Википедија

Privreda Slovačke

Privreda Slovačke zasniva se na tome da je postala država članice Evropske unije 2004, a evro je preuzela početkom 2009. Bratislava je najveći finansijski centar. Od 2018. stopa nezaposlenosti je iznosila 5,72%.[4]

Privreda Slovačka
Narodna banka Slovačke
Valutaevro
Fiskalna godinakalendarska godina
Članstvo u organizacijamaEU, STO, OECD
Statistika
BDP (nominalna)$102 milijarde (2020)[1]
BDP rast3.9% (2018), 2.4% (2019)
−7.1% (2020), 6.9% (2021)
BDP po stanovniku5,457,873 (1. januar 2020)[2]
BDP po sektorupoljoprivreda: 3.8%
industrija: 35%
usluge: 61.2%
(2017)[3]
Inflacija (IPC)1.5% (2020)
2.8% (2019)
2.5% (2018)
Razmena
Izvoz$80,8 milijarde (2017)
Izvozna dobravozila i srodni delovi 27%, mašine i električna oprema 20%, nuklearni reaktori i peći 12%, gvožđe i čelik 4%, mineralna ulja i goriva 5% (procena 2015)
Glavni izvozni partneri Nemačka (20.7%)
 Češka (11.6%)
 Poljska (7.7%)
 Francuska (6.3%)
 Italija (6.1%)
 Ujedinjeno Kraljevstvo (6.0%)
 Mađarska (6.0%)
 Austrija (6.0%) (2017)
Uvoz$80,07 milijardi (2017)
Uvozna dobramašine i električna oprema 20%, vozila i srodni delovi 14%, nuklearni reaktori i peći 12%, goriva i mineralna ulja 9% (procena 2015)
Glavni uvozni partneri Nemačka (19.1%)
 Češka (16.3%)
 Austrija (10.3%)
 Poljska (6.5%)
 Mađarska (6.4%)
 Južna Koreja (4.5%)
 Rusija (4.5%)
 Francuska (4.3%)
 Kina (-4.2%) (2017)
SDI stock$69,92 milijarde (31. decembar 2017)
Bruto spoljni dug$75,04 milijardi (31. mart 2016)
Javne finansije
Rashodi42.8% (2019)
Kreditni rejting61 (2020)
Sve vrednosti, ako nije drugačije naznačeno, izražene su u američkim dolarima

Zbog slovačkog BDP-a koji je vrlo snažno rastao 2000—2008. od 10,4% BDP-a 2007. slovačka privreda je nazivana Tatra Tiger.

Istorija uredi

Od uspostavljanja Slovačke u januaru 1993. prošla je tranziciju od centralno planske ekonomije do slobodne tržišne, proces za koji su neki verovali da je usporen 1994—98. zbog drugarskog kapitalizma i fiskalne politike vlade Vladimira Mečjara. Dok su se ekonomski rast i druge osnove stalno poboljšavale tokom Mečjarovog mandata, javni i privatni dug i trgovinski deficit takođe su rasli, a privatizacija je bila neujednačena. Realni godišnji rast BDP-a dostigao je vrhunac na 6,5% 1995, ali je opao na 1,3% 1999.

Dve vlade liberalno-konzervativnog premijera Mikulaša Dzurinda (1998—2006) sprovodile su politiku makroekonomske stabilizacije i tržišno orijentisane strukturne reforme. Gotovo čitava privreda je sada privatizovana, a strane investicije su porasle. Ekonomski rast je premašio očekivanja početkom 2000-ih, uprkos recesiji na ključnim izvoznim tržištima. Godine 2001. politike makroekonomske stabilizacije i strukturne reforme dovele su do spiralne nezaposlenosti koje je dostigla vrhunac 19,2% (regionalni pokazatelji Eurostat).[5] Godine 2002. solidna domaća potražnja podstakla je ekonomski rast 4,1%. Godine 2005. višestruki razlozi doveli su do rasta BDP-a 6%. Godine 1993. glavna inflacija potrošačkih cena pala je sa 26% na prosečnu stopu od 7,5% 2004. U julu 2005. stopa inflacije pala je na 2,0% i predviđalo se da će biti manja od 3% 2005. i 2,5% 2006. Godine 2006. postigla je najveći ekonomski rast (8,9%) među članicama organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj i treći najviši u Evropskoj uniji (odmah iza Estonije i Letonije).[6] BDP po stanovniku kreće se od 188% proseka Evropske unije u Bratislavi do samo 54% u istočnoj Slovačkoj.

Rast BDP-a uredi

Razvoj BDP-a Slovačke prema Svetskoj banci:[7]

Godine 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
% BDP-a 3.3 4.5 5.4 5.2 6.7 8.4 10.8 5.6 −5.4 5.0 2.8 1.6 1.5 2.7 4.2 3.1 3.2 4.1

Godine 2007. ostvarila je najveći rast BDP-a među članicama organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj i Evropske unije, sa rekordnih 14,3% u četvrtom kvartalu.[8] Godine 2014. rast BDP-a iznosio je 2,4%, a 2015. i 2016. Slovačka privreda je porasla 3,6% i 3,3%. Godine 2018. Narodna banka Slovačke predviđa povećanje BDP-a za 4%.

Strane investicije uredi

 
Centralni poslovni okrug u Bratislavi.

Direktna strana ulaganja (SDI) u Slovačkoj drastično su porasla. Jeftina i kvalifikovana radna snaga, poreska stopa od 19% za preduzeća i individue, bez poreza na dividendu, slab zakon o radu i povoljan geografski položaj glavne su prednosti Slovačke za strane investitore. Priliv stranih direktnih investicija je porastao za više od 600% u odnosu na 2000. i kumulativno je dostigao najviši nivo od 17,3 milijarde američkih dolara 2006. ili oko 18.000 američkih dolara po stanovniku do kraja 2006. Ukupan priliv SDI 2006. iznosio je 2,54 milijarde dolara. U oktobru 2005. uvedeni su novi podsticaji za investiranje: povoljniji uslovi za IT i istraživačke centre, posebno u istočnom delu zemlje gde je veća nezaposlenost.

Strane investicije 1996—2005. iznose: Holandija 24,3%, Nemačka 19,4%, Austrija 14,1%, Italija 7,5% i Sjedinjene Američke Države (osmi najveći investitor) 4,0%. Najbolji investitori kompanija: Deutsche Telekom (Nemačka), Neusiedler (Austrija), Gaz de France (Francuska), Gasprom (Rusija), U.S.Steel (SAD), MOL (Mađarska), ENEL (Italija), E.ON (Nemačka).

Sektori stranih investicija su industrija 38,4%, bankarstvo i osiguranje 22,2%, trgovina na veliko i malo 13,1%, proizvodnja električne energije, gasa i vode 10,5% i transport i telekomunikacije 9,2%.

Strane direktne investicije:

  • prilivi — 2003: 756 miliona američkih dolara, 2004: 1261 milion američkih dolara, 2005: 1908 miliona američkih dolara
  • odlivi — 2003: 22 miliona američkih dolara, 2004: -144 miliona američkih dolara, 2005: 146 miliona američkih dolara

Usluge uredi

Uslužni sektor je brzo rastao tokom poslednjih deset godina i sada zapošljava oko 69% stanovništva, sa preko 61% doprinosi BDP-u. Turizam u Slovačkoj raste poslednjih godina, prihod se udvostručio sa 640 miliona američkih dolara 2001. na 1,2 milijarde američkih dolara 2005.

Industrija uredi

Industrijalizovala se uglavnom u drugoj polovini 20. veka. Teška industrija (uključujući vađenje uglja i proizvodnju mašina i čelika) izgrađena je iz strateških razloga, jer je bila manje izložena vojnoj pretnji od zapadnih delova Čehoslovačke. Po završetku hladnog rata, značaj industrije, a posebno teške, je opao. Godine 2010. industrija (uključujući građevinarstvo) činila je 35,6% BDP-a, u poređenju sa 49% 1990. Glavne industrije su: automobilska industrija, elektronika, mašinstvo, hemijsko inženjerstvo, informaciona tehnologija. Automobilski sektor je među najuspešnijim sektorima u Slovačkoj zbog nedavnih velikih investicija Folksvagena (Bratislava), Pežoa (Trnava), Kija motors (Žilina), a od 2018. i Jaguar Land Rover u Njitri. Proizvodnja putničkih automobila 2016. iznosila je 1.040.000, što je čini najvećim proizvođačem automobila po stanovniku.[9] Ostale velike industrijske kompanije su U.S. Steel (metalurgija), Slovnaft (naftna industrija), Samsung Electronics (elektronika), Foxconn (elektronika), Mondi (papir), Slovalco (proizvodnja aluminijuma), Hyundai Mobis (automobilska industrija), Matador (automobilska industrija) ) i Whirlpool Corporation. Godine 2006. mašine su činile više od polovine izvoza Slovačke.

Najveće kompanije po prihodu uredi

Kompanija Prihod
(milion evra)[10]
Volkswagen 7549
Kija motors 5184
Slovnaft 3421
Društvo za opšte zdravstveno osiguranje 2981
Stellantis Trnava Plant 2694
U. S. Steel Košice 2619
Samsung 2377
Slovenske elektrane 2183
Industrija plina 1493
Prodavnice Tesco 1451

Najveće kompanije po dobiti uredi

Kompanija Profit
(milion evra)[11]
SPP Infrastructure 645
U. S. Steel Košice 499
Slovnaft 352
Slovačka industrija plina 318
Kija motors 209
Matador 175
Volkswagen Bratislava Plant 173
Slovenska sporitelna 162
Opšta kreditna banka 160
SPP-distribúcia 153

Poljoprivreda uredi

Godine 2016. poljoprivreda je činila 3,6% BDP-a (u poređenju 1993. sa 6,9%) i zauzimala je oko 3,9% radne snage (pad 1994. sa 10,2%). Preko 40% zemlje je obrađeno. Južni deo Slovačke (graniči se sa Mađarskom) poznat je po bogatom poljoprivrednom zemljištu, gajenju pšenice, raži, kukuruza, krompira, šećerne repe, žitarica, voća i suncokreta. Vinogradi su koncentrisani u Malim Karpatima, Tokaju i drugim južnim regionima. Uzgoj stoke, uključujući svinje, goveda, ovce i živinu je od izuzetke važnosti za državu.

Godine 2018. proizveli su:

  • 1,9 miliona tona pšenice,
  • 1,5 miliona tona kukuruza,
  • 1,3 miliona tona šećerne repe,
  • 486 hiljada tona ječma,
  • 480 hiljada tona repice,
  • 201 hiljadu tona semena suncokreta,
  • 169 hiljada tona krompira,
  • 104 hiljade tona soje

Proizvodnje i ostale poljoprivredne proizvode, poput grožđa (52 hiljade tona).[12]

IT uredi

Poslednjih godina su napredovala uslužna i visokotehnološki orijentisana preduzeća. Mnoge svetske kompanije, uključujući IBM, Del, Lenovo, AT&T, SAP AG, Amazon, Johnson Controls, Swiss Re i Accenture, izgradile su autsoursing i servisne centre u Bratislavi[13] i Košicama (T-Systems, Cisco, Ness Digital Engineering, Deloitte).[14] Slovačke IT kompanije, među kojima su ESET, Sygic i Pixel Federation, imaju sedište u Bratislavi.

R&D uredi

Prema nedavnom izveštaju Evropske komisije, Slovačka se (zajedno sa nekim drugim privredama Centralne i Istočne Evrope) nalazi pri kraju spiska zemalja Evropske unije u pogledu inovacija (Slovačka zauzima 22. mesto). Unutar Evropske unije nalazi se na poslednjem mestu po širenju znanja i poslednjem po inovacijama i preduzetništvu. U procesu prelaska na privredu znanja, posebno joj nedostaju ulaganja u obrazovanje i šira primena IT-a. Svetska banka predlaže da se nadogradi informaciona infrastruktura i da se reformiše obrazovni sistem. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj navodi da bi jača konkurencija na tržištu proizvoda pomogla.

U martu 2006. slovačka vlada je uvela nove mere za sprovođenje akcionog plana za istraživanje, razvoj i inovacije. Program obuhvata period od 2006. do 2010. Očekuje se da će RDA svake godine uputiti najmanje jedan poziv za iskazivanje interesa. Godišnji budžet za program utvrdiće RDA. Ukupni iznos dostupan za program zavisi od godišnjih budžetskih sredstava i varirati od godine do godine. Nakon povećanja budžetskih sredstava za oko 50%, RDA raspolaže ukupnim budžetom od 19,31 miliona evra 2006.

Rad uredi

Minimalna zarada u Slovačkoj određena je na 520€ mesečno.[15] Godine 2017. prosečna zarada iznosila je 1052€ mesečno,[16] a u regionu Bratislave 1527€.[17] Od februara 2018. stopa nezaposlenosti iznosila je 5,88%.[18]

Statistika uredi

 
Grafički prikaz izvoza slovačkih proizvoda u 28 kategorija označenih bojama.


Slovačka je prebacila svoju valutu sa krune na evro 1. januara 2009, po stopi od 30,1260 kruna na evro.

Spoljna trgovina[19]

Godine 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016
Izvoz milijardi evra 49.5 39.7 35.0 56.8 62.8 64.4 64.8 73.12 74.35
Uvozi milijarde evra 50.3 38.8 34.6 55.8 59.2 60.1 60.2 71.09 71.47

Reference uredi

  1. ^ „World Economic Outlook Database, October 2020”. IMF.org. International Monetary Fund. Pristupljeno 28. 10. 2020. 
  2. ^ „Population on 1 January”. ec.europa.eu/eurostat. Eurostat. Pristupljeno 13. 7. 2020. 
  3. ^ „CIA World Factbook”. CIA.gov. Central Intelligence Agency. Pristupljeno 7. 1. 2019. 
  4. ^ „Statistical Office of the Slovak Republic”. Arhivirano iz originala 24. 9. 2018. g. Pristupljeno 12. 3. 2018. 
  5. ^ (PDF). 4. 7. 2007 https://web.archive.org/web/20070704030244/http://www.icegec.hu/eng/publications/_docs/news/news_2006_february.pdf. Arhivirano iz originala (PDF) 4. 7. 2007. g.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  6. ^ Votruba, Martin. „Regional Wealth”. Slovak Studies Program. University of Pittsburgh. Arhivirano iz originala 02. 06. 2010. g. Pristupljeno 2010-04-10. 
  7. ^ „GDP growth (annual %)”. data.worldbank.org. World Bank. Pristupljeno 8. 4. 2019. 
  8. ^ „Gross domestic product in the 4th quarter of 2007”. Statistical Office of the Slovak Republic. 4. 3. 2008. Arhivirano iz originala 10. 10. 2008. g. Pristupljeno 2008-02-14. 
  9. ^ „Slovensko kraľuje výrobe áut vo svete, dosiahli sme nový rekord” (na jeziku: slovački). HNonline. 2017-01-17. Pristupljeno 2017-06-25. 
  10. ^ „Najväčšie firmy na Slovensku: zoradené podľa tržieb”. finstat.sk. 
  11. ^ „Firmy na Slovensku zoradené podľa zisku”. finstat.sk. 
  12. ^ Slovakia production in 2018, by FAO
  13. ^ „Lenovo invests in Slovakia with new jobs”. Slovak Investment and Trade Development Agency. 20. 4. 2006. Pristupljeno 25. 4. 2007. 
  14. ^ „Členovia – Košice IT Valley”. www.kosiceitvalley.sk. 
  15. ^ „Minimálna mzda 2018”. Minimalnamzda.sk. Pristupljeno 1. 3. 2018. 
  16. ^ „Priemerná mzda”. www.minimalnamzda.sk. Pristupljeno 1. 3. 2018. 
  17. ^ „Rozloženie platov v Bratislavskom kraji – Platy.sk”. platy.sk. 
  18. ^ „Nezamestnanosť ďalej klesá, bez práce je 5,88 percenta ľudí”. ekonomika.sme.sk. Pristupljeno 1. 3. 2018. 
  19. ^ „CEE Basic Data - Key economic indicators and forecasts”. Ceemarket.com. Pristupljeno 3. 3. 2015. 

Spoljašnje veze uredi

  Mediji vezani za članak Privreda Slovačke na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Привреда_Словачке&oldid=26982297”