Razgovor s korisnikom:Nvlado/Arhiva 1/Arhiva 1

Makedonsko devojce

Zdravo. Kako je? Mislim da ovako kako je tekst, clanak je ok. Neutralni je i ima dovoljno informacije. Poz--MacedonianBoy (razgovor) 00:39, 6. maj 2010. (CEST)

Veoma hvala za tvoje priloze na mk Viki. Kao i sto sam primetio, fale nam neke izvore, najcesce istoriske, pa ako ih imas slobodno ih dodaj. Pozdrav--MacedonianBoy (razgovor) 11:02, 7. maj 2010. (CEST)

Hteo bih da ti proverim tvoji natpis na tvoju korisnicku stranicu na mk wiki? Mislim oko tacnog prevoda i slicno? --MacedonianBoy (razgovor) 11:03, 7. maj 2010. (CEST)

Živojin Mišić

Imaš li slučajno njegovu knjigu "Moje uspomene"? Ako da, da li možeš da mi kažeš da li spominje nešto o bici na Kajmakčalanu? --93.86.231.76 (razgovor) 21:14, 11. maj 2010. (CEST)

Žao mi je, nemam tu knjigu. Imam samo odeljak koji govori o srpsko-bugarskom ratu iz 1885. godine.---Nvlado (razgovor) 21:16, 11. maj 2010. (CEST)

Srpsko-bugarski rat (1885)

Da li imaš podatak gde odnosno u kom gradu je potpisano primirje? --109.93.81.183 (razgovor) 16:31, 15. maj 2010. (CEST)

Primirje je potpisano u bugarskom glavnom štabu smeštenom u Pirotu, ali ono je sklopljeno onog trenutka kada je Kevenhiler, nezvanični austrougarski poslanik, nagovorio kneza Batenberga na primirje. To je bilo još 16-oga novembra (po starome kalendaru)--Nvlado (razgovor) 19:05, 15. maj 2010. (CEST)

Nemoj prepisivati tekst iz one prezentacije, tako kršiš autorska prava. --XZ (razgovor) 01:00, 21. maj 2010. (CEST)

Točno da je prezentacija dostupna svima — to se podrazumijeva čim je postavljena na internet, ali ukoliko eksplicitno nije navedeno drugačije, za nju se smatra da je zaštićena autorskim pravima i svako kopiranje/prepisivanje teksta iz nje nije dozvoljeno. --XZ (razgovor) 01:06, 21. maj 2010. (CEST)

Pogledaj tekst koji piše odmah ispod editora prilikom uređivanja wikipedije: Na prvom mestu: Ne šaljite tuđe tekstove zaštićene autorskim pravom na Vikipediju! — znači, gdje nije eksplicitno navedeno, zaštićeno je autorskim pravima i tekst se ne smije kopirati. A to što si naveo link si mi samo malo olakšao posao provjere, inače se lako provjeri putem googlea. :-) Ali nemoj da te to pokoleba. :-) Upotrijebi maštu i tekst prepričaj — to se smije. :-) I obavezno navedi izbor u obliku reference. --XZ (razgovor) 01:21, 21. maj 2010. (CEST)

Osobno sam ju postavio na internet i ne dam da se kopira tekst! Šalim se, naravno. :-) Prepričaj tekst, pa iza svake rečenice stavi oznaku za referencu: <ref name="PrezĐur">[http://www.subotica.rs/files/877/prezentacija-djurdjin.doc subotica.rs — Prezentacija sela Đurđin] {{sr}}</ref> — iza prve rečenice, a da ne bi morao kopirati sav taj tekst opet, iza svake sljedeće stavi <ref name="PrezĐur"/> i neće biti nikakvog problema. --XZ (razgovor) 01:38, 21. maj 2010. (CEST)

Nemoj zaboraviti dodati podnslov Reference i ispod njega šablon {{izvori}}. Usuglašeno je da format početka takvih članaka bude '''Osoba A''' (Mjesto, DD. mjesec XXXX — Mjesto, DD. mjesec XXXX) je... Duga crta ti se nalazi ispod tekst editora, druga od potencija. --XZ (razgovor) 02:07, 21. maj 2010. (CEST)

Zdravo Vlado, vidim da fino pišeš članke, samo ako možeš da pripaziš na transliteraciju bilo bi odlično. Na strane nazive dodaj tagove -{}- da oni ne bi prelazili u ćirilično pismo. Recimo u članku Džordž Bernard Šo, knjiga: Mrs. Warren's Profession. Dodaš tag -{Mrs. Warren's Profession}- i oni neće prelaziti u ćirilicu. Ili mošeš da dodaš šablon {{јез-енг|Mrs. Warren's Profession}}, postići će se isti rezultat, pisaće ovako engl. Mrs. Warren's Profession. --SmirnofLeary (razgovor) 23:56, 25. jun 2010. (CEST)

Ništa zato, slobodno pitaj šta god ti treba. Evo još jedan malo tip, "Arma virumque cano" ide pod tagove i u „“ navodnice umesto u "", znači „-{Arma virumque cano}-“ i ispisuje „Arma virumque cano“. A možeš staviti i lat. „Arma virumque cano“. Inače, kakva je knjiga? Jel preporučuješ da je pročitam ovo leto? --SmirnofLeary (razgovor) 00:19, 26. jun 2010. (CEST)

Uf, ne volim da čitam preko računara. Da ne poveruješ klasici književnosti na engleskom mogu da se nađu u Beogradu za 200-300 dinara. Tako sam neke knjige čitao i po dva puta, i na engleskom i na srpskom. Pogledaću prvo na srpskom, sigurno ima u biblioteci. --SmirnofLeary (razgovor) 00:30, 26. jun 2010. (CEST)

Nisi to dobro uradio. To je šablon i u članku samo navedeš sledeće {{Дела Џорџ Бернард Шоа}} i on sam izbaci ceo šablon. Nema potrebe da kopiraš ceo kod šablona. To je i poenta. Opet, potrebno je dodati tagove (zagrade) za transliteraciju. --SmirnofLeary (razgovor) 03:00, 26. jun 2010. (CEST)

Odlično, to je to. Puno je bolje. Razmotri još ove navodnice da idu „ove“ umesto "ovih". Što se tiče slika, ne možeš tek tako da šalješ slike koje pronađeš na internetu. Na vikipediji je koriste samo one koje su oslobođene od autorskih prava. Najbolje je da pogledaš na ostavi ili u istoimenom članku na svim drugim jezicima. --SmirnofLeary (razgovor) 18:37, 26. jun 2010. (CEST)

Za istu referencu dodaš ime reference i posle se pozivaš samo na to ime. Recimo:

• <ref name="ime ref">Текст референце</ref>, kasnije se pozivaš samo sa.
• <ref name="ime ref"/> bez teksta reference ili ovako <ref name="ime ref"></ref>.

--SmirnofLeary (razgovor) 18:40, 28. jun 2010. (CEST)

Nema na čemu Vlado, naprotiv, hvala tebi na ovako dobrom članku. Biće mi zadovoljstvo da ga pročitam kad završiš sa radom. Tom prilikom ću pomoći i da se otklone sve preostale sitnije greške, ako ih bude bilo, naravno. --SmirnofLeary (razgovor) 19:04, 28. jun 2010. (CEST)

Članci

... pa nije baš uobičajeno zahvaljivati se, ali i ne smeta u svakom slučaju želim Ti sve najbolje i pozdravi od --Vcesnak (razgovor) 23:19, 29. jun 2010. (CEST)

Zdravo Vlado, vidim da ponovo pišeš ([[Енглески језик|енгл.]] -{''Arms and the Man''}-) umesto da iskoristiš šablon i napišeš ({{јез-енг|Arms and the Man}}). --SmirnofLeary (razgovor) 23:42, 22. jul 2010. (CEST)

Ajde, ajde, pa da te predložim da dobiješ status automatski patrolisanog korisnika. --SmirnofLeary (razgovor) 00:39, 23. jul 2010. (CEST)

Evo i ja sam te predložio kao kandidata za automatski patrolisanog korisnika: Vikipedija:Patroliranje, budi vredan, nadam se da ćeš uskoro dobiti glas još jednog korisnika i da će ti povećati status. --SmirnofLeary (razgovor) 00:58, 23. jul 2010. (CEST)

Odlično je, samo nemoj preterivati sa unutrašnjim vezama. Recimo: godine između Osmanskog carstva i Rusije, Rusija je ... Imaš dva puta unutrašnju vezu u istom članku, odmah jednu za drugom. Ili: istočni deo Moldavije vraćen je Kneževini Moldaviji. Vidi kao neko nepisano pravilo da u svakom pasusu unutrašnju vezu primeniš najviše jednom. U delu „Ujedinjenje Rumunije i Besarabije“ ka članku Rusija idu 3 veze, ka članku Rusi dve. Smanji br. svih tih veza na po jednu po pasusu ili čak po dva ili tri pasusa (ako su kraći pasusi). --SmirnofLeary (razgovor) 16:13, 23. jul 2010. (CEST)

Super Vlado, pročitao sam članak. Evo jedan štos koji možeš da primeniš za slike, kad imaš ovako puno slika. Povežeš dve slične u jedan okvir Šablon je {{double image| ... }}. Recimo da staviš ove dve karte u jedan okvir.

Slika levo. Rumunija posle sporazuma Ribentrop-Molotov, Druge bečke arbitraže i sporazuma u Krajovi. Slika desno. Rumunija nakon Drugog svetskog rata.

Naravno, sliku možeš da šetaš ili levo, ovako u centru ili desno. --SmirnofLeary (razgovor) 19:23, 23. jul 2010. (CEST)

Rumunija

Vidim da si uređivao članak vezan za veliku Rumuniju. Pogledaj članak Rumunija čiji sam deo vezan za istoriju nedavno preveo sa engleskog. Mislim da ima previše crvenih veza, odnosno nenapisanih članaka o ljudima ili događajima koji su prilično bitni za istoriju velike susedne države i naroda. Ukoliko to predstavlja predmet tvog interesovanja možda bi mogao da napraviš neki od nedostajućih članaka, ukoliko si raspoložen za takvo nešto. --Antidiskriminator (razgovor) 16:24, 23. jul 2010. (CEST)

Hvala ti. Nemoj se previše opterećivati ispunjavanjem tog (veoma teškog) zadatka. Kad se umoriš, pređi na neke druge teme koje te interesuju. --Antidiskriminator (razgovor) 16:29, 23. jul 2010. (CEST)

Vidi, nije teško pronaći te šablone. Probaj da se igraš sa tim, kucaj u pretrazi Šablon:Pre ... i pretraga će ti sama ponuditi sve što počinje sa tim početnim slovima. Inače tako možeš postupiti i u bili kom drugom slučaju. Mnoge stvari što se tiču vikipedije, smernice, glasanja, takmičenja i sl. počinju sa Vikipedija:Pom ... i sl. Kad tražiš korisnika, kucaš Korisnik:Smi ..., a za sve ostalo i članke kucaš direkrtno ime. Inače, šabloni za razna obaveštenja se nalaze na ovoj strani. Konkretno ovog što si tražio nema tu, ali sad ću da ga dodam. Nadam se da sam pomogao. --SmirnofLeary (razgovor) 02:24, 30. jul 2010. (CEST)

Nisam razumeo šta me pitaš, šta ko misli? O čemu? --SmirnofLeary (razgovor) 02:37, 30. jul 2010. (CEST)

Ne ide ovaj šablon ni pri dnu ni na vrhu. Njega stavljaš na stranu za razgovor sa ostalim obaveštenjima o članku. Recimo sa obaveštenjem da je članak izabran za sjajan i da se pojavljuje na glavnoj strani vikipedije od tog do tog datuma. Nisi mi poslao ceo, ali ovako kako vidim razumem da on nije preveden drugi članak već preveden tekst sa nekog sajta pri čemu je autor sajta dao dozvolu da se to uradi. --SmirnofLeary (razgovor) 03:24, 30. jul 2010. (CEST)

Portal

Kako da ne, svaki prilog je dobrodošao. Samo da ti kažem da mi se veoma dopada način na koji se ova tema obrađuje, samo napred! Inače o istoriji i člancima koji su napisani imaš ovde . Pozdrav----László (talk) 03:33, 30. jul 2010. (CEST)

Izvini hteo sam postaviti ovo a ne kategoriju. A i ovo. Nekada je članak bio veći i zvao se Kraljevina Mađarska ali iz raznoraznih razloga neki su se složili i skratili debelo članak i nazvali ga Kraljevina Ugarska.----László (talk) 03:41, 30. jul 2010. (CEST)

U pravu si, a što se tiče titule dobrog članka, kako je započet. ima sve predispozicije da i postane.----László (talk) 03:51, 30. jul 2010. (CEST)

Evo stavio sam ga zasada ovako ovde pod odeljkom za istoriju, pa kada ga završiš možemo da ga stavimo u izabrane da se automatski pojavljuje određenog datuma na Portalu.----László (talk) 04:05, 30. jul 2010. (CEST).

Ja nisam uređivao taj portal o Mađarskoj, ali slobodno ga dopuni ako želiš, kao i bilo koji drugi članak i šablon. Ako se neko ne bude slagao s tobom u vezi nekih izmena, to će ti već reći kad primeti tvoje izmene. :) PANONIAN (razgovor) 12:20, 30. jul 2010. (CEST)

Rumnsko-mađarski sukob

Potrebno je da predložiš članak za glasanje, da imaš minimum 8 pozitivnih glasova i da u ukupnom glasanju imaš preko 70% pozitivnih glasova. Takođe se traži da barem još dvojca pročitaju članak pre glasanja. Ako ti znači kada bude gotovo mogu ja da pročitam i dam komentare. Što se tiče kvaliteta članka ljudi imaju različita merila. Ali jedno merilo bi bilo da ima veći broj izvora. Da je stil pisanja razumljiv i uskladu sa enciklopediskim načinom pisanja, da nema gramatičkih i pravopisnih grešaka i da postoji osetan broj viki veza. Istoriski članak - nautralnost u pisanju. Da je članak dovoljno opširan je isto bitno ali ne treba preterivati jer onda ljudi nisu zainteresovani, takav je slučaj bio sa stranicom Antička Sparta. Meni generalno smeta da se samo prevede sa engleskog, bez ikakvog doprinosa. Takođe, volim da vidim da se nije radilo samo na toj konkretno temi nego i oko članka, tako da najznačajnije ličnosti imaju svoje stranice, ili najznačajniji događaji i ako to imaš napiši pri predlaganju. Ako ima npr. neka bitka onda je treba napisati na posebnoj stranici a tu dati skraćenu verziju. Ovo što je stanica na eng i mađarskom ista je meni malo sumljivo da je sve pisano iz mađarskog ugla mada tako ne mora da bude. Rumunska stranica je mršava. Da znam nešto o toj temi mogao bi da sudim o nekoj ravnoteži ili da je korektno napisan sa istoriske tačke gledišta.

Nije svaka tema za dobar članak, ali ovde vidim da ima dosta materijala. Ne mogu da ti dam konkretne savete. Ali ti kreni pa kada dođeš u neku završnu fazu daj ga na glasanje, a onda postoji još 7 dana da razgovora i 7 dana glasanja kada može da se popravi. --Aleks (razgovor) 23:39, 31. jul 2010. (CEST)

Da, vrlo je verovatno da ce biti izabran. -- Bojan  Razgovor  06:36, 1. avgust 2010. (CEST)

Zemlja Sekelja

Imenuj poveznicu baš tako kako si napisao, pošto članci pod tim imenom postoje evo ovde, samo treba da se napiše i jedan na srpskom jeziku.----László (talk) 15:39, 1. avgust 2010. (CEST)

Stranica za razgovor

Pogledaj ovde i ovde. --77.46.251.208 (razgovor) 23:56, 1. avgust 2010. (CEST)

Podsetnik

Vidi još i Spoljašnje veze nisu jedno te isto. Vidi još je naslov u kome su smešteni srodni ili povezani članci, a Spoljašnje veze je mesto za linkove ka nekim drugim sajtovima koji su povezani sa temom članka. --77.46.251.208 (razgovor) 00:22, 2. avgust 2010. (CEST)

Okej, obratiću pažnju na to.--Nvlado (razgovor) 00:32, 2. avgust 2010. (CEST)

Stavio sam članak u Portal i sada će se pojavljivati svakog septembra kao izabrani članak Portala Mađarske. Izvanredan rad i trud sa tvoje strane!----László (talk) 03:37, 2. avgust 2010. (CEST)

Šablon za vladare

izvoli --Antidiskriminator (razgovor) 16:35, 2. avgust 2010. (CEST)

Prošlo vreme

U tekstovima članaka koji opisuju istorijska dešavanja se u skladu sa postignutim konsenzusom koristi uvek prošlo vreme. Ovo ti pišem zbog ove tvoje promene u kojoj je opisano dešavanje u sadašnjem vremenu. --Antidiskriminator (razgovor) 23:48, 2. avgust 2010. (CEST)

Izvini što te gnjavim, ja iz najbolje namere, a ako smetam, samo reci. Primetio sam u tekstu članka Mihaj Hrabri da počinješ rečenicu godinama, datumima, mesecima i slično. To se smatra nepoželjnim stilom na vikipediji. Probaj da preoblikuješ rečenice tako da datum ne bude na početku. --Antidiskriminator (razgovor) 00:23, 3. avgust 2010. (CEST)

Imaš privilegiju da ti Jakša pomaže. Predlažem ti da pomno proučiš sve njegove savete i izmene. --Antidiskriminator (razgovor) 00:24, 3. avgust 2010. (CEST)

Članak o mađarsko-rumuskom ratu

Za sadržaj ne znam, ali članak ima dosta formalnih grešaka. Previše je viki veza. Princip na vikipediji je da se veza pravi samo sa prvog pominjanja nekog pojma, a ne sa svakog (imaš desetine veza na Bela Kun, Mađari, Rumuni, 1918, 1919...). Dalje, veze na datume se u principu ne prave, a naročito ne na mesece (zar misliš da čitaoca zanima da dozna šta je to „mart“ ili „oktobar“). Rečenice ne smeju da počinju brojkom - ovo sam ispravio gde god sam video. Dalje, rečenice ne smeju da budu preduge, a na nekim mestima si imao baš duge rečenice gde se pri čitanju gubi ideja. Dugu rečenicu je uvek moguće podeliti u dve jasnije. Nadam se da sam bio od pomoći.--Jakša (razgovor) 23:59, 2. avgust 2010. (CEST)

Ti si taj koji treba da predloži članak za dobar. --Aleks (razgovor) 16:49, 4. avgust 2010. (CEST)

Rat i Bunjevci

Članak ti je super. :) Vidim da si ga kandidatovao za dobar, čestitam, samo nastavi dalje. Bio sam pogledao rumunski članak, i primetio sam da su ubačene više učesnica, kao i da su drugačije brojke snaga i gubitaka.

PS. Kod članka Bunjevci nisi morao da uklanjaš naslov "Vidi još", kategorije i međuviki veze. --Новак (razgovor) 21:51, 5. avgust 2010. (CEST)

Bunjevci, slike i uklanjanje sadržaja sa stranice za razgovor

Izvinjavam se ako je došlo do kašnjenja odgovora, ali doprinosio sam na bratskom projektu.

Vidim da si dobro razradio sekciju o istoriji, ali primećujem da se istorija meša sa većim brojem sekcima ispod nje. Ako me pitaš za mišljenje, ja bih kazao da fali period istorije tokom jugoslovenski državnih tvorevina tj. od Krađorđevićeve Jugoslavije do kraja Titove. Ako bi pisao o Kraljevini, gledaj da ubaciš odnos/stav države prema Bunjevcima kao narodu ili etničkoj grupi, njihovom statusu u državi, učešću u javnom životu države i nekim značajnijim događajima vezanih za njih/njihovu istoriju. A o Drugom svetskom ratu, o njihovom ponašanju prema stečenim okolnostima, odnosu sa Mađarima/okupatorskoj vlasti (režima), opredeljenja za pokrete otpora. Mogao bi slobodno da pišeš o učešću u NOB-u, ali gledaj da ne otstupa previše od teme tj. da ne zalazi mnogo u sporednu temu (npr. generalno o delovanju Bunjevaca na prostoru Subotice, a ne o istoriji Subotice). A za period SFRJ, slično kao za Kraljevinu. Možda bi pak najzanimljivije bilo o njihovom ponašanju i opredeljenju (za neku stranu) tokom oružanih sukoba na tlu Jugoslavije i novonastalih republika.

Te slike na hrvatskom članku su na globalnom nivou tj. dostupne su svim viki projektima i njihovim jezičkim izdanjima za korišćenje. Možeš da pošalješ slike iz novina, ali samo lokalno tj. na ovoj vikipediji. Ali moći ćeš da ubaciš neveliki ili samo ograničen broj slika u članak, jer sigurno podležu autorskim pravima, zbog vlasništva Matice nad njima, ili poštenoj upotrebi, jer su slike iz novina. No ako hoćeš da ih slobodno koristiš, onda je potrebna dozvola za korišćenje tih slika od onog lica (institucije) koji poseduje autorsko pravo nad njima. Pogledaj dozvole za objavljivanje i pismo vebmasterima.

Zašto bez ikakvog objašnjenja, na stanici za razgovor ili u opisu izmene, uklanjaš sadržaj sa stranice za razgovor? Sadržaj sa stranice za razgovor se obično ne uklanja, ukoliko nisu očigledne besmislice (vređanje, psovke, reklamiranje, vandalizmi, „forumski“ sadržaj, nevazano za temu članka) ili ako se učesnici rasprave slože da se on (sadržaj) može ukloniti, ili ako je sadržaj neprimeren. Ukoliko si ti postvljač uklonjenog teksta, onda obrati pažnju na to da si uklonio i delove nekih rasprava gde je učestvovalo više korisnika. To se obično ne radi ukoliko je sadržaj baš neprimeren ili krši više načela, smernica ili stubova vikipedije.

Možda sam te izgnjavio sa gornjim pasusom, ali nadam se da u sledećem delu posta neću dotaći previše tvojih ličnih stvari. Na hrvatskoj stranici, video sam jedan podatak u vezi tebe u tvom postu. Da li je to možda razlog zbog kojeg uklanjaš tekst koji te možda vređa ili ti smeta? Ako je to ili nešto slično u pitanju, preporučujem ti da ostaviš lične razloge na stranu i da na stvari gledaš objektivno. --Новак (razgovor) 02:22, 8. avgust 2010. (CEST)

To što je kazao nije dovoljno, već je potrebno da bude formalno tj. da postoji zvanična dozvola. Ona može biti pismena potvrda, što je nepraktično jer je moraš prebaciti u elektronski oblik i skenirati je da bi se mogla uvažiti, no preporučljivo je da bude u elektronskom obliku u vidu imeila. Opširnije o tom drugom načinu imaš u navedenim vikivezama u gornjem postu. Imeil za traženje dozvole za preuzimanje njihovog materijala potrebno je poslati osobi nadležnoj za te novine ili onoj koja poseduje autorska prava nad time.

To što ne navode izvore ili uglavnom koriste hrvatske stvar je dotične vikipedije, no na svim vikipedijama bi trebali da se koriste izvori i navode mišljenja (stavovi) drugih strana u člancima u što većoj meri. Jezička izdanja vikipedije podležna su uticaju onog većeg broja govornika tog jezika (jezika lokalne vikipedije) koji mogu biti predstavnici nekog naroda (etničke grupe), regiona ili države. Moguće je prebacivanje tih životopisa na ovu vikipediju, ali u toku oblikovanja član(a)ka trebalo bi koristi i druge (nehrvatske) izvore, ali pouzdane, i tekst takođe prilagoditi mišljenju/stavovima drugih strana.

Stari sadržaj tj. rasprave sa stranice za razgovor se obično ne uklanjaju, dok su one mlađe tj. novijeg datuma podložne tome ako je u pitanju neki od navedenih slučajeva. Ja se ne slažem sa tvojim uklanjanjem, ali da ne bi ispalo da sam samovoljno poništio načinjene izmene imam jedan predlog. Postoji način koji dozvoljava da taj sadržaj ne bude na stranici za razgovor, a da ipak ne bude skroz uklonjen. Reč je o arhiviranju stranice za razgovor. Da li se slažeš da arhiviram onu verziju stranice za razgovor pre uklanjanja sadržaja i da na njihovo mesto (mesto rasprava) postavim šablon za arhivu. Tako stari sadržaj neće biti vidljiv, a onoj ko hoće da ga vidi može otići na arhivu. --Новак (razgovor) 12:16, 8. avgust 2010. (CEST)

Arhivirano. Sve dobro u daljem radu. --Новак (razgovor) 13:28, 8. avgust 2010. (CEST)

Ako se taj broj odnosi na AU popis iz 1910, mislim da se ne odnosi samo na Bunjevce nego i još na Hrvate i na Šokce tj. te tri etničke grupe zajedno su sračunate [1]. Mogao bi da ubaciš taj podatak, ali sa izvorom i napomenom da se broj odnosi na tri etničke grupe. Ja bih uklonio trenutni ukupan broj jer se odnosi na Srbiju (Vojvodinu), a ostavio bih to polje prazno, možda sa natpisom tipa ne postoje pouzdani podaci, ili bih ubacio neku procenu.

Imam zamerke na broj u Srbiji tj. Vojvodini: da li se taj broj odnosi na celu Srbiju ili samo na Vojvodinu? Bunjevaca ima i u Centalnoj i na Kosovu. Na primer, u mom nevojvođanskom gradu živi prema popisu iz 2002. nekoliko Bunjevaca. Možda da se postavi sledeći oblik u šablonu:

• Srbija (ukupan broj)
  • Vojvodina
  • Centralna
  • Kosovo

Tako može da se dobije pregled o nastanjenosti Bunjevaca, onih koji su izjasnili kao Bunjevci na popisu, na prostoru Srbije.

Vidim da si o identitetu i narodnoj pripadnosti razradio u naslovu „Današnje stanje“. Ako bi pisao o onima koji se izjašnjvaju kao Hrvati i onima koji su bunjevačkog porekla u tom naslovu, to bi ga samo preopteretilo. Mogao bi da napišeš članke o njima, o hrvatskim članak pod imenom Bunjevci (Hrvati) dok za one bunjevačkog porekla ne bih imao ideju. No nije mi jasno sledeće: zašto bi samo pisao članke o njima, kad postoje sigurno oni koji se izjašnjavaju kao Srbi, Mađari etcetera. Da ne bi sada za svakog otvarao stranicu posebno, mogao bi sve da obradiš u jednom članku. Takav članak bi mogao da nosi naziv Depopulacija Bunjevaca ili Identitet i nacionalna pripadnost Bunjevaca. Tu bio mogao po svakog da obradiš pod jednim naslovom. --Новак (razgovor) 22:31, 8. avgust 2010. (CEST)

Austrija k‘o Austrija. Možda za period posle 1918. ima negde na Internetu, moguće da postoje sajtovi sa literaturom o Bunjevcima u elektronskom obliku, nešto na Gugl buks, u Bunjevačkim novinama, ili na sajtovima digitalnih narodnih biblioteka iz Srbije (npr. N. b. Srbije) i sl. Za period Drugog svetskog rata bi trebalo da bude generalno o njima, a manje o nekim pojedinačnim slučajevima.

Predlažem ti da iz šablona izbaciš tu zagradu i njen sadržaj, a da za Mađarsku ubaciš tu procenu ali da u zagradi pored broja staviš „procena“. Za te delove Srbije možda ćeš naći ovde ili ovde. No ako tu ne možeš naći potrebne podatke, možeš pitati ovog korisnika koji se bavi temama demografije Srbije.

Mogao bi, ali gledaj da koristiš što više zvanične podatke tj. popise i zvanične procene. --Новак (razgovor) 00:00, 9. avgust 2010. (CEST)

Uf, mislio sam da ćeš ubaciti neki izvor za mađarsku procenu. Sad sam en.njiki video da se radi o popisu iz 2001. a ne o proceni. Na sajtu popisa [2] nisam ništa našao [3]. Vidim da si ipsravio ono za Srbiju u šablonu, ali nisi za ukupnu populaciju. Na ru. i bg.njiki video sam brojku od 80.000, ali, naravno, bez izvora je.

Ako je relevantna ta ličnost, kao filozof ili šta je već po profesiji, može, ali da li to nameravaš da ubaciš u članku o Bunjevcima? Ako da, seti se da si hteo da pišeš članak „Bunjevci (Hrvati)“ ili „Hrvati u Vojvodini“. Tu bi mogao da to ubaciš kao primer depopulacije vojvođanskih Hrvata i njihovoj asimilaciji u Bunjevce. Možda će ti biti od pomoći ovaj link, gde imaš nešto o depopulaciji Hrvata i broju Bunjevaca na vojvođanskim popisima. --Новак (razgovor) 14:20, 9. avgust 2010. (CEST)

---

1. Ako poveznice ili kategorije nema treba je napraviti i za Kantakuzine.

2. Obavicu to sutra oko indeksa i Mihaila Hrabrog. --ClaudiusGothicus (razgovor) 21:00, 8. avgust 2010. (CEST)

Postoji: kategorija:Kantakuzini. Ja ne bih Mihaja Hrabog ubacivao u nju pošto se ličnosti ubacuju u dinastičke kategorije svog oca, dok za žene važi i kategorija one dinastije za čijeg se pripadnika udaju. --Новак (razgovor) 22:31, 8. avgust 2010. (CEST)

Ja ga ne bih ubacivao u kategoriju Kantakuzini iz jednog prostog razloga. Naime, fanariotski Grci koji su drzali visoke funkcije u Osmanskom carstvu cesto su voleli da uzimaju prezimena raznih vizantijskih plemickih ili vladarskih porodica, cisto kako bi svoje poreklo pokazali otmenijim. Fanarioti su sve do 19. veka bili uticajni i brojni u Moldaviji i Vlaskoj, od 18. veka cesto kupuju na Porti polozaje vlaskih i moldavskih knezeva i sl. To sto se Mihailova majka prezivala Kantakuzin ne verujem da predstavlja bilo kakvu garanciju da je bila u rodu sa vizantijskom dinastijom Kantakuzina iz 14. i 15. veka. O citavom fenomenu vidi iz odeljka o Georgiju Sfrancesu koji se bavi Makarijem Melisurgom (Melisenom). --ClaudiusGothicus (razgovor) 14:07, 9. avgust 2010. (CEST)

Završetak

Kada se odlučuje o meritumu nekog prijedloga, tada rasprava traje 10 dana. Ali, ovaj prijedlog neće proći meritum, moraće se kasnije ponuditi neki drugi prijedlog. --Željko Todorović (razgovor) 23:33, 8. avgust 2010. (CEST) s. r.

Bunjevci

Sliku o dekroatizacijskim nastojanjima vladajućih krugova u Srbiji je najbolje dao bunjevački Hrvat, filozof Tomislav Žigmanov: "Milošević je odlučio Hrvate u Vojvodini umjetno podijeliti, pa je financijski podupirao organiziranje Bunjevaca, davao im je novac za izdavanje knjiga i novina, a oni su kao sluge za uzvrat lovili Hrvate po Vojvodini kako bi ih Milošević mogao slati na frontove. Dolaskom Koštunice Bunjevci proživljavaju renesansu. Hrvatska politička elita u Vojvodini i vodstvo DSHV-a nisu dorasli rješavanju toga problema, a vlasti u Hrvatskoj za njega su posve nezainteresirane". Naglasio je i da se brojni vojvođanski Hrvati i danas izjašnjavaju kao Bunjevci zbog straha za svoju egzistenciju, jer biti Hrvat u Srbiji nije baš popularno. (↑ Radio-Subotica Bunjevci nisu Hrvati, a imaju hrvatske dokumente?, 26. rujna 2007.) --Sokac121 (razgovor) 13:16, 9. avgust 2010. (CEST)

Postavio sam članak na glasanje. Pokušajte da poradite (Anti i ti) na njemu narednih dan ili dva i nakon toga pošaljite korisnicima šablon za obaveštenje da daju svoj glas. Nadam se da nije problem, već je dobio 5 glasova.

Na stranici Vikipedija:Dobri članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak Mađarsko-rumunski rat (1919) da isti postane jedan od dobrih članaka. Glasanje traje u periodu 11. avgusta 2010 — 18. avgusta 2010 --NVlado

--SmirnofLeary (razgovor) 20:45, 11. avgust 2010. (CEST)

Pozdrav Vlado. Jel možeš da pošalješ ovu poruku-obaveštenje iznad, nekolicini korisnika da glasaju? Ima još dva dana do kraja glasada, a čini mi se da članku nedostaje dva glasa. Pravila su 8 glasova ZA, da bi glasanje bilo uspešno. --SmirnofLeary (razgovor) 20:16, 16. avgust 2010. (CEST)

Vidi da iskoristiš šablon za jezik, umesto da napišeš na engleskom jeziku, samo staviš {{en}} i ispada ovako (jezik: engleski). Podesio sam quote, није ни било наведено поље у шаблону. Онај ко је превео шаблон избацио је тај део. --SmirnofLeary (разговор) 20:06, 20. август 2010. (CEST)

Друже, јел можеш да подесиш у шаблону „Блуз“ на дну чланка „Хаулин Вулф“, да линк води ка чланку Блуз уместо на „Блус“ што је празна веза? --SmirnofLeary (разговор) 19:27, 21. август 2010. (CEST)

Re:Cite web

Hvala ti što si uvažio moj savet. Da budem iskren, i ja do skoro nisam koristio taj šablon, međutim poslušao sam savet koji mi je dao Loshmi i počeo sam da ga koristim. Vidim da ga na vikipediji na engleskom jeziku uveliko koriste, i to ne samo njega već i cite book (koji takođe postoji na vikipediji na srpskom) ali i čitav niz drugih (cite news, cite report...) koji izgleda još nisu parevedeni na srpski. Hoću da kažem da je Loshmi taj koji je najveći zastupnik adekvatnog referenciranja i ako si zadovoljan time što koristiš način referenciranja koji sam ti preporučio, u pitanju je Loshmijeva zasluga.

Što se tiče quote i cite web šablona, vidim da je Smirnof već korigovao šablon i prepravio ga tako da prikazuje quote. Nadam se da sada nemaš više problema u upotrebi šablona cite web? --Antidiskriminator (разговор) 07:11, 21. август 2010. (CEST)

Стамболијски

Овако, категорија „Бугарски политичари“ има двојако значење: политичари Бугари и политичари Бугарске, тако да је у реду што стоји у тој категорији. А што се тиче у вези са националним опредељењем, у чланак се може убацити податак да се изјашњавао као Јужни Словен, уз референцу.

Сажето: Категорију не дирати, убацити податак за национално опредељење. --Новак (razgovor) 21:53, 29. avgust 2010. (CEST)

Bugarski Nemci

[4], [5]. --Новак (razgovor) 20:25, 31. avgust 2010. (CEST)

Cite veb

Kao što sam ti u svojoj poruci već napisao, mislim da je Lošmi najjači u referenciranju. Međutim, sa zadovoljstvom ću uvek odgovoriti na svako tvoje pitanje. Mislim da odlično koristiš ovaj šablon. Postoje oni koji misle da ona polja iz šablona koja nisu iskorišćena treba obrisati, ali ja mislim da to nije dobro jer mislim da je bolje da ostane prazno da bi se nešto od toga moglo naknadno dopuniti. Kada je neki tekst objavljen na nekom internet sajtu ja mislim da treba kao izdavača navesti organizaciju u čijem je posedu taj sajt, odnosno naziv sajta. Posle izmena koje je uneo smirnof u ovaj šablon, u referencama se vide navodi (kvotes) što ranije nije bio slučaj (to si mu ti sugerisao ako se ne varam). E sad se tu otvara jedno posebno pitanje, a to su autorska prava. Ako prepišeš malo pomalo čitave stranice koje su zaštićene autorskim pravima i objaviš ih u referencama da ih svako može pročitati, to je po mom mišljenju opasno jer može neko da smatra da su tako ugrožena njegova autorska prava, pa kada je već omogućeno da se navodi vide u referencama po meni se treba truditi da se što manji deo teksta kopira u navode. Znači ne čitavi pasusi, već samo rečenice ili njihovi delovi. Ukoliko neko od autora teksta koji je na vebu citiran ima svoj članak, kao Vladimir Ćorović, treba popuniti rubriku za link ka njegovoj stranici. Odlično ti ide i dopadaju mi se i teme kojima se baviš i radujem se mogućnosti da ćemo možda ubuduće i sarađivati na uređivanju nekog članka. --Antidiskriminator (razgovor) 21:28, 31. avgust 2010. (CEST)

  Urađeno Smanjio sam dužinu rečenica u članku o Aleksandru Stambolijskom koje mi služe kao quote.--Nvlado (razgovor) 23:19, 31. avgust 2010. (CEST)

Ostao sam bio nedorečen a sad sam našao gde piše nešto više o onome za citiranje. U pitanju je smernica koja se zove Vikipedija:Ne uključujte kopije primarnih izvora i u kojoj je napisano, između ostalog, da „treba izbegavati da se unose celi tekstovi dugačkih citata u vikipediju“, i da ako je to i moguće po pitanju autorskih prava, za to treba koristiti druge projekte kao vikiizvornik.--Antidiskriminator (razgovor) 01:09, 3. septembar 2010. (CEST)

Naravno. Link sam ti poslao da bi taj tvoj postupak skraćivanja citata bio potkrepljen konkretnim pravilom, pošto mi se dopada što si tako temeljit u svom uređivanju pa sam želeo da i taj tvoj postupak bude adekvatno potkrepljen. Jedno trik pitanje na koje jedan korisnik iz tvog regiona nije znao odgovor. Čime su stanovnici Sente poslužili Eugena Savojskog kada je ušao u njihov grad?--Antidiskriminator (razgovor) 09:06, 3. septembar 2010. (CEST)

Čestitam na tome što znaš za toplu čokoladu. Slažem se sa tobom u pogledu opšteg neznanja iz istorije i mislim da sam i ja među onima koji su (mislim ne slučajno) u situaciji da nedovoljno poznaju istoriju. Trudiću se da taj svoj nedostatak otklonim. --Antidiskriminator (razgovor) 13:01, 3. septembar 2010. (CEST)

Re: E

Hvala Vlado. Isto se odnosi i na tebe. Teme koje me interesuju su možda preširoke da bih uspeo da ih u potpunosti obradim na način koji bi ispunio moje kriterijume, a vezane su za ljubav, lepotu, čoveka, mitove u istoriji Balkana 19. i početka 20. veka, islam, Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu, pesme, hranu,.... Na mojoj korisničkoj strani se nalaze nazivi članaka koje sam pisao (manji broj) i nazivi članaka koje želim da napišem ili da ih proširim (mnogo veći broj). Ukoliko se među njima nešto poklapa sa predmetom tvog interesovanja, bilo bi mi zadovoljstvo da sarađujemo u uređivanju. --Antidiskriminator (razgovor) 11:08, 2. septembar 2010. (CEST)

Hvala. Smetnuo sam to sa uma iako sam u uređivanju Bukureškog mira i ja učestvovao sa par skromnih izmena. Zauzvrat pokloniću ti jednu informaciju: Postoji interesantna turska anegdota (a možda i ozbiljna teorija) po kojoj Balkan nije dobio ime po planini Balkan ili šumovitoj planini kako li sve već piše, već po rečima Bal (med) [6] i kan (krv)[7]. Medena krv? --Antidiskriminator (razgovor) 13:33, 2. septembar 2010. (CEST)

Vladimir Otović

Šta misliš o predlogu da se članak Vladimir Otović obriše. --Antidiskriminator (razgovor) 15:37, 2. septembar 2010. (CEST)

Pitao sam te jer mi se čini da sam video da je predavao na Filozofskom u NS pa sam pomislio da ćeš ti sigurno znati za njega (pošto si na svojoj stranici napisao da studiraš na tom fakultetu) ako je relevantan, i obrnuto. Hvala ti na komentaru.--Antidiskriminator (razgovor) 19:39, 2. septembar 2010. (CEST)

Pak za Ferdinand

Zdraveй, gledam v statiяta si pisal tova: Ferdinand je proglašen bugarskim kraljem, čime je vaskrsnuta titula bugarskih monarha Prvog i Drugog carstva... Prevel si go doslovno ot bъlgarski, no ima problem. Ne može da se provъzglasi za kral i taka da vъzkrъsne titlata na bg monarsi ot 1-to - 2-to carstvo. Tova izrečenie logičeski i istoričeski ne e verno. Tuka se nalaga da obяsniš razlikata v bъlgarskoto i srъbskoto tъlkuvanie na titlata mu. --Plamenъ Cvѣtkovъ (razgovor) 21:32, 2. septembar 2010. (CEST)

Za niщo ;) Skoro izleze nova kniga "Istorija Bugarske", ako imaš vъzmožnost pregledaй я... az naprimer s radost bih si я kupil, no nemam pъt kъm Sъrbiя v momenta... A za Ferdinand - piši, če e bil pъrviяt monarh, koйto se e vozil na samolet :)))) Viž snimka [8] Eto go izrečenieto e anglisйkata versiя na statiяta mu: On 15 July the same year (1910) during a visit to Belgium Ferdinand also became the first head of state to fly in an airplane. Po-dolu e i iztočnikъt ;) --Plamenъ Cvѣtkovъ (razgovor) 22:31, 2. septembar 2010. (CEST)

Look on the back cover or open any paper bound book to the second or third page, often referred to as the copyright page, and you will usually find an ISBN number. An ISBN number is required if you plan to sell paper books or CD's to bookstores, libraries, and many specialty retailers. Learn the quick and easy way to publish your own ebooks. If you intend to sell only ebooks and not paper bound books, you may be able to get by without including an ISBN number.

To je napisano ovde --Antidiskriminator (razgovor) 14:42, 3. septembar 2010. (CEST)

Izvini možda je trebalo da interpretiram. Ta knjiga koju si ti citirao je elektronska knjiga koja se ne prodaje preko knjižara i ne izdaje u bibliotekama i samim tim ne podleže ISBN sistemu. --Antidiskriminator (razgovor) 15:06, 3. septembar 2010. (CEST)

Pa naravno. To što je nešto elektronska knjiga ne znači da je manje tačna od štampane i obrnuto. Samo se odnosi na obavezu da ima ISBN koji služi samo za automatsku obradu podataka.--Antidiskriminator (razgovor) 15:19, 3. septembar 2010. (CEST)

Šablon:Bugarski monarsi

A da ga preimenuješ u Bugarski vladari? Sem što je domaćija reč od trenutne, i bugari je koriste na svome šablonu. --Новак (razgovor) 16:04, 3. septembar 2010. (CEST)

[9]. --Новак (razgovor) 16:10, 3. septembar 2010. (CEST)

Izađi iz vektor skina. Kod mene, u starom skinu, fukcioniše. --Новак (razgovor) 16:19, 3. septembar 2010. (CEST)

U vektor skinu. Taj bag je već prijavljen na Trgu, Odeljku za tehniku, ali nije ispravljeno. --Новак (razgovor) 16:28, 3. septembar 2010. (CEST)

Ne znam. Ne bavim se time. Postavi ovde pitanje. --Новак (razgovor) 16:35, 3. septembar 2010. (CEST)