Glagolski oblici
Lični
Prezent
Aorist
Perfekat
Imperfekat
Pluskvamperfekat
Futur I
Futur II
Imperativ
Potencijal
Nelični
Infinitiv
Radni glagolski pridev
Trpni glagolski pridev
Glagolski prilog sadašnji
Glagolski prilog prošli

Prezent je prost i ličan glagolski oblik koji označava radnju, stanje ili zbivanje koji se odvijaju u sadašnjosti. Spada u glagolska vremena i drugačije se naziva sadašnje vreme.

Prezent u srpskom jezikuUredi

GrađenjeUredi

Gradi se od prezentske osnove, koja se dobija odbijanjem ličnog nastavka -mo u 1. licu množine prezenta, i sledećih nastavaka:

Lice Jednina Množina
1. -m/-u -mo
2. -te
3. - (nema nastavka u ovom licu) -ju/-u/-e

Prvo lice prezenta navodi se uz infinitiv u većini rečnika. Treba obratiti pažnju na glagole "hteti" i "moći", koji, u prvom licu jednine prezenta, umesto nastavka -m imaju nastavak -u, "hoću" i "mogu“.

Što se tiče trećeg lica množine, pravila su sledeća:

  • Ako se 1. lice jednine završava na -im, nastavak 3. lica množine je -e i dodaje se na okrnjenu osnovu (bez završnog -i), npr. vidim - vide, držim - drže, mislim - misle. Izuzetak su glagoli vreti i zreti, koji u trećem licu množine prezenta umesto nastavka -e imaju nastavak -u: vrim - vru i zrim - zru.
  • Ako se 1. lice jednine završava na -em, nastavak 3. lica množine je -u i dodaje se na okrnjenu osnovu (bez završnog -e), npr. kažem - kažu, padnem - padnu, pijem - piju, tresem - tresu, tonem - tonu, kupujem - kupuju. Izuzetak su glagoli navedeni u sledećem pravilu, kao što je glagol hteti, koji u trećem licu množine prezenta umesto nastavka -u ima nastavak -e: hoću (prema hoćeš) - hoće.
  • Ako se 1. lice jednine završava na -am, nastavak 3. lica množine je -ju, npr. dam - daju, čitam - čitaju, pevam - pevaju, pričam - pričaju. Izuzetak su malobrojni glagoli kao što su smem - smeju, umem - umeju, razumem - razumeju, uspem - uspeju. Kod ovih glagola ne dolazi do skraćivanja prezentske osnove.

Kod glagola čiji se infinitiv završava na -ći (odnosno 1. lice jednine prezenta na -čem) osnova se u 3. licu množine razlikuje od osnove u ostalim licima: peći - pečem - peku, vući - vučem - vuku, tući - tučem - tuku. Do ove pojave dolazi zato što se, za razliku od ostalih lica, u 3. licu množine ne vrši palatalizacija.

U sledećoj tabeli dat je primer prezenta glagola „raditi“ (prezentska osnova: radi):

Lice Jednina Množina
1. radim radimo
2. radiš radite
3. radi rade

UpotrebaUredi

Pravo značenje prezenta imaju glagoli nesvršenog vida koji obeležavaju radnju koja se vrši:

  • u trenutku govora:
Šetam po parku.
  • stalno, sve vreme:
Dunav protiče kroz Novi Sad.


Prezent može da ima i neka druga značenja (kada se mogu upotrebiti i glagoli svršenog vida), a to su:

  • Pripovedački (istorijski) prezent upotrebljava se za živopisno pripovedanje prošlosti:
Vratim se kući, uzmem kišobran i odem u školu.
Godine 1927. Aljehin pobeđuje Kapablanku i postaje svetski prvak u šahu.
  • Relativni prezent označava prošlu radnju u zavisnoj rečenici istovremenu sa prošlom radnjom u glavnoj rečenici:
Rekla mi je da ima mnogo novca.
  • Prezent za budućnost praćen odredbom za vreme može označavati radnju u budućnosti:
Sutra putujemo na more.
  • Prezent u značenju futura drugog kao i futur drugi, označava radnju istovremenu sa nekom radnjom u budućnosti:
Oni će igrati tango dok ne padnu od umora (futur II: Oni će igrati tango dok ne budu pali od umora)
  • Kvalifikativni prezent označava radnje koje se vrše po nekom prirodnom redu, po običaju ili navici, odnosno koje se ponavljaju:
Posle zime dolazi proleće.
  • Poslovični prezent se upotrebljava u poslovicama:
Zrela kruška sama padne.
  • Prezent sa modalnim značenjem označava stav govornog lica prema još neostvarenoj radnji:
Umirem od žeđi.

LiteraturaUredi

  • Gramatika srpskog jezika, Ivan Klajn, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2005, pp. 115-116, 120-121

Vidi jošUredi