Википедија

Radosav Stojanović

српски књижевник, новинар и лексикограф
Ne poistovećivati sa Radoslav Stojanović.

Radosav Stojanović (Parunovac, kod Kruševca, 1. novembar 1950) srpski je književnik, novinar i leksikograf.[1]

Radosav Stojanović
Radosav Stojanović, 2005. godine
Lični podaci
Datum rođenja(1950-11-01)1. novembar 1950. (73 god.)
Mesto rođenjaParunovac, kod Kruševca, FNR Jugoslavija
ObrazovanjeFilozofski fakultet Univerziteta u Prištini
Književni rad
Najvažnija delaĐavolja škola, Povratak na kolac, Sidro, Trepet, Mrtva straža, Apokrifne priče, Kraj sveta, Živi zid, Crnotravske priče, Vlasinska svadba, Euridikini prosioci, Hristovi svedoci, Divlji kalem, Angelus, Mesečeva lađa, Propast sveta na Veligdan, Krivovo, Živeti s genocidom, Crnotravski rečnik...
NagradeRade Drainac, Nagrada Laza K. Lazarević, Nagrada Lazar Vučković, Stevan Sremac...

Biografija uredi

Odrastao u Mlačištu u Crnoj Travi. Školovao se u Mlačištu, Crnoj Travi, Nišu i Prištini. Diplomirao na Grupi za srpskohrvatski jezik i jugoslovensku književnost na Univerzitetu u Prištini.

Bio je profesor u Gimnaziji „Ivo Lola Ribar“ u Prištini, novinar, urednik i glavni i odgovorni urednik (1990-1993) dnevnog lista „Jedinstvo“, direktor Pokrajinskog narodnog pozorišta (1993-2004)[2], potom dramaturg, u Prištini, i umetnički direktor Narodnog pozorišta u Nišu (1999-2000).[3]

Bio je redovni hroničar i kolumnista Književne reči s Kosova i Metohije (1985-1988) i Književnih novina (1989-1990), osnivač i prvi predsednik Književnog društva Kosova i Metohije (1990-1992)[4], urednik u časopisu „Stremljenja“ (1985-1988), i glavni i odgovorni urednik „Srpskog juga“ (2004-2006) u Nišu. Bio je član Udruženja književnika Srbije (1985-2017) i Udruženja novinara Srbije (1979-2017).[5] Član je Srpskog književnog društva od 2018.[6]

Zastupljen je u antologijama i izborima srpske poezije i pripovetke u zemlji i inostranstvu.[7] Prevođen na strane jezike.[8]

S Kosova je prognan juna 1999. godine. Živi u Nišu i na Čemerniku.

Nagrade uredi

Dela uredi

Knjige pesama uredi

Knjige pripovedaka uredi

Romani uredi

Dokumentarna proza uredi

  • Knjiga sećanja i zaborava", Braničevo, br. 1-2, Požarevac, 2022, str. 41-206,

Knjige za decu uredi

Leksikografija uredi

Monografije uredi

  • Uprkos svemu, 70 godina Narodnog pozorišta u Prištini, Narodno pozorište u Prištini, Gračanica - Priština. 2018. ISBN 978-86-914293-1-7. COBISS.SR 268049676
  • Uprkos svemu 2.0 : 75 godina Narodnog pozorišta u Prištini : 75 godina pozorišnog života na Kosovu i Metohiji, koautor Radmila Knežević, Narodno pozorište u Prištini, Gračanica, 2023, COBISS.SR 141033993
  • Српска књига на Косову и Метохији 1945-2020, Алма, Београд, 2023. ISBN 978-86-6122-103-3. COBISS.SR 110816777
  • Косовска хроника или летопис "Јединства" 1944-2004, Алма, Београд, 2023. ISBN 978-86-6122-119-4. COBISS.SR 122677513

Publicistika uredi

Drame uredi

Drame objavljene izvan knjiga uredi

Izvedene drame uredi

Radio drama uredi

  • Poslednji pogled na Dragodan, režija i gluma Stevan Đorđević, Radio Priština – Radio Toplica, Prokuplje, 2004.

Knjige o delu Radosava Stojanovića uredi

Priređena izdanja uredi

Urednik revija uredi

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Elsie 2004, str. 267
  2. ^ „Theater Joins Kosovo Ethnic groups[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 03. 01. 2019. g. Pristupljeno 03. 01. 2019.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  3. ^ Enciklopedija srpskog naroda, Zavod za udžbenike. . Београд. 2008. pp. 1100. 
  4. ^ "Jedinstvo", 6. april 1990.
  5. ^ Enciklopedija Niša, kultura, Centar za naučna istraživanja SANU i Univerziteta u Nišu, Niš, (2011). str. 440–441.
  6. ^ SKD Radosav Stojanović
  7. ^ Staniša Vojinović: Bibliografija Radosava Stojanovića, Vlasotinački zbornik, broj 3, Vlasotince, (2009). str. 494 – 534.
  8. ^ Slobodan Simonović: Enciklopedija Kruševca i okoline, Kruševac, (2011). str. 430 – 431.
  9. ^ “Netremice” Radosava Stojanovića dobitnik nagrade "Rade Drainac"
  10. ^ „Poezija bogata izvornim slikama[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 15. 11. 2016. g. Pristupljeno 14. 11. 2016.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)

Literatura uredi

  • Elsie, Robert (2004). Historical Dictionary of Kosova. Scarecrow Press. str. 267. ISBN 978-0-8108-5309-6. Pristupljeno 29. 5. 2012. 
  • Julie Mertus: Kosovo: how myths and truths started a war, University of California Press. Berkeley / Los Angeles / London. 1999. str. 119, 348.
  • Cindi Tino-Sandoval: Yorba Linda. . New York: Columbia University Press. 2005. pp. 530—531. 
  • Enciklopedija srpskog naroda, Zavod za udžbenike, Beograd, (2008). str. 1100,
  • Marija Janković: Biljni svet u Crnotravskom rečniku Radosava Stojanovića, master rad
  • Staniša Vojinović: Bibliografija Radosava Stojanovića, Vlasotinački zbornik, broj 3, Vlasotince, (2009). str. 494 – 534;
  • Slobodan Simonović: Enciklopedija Kruševca i okoline, Kruševac, (2011). str. 430 – 431;
  • Enciklopedija Niša, kultura, Centar za naučna istraživanja SANU i Univerziteta u Nišu, Niš, (2011). str. 440–441;
  • Danilo Kocić, Leskovački pisci, tragovi i traganja (I-II), Udruženje pisaca Leskovac, Fileks Leskovac, Narodna biblioteka "Desanka Maksimović" Vlasotince, autorsko izdanje, Leskovac 2015.
  • Milovan Bogavac - Dragoslav S. Ćetković, Srbi na Kosovu i Metohiji u 19. i 20. veku koji su životom i radom značajno obeležili vreme u kome su živeli. Obeležja plus, Beograd, 2018, str. 929-931;
  • Ismet Markoviq: Stojanoviq (Stojanović) Radosav (1950), Fjalori enciklopedik i Kosoves, II L-ZH, Akademia e skencave dhe e arteve e Kosoves, Priština 2018, str. 1535;

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Радосав_Стојановић&oldid=27556323”