Razgovor:Uroš Đurić/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Samopromocija, or not?

Nadam se da administratori pomno prate šta se ovde piše, i da uočavaju koincidenciju između imena u nazivu odrednice i imena korisnika koji ju je nemilosrdno opširno dopunio (pri tom ne poštujući gotovo nijednu od elementarnih preporuka kako se piše odrednica, npr. raščlanjavanje sadržaja, podnaslovi, poveznice, literatura... Ako smo do sad bili principijelni po pitanjima samopromocije (ukoliko je ona na delu, a ima vidljivih znakova da jeste), što ne bi bili i nadalje. --  Perunski  ☎ 22:10, 7. novembar 2009. (CET)

Samopromocija se ne trpi kad neki čovek iz mase želi da piše o sebi. Ako ovaj korisnik jeste stvarno Uroš Đurić, pustimo ga da završi pa ćemo malo to vikipedizovati dalje... Johnny B. Goode (razgovor) 22:22, 7. novembar 2009. (CET)

Pogrešno, samopromocija se generalno ne trpi, a relevantni korisnici koji uređuju članke o sebi se izlažu riziku javne blamaže. Ono što smo ponekad suprotno principima prihvatali su suvoparni, referencirani i u granicama ukusa napisani članci. Što ovaj nije. Te u svakom slučaju članak ovakav ne može da ostane - ako se nekome (recimo Džoniju) sviđa, neka ga preuredi iz romansirane autobiografije u neutralni enciklopedijski članak pre nego što bude poslat na ČZB (gde mu je prema trenutnom stanju mesto) --Dzordzm (razgovor) 02:59, 8. novembar 2009. (CET)

U ovakvim situacijama, ja sam za to da se članak vrati na verziju pre dolaska autobiografa. Tada je članak bio pristojan i nema potrebe za brisanjem. --filip ██ 10:02, 8. novembar 2009. (CET)

Koliko sam ja shvatio niko nije za brisanje početne verzije teksta nego samo dela koji je pisao korisnik koji piše pod imenom Urosdj i u potpunosti se slažem sa tim predlogom.--Drazetad (razgovor) 11:05, 8. novembar 2009. (CET)

gospodo

niste dali ni jedan dokaz osim imena korisnika na osnovu kojeg tvrdite da je odrednica nemilosrdno i netačno dopunjena. svi ste pod pseudonimima, džoni bi gud, dražetad, dugodung, džordžm, ne zna se ni vaš institucionalni ili društveni bekgraund, ni kvalifikacije, niti obrazovni profil na osnovu kojeg stičete legitimnost uticaja na tačnost sadržaja u ovoj odrednici. ko i šta obezbeđuje neutralnost? da li je to stručnost u određenoj oblasti? kako se vrši verifikacija nečije karijere? kako glumcem možete nazvati nekog ko se ne bavi glumom, ko je nastupao u svega nekoliko filmova mahom istog režisera, a da pri tom ima visoko kotiranu, međunarodno priznatu karijeru u savremenoj umetnosti, a da o tome u ovoj odrednici nije stajalo i po vama, očigledno, ne treba da stoji ništa? kako možete samopromocijom nazvati prenošenje relevantnog eseja o nečijoj dvadesetogodišnjoj umetničkoj karijeri (objavljenog u katalogu ovogodišnjeg Oktobarskog salona), koja je pri tom proveriva po svim opštim i specijalističkim verifikacionim odrednicama enciklopedijskog tipa? ne radi se ni o kakvoj romansiranoj autobiografiji i teško je razumeti po kom osnovu to tvrdite? nepotrebno je i neumesno da se postavljate kao dežurni komesarijat vikipedije na srpskom koji utvrđuje podobnost iznesenih činjenica u okviru nečije biografske jedinice, ukoliko sa njima niste upoznati. početna verzija teksta je nepotpuna i netačna. --Urosdj (razgovor) 16:24, 8. novembar 2009. (CET)

not at all ili ajmo još jednom

gospodo, tekst koji je stajao i koji ste tendenciozno proglasili za samopromotivnu romansiranu autobiografiju nisam ja pisao!!! to je referentni tekst o mom radu i karijeri, naručen i napisan za internacionalni art magazin Umjelec, objavljen u decembru 2006 i nalazi se na sajtu Umjeleca na engleskom (link je u spoljašnjim vezama). skraćena i prevedena verzija teksta je objavljena u katalogu ovogodišnjeg Oktobarskog salona, najreferentnije izložbe savremene umetnosti u Srbiji!!! pisao ga je stručnjak, filozof po obrazovanju, teoretičar umetnosti i kustos s međunarodnom reputacijom Stevan Vuković a ne ja!!! ja nisam glumac kao što ni Dušan Kojić vođa Discipline kičme nije glumac i pored mnogobrojnih filmskih uloga!!! tom tekstu, kao što je zaključio Džoni Bi Gud treba redaktura odnosno prilagođavanje tekstualnim standardima teksta Vikipedije! taj tekst je proizvod naučnoistraživačkog rada i kao takav verifikovan od stručne javnosti tako da ne razumem na osnovu kakvih kompetencija izvodite svoje zaključke? koliko vidim, većina vas je dvadesetogodišnjaka, verovatno informatičara, obrazovni profil vam se nigde ne pojavljuje, kao ni imena i verovatno visite po ceo dan na Vikipediji udarajući moralne packe, ali ono na šta pokušavam da vam skrenem pažnju je da ste izveli potpuno nestručne, nekompetentne i pre svega netačne zaključke i da ste vrlo nekooperativni. pomažite da se članci sređuju, ne igrajte se porote, ne etiketirajte ljude i ne presuđujte bez dovoljno znanja o nekoj oblasti. osim što to nije fer s vaše strane, jer se krijete iza pseudonima i štiti vas komforna i nevidljiva elektronska forma, pravite veću štetu nego što je potrebno.--Urosdj (razgovor) 17:39, 9. novembar 2009. (CET)

---

Predlog. Umesto šablona kutijice biografija bi trebalo staviti Šablon:Umetnik. -- SmirnofLeary (razgovor) 20:00, 9. novembar 2009.

---

Tako je!--Urosdj (razgovor) 20:43, 9. novembar 2009. (CET)

Zamenjene stranice, i teze

1. Javio se problem koji se već hiljadu (hiljadama) puta javljao na vikipediji. Ko prati dešavanja na sr-viki zna da se nedeljno pokušavaju bar tri samopromocije, a katkad i 33. Neka od njih ne izdrži ni 24 sata jer biva obrisana, neka izgura nedelju, pa i deset dana, jer se oko nje rasprede priča o opravdanosti (uvek se nađe poneki advokat koji ne poštuje pravila vikipedije, pa još traži i glasanje). Na kraju nijedna ne opstane jer jedan od baš elementarnih principa vikipedije ne dopušta da neko piše o samom sebi, bez obzira šta i koga citira. Da li da se podsetimo da je otac vikipedije kritikovan na engleskoj vikipediji jer je ispravljao neke podatke o sebi, pa se, kad je otkrivena njegova intervencija, izvinjavao svim vikipedijancima Planete (eno teksta o tome na odrednici pod njegovim imenom. Namerno ne pominjem njegovo ime, jer ko je čitao pravila Vikipedije naišao je i na to ime, a ko smesta krene sa pisanjem a da se nije upoznao sa pravilima, naravno, nije). Dakle, samopromocija je nedopustiva pa da je u pitanju bilo ko! To je princip, a ne za ovoga može a za ovoga ne može. Tu nema i ne sme biti izuzetka, i to je dobro jer smo, mnogi, baš zbog tog časnog stava vikipedije, ovde saradnici.

2. Stanje kakvo je sad nudi jednostavno rešenje: postoji korisnička stranica i tamo je mesto da se saradnik vikipedije raspiše o sebi, može da napiše šta god hoće (u okvirima pristojnosti) pa i sve citate o sebi da navede, bilo ko da je njihov autor i bilo na šta da referiraju. Ovako, pojavljuje se neobičan paradoks da jedan korisnik ima dve mogućnosti: jednu više nego svi drugi korisnici: može da napuni svoju korisničku stranu podacima o sebi (ima legitimno pravo na to), a hoće i stranicu (odrednicu) u glavnom prostoru enciklopedije! Izvinite, to nigde nema.

3. Ali, hajde, recimo da se to dogodi. U tom slučaju podsećam kolege vikipedijance, i one od 20 godina, i one od 60 i više, i studente, i doktore nauka (u penziji) da smo imali priličan proj slučajeva gde su istaknuti stvaraoci srpske kulture bili naši saradnici, registrovani korisnici vikipedije, a neki do njih su nakon tri, šest, devet...meseci usudili se da, najzad, napišu odrednicu o sebi pa smo se svojski založili da odrednicu o sebi skinu, obrišu. da ispoštuju princip u kome rade već mesecima. Ako neko želi mogu da navedem primere, imena nekih koje smo obrisali (ako se dobro sećam slikari, književnici, naročito pesnici, najgore su prošli). Zato smo, možda, izgubili neke saradnike; ljudi su razumeli da su nakon pisanja stotine odrednica i sami zaslužili biografiju na vikipediji (a neke biografije nisu bile za potcenjivanje). Pa kad niko neće da ih opeva, hajde sami će. I oni su, ako se sećate, obrisani! Neki od njih su prestali sa aktivnošću, verovatno razočarani u dojučerašnje kolege.

4. Kako god da se ova stvar okrene, nema smisla zalagati se za presedan: jedan može, jer se on zove tako i tako, on je to i to, znam čoveka, itd, a ostali, svi oni prethodni, obrisani (pa čak i oni koji su itekako doprineli vikipediji, neki i sa stotinama napisanih odrednica, a uz to imaju i zamašnu javnu biografiju), ne mogu! Na kraju, čovek se zapita zašto neko ko je zanteresovan da mu ime i delo budu na vikipediji, a ima životopisni kapacitet za to, ne angažuje pisca odrednice i snabde da validnom literaturom, pa neka se povuče u senku i neka ne uvlači sebe u priču. Ako ni zbog čega drugoga ono zbog mogućnosti javnog blama koji je pomenuo Dzordzm. Ovde se očekuje neutralni enciklopedijski članak od neutralnog pisca. (Onaj ko sastavlja, dopunjava ili oblikuje odrednicu o sebi nikad nije neutralan!). Tako bi izbegao sve ove probleme i niko ne bi ukazivao na njegovu samopromociju. Pozdravljam,--  Perunski  ☎ 13:59, 10. novembar 2009. (CET)

Što jes jes

Nije toliko bitno da li je samopromocija ili ne ako je članak objektivan i enciklopedijski. Ovaj članak očigledno nije pisan enciklopedijskim jezikom i više podseća na neki članak (kritiku) iz novina. Takođe primećuje se upotreba nekih termina kojima tu baš nije mesto u enciklopedijskom kontekstu (npr. populizam). Stoga predlažem da se eventualno stavi "nalepnica" o diskutabilnoj neutralnosti ili o dodatnom sređivanju, kako to već ide pošto ne znam proceduru do detalja. Pozdrav! --109.121.42.196 (razgovor) 01:47, 30. jun 2010. (CEST)

Sređivanje

Kritike koje je Đurić izneo su validne — njegove glumačke epizode su najmanje bitne u kontekstu njegove enciklopedijske relevatnosti i članak zaista treba da se bavi pre svega umetničkim radom. Sa druge strane, ne treba odstupati od pravila po kome se snažno obeshrabruje osobama da uređuju članke o sebi. Ono što je više nego dobrodošlo je da osoba o kojoj je članak izloži svoje zamerke i komentare na stranici za razgovor koji uvek trebaju biti ozbiljno razmotreni od strane ostalih urednika.

Prebacujem, možda privremeno, ovde deo o konceptualnoj praksi jer se radi o čistoj likovnoj kritici za koju ne vidim kako može da se uklopi u enciklopedijski standard bar onako kako je to definisano na Vikipediji. Ne isključujem da je to moguće uraditi. EOF; [sabate]$ talk; 02:05, 20. januar 2011. (CET)

O konceptualnoj osnovi dela u umetničkoj praksi Uroša Đurića*

Snažno prisustvo Uroša Đurića u popularnim medijima kao javne ličnosti predstavlja glavnu prepreku kada treba shvatiti specifičnost diskursa koje on razvija kako bi intervenisao u polju savremene umetnosti i kulture. Ono što se obično dešava kada se njegova dela, naročito ona u kojima se pojavljuje njegov sopstveni lik, tumače bez uvida u gramatiku vizuelnog jezika i u konceptualne strategije koje on koristi, lako se može nazvati „naturalističkom greškom“. Ona se sastoji u tome da se mikroistorije njegove sopstvene biografije, kao biografije jedne empirijske ličnosti koja je autor određenih umetničkih dela, poistovete sa vizuelnom sadržinom tih dela i sa osobinama predstavljenih likova. Činjenica da se on bavi popularnom kulturom, kako u domenu subkulture i industrija kulture (kao glumac, voditelj radio programa, andergraund pank muzičar) tako i u domenu kritičke i eksperimentalne vizuelne umetnosti (kao autor koji reciklira uzorke i šeme popularne kulture u svojim delima, koja su uglavnom figuralna), sažima se u stav da ona funkcionišu kao „organske predstave“ tih mehanizama kulturne produkcije i tih subkultura.

U njegovom delu se lik autora ne koristi kao puki odraz u ogledalu njega samog ili pripadajućih svojstava njegovog identiteta, već kao sredstvo konceptualnog manevrisanja. Otuda Uroš Đurić može delovati kao „organski intelektualac“, u smislu da vizuelno kodifikuje i čini koherentnijim, predstavlja i uvodi u javnost u širem obimu, jedan specifičan zajednički nehegemonistički, kulturno i društveno nedovoljno zastupljen pogled na svet „na način koji bi bio usmeravajući i organizacioni, to jest, edukativan, to jest, intelektualan“, ali on to ne čini kao neko ko ulazi u domen umetnosti spolja. On to čini kao umetnik koji polju umetnosti u potpunosti pripada, formiran je njime i unutar njega. On tako deluje na jedan sintetički način, kao veza između životnih svetova u kojima se razvijaju minorne kulture i elitističkog sveta umetnosti, definisanog njegovom hegemonističkom ulogom.

Uroš Đurić nije panker koji slika. On konceptualno manevriše koristeći jedan specifičan „slikarski stil“ (ili „predstavljački stil“ u svojim kasnijim delima koja nisu slike) koji tretira kao ready-made. To mu omogućava da resempluje različite istorijske stilove a da pri tome ne čini omaž ni umetnicima koji su ih prvobitno koristili niti periodima i kontekstima u kojima su ti stilovi korišćeni. On koristi površinu slike, crteža, fotografije ili digitalnog kolaža kao ekran za projektovanje ne samo sopstvenih empirijski i psihološki uokvirenih vizija i želja, već i onih konkretnih društvenih pitanja koja sežu dalje od onoga što se prikazuje u javnim medijima ili se konvencionalno prikazuje na najznačajnijim umetničkim izložbama. Koristeći sopstveni lik u slikama, fotografijama i digitalnim kolažima, on proizvodi umetnost znakova, umetnost diskursa, preispitujući uticaj vizuelno predstavljenog sadržaja na percepciju identiteta. Subjektivitet koji demonstrira ne uzima se naprosto zdravo za gotovo nego je već „dekonstruisan, razmontiran i pomeren, bez sidrišta“. Ukorenjen je u jeziku i deluje u domenu simboličkog. U svome radu, on deluje sa otklonom od prakse puke vizualizacije sadržaja iz psihobiografskog domena. Kako je rekao Rolan Bart, život autora ne može se smatrati „izvorom njegovih fabula već fabulom koja se odvija paralelno sa njegovim delom“.

Reference

Reference

Izvori

• Ovaj tekst je prevedena i skraćena verzija članka teoretičara umetnosti Stevana Vukovića, publikovanog u internacionalnom magazinu za savremenu umetnost Umjelecu (br. 3, Prag 2006) [1]. Preuzet je iz kataloga 50. Oktobarskog salona (2009) pod nazivom «Okolnost» (ISBN 978-86-7996-041-2) i dodatno obrađen uz saglasnost autora za potrebe standarda Vikipedije.

nepodnošljiva lakoća etiketiranja

1. odrednica Uroš Đurić postoji godinama. otvorila ju je neutralna osoba. 2. odrednica je godinama bila skup trivijalnih informacija uređenih po tabloidnim saznanjima. 3. tekstove od kojih je sastavljena po perunskom "problematična" odrednica pisala su stručna i neutralna lica što je potkrepljeno referencama. 4. norma je da sve enciklopedije sveta konsultuju žive osobe radi tačnijeg i potpunijeg uređivanja odrednica s njihovim imenom. 5. ni u jednom segmentu uređivanja ove odrednice nisu prekršena pravila vikipedije. ukoliko smatrate da jesu, konsultujte pravni tim vikipedije umesto što donosite proizvoljne zaključke. 6. svoju nekompetentnost iz određenih oblasti primenjujete kao normu, čime uzurpirate ovlašćenja administratora. 7. za vašu informaciju, promocija znači unapređenje, a samopromocija samounapređenje, što bi značilo da je izmenom teksta na ovoj odrednici moj društveni položaj prikazan drugačijim nego što jeste, što svakako nije slučaj. naprotiv, u prethodnom tekstu odrednice nije vam smetalo što sam neosnovano prikazan glumac, s posebno istaknutom glumačkom biografijom iako se glumom ne bavim, niti sam član ijednog udruženja filmskih i pozorišnih radnika a nisam to ni po formalnom obarazovanju.