Prezent
Prezent (od lat. præsens — „sadašnji”) ili sadašnje vreme je prosto i lično glagolsko vreme koji označava radnju, stanje ili zbivanje koji se odvijaju u sadašnjosti.
Prezent u srpskom jeziku uredi
Građenje uredi
Gradi se od prezentske osnove, koja se dobija odbijanjem ličnog nastavka -mo u 1. licu množine prezenta, i sledećih nastavaka:
| Lice | Jednina | Množina |
|---|---|---|
| 1. | -m/-u | -mo |
| 2. | -š | -te |
| 3. | - (nema nastavka u ovom licu) | -ju/-u/-e |
Prvo lice prezenta navodi se uz infinitiv u većini rečnika. Treba obratiti pažnju na glagole "hteti" i "moći", koji, u prvom licu jednine prezenta, umesto nastavka -m imaju nastavak -u, "hoću" i "mogu“.
Što se tiče trećeg lica množine, pravila su sledeća:
- Ako se 1. lice jednine završava na -im, nastavak 3. lica množine je -e i dodaje se na okrnjenu osnovu (bez završnog -i), npr. vidim - vide, držim - drže, mislim - misle. Izuzetak su glagoli vreti i zreti, koji u trećem licu množine prezenta umesto nastavka -e imaju nastavak -u: vrim - vru i zrim - zru.
- Ako se 1. lice jednine završava na -em, nastavak 3. lica množine je -u i dodaje se na okrnjenu osnovu (bez završnog -e), npr. kažem - kažu, padnem - padnu, pijem - piju, tresem - tresu, tonem - tonu, kupujem - kupuju. Izuzetak su glagoli navedeni u sledećem pravilu, kao što je glagol hteti, koji u trećem licu množine prezenta umesto nastavka -u ima nastavak -e: hoću (prema hoćeš) - hoće.
- Ako se 1. lice jednine završava na -am, nastavak 3. lica množine je -ju, npr. dam - daju, čitam - čitaju, pevam - pevaju, pričam - pričaju. Izuzetak su malobrojni glagoli kao što su smem - smeju, umem - umeju, razumem - razumeju, uspem - uspeju. Kod ovih glagola ne dolazi do skraćivanja prezentske osnove.
Kod glagola čiji se infinitiv završava na -ći (odnosno 1. lice jednine prezenta na -čem) osnova se u 3. licu množine razlikuje od osnove u ostalim licima: peći - pečem - peku, vući - vučem - vuku, tući - tučem - tuku. Do ove pojave dolazi zato što se, za razliku od ostalih lica, u 3. licu množine ne vrši palatalizacija.
U sledećoj tabeli dat je primer prezenta glagola „raditi“ (prezentska osnova: radi):
| Lice | Jednina | Množina |
|---|---|---|
| 1. | radim | radimo |
| 2. | radiš | radite |
| 3. | radi | rade |
Upotreba uredi
Pravo značenje prezenta imaju glagoli nesvršenog vida koji obeležavaju radnju koja se vrši:
- u trenutku govora:
- Šetam po parku.
- stalno, sve vreme:
- Dunav protiče kroz Novi Sad.
Prezent može da ima i neka druga značenja (kada se mogu upotrebiti i glagoli svršenog vida), a to su:
- Pripovedački (istorijski) prezent upotrebljava se za živopisno pripovedanje prošlosti:
- Vratim se kući, uzmem kišobran i odem u školu.
- Godine 1927. Aljehin pobeđuje Kapablanku i postaje svetski prvak u šahu.
- Relativni prezent označava prošlu radnju u zavisnoj rečenici istovremenu sa prošlom radnjom u glavnoj rečenici:
- Rekla mi je da ima mnogo novca.
- Prezent za budućnost praćen odredbom za vreme može označavati radnju u budućnosti:
- Sutra putujemo na more.
- Prezent u značenju futura drugog kao i futur drugi, označava radnju istovremenu sa nekom radnjom u budućnosti:
- Oni će igrati tango dok ne padnu od umora (futur II: Oni će igrati tango dok ne budu pali od umora)
- Kvalifikativni prezent označava radnje koje se vrše po nekom prirodnom redu, po običaju ili navici, odnosno koje se ponavljaju:
- Posle zime dolazi proleće.
- Poslovični prezent se upotrebljava u poslovicama:
- Zrela kruška sama padne.
- Prezent sa modalnim značenjem označava stav govornog lica prema još neostvarenoj radnji:
- Umirem od žeđi.
Literatura uredi
- Gramatika srpskog jezika, Ivan Klajn, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2005, pp. 115-116, 120-121