 2013.
- ^ PRESS Centar - Bujanovac Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. decembar 2004), Pristupljeno 1. 4. 2013.
- ^ PRESS Centar - Bujanovac Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. decembar 2004), Pristupljeno 1. 4. 2013.
- ^ PRESS Centar - Bujanovac Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. decembar 2004), Pristupljeno 1. 4. 2013.
