Razgovor s korisnikom:Sly-ah/Arhiva 6

Arhiva 5

Arhiva 6

Arhiva 7

FK TSC a ne FSK, isto kao što bih ja na engleskom i latinici bio Dragan Janjusevic a ne Kindguy Son of Janjush

Na zvaničnom sajtu, na grbu, na sajtu Fudbalskog saveza Srbije, na sajtu Prve lige Srbije, svuda se klub zove TSC, nigde TSK! Zvanični sajt: http://www.fkbackatopola.com/sr sajt FSS: http://www.fss.rs/index.php?id=2052 sajt PLS: http://www.prvaligasrbije.com/?nav=klub&sub=info&klubid=60 Čemu onda insistiranje na ovom sajtu na TSK? Čemu vraćanje premeštene stranice kada je očigledno pravo ime TSC a ne TSK? Znači nema veze sa vezom što je jedno latinica a drugo ćirilica, to je ime pod kojim su registrovani u Srbiji i nije na nama da ga menjamo! (Bata 20:41, 30. septembar 2017. (CEST))

Administrator

Prošlog meseca me je isto pitao Nikola. Predlog je na mestu, ali biće da sam to dosad, hm, prevazišao. Ako se sećaš, o tome sam razmišljao prošle godine u ovo vreme, a ne vidim da bi se ishod promenio. Ako ćemo po kalkulacijama, pet korisnika koji su bili „za“ više i nisu tu, a četiri „protiv“ imaju razlog koji im nije moguće pobiti (članak za koji su se „zakačili“ je napisan, nije obrisan i nema dalje). Mislim da ipak nema svrhe — niti sam ja više voljan, niti su mi dobre šanse. U međuvremenu, babaroga će ući u četrdeseti sat čekanja na brzo brisanje, ali šta ćemo, prosto je tako. Lakisan97 (razgovor) 16:26, 17. avgust 2014. (CEST)

Virđinija

Upravo sam pročitao članak o Virđiniji Ruzič, ali nisam mogao da se ne zapitam zašto nije Ruziči. Malo sam istražio i video da ste u maju Samardžija i ti ovo diskutovali, a zaključak je bio da je prema Pravopisu pravilno Ruzič. Međutim, nisam uspeo da pronađem gde se takva informacija nalazi. Jedino što znam jeste da je izgovor stvarno Ruzič (prema snimcima sa interneta). Lakisan97 (razgovor) 14:20, 19. avgust 2014. (CEST)

Šišefski???

Ne bi bilo loše da uradiš nešto korisno na ovoj vikipediji osim što uništavaš članke, prekrštavaš ljude, teraš vredne korisnike koji se trude da pomognu na ovom projektu. Evo ti si mi sad ubio želju da ikad više napravim jednu izmenu ovde zbog ovakve gluposti. Njegovo ime ovde stoji godinama na članku o reprezentaciji SAD i ti si posle toliko godina (naravno nemaš blage veze šta je košarka niti ko je taj čovek), samo zato što pratiš moje izmene došao i napisao toliku besmislicu da to nema nigde. Evo ti ako nađeš na guglu ijedan rezultat gde piše Šišefski onda ostavljamo ovde i povući ću se. On je ovde poznat ili kao Križevski (većina ga tako zna) ili može da prođe i Šiševski i Kšiševski a to što si ti napisao ne postoji nigde.--Bozalegenda (razgovor) 23:08, 27. avgust 2014. (CEST)

Uh ti i tvoji argumenti... ti si jedan kvazi stručnjak za transkripciju i pravopis, a u stvari verovatno si završio treći stepen za zidara, molera, vodoinstalatera pa sad prosipaš ovde pamet. Uzmi napravi članak o tome čoveku (članak da vredi ne klicu) i onda ga zovi kako hoćeš... i gde si bio sve ove godine??? Si pao s marsa sad pa ovde izmišljaš toplu vodu o čoveku čije ime stoji godinama tu.--Bozalegenda (razgovor) 23:31, 27. avgust 2014. (CEST)

Jeste tačno je kako znaš da imam samo osam razreda??? ti mora da si neki rođak Milana Tarota. Ja za razliku od tebe se ne pravim pametan o stvarima o kojima nemam pojma. Milion puta si moj rad ovde ispravljao i uvek sam ćutao ali sad si preterao stvarno. Slobodno me prijavi administratorima pa nek me izbace odavde ako žele... ali samo da znaš ja sam ovde za svega dve godine uradio četiri puta članaka više od tebe, a da ne pričam koliko sam samo hiljada članaka uredio... ako si ti korisniji koji skrnaviš svojim glupostima ovde vikipediju od mene onda neka me slobodno banuju i ja sam završio sa ovim.--Bozalegenda (razgovor) 00:09, 28. avgust 2014. (CEST)

I ti molim te nemoj da mi govoriš o pismenosti (konobar, moler, zidar, autolakirer ne znam stvarno šta si)... i dalje ne razumem šta znači reč ekskrementi koju si mi napisao u jednoj od prethodnih poruka. Al dobro ipak bi ti želeo da si stručnjak za transkribovanje.--Bozalegenda (razgovor) 00:13, 28. avgust 2014. (CEST)

LP

Šta ja? -- Bojan  Razgovor  09:11, 7. септембар 2014. (CEST)

Kako ja da znam da ti uređuješ članak? -- Bojan  Razgovor  09:49, 7. septembar 2014. (CEST)

Sante leda i ostalo

Možda bi trebao/la da pročitaš druge članke o pevačima i pevačicama i da vidiš istu tu rečenicu. To je prvo, a drugo šta fali mojoj Galeriji albuma? I treće, zašto stavljate [[ ]] kada nema članaka o pojmu u zagradi. --Blue wizard razgovor 15:42, 27. septembar 2014. (CEST)

Ne želim da se svađam sa tobom, ali moraš da sagledaš širu sliku(više članaka na sličnu temu). --Blue wizard razgovor 17:35, 27. septembar 2014. (CEST)

Ne žalim se, naći ću referencu za onu rečenicu. --Blue wizard razgovor 21:52, 27. septembar 2014. (CEST)

Ćao Slajo. Jedno maleno pitanje - kako transkribovati ovu Holanđanku Trijntje Oosterhuis. Polomih jezik pokušavajući. Pretpostavljam da je Trajntje Osterhojs? --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 13:14, 8. novembar 2014. (CET)

Ispravicu. -- Bojan  Razgovor  21:17, 24. novembar 2014. (CET)

A beše to poodavno. Mislim da sam pitao nešto u vezi neke transkripcije sa grčkog. I mislim da sam pomenutom elitisti odgovorio na pravi način. A što se tiče drugarice Vece hehe, sa njom sam u poprilično odličnim odnosima tako da nemam nikakvih problema. Šta više jako je korektna osoba. Sve je super uz pravi pristup --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 16:40, 25. novembar 2014. (CET)

Transkripcija i drugo

Nisam siguran da se odrednica o jednačenju suglasnika po zvučnosti prilikom transkripcije sa slovenskih, a samim tim i ruskog jezika, odnosi na neke od članaka koje su skorije premestio. Konkretno, u Pravopisu je kao izuzetak dat primer Rjažski, tako da mislim da bi bilo i, nepridevski, Rjažsk umesto Rjaš(s)k. Za Острогожск ne znam. P.S. Kako struka gleda na Mensine testove inteligencije? Voleo bih da čujem nešto pre nego što pitam (sada već bivšu) profesorku. Lakisan97 (razgovor) 02:29, 27. novembar 2014. (CET)

Hvala na odgovoru. Pogodio si tačno ono što je meni palo na pamet (metodološki problemi). Znam da postoje dve beogradske revizije Bine-Simonove skale, ali nisam primetio da su igde u upotrebi. Što se tiče Mense, prilikom rešavanja testa pre mesečak dana, saznao sam da se isti štampaju u Londonu, da je kriterijum 28 tačnih od 36 matrica sveukupno, zatim da je primarna korišćena Katelova (valjda Katel-Horn-Kerolova?) skala (mada koriste i neku Vekslerovu, kao i percentil), te da se, naravno, meri samo g-faktor prema istoj. Nisam znao za drugi problem. Inače, ostvario sam rezultat koji me kvalifikuje za članstvo, pa me je zapravo zanimalo vredi li to šta. --Lakisan97 (razgovor) 18:23, 27. novembar 2014. (CET)

Za Rusiju, naravno, vratio bih Rjažsk. Lakisan97 (razgovor) 18:24, 27. novembar 2014. (CET)

Pa, dobro, nisam ni očekivao nešto posebno. Ne znam za interes, niti kako si došao do takvog zaključka. Zanimaju me raznolike stvari i nauke, a od skorije podosta one koje se karakterišu kao humanističke (doduše, bez previše istorije). U tom spektru nalazi se i psihologija. Moguće je da sam postavljao dosta pitanja u vezi sa njom, ali to je zato što sam znao da ima ko i da odgovori. Lakisan97 (razgovor) 17:27, 28. novembar 2014. (CET)

Foklandska Ostrva

Želeo bih samo da mi potvrdiš da je dobra transkripcija, jer sam koristio IPA odavde: [1]. --Aleksa / (Konverzacija...) 01:51, 30. novembar 2014. (CET) s. r.

U ovom slučaju izlišno je govoriti o pravilnosti transkripcije, buduće da je kod Prćića zabeležen samo oblik FoLklandska ostrva(ili Malvinska ostrva). Ako je tako i u Pravopisu, onda ništa više nije sporno.

-- Sly-ah (razgovor) 16:09, 30. novembar 2014. (CET)

L se izgovara u ovoj riječi. A za Ginobilija ne treba referenca, samo poznavanje osnova španske fonetike [u Argentini je ipak službeni španski, bez obzira na to što ih skoro 60% ima makar jednog Italijana u precima; doduše, italijanski jest ostavio utjecaja, pa se španski u Argentini malo fonetski razlikuje od izvornog, ali to nije vezano za sve glasove). -- KWiki (razgovor) 13:24, 3. decembar 2014. (CET)

Oki-doki. U pravu si: pita se nosilac (prez)imena - što jest, jest. Ali, što kažeš, ko još ima vremena da se zamajava time i traži po netu? :) Pozdrav i tebi i izvini ako se negdje nismo "našli". :) P. S: Ko je još (našim) komentatorima stao ukraj (ili je "u kraj"? :))? Neki godinama pogrešno izgovaraju jedna te ista imena. I primaju plaću za to. Kad sam nedavno čuo izgovor "Reus" umjesto "Rojs"... :-) Na kraju će još ispasti "Reis". :)) -- KWiki (razgovor) 17:47, 3. decembar 2014. (CET)

Gonsalo de Berseo

Imam primedbu na izmenu članka Gonsalo de Berseo. Naime, došlo je do greške prilikom transkripcije španske foneme Z (Gonzalo). Hispanista sam, stoga smatram da je pravilno pisati Gonsalo umesto Gonzalo, kao što Berseo pišemo sa S, a ne sa C.

Kad pre stiže da ga izmeniš?!

Morao sam da poništim izmene na članku ,,Džej Džej Kejl". Ne smeta meni što ti to ispravljaš, ali pisao sam ga za seminarski rad i mora stajati u original obliku dok ne bude ocenjen. Strpi se bar do 10. januara, pa ga posle menjaj kako god želiš.--Stojanikus (razgovor) 10:34, 25. decembar 2014. (CET)

Džon Vanbro

Sjaši već jednom sa ove stranice i igraj se sa premeštanjem reči na drugom mestu!

Gmihail (razgovor) 08:59, 27. decembar 2014. (CET)

Ubedio si me samo u jedno da sam ja onaj koji treba da sjaši, ali sa Vikipedije. Uzgred, izraz vrtna plastika označava arhitektonske i vajarske objekte u vrtu, a to je ono što je Vanbru radio u vrtu Stou (Bahusov hram...). Projektovanjem i oblikovanjem Stoua nije se bavio, a ti tvrdiš da je to radio umesto Bridžmana. Otkud tebi pravo da menjaš činjenice i zamenjuješ ih improvizacijama iz malog mozga (ili si možda negde našao podatak da je Vanbru bio i pejzažni arhitekta?). Guglov prevodilac nisam koristio za prevođenje već samo njegov tonski zapis izgovora prezimena, pa lekciju o njegovom korišćenju možeš da održiš nekom drugom, s obzirom da sam usvijio tvoju pravilnu transkriciju. Nelogičnih i netačnih izmena ima još, kao što je naslov Detinjstvi i mladost a da ni reči o detinjstvu nema (sem ako ga francuzi nisu uhapsili kao dete, u šta sumnjam). Tvoje izmene (verovatno zbog sujete) u buduće neću više ni gledati.

Ne znam ništa o tebi jer sem "značkica" na tvojoj korisničkoj stranici nema podatka ni o jednom napisanom članku u javnom vlasništvu pa drugi nisu u poziciji da menjaju tvoje članke, a ubeđen sam da se i oni mogu menjanjem redosleda reči i narušavanjem stila "popraviti", ukoliko si uopšte i napisao neki članak. Zbog ovakvih izmena koje zadiru u stil pisanja, ali menjaju i suštinu Vikipedija sigurno mnogo gubi.

Gmihail (razgovor) 11:46, 27. decembar 2014. (CET)

Na strani Vikipedija:Glasanje/Vikipedijanac 2017. godine je pokrenuto glasanje za Vikipedijanca 2017. godine.

- Vlada ^talk 14:51, 27. decembar 2014. (CET)

Pozivajući se na tvoje reči: Izraz „rani život“ je doslovan prevod engleskog izraza "early life", i ušao je u modu poslednjih godina zahvaljujući nesposobnim i priučenim prevodiocima. U srpskom jeziku ne znači ništa i iskusni prevodioci i dobri poznavaoci srpskog jezika prevode ga kao detinjstvo i mladost, detinjstvo, mladost itd. Ja ću vratiti na „mladost“, ali nikako na „rani život“, jer je to besmislica. i pretpostavnjenu doslednost nadam se da ćeš ovu besmislicu ispraviti, jer autor teksta [[2]], očigledno misli drugačije!

Gmihail (razgovor) 09:02, 2. januar 2015. (CET)

NfL Treneri

Ne kaže se koordinator odbrane, već defanzivni koordinator. Strana reč je usvojena kod nas i koristi se u američkom fudbalu. Ne ispravljajte nešto iz materije koju ne poznajete. 95.155.14.27 (razgovor) 14:47, 29. decembar 2014. (CET)

Pyrotechnic fastener

Kako bi na srpskom bio naziv za ovaj element? Naziva se i explosive bolt. U suštini to je valjda vijak koji u sebi sadrži eksploziv i kada mu se pošalje komanda taj eksploziv se aktivira i vijak puca. Takođe, kako prevesti Vehicle Assembly Building (drugi naziv Vertical Assembly Building)? Izvini što te ovako pitam, al vidim da ću se načekati za dogovor na stranici za pravopis. Hvala unapred i pozdrav. --Mihailo (razgovor) 15:56, 29. decembar 2014. (CET)

Ja sam i mislio da stavim „eksplozivni vijak“, ali nisam bio siguran da li ovo „fastener“ menja stvari. Iako mislim da se u suštini uvek koristi vijak, možda je najbolje da stavim „spojnica“ kako bi se obuhvatile i neke druge verzije ako postoje? Pa ću posle u članku navesti da je to većinom vijak... A za VAB sam stavio Zgrada za vertikalnu montažu, može tako ili da stavim „sklapanje“? --Mihailo (razgovor) 17:27, 29. decembar 2014. (CET)

Važi. Hvala na pomoći. Pozdrav. --Mihailo (razgovor) 17:53, 29. decembar 2014. (CET)

Norveska

Napravio sam klicice o norveskim vukojebinama, da ne bi svako transkibovao na svoj nacin. Mozes li da istranrkibujes -- Bojan  Razgovor  06:20, 2. januar 2015. (CET)

Dečko učestvuje na ovom aktuelnom takmičenju o pisanju članaka iz astronomije i astronautike, a ja kao član žirija pokušavam da im pomognem da se što lakše snađu. A i sam sam bio bandoglav u vezi sa transkripcijama kada sam došao ovde pa znam kakav je osećaj . Za ovog znam da je Slajfer, a ta referenca je samo i potvrdila to. Mada generalno slažem se za te sajtove u vezi sa izgovorom engleskih imena --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 12:52, 4. januar 2015. (CET)

A šta da ti kažem, i sam vidiš da u tim člancima ima i svega i svačega i da će trebati baš strpljenja da se iščitaju i ocene kako valja. Za sada ne smem da menjam ništa u njima jer bi to uticalo na ocenu. Neki prihvataju kritike i trude se da isprave greške, neki uopšte ne reaguju.... Stavljat ću nalepnice na one koji budu diskutabilnog sadržaja --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 13:57, 4. januar 2015. (CET)

Slajfer

Da, tačno kako ste rekli. Izgovor svakog imena i prezimena je slučaj za sebe, jer svako ima pravo odabrati način na koji će mu se ime izgovarati, i to ne samo kada govorimo o engleskim imenima ili stranim generalno, već je to slučaj i sa našim („južnoslovenskim”) imenima. Brojni su slučajevi kada „ne znamo” kako pravilno pročitati nečije ime ili prezime, većinom zbog akcentuacije i sl. Ali — ipak — u većini slučajeva je moguće postupiti na način kao što je ovaj sa Slajferom (kada postoji poprilično specifična konstrukcija kao što je Slipher) i britanskim/američkim i/aj. Kako god, ja se opet izvinjavam za sve nesporazume. --Teradominicus (razgovor) 14:56, 4. januar 2015. (CET)

Uredu. --Teradominicus (razgovor) 15:37, 4. januar 2015. (CET)

Torlaci

nisam čitao članak, ali je svakako za pohvalu da se neko setio da objasni ko su zapravo Torlaci. --Sly-ah (razgovor) 13:39, 7. januar 2015. (CET)

Želiš reći, nešto drugo te je navelo da glasaš, a ne sam članak, je l tako? To ne liči baš na Slaju koga zanimaju samo činjenice.--Nimčević razgovor  14:30, 7. januar 2015. (CET)

Isto kao i kod obične stranice. Pogledaj da li je dobro, pa mi javi. Šablon:Okrug Pjulaski (Virdžinija)--Marko Stanojević (razgovor) 14:33, 7. januar 2015. (CET)

Hvala za izvor, poslužiće kad nađem vremena da još dopunim članak. PANONIAN (razgovor) 15:00, 7. januar 2015. (CET)

Evo premestio sam. Kaži mi ti koje sve šabloni trebaju da se premeste pa ću ja ako ne shvataš. Međutim lako je, tamo gde piše novi naslov ukucaš novi naslov, ali bez onoga šablon.--Marko Stanojević (razgovor) 15:24, 7. januar 2015. (CET)

Da.--Marko Stanojević (razgovor) 15:27, 7. januar 2015. (CET)

Obrazložio sam sve u diskusiji o članku Torlaci. Ako si pratio taj razgovor (a mislim da jesi), mogao si videti šta sam tamo sve izneo. Nisam pitao Snešku za mišljenje, nego sam ovaj put prelistao i radove lingvista Pavla Ivića i Ivana Popovića. Kod njih se Torlaci ne pominju kao etnička grupa. Može se govoriti samo o šopskom pitanju. Torlaci se ne pominju ni kod Krstića. On štaviše izričito navodi u sažetku na engleskom da je za njega ime Torlak pre regionalna nego etnička odrednica.--Nimčević razgovor  17:02, 7. januar 2015. (CET)

Zaslužuju. Naravno. Međutim, moraš se složiti da čitaoci ne zaslužuju da im serviramo loše smišljene priče a pogotovo da im mažemo oči, da ih varamo. Od samog početka vodi se rat oko toga da li su Torlaci etnicitet ili ne. Od toga zavisi da li će u šablonu Šablon:Srbi Torlaci uživati status podgrupe Srba ili ne.--Nimčević razgovor  17:49, 7. januar 2015. (CET)

Ne upoređuj me sa sinoćnim slučajem. Dežnjev, Dežnjov, je l tako beše? Nije mi bila namera da pišem članak o Torlacima. Za to nemam potrebnu literature. Uostalom, nje ni nema. Otiđi na COBISS i uveri se.--Nimčević razgovor  18:25, 7. januar 2015. (CET)

A što se tiče korisnika, on me u ovom slučaju nije ubedio da je bio naročito studiozan. Sam je rekao da je za pet minuta pronašao u jednoj knjizi jednu rečenicu u vezi sa Torlacima.--Nimčević razgovor  18:29, 7. januar 2015. (CET)

Da. Slažem se. Ali gde ima malo literature, ima i mnogo praznina, nedorečenosti, nejasnosti. To stvara pogodan prostor za ubacivanje sopstvenog mišljenja, krojenja vlastite priče, spajanja nespojivog i sl. Za to su međutim zaduženi naučnici. I sam si nam neumorno ponavljao: "Ko su to "mi" koji bi da malo tumače Klajna na svoj način?" Milan Rešetar je npr. početkom prošlog veka na osnovu veoma oskudne građe napisao svoje kapitalno delo "Štokavski dijalekat" (na nemačkom). Međutim, mi znamo da je Milan Rešetar ekspert. Za to nam ne treba naročita provera. To se vidi iz samih korica njegovog rada (Carska akademija nauke iz Beča). Tu saznajemo gde je vršio terenska ispitivanja a gde ne. Dakle znamo njegove izvore, kao i metode.

U ovom pak članku ja ne mogu da vidim šta je bila misao vodilja autora. Tome u prilog govori i činjenica da je članak doživeo pravu genezu. Prvo je pisalo da su Torlaci etnografska grupa, a sad piše da su deo Šopa, što po citiranom Krstiću može da se prihvati samo "uslovno" ("U najširem smislu, svi Torlaci su nosioci jednog kulturnog tipa, čija je osnova, uslovno nazvano "šopska".). Dakle, u samom startu je već izostavljeno jedno mišljenje, koje ste mi eto sticajem okolnosti predložili da uzmem u obzir. To samo govori koliko je članak površno napisan, bez ikakvog uvida u širu literaturu. I sam znaš da je za običaj prikaz nekog dela potrebno prethodno pročitati ga. Izvori su u ovom slučaju skupljeni s koca i konopca, bez ikakve podele. Za neke još ne znamo ni ko su im autori. Navedeni su samo goli linkovi... kako izgleda, s ciljem da se namiri forma a ne suština a samim tim kritika učini bespredmetnom. Takva rešenja su plodotvorna koliko i Minhenski sporazum.--Nimčević razgovor  19:29, 7. januar 2015. (CET)

Nisam ni mislio na master radove. Akcenat sam stavio na čitanje. Ne može se izjednačiti dete koje je pročitalo Anu Karenjinu sa onim koje nije. To bi bilo nepravedno. U ovom slučaju meni ne zvuči uverljivo kazivanje autora da je čitao odgovarajuću literaturu. Zato mu je između ostalog novajlija prebacio da je pokušao da nas obmane.

Vođen intuicijom, autor je prvo doneo sud (aprioran, dabome), a onda ga je podešavao u skladu sa izvorima koje je nalazio usput. Nešto je sam našao guglujući, a nešto su mu drugi korisnici preporučili. Služio se pritom jednom neubičajenom metodom. Da li iz nedostatka literature ili iz lenosti, "čitao" je karte. Koliko sam ja upućen (preko pedagoške literature), karte ne služe kao izvor, nego kao pomoćno sredstvo. Karte je naravno teško zameniti u nastavi, ali je isto tako teško zameniti i usmeno izlaganje kartama. Kakvo bi to predavanje bilo zasnovano isključivo na kartama? Nepotpuno.

Od izvora jedva koji možemo nazvati uglednim, odnosno odgovarajućim za temu o kojoj govorimo. Jedan od tih je: Dragoljub Petrović, Narodno-oslobodilački rat i revolucija u istočnoj Srbiji 1941-1944, Narodna knjiga, Beograd 1983. Tu su Torlaci samo uzgred pomenuti.

Nemoj ovo da doživljavaš kao moje ubeđivanje da odustaneš od svog glasa. Samo ti objašnjavam otkud problem. Kritika se u ovom slučaju ne može smatrati kao izraz netrpeljivosti na ličnom nivou, nego kao spontani protest protiv površnosti.--Nimčević razgovor  20:37, 7. januar 2015. (CET)

Američki okruzi

Imam njegov mejl (naravno pod uslovom ako ga još uvek koristi). Ako ti treba pošalji mi mejl preko vikipedijinog mejl servisa pa ću ti proslediti, nema smisla da šaljem ovako. Nešto slično sam ga i ja pitao i odgovor je bio da nema dogovora. Dakle, imaš slobodu izbora. Ali uz preoruku da je transkripcija uvek u prednosti ukoliko nemamo precizne podatke o imenu na srpskom jeziku jer tako je eventualna greška svedena na minimum. Ja lično bih za okruge koristio transkripciju, čisto da se izbegnu nelogičnosti kod dualizama (npr okrug Kralj i grad Kings) --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 20:05, 7. januar 2015. (CET)

Imaš u ovoj paleti sa alatkama levo opciju "pošalji e poruku". Odeš na moju stranicu i klik tamo i to ti je to --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 20:25, 7. januar 2015. (CET)

U gedžetima moraš da podesiš opciju vikipedijine pošte. Ideš na Podešavanja pa u stavki profil otkači polje Omogući primanje e-poruka od drugih korisnika --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 20:53, 7. januar 2015. (CET)

Jesi li u podešavanjima otkačio Omogući primanje e-poruka od drugih korisnika? -- Bojan  Razgovor  23:03, 7. januar 2015. (CET)

Izvinite što se mešam u razgovor, ali možda pomogne. Pre svega treba označiti, čekirati ili štiklirati, pošto ovo „otkačiti“ ima drugačije značenje. Moguće je da ti poruke automatski odlaze u folder koji se zove Otpad (ako koristiš Gmail). Treba da odeš tamo i da ih vratiš otuda. Ako se ne snađeš objasniću detaljnije. To se meni desilo kad su mi stigle prve poruke. --Milan Jovanović (razgovor) 23:29, 7. januar 2015. (CET)

Svemir

Zdravo, opet ja. :-) Treba mi pomoć oko naziva ove mašine. Kako god da je nazovem u glavi nekako mi čudno, pa se javljam za pomoć. Ja mislio Guseničar-transporter, ili treba ni/ski, pa da dodam u zagradi „NASA“, kako bi se dodatno pojasnilo o čemu je reč? --Mihailo (razgovor) 15:20, 8. januar 2015. (CET)

Primedbe su na mestu, ali tema takmičenja je precizno određena i ne možemo od takmičara sada očekivati baš savršenstvo u svakom slučaju. Meni je ta oblast sasvim solidno poznata i verovatno zato nisam ni primetio te pravopisne i gramatičke greške jer sam shvatio o čemu je reč. Ali sve su to sitnice koje je lako ispraviti kada se tamičenje završi. Za sada ne smem da se mešam, ni ja ni niko drugi u uređivanje članaka jer ne bi bilo korektno, a treba voditi računa i da je dobar deo tih urednika u stvari novajlije na vikipediji, i da im treba vremena da se prilagode. Članak o revorima je izglasan za dobar, a sve te greške koje si naveo ispravićemo kad se takmičenje završi i svi članci budu ocenjeni. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 13:17, 15. januar 2015. (CET)

Bez brige sve će to da se sredi. Na moje veliko iznenađenje i zadovoljstvo ovo takmičenje je bilo pun pogodak. Dosta članaka je napisano u vezi sa astronomijom i astronautikom. A u osnovi najvažnije je da su oni tematski tačni. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 14:11, 15. januar 2015. (CET)

I izvini za grofovije, tek sada primetih pitanje vezano za njih. Naravno da nije. Možemo reći d je Engleska tradicionalno podeljena na grofovije, ali da je grofovija kao takva tradicionalna svakako nije ispravna konstrukcija. Pravilno je reći da je engleska tradicionalno podeljena na istorijske grofovije. Verovatno je pogrešno preveo ko je već pisao --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 18:04, 15. januar 2015. (CET)

Reprodukcija

Kad god naiđem na neki užasno napisani članak, setim se tebe i Vanbrua. Onolike tvoje prepravke mog teksta do potpuno nebitnih sitnica, uz istovremeno široko polje za rad na izmenama koje bi BITNO popravili neke druge stvarno loše članke, i sada su mi potpuno nejasne!

Evo pogledaj članak Reprodukcija koji sam počeo da ispravljam, a onda sam se setio tebe. On 10 godina stoji i bode oči svojim netačnostima i lošim stilom (pogledaj verziju pre mojih delimičnih ispravki). Čik pogodi šta je pisac hteo sa onom krokodilima, ljudima i muvama, kao i mogućnošću da vrste mogu da preferiraju strategiju razmnožavanja (što biologiju vraća na prelamarkistički period).

Pozdrav Gmihail (razgovor) 20:47, 18. januar 2015. (CET)

Bihalji ili Bihali

Sori, moja greška, trebala sam da navedem izvor. VMRS će organizovati jedan editaton sa Muzejom naivne umetnosti u Jagodini gde je legat pa otud znam da je Bihalji. Evo izvora. Pozdrav. Jelena (razgovor) 15:26, 29. januar 2015. (CET)

Videla sam raspravu, samo mi je zvučalo bezveze da oni iz muzeja ne znaju kako se piše/izgovara prezime, pa još i da naprave tablu (slika na sajtu) sa pogrešnim prezimenom, a da porodica ne uloži protest. No, u pravu si, videću sa njima da nam daju neki jači dokaz u vidu nekog dokumenta ili bar izjave člana porodice. Ili da demantuju sami sebe. :) Pozdrav i hvala. Jelena (razgovor) 16:05, 29. januar 2015. (CET)

Automat i automatska puška

su dve potpuno različite stvari u konstruktivnom i taktičkom smislu. Automat je lako pešadijsko oružje kratke cevi koje ispaljuje pištoljsku municiju i radi uglavnom na principu trzaja zatvarača. Služi za dejstva na malim rastojanjima do dvesta metara, precizno je do pedesetak.

Automatska ili Jurišna puška je robustnije i preciznije oružje duže cevi koje ispaljuje takozvanu srednju puščanu municiju i funkcioniše uglavnom na principu pozajmice barutnih gasova. Služi za dejstva na srednjim rastojanjima, do četiristo metara.

To što se nešto zove „automat za kafu“ ne znači da druga vrste uređaja ne sme da se zove „stepenišni automat“. Sledeći put kad menjaš nešto, potrudi se da se obavestiš o temi koju članak obrađuje.

Slatibarfast (razgovor) 22:41, 4. februar 2015. (CET)

Preimenovao si članak "Automat STEN" koji upravo pišem u "Automatska puška STEN". U njemu se nije baratalo hrvatskim pojmovima. U istoriji izmena stoji:

(Sly-ah je premestio stranicu Automat Sten na Automatska puška Sten: Imamo npr. automat za kafu, pa da se razlikuje.)

Baš zato da ne bi ostalo na mojoj reči, koja kao što si lepo primetio ne znači mnogo, imaš u gornjem komentaru prečice ka člancima Automat i Automatska ili Jurišna puška. Osim toga, na kraju članka, iako još nije gotov, ima sasvim dovoljno referenci i navedene literature, a bilo ih je i kada si ga preimenovao. Imaš i u ovom komentaru prečice ka navedenim pojmovima.

Nisam ti napisao da bi trebalo da se obavestiš o temi koju menjaš iz ne znam kojih pobuda, nego zato što mislim da bi to tako trebalo. Ja bih to tako radio.

Jedno pitanje, Jonathan Toews je Tejz ili Tejvz? --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 20:53, 5. februar 2015. (CET)

Slajo zašto si u članku Boston Bruinsi stavio slovo B veliko [3], a kod Njujork ajlandersi A malo [4]? Šta je pravilno?--Marko Stanojević (razgovor) 16:12, 7. februar 2015. (CET)

Ma pitao sam ga ja još pre nekolio godina to isto, a kao odgovor sam dobio primer Crvene zvezde. Što je i normalno ukoliko govorimo o Red vingsima ili Mejpl lifsima, ali nikako da ga ubedim da je ovaj drugi deo u stvari ime službene franšize ( u prevodu ime kompanije) dok je prvi deo imena ime grada u kojem se franšiza trenutno nalazi. Tu ne možemo da se sporazumemo --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 19:03, 7. februar 2015. (CET)

Upravo ono što sam i očekivao, sličan odgovor sam i ja dobio, i opet pogrešno poreljenje sa Mančester junajtedom. Ali nebitno, ono što mene buni je deo odgovora u kojem kaže „Inače, da sam ja sportski novinar, najradije bih pisao "njujorški Bruinsi", "čikaški Bulsi"“. Malo je sam sebe demantovao jer ako staviš to u naslov dobićemo Njujorški Bruinsi, dakle sa velikim slovom. Poštujem zvanični stav naravno ali očito je da ne razumeju razliku između pojmova u Evropi i onih u Americi. Inače aaahh Bruinsi su iz Bostona --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 19:59, 7. februar 2015. (CET)

Ne, jasno je to meni. Manje više i ja u tekstovima najčešće pišem u tom stilu, ali problematika naslova i dalje ostaje. Mančester junajted je puno ime kluba, baš kao i Crvena zvezda, dok se u Severnoj Americi ime sastoji od imena franšize (a to je osnovno ime kluba) i imena grada u kojem trenutno klub igra. Ali dobro, pre ili kasnije neko će već da uvidi to i da iispravi tu grešku --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 22:32, 7. februar 2015. (CET)

Znam da sam te već jednom pitao ovo što sledi, ali hajde opet, znam da sam dosadan. Jel ovo Toews baš Tejvs kako si mi rekao, sad videh da je IPA /ˈteɪvz/ a izgovor TAYVZ. Da neće ipak biti Tejvz? --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 23:19, 18. februar 2015. (CET)

I opet hvala. Bunilo me to što na engleskom članku stoji da se ovo z u IPA zapsiu izgovara kao glas z u reči zebra. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 14:49, 19. februar 2015. (CET)

Rože/Rojer

Slušaj, i ja sam tako mislio ali sam letos gledao Rolan Garos, finale u igri mešovitih parova. Više puta sam nakon završetka meča čuo Rojer. E sad ako Francuzi ne kažu Rože... U ovom članku on navodi samo da ima francusko ime, za prezime ne kaže ništa. Možda je mišljenje novinara da treba Rože. Nije mi problem da ispravim njegovo ime ali hoću da budem u potpunosti siguran. Samardžija (razgovor) 20:41, 10. mart 2015. (CET)

Mislim da će ovaj klip rešiti sve nedoumice. [5] Samardžija (razgovor) 23:29, 10. mart 2015. (CET)

Verovatno se radi o bliskom kolegi Duška Koraća. Nego, kada smo kod tenisera muče me imena Julian Knowle, Steve Darcis i Olivier Rochus. Prvi je Austrijanac pa sam mislio da je Julijan, međutim slušajući nemačke komentatore čini mi se da je Džulijan. Da li je ovaj drugi Darsi ili Darsis, i da li je treći Rohus ili Roši? Samardžija (razgovor) 15:50, 11. mart 2015. (CET)

Zabavnik

Hvala za komentar. Drago mi je što se Klajnovo obrazloženje delom poklapa s mojim, ali bih više voleo da mi ovde možemo sami da se dogovorimo. Pozdrav! -- Loshmi (razgovor) 06:07, 12. mart 2015. (CET)

Transkripcija italijanskih naselja

je li završena? Odnosno je li ovaj spisak valjan, ja bih bio rad da ovo primenim u praksi botom. --Milićević (razgovor) 14:09, 22. mart 2015. (CET)

Znači nije završena, ništa onda --Milićević (razgovor) 18:27, 22. mart 2015. (CET)

Pitanje

Pozdrav. Jedno pravopisno pitanje. Na vikipediji je postojalo preko 1.000 tekstvoa u kojima je u tekstu pisalo „koji su se trebali ...“ Jadan korisnik to danima prepravlja u „ koji je je trebalo ...“. Primer u ovom tekstu. Napominjem da skoro nijedan tekst (raznih autora) nije bio napisan na taj način. (sada je ostalo nekoliko dok i to ne promeni). Možda je u pravu, ali interesuje me da li ovo ranije bilo pogrešno. Hvala --Drazetad (razgovor) 15:53, 22. mart 2015. (CET)

Transkripcija

Zdravo. Da li je vacap ispravno od WhatsApp? --Željko Todorović (razgovor) 16:10, 5. maj 2015. (CEST) s. r.

Dobro, hvala. Vidim da je napisan članak u kome je očigledno stavljena pogrešna transkripcija. --Željko Todorović (razgovor) 21:50, 6. maj 2015. (CEST) s. r.

Košarka

Boža je krenuo da pravi ozbiljne probleme, po svim člancima o košarci. Tome se mora stati na put. Piše članke problematičnih sadržina bez ikakve diskusije i valjanih referenci. --Bobik (razgovor) 11:41, 12. avgust 2015. (CEST)

Velški/velski

Izvini, moja greška. Jezik pripada narodu pa je velški (od Velšani), a onaj koji pripada državi je velski.  —  Obsuser  ✉  19:51, 17. avgust 2015. (CEST)

Dobar zaključak, isto kao Bosna/Bošnjaci - bosanski/bošnjački... znači jezik naroda može biti samo bošnjački, a pridjev za državno je bosanski. --CarRadovan (razgovor) 22:53, 17. avgust 2015. (CEST)

Jezik je bosanski od. slovenski (kao i islandski, norveški, švedski, danski, finski, ukrajinski, holandski, turski i dr. a ne islanđanski, norvežanski, danački, finački, ukrajinački, holanđanski, turčinski) jer je nastao pre definisanja etnika Bošnjak. Međutim, iz političkih razloga se na srpskom jeziku zove bošnjački od. slovenački (iako ga Bošnjaci zovu bosanskim, od. Slovenci slovenskim), a u RS jezik bošnjačkog naroda jer neko nije dovoljno „podmazao” da bi i tamo bio bošnjački. Kako god, poštujem na srpskoj Viki da je bošnjački, to nije tačno inače i gotova priča. Isto što nije tačna upotreba prideva na srpskom (jugo)slovenski umesto pravilnog (jugo)slavenski, ali na ovoj Vikipediji će biti po Pravopisu srpskog jezika — (jugo)slovenski, i to je neosporno... Slaveni koji su naselili Bosnu su po njoj dobili ime: Bosanci, pa je jezik nazvan po geografskom pojmu, a ne po narodu (treba pratiti do samog nastanka pojma). Šta bi Srbi trebalo da kažu da se jezik priznat od svih tela (što državnih što međunarodnih) u BiH zove iz nekog razloga srbijanski... —  Obsuser  ✉  23:44, 17. avgust 2015. (CEST)

Livavi - Luvavu

Jesi li siguran kako se izgovara njegovo ime? Vidim sve novine pišu Luvavu, pa rekoh da proverim.--Bobik (razgovor) 00:01, 6. oktobar 2015. (CEST)

Martina Stoessel

Hello Sly-ah! I'm very sorry for having to write to you in English as I don't speak Serbian. I saw that you had moved Martina Stoessel to Martina Stoesel (via Wikidata) and I can't see why. You have used some YouTube video as a reference, but if you pause it at 0:09, you can clearly see the name is spelt STOESSEL. I can only recommend that you move the article back to the original spelling or tell me what I've missed. Jared Preston (razgovor) 21:49, 6. oktobar 2015. (CEST)

Lešić

Može li neko objašnjenje za izmenu kod Save Lešića? I takođe bih te zamolio da svaki put kad radiš te čudne izmene na člancima koje ja uređujem, da daš objašnjenje ili ću ih sa zadovoljstvom poništavati.--Bozalegenda (razgovor) 14:58, 8. oktobar 2015. (CEST)

Hm vrlo čudan odgovor. Kao prvo ja taj tekst nisam ni pisao, kao drugo na desetine drugih članaka ima istu takvu rečenicu (nebitno da li je Partizan ili neki strani klub koji je bio šampion), kao treće Partizan je tad bio šampion i stvarno ne vidim šta je tu sporno ili uvredljivo, kao četvrto otkud ti znaš koji je moj omiljeni klub?--Bozalegenda (razgovor) 17:13, 8. oktobar 2015. (CEST)

Da li si pročitao tekst uopšte? U njemu je jasno pisalo Krajem 2009. godine je potpisao četvorogodišnji ugovor sa srpskim šampionom Partizanom. Znači jasno piše godina i tada je srpski šampion bio Partizan tako da to uopšte ne znači da je Partizan zauvek šampion nego jasno stoji godina koja objašnjava sve. Takođe pišeš još neke nejasnoće... zašto bi pisali za Olimpiju da je slovenački šampion kada ona to nije, i zašto bi pisali da je bio član srpskog šampiona Crvene zvezde kada je on bio u Zvezdi kada ona nije bila šampiion. Znači gleda se momenat kada potpiše, da li je klub šampion ili ne. I to piše u gomili članaka, a i na engleskoj viki se tako često piše i to ništa nije netačno i pogrešno, tako da ova tvoja izmena nema nikakvog smisla.--Bozalegenda (razgovor) 19:57, 11. oktobar 2015. (CEST)

Γεώργιος Α. Τσούκαλος

Pozdrav Slaja! Znaš li kako ovog treba transkribovati? Etnički Grk, sa pasošem Švajcarske. ----Radovan  ^razgovor 18:01, 10. oktobar 2015. (CEST)

Kao i za ovo gore, i za Perenise - ako si siguran u neku bolju transkripciju od moje, odmah mjenjaj...----Radovan  ^razgovor 16:02, 13. oktobar 2015. (CEST)

Ti meni: „Molim te da se ne mešaš u dijalog između korisnika Bućana i mene“...

• Gdje sam se ja to umješao u dijalog tebe i bilo koga???
• Ti si 19. oktobar 2015. u 15:28 čl. Sem Burdžes predložio za brzo brisanje sa obrazloženjem: zbog unošenja netačnih podataka! - i ja poništio zahtjev kao neosnovan;
• Vidim da si opet u 18:51 pokušao isto - i Milićević uradio isto što i ja;
• Mislim da ti to nije pametno što radiš i ne znam zašto ona ironija na mojoj str. za razgovor;
• Sve što si naveo u vezi transkripcije (u prvih par rečenica), ja mogu da se složim sa tobom. Ako kolega Bućan uz problem transkripcije ima i problem komunikacije sa drugima, onda to iznesi npr. na Admin tabli - pa ćemo nešto uraditi i po tom pitanju. ----Radovan  ^razgovor 20:38, 19. oktobar 2015. (CEST)

Čel Lindgren

Ako te ne mrzi samo proveri da li sam dobro transkribovao ime. Slušam ove iz agencije NASA kad izgovaraju njegovo ime i najviše mi liči da je Čel. Pozdrav. --Mihailo (razgovor) 19:09, 28. oktobar 2015. (CET)

Tekst je bio ćiriličan i u tekstu je stajalo Vreslmanija, a u naslovu eng. naziv... Ako si u nešto siguran - slobodno prepravi, i sad i neki sledeći put! ----Radovan  ^razgovor 22:33, 8. novembar 2015. (CET)

Pretpostavljam da ovde treba da pitam za transkripcije:

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A2%D1%80%D0%B3/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B0

Naravno da neće, ali moram da studentima ostavim rok od 7 dana da to srede a nakon toga mogu mirne savesti da obrišem članak --Milićević (razgovor) 20:30, 15. novembar 2015. (CET)

Hvala ti kolega na pomoći i konstruktivnoj raspravi bez vređanja.— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Petar Bućan (razgovor • doprinosi) | 16. novembar 2015. u 18:55

Nisam ironičan, dugo mi je trebalo da shvatim gde mogu da komuniciram sa administratorima, jer preko mejla nisam mogao da im se obratim, tako da je vama verovatno izgledalo, kao da divljam na vikipediji i uopšte se ne osvrćem na savete drugih. Nisam sujetan i odavno sam prevazišao to, da se osvrćem ko će šta iza leđa o meni da priča. Ako neko misli da može da napravi kvalitetnije članke o ragbiju, ima moju potpunu podršku, jer nisam bitan ja nego ragbi, koji je trenutno u Srbiji u stanju, koje bih nazvao: "Plač majke Božije". Većina ragbista su džentlmeni i na terenu i van njega... Istinski sam ti zahvalan i tebi i ostalim administratorima na dosadašnjoj pomoći.

Indo-gangska nizija ili Indo-gangška nizija? --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 21:50, 16. novembar 2015. (CET)

Znači da menjam u Indo-ganška nizija? --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 22:05, 16. novembar 2015. (CET)

Ma baš me briga, reći ću da si me ti nagovorio haha. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 21:21, 17. novembar 2015. (CET)

Pitanje

Pozdrav. Imamo tekst Fidžijski dolar i Fidžijanski ragbisti. Šta treba ispraviti?. Hvala. --Drazetad (razgovor) 15:21, 4. decembar 2015. (CET)

Sono džoi

Molim te vrati naziv "Sono joi" u "Sonno džoi" To nisam ja izmislila već tako piše u knjizi "Istorija Japana -iz Kondanšine ilustrovane Enciklopedije Japana" (Zavod za udžbenike, 2008. godina) i to baš ćirilicom, tako kako je napisano. S druge strane ako bismo napisali latinično (tz. romađijem) onda bismo i članak Šogun morali da promenimo u u "Shogun". --CumulusBGD (razgovor) 10:23, 9. decembar 2015. (CET)

Ajd, da kažem da mogu da prihvatim da spojimo dva n u jedno ali ovo j na kraju.... --CumulusBGD (razgovor) 05:19, 10. decembar 2015. (CET)

Napisala sam obrazloženje na stranici za razgovor. --CumulusBGD (razgovor) 05:19, 10. decembar 2015. (CET)

Rešeno je sada. Ovde se raspravlja o reči Yzeure, a Jzeure je teško za izgovor, tako da se iz praktičnih razloga može pisati Izeure (PRAVOPIS NIJE STRIKTNO OGRANIČIO Đ, Ć, I!)... Ovde se Hepburnovom transkripcijom ide na đ, ć, i i drugo, a to i ima smisla; samo što se ovaj stari način ustalio... — Obsuser✉ 22:46, 10. decembar 2015. (CET)

Nigde nisam pomenula tvoje korisničko ime, dakle sve je u tvojoj glavi. A ovom poslednjom porukom koju si mi poslao, sve si potvrdio. I ako su zaista naš razgovor i komunikacija su završeni, nemoj mi slati više poruke posle ove. --CumulusBGD (razgovor) 08:17, 11. decembar 2015. (CET)

Vikipedija nije tvoj samostalni projekat već u njemu učestvujemo svi. I molim te prestani da mi šalješ poruke jer me time uznemiravaš! Menjaj članak u Džoj, Đoj, Joy ili u šta god hoćeš (preseo mi) ali budeš li me kontaktirao još jednom u vezi ovoga, požaliću se na trgu da me uznemiravaš. --CumulusBGD (razgovor) 08:56, 11. decembar 2015. (CET)

1. Šta znači „opšte imenice i izrazi iz drugih jezika NE TRANSKRIBUJU SE!”? Gde to uopšte piše (u pravopisu gde piše)?
2. „Kilometarski citat” nije ništa loše; što više informacija o članku, to bolje...
3. Verzija sa sajta ima smisla (moje mišljenje), ali je nigde nisam primenio već samo naveo mišljenje na stranici za razgovor (ne u članku).
4. Napomena služi za pojašnjenje izraza i nema tu ništa zabranjeno ni loše.
5. Ne, NIJE STRIKTNO ISKAZANO. Vidi „bilo bi opravdanije za japansko J i SN uzimati naše đ i ć, ali će ipak biti bolje dž i č” i „bolje da pođemo od praktičnih razloga, pa da na kraju reči umesto I iza samoglasnika pišemo j”. Ono što si ti podebljao na mojoj stranici za razgovor STRIKTNO NE REŠAVA APSOLUTNO NIŠTA, već se samo nastavlja tekst te pomenuti deo nema apsolutno nikakve veze sa pravilima navedenim iznad (u smislu da se odabire jasno šta je samo i samo ispravno). Tvoje je pak mišljenje da jeste striktno...
6. U delu „dok sonno nije prihvatljivo (za razliku od ruskog ili ukrajinskog jezika gde nn ne predstavlja problem)” se misli da u tim jezicima nn ne predstavlja problem (v. [6] i [7]), a ne da pri transkripciji sa tih jezika nn ne predstavlja problem. Pogrešno si shvatio značenje, a lepo iznad piše „udvojeni suglasnici se pri transkripciji pišu kao jedan bez obzira na izgovor ili jezik iz koga dolazi reč”.
7. „Dakle, ona "Napomena" je zapravo zbirka tvojih ličnih stavova, što, priznaćeš, nije za jednu enciklopediju, pa bih te lepo molio da tu napomenu izbrišeš jer nije utemeljena. To je samo tvoje lično mišljenje koje ti namećeš ostalima.” — Objasni, molim te, gde sam tu iskazao „svoje lično mišljenje i stavove”...

Napomenu ne nameravam da obrišem jer nema ništa pogrešnog u njoj, a za ime članka ćemo videti. Mada, ova rasprava je otišla predaleko zbog jednog — realno gledajući — ne tako važnog članka kog će videti samo nekolicina ljudi godišnje koja i nije toliko zainteresovana za pravopis... — Obsuser✉ 17:28, 11. decembar 2015. (CET)

Italijan(c)i i njihove transkripcije

Par pitanja za ubuduće. Zar se dvoglas ia ne transkribuje kao ija (tako piše u našim pravilima) i dali kod ss, a koje prenosimo kao S važi pravilo za intervokalsko S (koje ide kao Z)? I tek naknadno uočih da mi je na par mesta (ma šta na par joooj) pobeglo ovo intervokalsko S --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 18:06, 13. decembar 2015. (CET)

Portal:Italija/Naselja

Nisam mogao sva sela da stavim, puno ih je, mora se ici okrug po okrug. -- Bojan  Razgovor  20:52, 14. decembar 2015. (CET)

Remon Aron

Car Radovan je obrisao Remon Aron, pa sam od njega napravio preusmerenje. Evo, sad sam premestio članak na Remon Aron. Koliko vidim, postoji samo jedan članak sada... --F± 08:03, 17. decembar 2015. (CET)

Izvini, ali ja i dalje vidim samo jedan članak. Linkuj ka oba, da ne bi bilo zabune. --F± 08:08, 17. decembar 2015. (CET)

Znaš li da li je Houms ili Holms (ili možda kada je Houms a kada Holms; engl. Holmes)? Je li ova izmena u redu? — Obsuser✉ 03:38, 18. decembar 2015. (CET)

U redu. Možeš li onda ujednačiti sve članke na našoj Viki (naročito primere poput Holmsvil (Ohajo) i Okrug Houms (Misisipi) jer su oba za američki izgovor)? Ja sam našao samo tri primera za prebacivanje na američko Houm-:

Holmen (Viskonsin), Holmsvil (Nebraska), Holmsvil (Ohajo)

Mislim da je bolje prebaciti na Houm- budući da je ovde desetak primera sa Houm- i onda bi njih sve trebalo premeštati na Holm-.

I da li je Pat uvek Pat od. Patrick uvek Patrik? — Obsuser✉ 17:11, 18. decembar 2015. (CET)

U redu, hvala. Videću onda da ovih desetak sa Houm- prebacim na Holm-... /Malopre sam pobrk’o misleći da je za američki Houm-./ — Obsuser✉ 17:58, 18. decembar 2015. (CET)

U stvari, samo su tri bila, sa tri šablona; ono je Houm- od Home- što je OK.   Urađeno  — Obsuser✉ 18:10, 18. decembar 2015. (CET)

Članak "Čapi (film)"

Zašto mi ispravljate izmene koje sam uneo, kada na ovom članku https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9D%D0%B8%D0%BB_%D0%91%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D0%BF stoji ime Nil Blomkamp, a vi uporno poništavate moju izmeni sa Nil Blamkamp? Ako ste već vi u pravu onda preusmerite članak.

--Korisnik:Stefan.Petrovic215 11:44, 20. decembar 2015. (CET)

Zašto je Blomkamp od. Blamkamp? Koje se pravilo primenjuje? Nil jasno izgovara Blomkemp, ali pošto transkripcija nije uvek čisto kako se izgovara (nije „izgovorno pisanje”^{ili grešim?}), šta ovde uraditi? Novi korisnik ima pravo što kaže da je sam članak Nil Blomkamp, i to čak bez preusmerenja sa Blamkamp ili bilo čega...

Ja sam za verziju Blomkemp jer mislim da je najbitnije kako neko izgovara svoje ime i da to nadilazi sva pravila transkripcije. Da on čita Blimkomp, bilo bi Blimkomp. Da li grešim; želio bih da čujem odgovor od nekog puno iskusnijeg jer u transkripciji bez pravila ispred sebe i interneta sam poprilično tanak. — Obsuser✉ 18:12, 20. decembar 2015. (CET)

---

1. Znam za razliku između transkripcije i izgovora. Izgovor nije isto što i transkripcija od. pojam „izgovorno/fonetsko/fonološko pisanje” (koji se sve već pogrešan termin ne upotrebljava) u stvari nije jednak pojmu transkripcija / prilagođeno pisanje. Ono moje blomkemp je to tzv. „pisanje izgovora” ili „izgovorno pisanje” (kako ga ja čujem ili „kako se čuje”), a ne transkripcija; u pravopisu to isto (slično) stoji na stranici 172 (t. 196) i navode se primeri eligzande, maskva, godn, valgagrat i dr., i to mi je savršeno jasno. Transkripcija je prilagođeno pisanje imena iz stranih jezika od. transkribovanje / prilagođavanje izgovora tih imena našem pismu i našem jeziku po zvanično utvrđenim pravilima. Transkripcija nije „pisanje izgovora” ili „izgovorno pisanje”; pravopis u tački 196 kaže da se za prilagođeno pisanje imena iz stranih jezika ili transkripciju ne bi trebalo da koristi naziv fonetsko pisanje jer to nije dovoljno precizan termin (takođe piše, na sledećoj stranici, da se termin fonetska transkripcija može koristiti ali samo u smislu da se ta imena — „fonetski napisana” — čitaju kako se i pišu, što je u redu, ali ipak treba biti veoma oprezan kada se ovaj termin nađe kraj termina transkripcija).

Na 242. stranici (deo o holandskom jeziku) postavlja se pitanje da li ići koliko je god to moguće na fonetsku transkripciju (ne piše „fonetsko pisanje”, već „fonetsku transkripciju”, misleći na fonetsko prilagođavanje imena našem jeziku i pismu, pismu u manjoj meri) pa pisati Itreht i prenositi što više „po sluhu”, ili na prilagođenu transkripciju od. prilagođavanje imena našem jeziku I pismu sa veliko i (praveći „naslon ka pismu” i stvarati ustupke od onog kako se zaista čuje) pa pisati Utreht. SAVETUJE SE ovo drugo (nadam se da se nećemo opet prepirati oko jasnoće iskazanosti pravila) ALI NE NAVODI KAO JEDINO ISPRAVNO (NIJE JASNO ISKAZANO PRAVILO).

Nije mi jasno zašto se nisu jasno odlučili za nešto i iskazali pravilo rečima postoji ovo i ono; ovako bi bilo s ovim, ovako s onim; međutim, ovo je POGREŠNO / NEDOZVOLjENO / ZABRANjENO, a samo ono je jedino ISPRAVNO / TAČNO / NEUPITNO JEDINO PRAVILO (možda nisu smeli da se odluče, ili znali). Ne, već koriste fraze kao što su „bilo bi bolje”, „sigurnije je ići na”, „bolje se odlučiti za” itd. Time nisu iskazali pravilo već rekli šta je bolje.

Mislim da sam ispunio preduslov da razgovaramo dalje. A sada o tvom savetu meni...

2. Ništa nisam „jasno tvrdio” već napisao (1) da ja mislim/čujem da on jasno izgovarao Blomkemp, (2) da ja mislim da transkripcija nije uvek čisto kako se izgovara (nije „izgovorno pisanje”) sa naznakom ^{ili grešim?} jer sam tražio savet, ne tvrdio, (3) da ja mislim da novi korisnik ima pravo što kaže da je sam članak Nil Blomkamp, i to čak bez preusmerenja sa Blamkamp ili bilo čega /tu se nema šta tvrditi zato što je tako bilo/, (4) da sam za verziju Blomkemp jer mislim da je najbitnije kako neko izgovara svoje ime i da to nadilazi sva pravila transkripcije te (6) da on čita Blimkomp, bilo bi Blimkomp sa naznakom „da li grešim” i ostatkom...

Sada vidim da ne nadilazi sva pravila, ali želio bih od tebe da čujem šta bi bilo da on izgovara Blimkomp — kako bismo onda transkribovali? Bila je neka podugačka rasprava i oko Andželine Džoli: Žoli, Đoli, Džoli, Anđelina, Andželina...

3. Nigde nisam izveo apsolutno nikakav zaključak u prethodnom komentaru što ti tvrdiš već tražio savet i iskazao šta trenutno mislim, šta bi moglo da bude tačno a ne mora, šta ne a može da bude...
4. Tebi ja mogu da dam savet da ne izvlačiš iz tekstova koje čitaš ono što tebi odgovara već da realnije sagledavajući nešto što piše — to tumačiš.
5. Ne moramo se svađati, napadati, vređati, omalovažavati niti išta drugo (to ja primetim, a i drugi naravno, pri bilo kom obraćanju, a najviše što mi smeta je pozadinsko mišljenje, iskazano „iza”, nekim frazama (nadam se da ti nećeš da izvedeš pogrešan zaključak da se ovo poslednje što sam napisao za fraze odnosilo na tebe, jer ako ponovo pročitaš vidi se da nije, već sam napisao samo da se zna)).
6. Moje stvarno pitanje iz prethodnog komentara je bilo zapravo: Da li je tačno da ako neko izgovara svoje ime na način koji odstupa od pravila za izgovor, da li mi to ime ipak transkribujemo onako kako bi se transkribovao pravilan izgovor imena ili onako kako ta osoba izgovara svoje ime?  /Isto pitanje je postavljeno pod 2, za Blimkomp.../
7. Ostalo je šuplja priča jer igrom reči i izvlačenjem iz konteksta samo se bespotrebno troši vreme, što ću upravo početi da radim ako nastavim s pisanjem komentara.
8. Tvoje „Treba li još?” mi je zvučalo poprilično ružno i ne bih želio da komuniciramo na takav način. Ako možeš, odgovaraj jedno po jedno zato što smo tako jasniji.
9. Nadam se da je ovo poslednji put da vodimo ovakav razgovor koji je trošenje vremena obojici. Bolje je pitanje i odgovor uz jasne argumente (što se ja trudim da radim koliko god mogu, ali evo, trenutno ne ide baš u tom smeru). Bit celog ovog komentara je moje pitanje postavljeno pod 2, za Blimkomp, Žoli i sl. primere i voleo bih da čujem odgovor za to. — Obsuser✉ 01:52, 21. decembar 2015. (CET)

---

1. Nije mi samo jasno kako će se pre pribeći konsultovanju „pouzdanog veb-sajta” nego rečnika ili pravopisa. Ako je to zato što u pravopisu ili nekom priručniku nema dotičnog primera, mislim da to nije razlog da se pod dva stavlja veb-sajt, a pod tri nešto što je zvanično (mislim da bi upravo iz tog razloga sajt trebalo da bude pod tri).
2. Koje su verzije izgovora prvog dela prezimena (Blom) iz rečnika CEPD i imaš li taj rečnik u PDF verziji pošto kažeš da postoji više verzija?
3. Nedoumice oko toga kako sam reditelj izgovara svoje prezime rešene su primenom metode br. 2, a to je konsultovanje sajta Inogolo, kojim je dilema rešena. — Pročitaj ovu rečenicu još jednom. Napisao si da nedoumice kako neko izgovara svoje prezime rešavamo konsultovanjem veb-sajta koji bi, dakle, trebalo da zna kako ja, na primer, izgovaram svoje ime po tome kako se ono piše. Znači, taj neko ko uređuje sajt stavlja ono što on čuje, što je opet nepouzdano i neutemeljeno koliko god ti misliš da je pouzdano.
4. Ne, ja ne prihvatam teško već mi je potreban čvrst dokaz za nešto. Ako me razuveriš za moju kako kažeš „tvrdnju”, to je sasvim u redu. Ali to možeš samo pružajući dokaz da ja nisam u pravu te da je tvoja tvrdnja ili mišljenje opravdano, a ne navodeći samo svoju tvrdnju (mislim na /ˈblʌm.kæmp/). Ko je, dakle, odredio ona tri pravila koja si naveo? Ima li u pravopisu ili negde službeno da to piše ili je to tvoja tvrdnja? Mogu i ja onda da kažem da ćemo prvo konsultovati Vikipediju za izgovor, pa Ingolo, pa pravopis, pa tek onda kako neko izgovara svoje ime. I šta? To se tako ne može raditi.
5. Usudio bih se da kažem (ne tvrdim, ali iskazujem mišljenje za koje, naravno, postoji mogućnost da nije tačno) da više od tri četvrtine ljudi u Srbiji, BiH, Hrvatskoj i drugim zemljama na Balkanu ne zna da napiše tekst od pet redova, a da ne napravi niti jednu grešku (ne uzimajući u obzir najsitnije poput zareza u složenim rečenicama i ostalo). U ove tri četvrtine spadaju i oni visoko obrazovani, pa je tako u BiH nastao fening (stvorili novu reč), i tako dalje. Policija ne treba, ali kada na RTS-u, FTV-u ili HRT-u uspem da pronađem barem dvadeset krupnijih grešaka u svakom dnevniku, to nije u redu.
6. Pravopisci kažu šta je bolje, a ne znaju šta je ispravno 100 posto. Možda će neko kasnije reći i pronaći svoj dokaz da je bolje pribeći fonetskoj transkripciji sa holandskog i to staviti u pravopis, a kasnije će neko opet to prepraviti i reći da je bolje naginjati pismu. A šta im to omogućava? To im omogućava samo pozicija na kojoj se nalaze; Klajn je tu i daje, dakle, svoje mišljenje, koje se usvaja kao službeno pravilo. Jesam li u pravu? Da si ti tamo, ti bi davao svoje mišljenje koje bi neko prihvatao bez razmljišljanja, kao što ti sada prihvataš Klajnovo i smatraš ga glavnim i da je njegova zadnja (ili poslednja?). Klajn je sada tamo, a neko će kasnije ispravljati ono što je on tvrdio da je 100 posto tačno. Dakle, i on „tvrdi” nešto, samo što je on na takvoj poziciji da se to njegovo usvaja bez razmišljanja i poštuje. Svi zakoni i sve što je nastalo je nastalo na osnovu nečijih tvrdnji, nekada pojedinca, a uglavnom zajednice čemu i težimo. Ali i ta zajednica je na neki način pojedinac ako se svi u njoj slažu sa svime u odnosu neku drugu zajednicu ili pojedinca koji misli drugačije, a pošto je neko nadglasan ne znači da nije u pravu. Svi narodi izmišljaju svakojake priče (naročito mi na Balkanu) i vuku uže na svoju stranu, a kada bi svako priznao svoje greške (što je, kako vidimo, već stoljećima nemoguće niti će ikada biti) opterećenje bi se smanjilo za sve.
7. Ako sam ja tražio savet od tebe, nisam tražio da mi kažeš „ovako se radi jer ja tako kažem pa ćeš i ti tako da radiš” već kako se zaista radi, službeno. Ako nije službeno, onda samo ti tako radiš i to je tvoja tvrdnja (ili tvrdnja grupe sa kojom radiš nešto, bilo šta). Jesu li ona tri pravila, dakle, tvoja tvrdnja ili ne? — Obsuser✉ 20:29, 21. decembar 2015. (CET)

Nil Blamkamp

Ne možeš sebi davati za pravo da praviš IPA zapis kako ga ti čuješ; zapis koji si stavio ne može da ostane tamo bez reference koja ga potvrđuje. Sadašnja ne potvrđuje ništa. — Obsuser✉ 22:18, 21. decembar 2015. (CET)

Ako tvoja referenca nije validna, ne može da ostane ni ona ni ono što „potvrđuje” odnosno ne potvrđuje. IPA zapis si ti napisao, tako da bih želio da ga obrišeš dok ne nađeš validnu referencu koja će isti da potvrdi. U rat sa izmenama ne želim da ulazim, ali to u članku prema svim pravilima da ostane ne može niti će.

Ti stavi IPA-zapis onako kako ti čuješ izgovor. Ti nemaš nikakvih prava da brišeš moj IPA-zapis. A ukoliko staviš neku transkripciju, a da uz nju ne navedeš IPA-zapis na osnovu koje si uradio tu transkripciju - ja ću je obrisati.

Ovo je smešno što si napisao. 1. Ne možemo ja i ti stavljati IPA zapise kako mi čujemo izgovor već ih treba referencirati. 2. Ja imam prava da brišem „tvoj” IPA zapis zato što nije tvoj niti ičiji, i to sve dok ne bude referenciran u skladu sa Vikipedija:Navođenje izvora (vidi takođe Kada izvor nije neophodan). 3. Transkripcije neću da stavljam niti ikakve IPA zapise jer nemam referencu (niti želim išta da dokažem što piše u delu Kada izvor nije neophodan), ali to ne možeš ni ti više da radiš na osnovu vlastitog mišljenja i tvrdnji te na osnovu vlastitih nahođenja. Molim te da ukloniš IPA zapis ili ću postaviti raspravu na Trg, a zapis će kakogod ili biti obrisan ili referenciran u skladu sa pravilima. — Obsuser✉ 22:40, 21. decembar 2015. (CET)

Luj Si-Kej

Pozdrav Slaja! reci mi da li je ovde suvišna crtica u imenu? --Radovan ⁂ 10:28, 24. decembar 2015. (CET)

Kimbrou, Ketlin, Rubens, Vanda Haj

Pogledaj Trg za one kosmonaute... — Obsuser✉ 23:38, 28. decembar 2015. (CET)

Blomkamp

Iskoristio si svoj limit. Pustio sam te da izraziš svoje nezadovoljstvo, verujući da ćeš prestati ako druga strana pokaže dobru volju, ali si izneverio moja očekivanja, nastavivši da teraš svoje.

Kada si ti u pitanju, ne znam šta je strašnije. Da li omalovažavanje drugih korisnika, ili ignorisanje njihovog postojanja.

Što se tiče omalovažavanja, iz komentara koje si uputio Obsuseru rekao bih da ga doživljavaš kao maloumnika:

Ti si se malo pogubio, ali nema veze. Mlad si, ima vremena za tebe.

Što se tiče ignorisanja, to najbolje ilustruje uklanjanje tuđih izmena i to bez ikakvog obrazloženja, posle razgovora u kojem je konstatovano da: 1) i dalje nemaš izvor za onaj IPA zapis 2) transkribuješ (najvećim?) delom na osnovu audio-video zapisa, drugim rečima na osnovu sopstvenog sluha 3) da sebe smatraš nepogreševim u tome.

Tebi se naravno čini da tu nema šta da se doda, da je pametnom dosta ono što si napisao. Međutim, tvoji suvišni komentari ulivaju sumnju i u ono malo argumenata što si naveo. Recimo ovaj gde sam i ja pomenut:

obaveštavam te ja da nastaviti da radim kao i do sada (dakle, maksimalno ću koristiti i Jutub i Vimio i sve ostale audio i video izvore), uinat i tebi i Nimčeviću, a ti, ako nisi zadovoljan mojim radom, možeš se žaliti na Trgu.

Bojim se da ćeš, ako ti i ovaj put progledam kroz prste, nastaviti po starom. Stoga te molim da imaš malo više strpljenja za druge zainteresovane korisnike koji imaju drugačije mišljenje od tebe, prvenstveno mislim na Obsusera. Možda i jeste malo napadan, ali daleko od toga da je ono što je napisao besmisleno. Osim toga, korisnik je pokazao dobru volju. Nije uklonio ono što si ti uneo, nego je samo uneo alternativni zapis koji je za razliku od tvog jednim delom baziran na rečniku izgovora.--Vladimir Nimčević (razgovor) 22:03, 29. decembar 2015. (CET)

Molio sam i ja tebe da mi više nikada ne pišeš uvredljive komentare, ali ti to radiš konstantno i nemilice. Možda ti to ne doživljavaš tako tragično, ali zamisli sebe u poziciji da ti ja redom odgovorim na ono što si mi napisao počevši od moje kandidature. Sigurno ti ne bi bilo svejedno/lepo.

Zašto misliš da Obsuser hoće da ti napakosti? Možda samo zna dobro izgovor engleskog jezika (kao što i sam kažeš) i hoće da to pokaže/primeni ovde. A možda si ga svojim IPA zapisom, koji nema potvrdu podstakao da ponudi svoj. Jer nigde na internetu, a ni u knjigama ne može se naći potvrda da se blom izgovaraˈblʌm. Može se naći potvrda da se blum izgovaraˈblʌm.

Mislim da estetski nije lepo da članak obiluje referencama koje se samo uzgred odnose na temu članka (čitaj ime i prezime). Mišljenja sam da transkripcija ne bi trebalo da predstavlja naročiti problem, pogotovo ne razlog za svađe i cepidlačenje, ali kad smo već kod toga, onda barem navedimo prave reference (rečnike izgovora) koje će svi poštovati. Audio video zapis nije referenca koju će svi poštovati. Oni koji imalo poznaju izgovor engleskog navešće svoje tumačenje.

Naravno, ti možeš da transkripciju i IPA zapis baziraš na njemu u nedostatku drugog (kao što si uostalom radio na drugim mestima, u okviru opisa izmene), ali pitanje je da li ga možeš navoditi u samom članku. Ne znam da li dobijaš upozorenje prilikom unosa Jutub klipova.

Svi mi koji uređujemo Vikipediju imamo slobodno/višak vremena, jer nas druge stvari teško ispunjavaju.--Vladimir Nimčević (razgovor) 12:19, 30. decembar 2015. (CET)

@Sly-ah: Hvala na ukazanoj grešci za Ingolo, uklonio sam.

Jutjub i Vimou

• Pravilno je Jutjub (amer. /ju tjuːb/ ili brit. /ju: tjuːb/) a ne Jutub. Da je Jutub (/tuːb/) pravilno, bilo bi pravilno i Jučub (/tʃuːb/) jer je u oba slučaja reč o srastanju od. izostavljanju glasa j (jod [yod] ga zovu, da ne bi bio džej [j]). Treba premestiti Jutub na Jutjub.
• Pravilno je Vimiou (/ˈvɪmioʊ/) a ne Vimio. Treba premestiti Vimio na Vimiou.

PS I možeš li mi reći šta znači ono nejasno iskazano pravilo da se u višesložnim imenima [ou] prenosi prema pismu, kako bi se izbeglo izobličavanje imena (npr. Fiona, Obama umesto „Fiouna, Oubama”)? Da li to vredi samo kada je ime „izobličeno” i koja je definicija fraze „izobličavanje imena”? Da li je Kimbrou izobličeno i zašto je izobličeno ako jeste? — Obsuser✉ 23:26, 29. decembar 2015. (CET)

---

1. Imam oboje na internetu (2010. Pravopis i 1998. Prćić), ali ne znam definiciju fraze „izobličavanje imena”... Da li je Kimbrou izobličeno? Fiouna i nije baš izobličeno, a Oubama jeste (moje mišljenje koje se ne može uzeti u obzir jer i dalje nemamo definiciju za „izobličavanje imena” pa ne znamo šta je izobličeno šta nije).
2. Jedini slučaj kada bi trebalo prenositi sa o umesto sa ou kako ja mislim (što Prćić nije naveo ovim rečima i što nećemo primenjivati, ili već primenjujemo...) je na početku reči koje počinju sa O’ jer u nekim slučajevima — kada američki izgovor koristi oʊ umesto ə za grafemu O’ (npr. O’Loughlin → IPA: brit. /əˈ.lɒx.lɪn/ i amer. /oʊˈ.lɒx.lɪn/ → srp. O’Lohlin) bilo bi neprihvatljivo Ou’Lohlin zbog ustaljenosti ogromnog broja oblika sa O’.
3. Za Jutjub smo rešili, a kako ću premeštati na Vimiou kada je to višesložna reč (mada nije, barem mislim da nije, „izobličena” zato što joj je na kraju dodato u)?
4. Prćić je pogrešno transkribovao dva imena koja su relevantna za ovu raspravu gde je i sam dodao u višesložnoj reči ou na kraju:

• Whatmough /votmou/ Votmou iako je IPA zapis /ʍʌt.maʊ/ ili /wʌt.maʊ/ ili /ʍɒt.maʊ/ ili /wɒt.maʊ/ ili /wɔt.maʊ/ (zavisno o izgovoru) što daje Vatmau i Votmau [sam je ovde u višesložnoj reči naveo ou na kraju ako je već mislio da je reč o oʊ što nije]
• McGeough /makgou/ Makgou — UP. McAdam iako je IPA zapis /məkgɪaʊ/ ili /məkgɪoʊ/ što daje Makgiau i Makgiou [sam je ovde u višesložnoj reči ponovo naveo ou na kraju] — Obsuser✉ 01:19, 30. decembar 2015. (CET)

---

1. U redu, priznajem da je više slučajeva kada se uh prenosi kao /ə/ (WBO/WBE, NBC Handbook of Pronunciation, Scholastic Dictionary, Dictcom, BBC Text [Phonetic] Respelling; 5 puta od kojih je jedan u kurzivu iz meni nepoznatog razloga i trebalo bi u obzir da se uzme da je naveden primer sa dotičnim glasom predstavljenim slovom koje je početno za reč: about) ili kao /ɨ/ (WBO/WBE, NBC Handbook of Pronunciation, Scholastic Dictionary, Dictcom; 4 puta od kojih je jedan u kurzivu iz meni nepoznatog razloga), ali postoje slučajevi i kada se može prenositi i kao /ʌ/ (WBO/WBE, Scholastic Dictionary, Dictcom; 3 puta od kojih nijedan nije u kurzivu i trebalo bi u obzir da se uzme da je naveden primer sa dotičnim glasom predstavljenim slovom koje je u sredini reči: cut i koje je isto kao i naše duh /na istoj poziciji, i dva suglasnika sa strana/), dok si ti izvukao samo jedan slučaj kada se UH prenosi kao /ʌ/ (NBC Handbook of Pronunciation), što opet ne znači da je /ʌ/ pogrešno. Dakle, možda i jeste pravilnije Vande Haj, ali i Vanda Haj je 100 % pravilno. Tvoje prvobitno Vande Hej nije, a objasni mi molim te kako znaš da na Nasinom sajtu baš koriste NBC? Ako zaista koriste, onda u redu za UH, mada ovo nije uopšte relevantno za naš primer i pominjati...
2. Za Robins bi bio amer. /ˈrɑb.ɪnz/, a britanski /ˈrɒb.ɪnz/ prema Vikirečniku na engleskom jeziku, a i prema phonemicchart.com (/'rɒbɪn/, /'rɒbɪnsən/; daju nekad po britanskom dijalektu /ovde/, nekad po američkom). Transkripcija u oba slučaja je Robins. Ovo ima i u Prćiću, sa još više primera sličnih ovome, pa ne znam što mene pitaš.
3. Za Rubins bi bio amer. /ɹʌb.ɪnz/, a britanski isto /ɹʌb.ɪnz/ ili /ɹɐb.ɪnz/ prema Vikirečniku na engleskom jeziku. Transkripcija u oba slučaja je Rabins. Međutim, ovo je ako gledamo IPA za rub što je /ɹʌb/. S druge strane, Prćić navodi „Rubin /rUbin/ Rubin” i „Rubinstein /rUbinstajn/ Rubinstajn — NE Rubinštajn”, pa sada šta učiniti ne znam... Imaš li ti neku ideju?
4. To da onaj zapis na Nasinom sajtu nije IPA zapis sam ja tebi — meni se čini — govorio pre nekoliko dana na Trgu (na mojoj stranici za razgovor dok je bilo; „Nasin sajt kaže RAW-burt KIM-bro. Dakle, dali su pronunciation respelling (ne znam kako se prevodi tačno, spelovanje izgovora možda; da li ti znaš?).”), kao i na stranici za razgovor za Blomkampa/Blamkampa (na mojoj stranici za razgovor dok je bilo; dosl. SPELOVANjE IZGOVORA REČI / engl. PRONUNCIATION RESPELLING (engl. Phonetic transcription ili Phonetic pronunciation, to jest fonetska transkripcija od. fonetski izgovor (u pisanoj formi, nije izgovor kao zvučni talas); jedna od dveju osnovnih vrsta lingvističkih transkripcija; Pronunciation respelling se koristi uglavnom u engleskoj literaturi i služi samo kao pomoćno sredstvo da olakša čitanje složene ili nepozante reči tako što je rastavi na izgovorljive i jednostavne skupove)).
5. To da li je NBC ili ne — ne znam, a i mrzi me da istražujem. To što kažeš za pitanje koje se postavlja je tačno.
6. Hvala za komplimente ako su komplimenti, a manipulisanje činjenicama i izvrtanje istih se može više pripisati tebi. Ono za Prćića i nejasno iskazano pravilo koje govori o nenaglašenom samoglasniku /ou/ u engleskom jeziku obrazložio sam na Pravopisnom trgu. Da li misliš da se bavim „manipulisanjem lošim poznavanjem...” (tvojim, tj. manipulisanjem lošeg tvog poznavanja...), ili da sam „lošim poznavanjem...” uspeo to da dokažem?
7. Kako god, ne znam zašto je sada uopšte Robins i Rubins relevantno, ali znam da je pravilno Robert Kimbrou, Ketlin Rubens, Mark Vanda Haj, kao i Mark Vande Haj. Dok se Prćić ili neko iz SANU ne oglasi, za reč Kimbro nisam pametan, kao ni za one Prćićeve upitne transkripcije koje sam naveo na Pravopisnom trgu, a verovatno ih ima još hrpa.
8. Nadam se da se ΝικόλαςΜπ. neće ljutiti jer lopta je spuštena, samo razgovaramo ja i Sly-ah, ne vređamo se niti išta. Ako ćemo već spuštati lopte, samo bi Sly-ah trebalo da spusti loptu jer je on mene u par navrata izvređao, ali nema veze; ja razgovaram kako se vidi iz priloženog, bez vređanja i kršenja iti jednog pravila. — Obsuser✉ 20:48, 30. decembar 2015. (CET)

---

Jel mogu da te zamolim da malo spustite loptu obojica, i da za sve diskusije ubuduće koristite pravopisni trg gde se može uključiti više urednika. I naravno Srećna Nova godina --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 16:10, 30. decembar 2015. (CET)

---

1. Eh, to što ja odgovaram opširnim odgovorom nije bitno jer kada se bavimo temom idemo do srži, i detaljno. Kako možeš da kažeš da ja to ne uzimam u obzir kada sam ti gore naveo detaljno koje su sve moguće transkripcije za uh i UH upravo sa tog sajta tj. Vikipedije na engleskom jeziku? Već sam ti gore naveo da se uh prema 5 izvora prenosi kao /ə/, prema 4 izvora i kao /ɨ/ te prema 3 izvora kao /ʌ/, što su upravo informacije sa sajta koji si mi preporučio, a koji sam ja prethodno — u više navrata — prvo preporučio tebi.
2. „Dakle, možda i jeste pravilnije Vande Haj, ali i Vanda Haj je 100 % pravilno.” — Ne znam da li si se uopšte udostojio da pročitaš sve moje prethodne komentare, ali već sam ti dao savet i upozorio te da više ne uzimaš kontekst iz rečenice koji tebi odgovara, već da moraš uzeti sve kontekste tj. onaj koji odgovara onome što je neko zaista želio da kaže, a ne onome što ti misliš da je neko želio da kaže. Možda sam malo nejasno formulisao to, ali značenje je sledeće: možda i jeste pravilnije Vande Haj (pošto pet izvora navodi /ə/), ali je i Vanda Haj 100 % pravilno zato što postoje tri izvora koja nenaglašeno uh o čemu sve vreme pričamo prenose kao /ʌ/ pored /ə/. Ovo „100 % pravilno” si ti shvatio kao neku „skalu pravilnosti” od 0 do 100, pa me pitaš kako nešto može biti pravilnije od 100 % pravilnog. Ali ne, „100 % pravilno” je imalo kontekst tj. značenje da je nešto „zasigurno ispravno/pravilno” do kojeg ti nisi uspeo da dopreš, a moja je greška što nisam upotrebio upravo „zasigurno pravilno” i dodao još na to „...pored prvog navedenog primera”.
3. „opet si ti 100% siguran u svoje tvrdnje” — To nije moja tvrdnja već transkripcija nenaglašenog uh sa Engleske Vikipedije čime se dobija duh odnosno /dʌ/ odnosno -da. Nije to moja tvrdnja, Sly-ah, već pravilo transkripcije.
4. „kako nešto može da bude pravilnije od nečega što je 100%ispravno?” — Već odgovoreno iznad, obrati pažnju na Context (language use) i posveti malo vremena boljem razmevanju, a ne da izvodiš zaključke u koje si ti 100 % siguran.
5. „Dalje, po običaju lažeš i izvrćeš činjenice: NIKAD i NIGDE nisam napisao da... (...) ...u ovom nadgornjavanju kog si sam izazvao” — Prvo da ti kažem nešto što se nadovezuje na ovo gore: trebaš biti pažljiviji malo sa jezikom koji koristiš i ne dodavati suvišne stvari („po običaju lažeš”). Dalje, duboko se izvinjavam za „Tvoje prvobitno Vande Hej nije...” jer mi je od obima rasprave sećanje počelo da slabi. Nisi napisao nikad Vande Hej i još jednom izvinjavam se za ovo jer mi zaista nije bila namera. Ovo sa patološkim lažovom molio bih da povučeš jer nemaš pravo da me vređaš na taj način, na mojoj stranici za razgovor...
6. „Nije bitno da li je u pitanju NBC zapis ili neki drugi” — Hahahah, kako nije bitno kada si sam rekao da misliš da Nasin sajt koristi ovaj zapis prema kome smo vršili transkipciju?
7. „činjenica je da se u njemu (a i u nekim drugim) koristi UH kao oznaka za naglašeni glas (i to se prenosi kao /ʌ/), a "uh" (ponekad i u kurzivu, da ti objasnim "tebi neobjašnjive razloge")” — Ovo prvo vidim i sam na stranici koju si mi dao i koju sam ja tebi pre ovoga dao (za UH i /ʌ/), kao i ovo za uh. Jesi mi vala i objasnio: čuj „ponekad i u kurzivu”...
8. „se koristi kao nenaglašeni glas i prenosi se kao "šva" /ə/” — Ovo što si napisao prvo da se „uh prenosi kao nenaglašeni glas” je tačno, ali da se „prenosi kao "šva" /ə/” nije u potpunosti tačno. Zašto nije tačno? Nije tačno zato što ako — na primer u matematici — pronađeš da je broj čija je apsolutna vrednost 2 u stvari broj 2 — nisi uradio ništa, odnosno delimično si naveo rešenje. To što si ti napisao je delimično izvlačenje onoga što tebi odgovara, jer broj čija je apsolutna vrednost 2 je skup {2, −2}, a ne skup {2}. Dakle, u našem slučaju, uh se prenosi kao nenaglašeni glas u IPA1 tj. osnovni standardni IPA zapis — pazi sad — kao {/ʊ/, /ʌ/, /ə/, /ɨ/}, a ne kao {/ə/} tj. šva!!!
9. „što se lepo vidi iz tabele na koju sam te uputio i koju ti nisi ni pogledao, verovatno zato što se ne uklapa u tvoj sistem” — KAKO IMAŠ OBRAZA DA LAŽEŠ (DA SE PRAVIŠ SULUD) I KAŽEŠ DA NISAM NI POGLEDAO TABELU i da se ona verovatno ne uklapa u moj sistem? Kako sam onda bio u mogućnosti da ti gore navedem kada se uh prenosi kao /ə/, kada kao /ɨ/, kada kao /ʌ/? Je li?
10. „Pretpostavljam da znaš da se kod uprošćene transkripcije (ne IPA) naglašeni slog piše velikim slovima (pa imamo MARK VANduh HI), gde su VAN- i HI naglašeni, a -duh je nenaglašeno.” — Da, naravno da znam...
11. „Drugim rečima, budući da nenaglašeno "uh" u IPA prenosi kao /ə/” — Ovo nije tačno, objasnio sam ti gore na primeru za apsolutnu vrednost zašto nije tačno!
12. „IPA znak /ə/ se pri transkripciji na srpski (po Pravopisu) prenosi prema originalnom slovu, ostaje samo jedno rešenje: vandE” — Ni ovo nije tačno, ovo drugo, da ostaje samo jedno rešenje: vandE. Ostaju rešenja {Vandu^!, Vanda, Vande, Vandi^!}, s tim da ova rešenja sa ^! nisu generisana ni po kakvim pravilima jer pravila kako se /ʊ/ od. /ɨ/ transkribuje u srpski jezik u slučaju kada je predstavljeno sa u tj. uh koliko znam nema, jer /ʊ/ prema našim stručnjacima može da bude predstavljeno samo sa oo ili u od. sa /u/. Ako grešim ispravi me i daj mi rečnik koji navodi kako se /ʊ/ prenosi u srpski kada je predstavljeno sa slovima uh u reči?!
13. „Eto, pokušao sam ti objasniti razliku između naglašenih i nenaglašenih slogova i naglašenih i nenaglašenih vokala, a ti vidi da li sam bio u pravu ili ne.” — Kao što se vidi iz priloženog iznad, nisi bio u pravu (nije da nisi bio u pravu za 100 % sadržaja koji si napisao (sada mislim na udeo u pravom značenju), ali za ono najbitnije nisi). Ja razliku između naglašenih i nenaglašenih slogova i vokala znam veoma dobro.
14. „Činjenica je da postoji pomak: Prvo si tvrdio da nikako ne može Ketlin...” — Pre će izgleda biti da sve ono za što ti mene optužuješ, odaje upravo ono kakav si ti, možda patološki lažov. U jeku rasprave o Vanda Haju, ti ubacuješ komentar kako sam ja tvrdio da je „da nikako ne može Ketlin”, što je gnusna laž. Ja sam na Trgu napisao samo „/ˌkæθliːn ˌhælisiː ˈrubinz/ ili /ˌkæθliːn ˌhælisiː ˈrubɪnz/ — Katlin Halisi Rubins; Katlin;^[a]” sa napomenom iz Prćića/Pravopisa, ne znajući da je Ketlin ukorenjeno, što sam priznao i što smo prepravili i složili se oko toga. To je pozitivan ishod rasprave: slaganje obeju strana. Opet lažeš i izvrćeš upravo ti stvari: „bože moj, nisi znao, no, to nema veze, jer si ti bio 100% siguran”. Dalje, opet izvrćeš: ja jesam tvrdio da Vande nije pravilno na Trgu („čime ni tvoja (/ˈvæn.dəˌhaɪ/) ni moja (/mɑɹk? vanə ˌhɛi/) transkripcija u IPA nisu tačne”), ali „milostivo” se ne slažem nego si mi ti SAMO PONUDIO DOKAZ DA NISAM BIO U PRAVU, JA SAM TO PRIZNAO I REKAO ČAK DA JE „MOŽDA” VANDE PRAVILNIJE, „možda” jer kako si ti siguran da je Vande pravilnije od Vanda? Nemaš opet argumente jer stranica navodi da se nenaglašeno uh MOŽE prenositi u IPA i kao /ʌ/.
15. „... jer je tvoj oblik "100% tačan"” — Opet si pogrešno razumeo kontekst, isti slučaj; objašnjenje dato već dvaput samo u ovom komentaru.
16. „Što se tiče prezimena Rubins, tražio sam... (...) ...nema razloga da se i transkripciju drugog sloga razlikuju.” — Eh ovo ja zovem faličnom dedukcijom! Pod broj jedan, na početku sam ja lično napisao na Pravopisnom trgu: „/ˌkæθliːn ˌhælisiː ˈrubinz/ ili /ˌkæθliːn ˌhælisiː ˈrubɪnz/ — Katlin Halisi Rubins; Katlin;^[a] Rubins kao kod Hopkins, Kolins, Dženkins, Parkins, Robins, Rolins, Topkins, Votkins”. Zašto sam ovo napisao? Zato što sam: 1. bio u nemogućnosti da pronađem jasno napisan IPA zapis, da ga prepišem, referenciram i gotovo; 2. posle toga, kao drugi korak, radio istu grešku koju si ti sada napravio i sam je prethodno (koja ironija) pobio: rastavljao prezime na slogove i tražio IPA za svaki, samo što ja tada nisam uopšte znao za Nasin sajt tako da je jedino ovo preostalo u tom slučaju. Tako sam dobio Rubins. Međutim pošto si mi dao sajt Nase (koji je opovrgnuo i tebe i mene, kao i ovaj sa tabelom; imaš sposobnost pronalaska referenci, što je dobro) na kojem piše ROO-bens, onda tražimo IPA zapis za naglašeno ROO i za nenaglašeno bens, što je /ˈru:.benz/. Nadam se da se slažeš da transkripcija za ROO-bens u IPA zapis nije nikako niti može ikada biti /ˈruː.bɪnz/, što si ti prvobitno napisao (/ˈruː.bɪnz/). Zaključivanje ti je „ilegalno” odnosno neispravno jer ne mora uvek da znači da ako je slog isti, da mu je i IPA zapis isti, kao što vidimo iz priloženog, jer žena — Katarina Robinzon (šalim se ) — Ketlin Rubens izgovara tako prema Nasinom sajtu, iako je inače za ostale primere -ins (Hopkins, Kolins, Dženkins).
17. „E sad, da li su oni na Nasi om sajtu pogrešili, ili im je to način da nenaglašeno /ɪ/ predstavljaju slovom "e", - ne bih umeo da objasniš.” — Kakva ti je ovo bolan rečenica? Totalno nepravilna gramatički, ali nema veze... Naime, ne predstavljaju oni tako nenaglašeno /ɪ/ slovom e (njihov fonetski zapis tj. spelovanje je ROO-bens) već oni tako nenaglašeno slovo i iz reči predstavljaju sa slovom e, tačnije prezime Rubins predstavljaju sa ROO i sa bens, čime NE TRANSKRIBUJU IPA ZAPIS (što si ti napisao indirektno: „predstavljaju oni tako nenaglašeno /ɪ/ slovom e”) već transkripbuju REČ TJ. — TAČNIJE — IZGOVOR REČI fonetskom transkripcijom tj. pronunciation spelling-om.
18. Da preslušavam mogu, ali da na taj način stvaram zapis preko koga ću stvoriti transkripciju i to ubaciti u članak plus na to sve staviti kao referencu sam audio koji sam preslušavao — ne mogu i ne želim. Za Amandu i Blejka me baš ne interesuje jer nije to „zabranjena rabota” već samo nepouzdan i nerelevantan izvor na kome ne piše ništa. Ako dođe neko ko nije IPA pismen i pročita prve dve reči članka (ime i prezime osobe) te posle toga ugleda IPA zapis referenciran audio-zapisom — to mu baš neće značiti mnogo, možda mu neće značiti ništa jer on može samo da čuje kako neko izgovara i prema svom ličnom sluhu oceni tvoju/naše transkripcije da li su približno tačne (na primer, da si napisao Džohn kojim slučajem, neko će čuti da nema h i odmah se zapitati o čemu je reč), a to da li su zaista tačne ostaje nepotvrđeno sve dok ti ne napraviš svoj veb-sajt koji će postati ugledan po pitanju transkripcija i na kom će se nalaziti IPA zapisi, a ne audio-zapisi. Evo ti poslovni predlog ako si već dobar u transkripcijama...
19. Ja se ne hvalim (ako si ti to tako shvatio, nemoj, jer nije tako), a ako kada napišem nešto što samo tebe vređa lično („...Sly-ah složi jer je ostao bez argumenata...” nije uvreda niti išta pogrdno, već moje mišljenje na koje imam pravo) za to ću se i izviniti posle. Ako imaš argumente, iznesi ih već jednom. Za Nasin sajt i ovo sa NBC-om dobro ti je išlo jer smo otkrili novi problem zajedno, a Prćić je pobijen automatski u oko 5 stavki što se tiče njegovog besmislenog komentara tj. napomene u vezi višesložnih reči, tako da Kimbrou kao i Vimiou ostaju u opticaju jer je i on sam naveo tri višesložne reči sa -ou na kraju i zato što... Piše na Trgu šta.
20. Kako ti možeš da tvrdiš da ja ne poznajem osnove transkripcije u srpski nakon ovog svega? Osnove i mnogo više od osnova poznajem, ali robot nisam; ako ti možda sebe smatraš robotom, svaka čast, samo je tu jedan problem — nikada nećeš postati 100 % robot (sada jeste značenje bukvalno), jer si čovek i dalje.
21. Ako želiš, pobrinuću se nekako da snimim ovo sve što sam napisao u formi audio-zapisa, da akcentujem sve reči, da navedem IPA za svaku (za svaku srpsku) reč ili da se latim kista i da počnem već jednom crtati. Mislim da sam bio 400 % (ovo je figurativno) fer jer ti svaku rečenicu koju si napisao obrazložim detaljno, gramatički pravilno, i pružajući dokaze za sve što napišem. To što je to tekst od 20 ili 500 ili 500.000 redova me ne interesuje. Ako ti možeš da rešiš problem ovih razmera jednom rečenicom u dva reda — izvoli. Pokazao sam ti samo da transkripcija nije nimalo naivan posao te svakoj reči treba posvetiti maksimalnu pažnju da bi se transkribovala ispravno. I još ti sve numerišem da nije jedan ogromni pasus...
22. Zaključak koji proizilazi iz ovog svega (više se ne sećam ni tvojih ni svojih komentara u celosti koliko ima dugih) je da je pravilno i Blamkamp, i Blomkamp, i Kimbro, i Kimbrou (dok Prćić ne definiše pravilo), i Rubins, i Rubens (u našem slučaju samo Rubens prema Nasinom sajtu), i Vanda, i Vande. Tehnički, ti si u stvari samo pogrešio Rubins u potpunosti jer nisi znao za Nasin sajt tada (najverovatnije, možda, ne znam), ali smo usput otkrili još načina za transkripciju, Prćićeve besmislice, kao i dodatne transkripcije za uh.
23. Eto, rasprava bi konačno trebala da se zatvori jer ostalo je do tebe (da li ćeš koristiti Jutjub audio-zapise i video-zapise kao izvor za tekstualni zapis) i do Prćića/SANU (da prestanu govoriti „bolje je”, već da se prihvate posla i da nađu šta je tačno, šta je pogrešno i završena priča), a ne do mene. Ja priznajem zaletanje sa Katlin, kao i sa Vane Hej i Kimbrau koje je pogrešno, ali pogrešno samo zato što nisam imao relevantan izvor. Sa onim izvorima koje sam naveo mogao sam komotno da stavim ovo u članak, a ne da referenciram audio-zapisom i da ispadne na kraju da sam lično ja pogrešio, a ne da je uzrok bio nedostatak informacija kao što je slučaj sa mojim greškama. Katlin nije greška u transkripciji IPA-e, već nemanje informacije o ustaljenom Ketlin, a poznavanje svih ustaljenih oblika je nemoguće osim ako svi nisu definisani u Pravopisu ili transkripcionom priručniku, što sa Vane Hej nije bio slučaj, već sam ja išao na poreklo imena što je — dalje — u redu s obzirom na pomenuti nedostatak informacija.
24. Srećna nova 2016. godina i želim da napraviš gomilu tačnih transkripcija referenciranim Jutjubovim audio-zapisima i video-zapisima (nije ironično nimalo, jer ne sumnjam da si IPA poprilično-pismen),^{žao mi je, ali moram da dodam poprilično} kako u godini koja dolazi — tako i kasnije. Srećno i bez tenzija i „govora od mržnju” ni sa jedne strane!  — Obsuser✉ 23:30, 31. decembar 2015. (CET)

---

1. Pronunciation respelling for English#Traditional respelling systems
2. /ˈvæn.dʌ/ (za reč Vande, prezime amer. astronauta)
3. Lažeš. Nisam Vimio zamenio sa Vimiou, a onda revertovao izmenu odnosno vratio na Vimio, već sam sredio članak i posle oblika Vimio (da se ne bih pravio pametniji od Prćića i menjao sam ovaj oblik) opravdano dodao drugi — Vimiou — za koji mislim da je trenutno, prema pravilima transkripcije na srpski jezik, takođe pravilan (i možda, možda ne jedini pravilan). Posle toga si se ti napravio pametan pa uklonio Vimiou, a ja sam samo dodao još jednu referencu vezanu za tvoj komentar na stranici za razgovor — kako su reči video i vimeo međusobno povezane. Vimio nikad nisam zamenio sa Vimiou, niti sam revertovao na Vimio uopšte. Mislim da je na kraju Vimiou jedini pravilan oblik jer da izostavljanjem u — ugrozili bismo doslednost prenosa po fonetskoj liniji (po sluhu), a primenivali bismo izmišljeno pravilo o „izobličavanju reči” (teže je izgovoriti, na primer, Ndžamena, nego Vimiou ovako laički rečeno što se naravno ne uzima u obzir u ovoj raspravi jer je to samo onako pomenuto). Evo za tebe jedno pitanje: Zašto smo višesložnu reč Oakland transkribovali kao Oukland, a ne kao Okland? IPA zapis je /oʊk.lænd/. Nije li Oukland „izobličeno” na istom nivou kao i Vimiou? Znam za stotine drugih primera gde reč posle transkripcionog filtera na srpski ne liči uopšte na original, a Vimiou je pravilnije iz razloga što mi ti takođe nećeš moći dati akcenat za reč vimio?! Hajde molim te akcentuj mi vimio prema pravilima...
4. Ne želim da priznam da bi Vande Haj trebalo da bude primaran oblik zato što nemam čvrst dokaz (to što jedan ili dva rečnika više navode jedan ili dva primera više nije čvrst dokaz već bi bila veoma veoma rizična analogija i zaključivanje) da bi trebalo baš da bude primaran oblik. Zato sam napisao možda, a da insistiram na Vanda apsolutno nije tačno već sam samo napisao da je i to zasigurno pravilan oblik.
5. Ti počinješ izgleda sve slabije pratiti ovu našu podugačku raspravu jer prvo pitanje (pod prvim buletom) ti je u kontradikciji sa četvrtim i petim pitanjem (pod četvrtim i petim buletom) zato što si ga četvrtim, a naročito petim buletom sam odgovorio i anulirao. Sajt tj. tri veoma cenjena rečnika (WBO, SD i Dictcom) za prenos uh (podrazumeva se da je nenaglašeno jer je malim slovima) navode /ʌ/, pored onih pet takođe veoma cenjenih koji navode /ə/.
6. Lažeš i izvrćeš po drugi put u jednom komentaru. UH samo NBC prenosi kao /ʌ/ i više se UH nigde ne pojavljuje. Ovo što si napisao: „...a uh (nenaglašeno) kao /ə/, /ɨ/.” je gnusna laž jer WBO, SD i Dictcom prenose uh (podrazumeva se da je nenaglašeno jer je malim slovima) kao /ʌ/.
7. „IPA znaci /ə/, /ɨ/ se po Pravopisu... (...) ...iz tabele koju sam ti poslao.” — Ovo samo blebećeš gluposti i ono što smo apsolvirali davno jer si ostao bez argumenata. „nikako ne može VandA Haj” nije tačno jer smo i to apsolvirali da može. Objasni mi kako si „analizom znakova sa Nasinog sajta” zaključio da je reč o NBC sistemu spelovanja!? Ovo dalje ponovo blebećeš i tabelu sam ja poslao prvi tebi dok se razgovor nekad davno (24. dec 2015. u 5:51) vodio na mojoj stranici za razgovor, a sada je na stranici za razgovor Nila Blomkampa; tu je pisalo: „Pročitaj i Pronunciation respelling, Pronunciation respelling for English (fonemski sistem i nefonemski)...”
8. Izvrćeš i dalje... Vanda Haj ima prednost nad Vandu Haj i Vandi Haj, ali ne i nad Vande Haj koje je možda pravilnije. Obrazloženje ti je u mom prethodnom komentaru koji nisi možda pročitao s pažnjom ili zanemaruješ neke delove koji ti ne odgovaraju: „...s tim da ova rešenja sa ^! nisu generisana ni po kakvim pravilima jer pravila kako se /ʊ/ od. /ɨ/ transkribuje u srpski jezik u slučaju kada je predstavljeno sa u tj. uh koliko znam nema, jer /ʊ/ prema našim stručnjacima može da bude predstavljeno samo sa oo ili u od. sa /u/. Ako grešim ispravi me i daj mi rečnik koji navodi kako se /ʊ/ prenosi u srpski kada je predstavljeno sa slovima uh u reči?!”
9. „Dalje, ako respelujemo sa nekog... (...) ...a za drugi NBC (ili obratno, nije važno).” — Blebetanje i na kraju gnusna laž. Ukratko obrazloženje za relevantne stvari tj. ovo tvoje izmišljanje na kraju: Za prvi deo reči ne koristimo nikakav sistem od ponuđenih osim stare dobre IPA transkripcije za naglašeno VAN iz VAN-duh. Pošto je naglašeno, to je isto kao i sama reč u engleskom jeziku — van (kombi i šta već sve nije) za koju se daje jedinstven izgovor u svim slučajevima: /væn/, što je kod nas van prema slovu. Da nemaš sad možda zamerku za van, da nije von ili ven?
10. „ili obratno, nije važno” — Jeste važno, kako nije važno, i to je važno zato što uopšte ne može da bude obratno jer bismo morali koristiti jedan sistem (ili IPA, ili NBC, ili itd.), a ne praviti bućkuriš. Evo upravo si me naveo na mogući odgovor zašto bismo prednost trebali davati obliku Vanda u odnosu na Vande: imamo VAN-duh, imamo IPA i za van i za duh, ali ne... Ne može jer je za duh dat IPA kao za samostalnu (dakle naglašenu) reč, a mi ovde imamo nenaglašenu, tako da Vanda i Vande ostaju sad-zasad ravnopravni (Vande možda bolje nego Vanda).
11. Joj, Sly-ah, znaš stvarno nekad da se praviš lud. Gde sam napisao da Vandu nije pravilno odnosno da ne bi trebalo da ima prednost nad Vanda ili Vande? Napisao sam već dva puta zašto je Vandu i Vandi neprihvatljivo (generisano veštački, bez pravila određenih u Pravopisu), a da ponavljam i treći put u celosti ne želim. I vidi sad ironije u tome što ti koristiš reference da dokažeš da si samo ti u pravu: Gore se pozivaš na to da se pet puta navodi /ə/, a tri puta /ʌ/, a ovde se pozivaš na samo jedan put navedeno /ʊ/ i još govoriš da bi ono možda moglo da ima prednost nad Vanda ili Vande?!
12. Ovo poslednje ti je objašnjeno u razgovoru iznad. I ne znam samo šta ćeš sad da izmisliš, umirem od želje i jedva čekam tvoj /rɪˈplaɪ/...
13. I ne znam da li me možda praviš budalom i zamajavaš jer imam dobru nameru; sumnjivo mi je to da neko ko se toliko dugo bavi transkripcijom pravi ovakve greške i piše katkada neke gluposti i kontradiktorne stvari. Ali ja ću se truditi da razgovor održim „zdravim” dokle mogu, i da se ne izgubim od sil(n)e rasprave. Odgovori mi naročito ovo za Oukland i akcenat za vimio, da čujem... I ne znam šta ti je cilj, ali nadam se da nisi spao na to da me navedeš na druge transkripcije i da polagano potisnemo ove stare, a počnemo pričati o Ouklandu i Vimiouu. — Obsuser✉ 04:10, 1. januar 2016. (CET)

---

Još ne odustaješ, hah... Evo odgovora...

1. Ne znam po kojem respeling sistemu su ispisana imena kosmonauta na Nasinom sajtu.
2. Ti si zaključio da je to NBC sistem, a ja, koliko vidiš, sumnjam u to, pa bi voleo da čuješ moje (argumentovano) mišljenje koji je sistem u pitanju. Evo odgovori:

• Da ti si zaključio, a ja sam u više navrata tražio tvoje (argumentovano) mišljenje kako si to zaključio. Zašto? Zato što ja nisam nikada tvrdio koji je tip respeling sistema u pitanju već samo sam tvrdio da je reč o respeling sistemu. Moje mišljenje (argumentovano) ne možeš da dobiješ iz razloga ni ja ne znam koji je respeling sistem u pitanju.
• Pošto (sad-zasad) nemamo ni ja ni ti argumentovano mišljenje koji je respeling sistem u pitanju, ostaju Vanda Haj i Vande Haj kao ravnopravni oblici.

3. Naravno možemo da analiziramo onda slovo po slovo, samo za tim nema više potrebe jer je sve izanalizirano koliko je to moguće sa informacijama kojim raspolažemo. Ako dođeš do novih informacija (na primer, da je reč o NBC-u) iznesi ih. Ako je u pitanju NBC i ti pružiš argument, Vanda Haj otpada automatski i problem je rešen.
4. Lažeš po ko zna koji put. Naveo sam ti primer koji je i više nego dovoljan gore pod brojem dva: „/ˈvæn.dʌ/ (za reč Vande, prezime amer. astronauta)”, a drugi mi i ne treba i ako postoji (mada, ovo je veoma redak slučaj pa je teško naći i u slučaju da ipak postoji). Možeš li ti meni naći još jedan takav primer?
5. U redu. Biće rešeno ovo na Trgu...

A sad, pitanja na koja ti nisi meni odgovorio:

1. I možeš li mi reći šta znači ono nejasno iskazano pravilo da se u višesložnim imenima [ou] prenosi prema pismu, kako bi se izbeglo izobličavanje imena (npr. Fiona, Obama umesto „Fiouna, Oubama”)? Da li to vredi samo kada je ime „izobličeno” i koja je definicija fraze „izobličavanje imena”? Da li je Kimbrou izobličeno i zašto je izobličeno ako jeste?
2. ... 5 puta od kojih je jedan u kurzivu iz meni nepoznatog razloga... Jesi mi vala i objasnio: čuj „ponekad i u kurzivu”... Koji je razlog?
3. Objasni mi molim te kako znaš da na Nasinom sajtu baš koriste NBC?
4. Prćić navodi „Rubin /rUbin/ Rubin” i „Rubinstein /rUbinstajn/ Rubinstajn — NE Rubinštajn”, pa sada šta učiniti ne znam... Imaš li ti neku ideju?
5. Da li misliš da se bavim „manipulisanjem lošim poznavanjem...” (tvojim, tj. manipulisanjem lošeg tvog poznavanja...), ili da sam „lošim poznavanjem...” uspeo to da dokažem?
6. Kako možeš da kažeš da ja to ne uzimam u obzir kada sam ti gore naveo detaljno koje su sve moguće transkripcije za uh i UH upravo sa tog sajta tj. Vikipedije na engleskom jeziku?
7. „Nije bitno da li je u pitanju NBC zapis ili neki drugi” — Hahahah, kako nije bitno kada si sam rekao da misliš da Nasin sajt koristi ovaj zapis prema kome smo vršili transkipciju?
8. KAKO IMAŠ OBRAZA DA LAŽEŠ (DA SE PRAVIŠ SULUD) I KAŽEŠ DA NISAM NI POGLEDAO TABELU i da se ona verovatno ne uklapa u moj sistem? Kako sam onda bio u mogućnosti da ti gore navedem kada se uh prenosi kao /ə/, kada kao /ɨ/, kada kao /ʌ/? Je li?
9. Kako ti možeš da tvrdiš da ja ne poznajem osnove transkripcije u srpski nakon ovog svega?
10. Zašto smo višesložnu reč Oakland transkribovali kao Oukland, a ne kao Okland? IPA zapis je /oʊk.lænd/. Nije li Oukland „izobličeno” na istom nivou kao i Vimiou? Odgovori mi naročito ovo za Oukland i akcenat za vimio, da čujem...
11. Vimiou je pravilnije iz razloga što mi ti takođe nećeš moći dati akcenat za reč vimio?! Hajde molim te akcentuj mi vimio prema pravilima...
12. Kako si „analizom znakova sa Nasinog sajta” zaključio da je reč o NBC sistemu spelovanja!?
13. Gde sam napisao da Vandu nije pravilno odnosno da ne bi trebalo da ima prednost nad Vanda ili Vande?

Pošto vidim da ti ne znaš pod broj jedan ni razgovarati kako treba (zanemaruješ delove onoga što ja pišem, a osvrćeš se samo na ono što tebi odgovara; kada ti postavim pitanje kao da se ništa nije desilo...), razmišljam da li je vredelo pričati s tobom uopšte... Evo ti gore petnaestak pitanja (ima ih još pored ovih na koja nisi odgovorio, ali me mrzi da tražim), pa — eto — odgovori, po mogućnosti po brojevima da znamo na čemu smo (samo što to ne ide tebi u korist jer nisi tako naučio, već si naučio pasusno odgovarati i zbrljati svašta unutra; mada, ja to opet rastavim uvek na brojeve da smo načisto)... — Obsuser✉ 20:30, 5. januar 2016. (CET)

Korisnik:Milicevic01/ITnaselja

Ako si raspoložen valjalo bi transkribovati naselja u gornjem spisku, ne mora sve odjednom, sva imaju dosta interwiki veza odnosno prioritetna su, ja ću transkripcije primeniti botom, računam da je lakše sve transkribovati na jednom mestu --Milićević (razgovor) 18:53, 2. januar 2016. (CET)

Idi na istoriju stranice klikini na datum pored svog korisničkog imena pa uredi pa sačuvaj, mada ja se nadam da je Bokica ispravio greške --Milićević (razgovor) 19:32, 3. januar 2016. (CET)

Nemoj koristiti | kad transkribuješ, bot brlja --Milićević (razgovor) 22:30, 14. januar 2016. (CET)

Prioritetnih još 1600, ostalih oko 50000 --Milićević (razgovor) 13:14, 21. januar 2016. (CET)

Biće za pola sata, uveri se sam [8], tipografske greške sam ispravio ja, a evo ti i kategorije [9] pa motaj dok ne dođeš do ćiriličnog S --Milićević (razgovor) 13:46, 21. januar 2016. (CET)

A evo i stare izmene [10], i nemoraš ovakve izmene pravti [11] to ću ja botom odraditi --Milićević (razgovor) 14:01, 21. januar 2016. (CET)

Kategorije klubova NBA

Primetio sam da menjaš imena kategorija košarkaških klubova i dodaješ mala slova [12]. Nije problem menjati u tekstu, ali kad se promene kategorije automatski ih izbacuješ iz postojećih kategorija i ostaju crveni linkovi, tj. nepostojeće kategorije. Ne znam zašto to oko kategorija nije rešeno ranije, nisam se bavio problemom, ali samo bih zamolio da dok se to ne reši, ne menjaš imena kategorija malim slovima, da bi korisnici mogli da vide sve članke koje imamo na projektu.--Soundwaweserb (razgovor) 14:08, 3. januar 2016. (CET)

Može i to da se sredi, ali je veliki posao za jednog urednika, morao bi neko danima da pravi nove kategorije (sa malim slovom) i da prebacuje sve stranice iz tih kategorija sa velikim slovom. Trenutno sam zauzet sa biografijama košarkaša (najviše me interesuje taj deo), pa ne mogu sve da stignem. Nisam znao za bilo kakav dogovor, nema problema, ali neka budu za sada u onim kategorijama, pa kad budem mogao videću da sredim u neko dogledno vreme, ili ću videti sa korisnikom FriedrickMILBarbarossa da on uradi. Treba da bude jednoobrazno, ako ostane šareno ne izgleda lepo.--Soundwaweserb (razgovor) 17:22, 3. januar 2016. (CET)

Na stranici Vikipedija:Sjajni članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak Vojničev rukopis da isti postane jedan od sjajnih članaka. Glasanje traje u periodu 7. 1. 2016. — 14. 1. 2016. --Obsuser (razgovor) 20:17, 7. januar 2016. (CET)

Pfenig/fening

Pogledaj plx raspravu na szr. Republika Srpska ili na pravopisnom trgu..Pozz --ANTI_PRO92 (razgovor) 00:54, 10. januar 2016. (CET)

Jedno majušno pitanjce. Kako je pravilno pisati skraćenicu za godinu u slučaju kada skraćenica god dođe ispred zagrade: da li kao (59 god.) ili ko (59 god)? dakle sa tačkom iza skraćenice, a ispred zagrade ili bez nje? --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 00:44, 15. januar 2016. (CET)

Pogledaj Pravopisni trg kad mogneš... — Obsuser✉ 21:48, 15. januar 2016. (CET)

Hvala. Zašto je baš „besramna”? Pitanje još nije rešeno i ne znamo kako pisati uvod članaka... Moj opširan tekst nije ništa gori ili bolji od ovog. Čak me „uzdrmao” ovaj tekst iako sam uživao čitajući (u potpisu je didaktičar Milan Bakovljev), i to zato što sam video da neko piše na tom nivou o pravopisu i zato što sam momentalno osećao potrebu (koja se ne može potisnuti) da napišem nešto čime ću izanalizirati ono što je tamo rečeno i dati tome barem neku najmanju vrednost da ne bi otišlo u zaborav tj. da se dilema reši ili pokuša da reši.

I pogledaj gore i za poljski fenig, hahh... Barem se tu slažemo da je pfenig. — Obsuser✉ 22:56, 15. januar 2016. (CET)

Desperantes

Cui devovit hoc? Zar kolege korisnike nazivamo paćenicima? Uzgred, vidim da ti se komunikacija sa Obsuserom nije popravila. I dalje ga spuštaš, iako on pokazuje znake dobre volje.--Vladimir Nimčević (razgovor) 00:32, 17. januar 2016. (CET)

Koji ste vi paćenici.

Ne znam šta si pomislio, ali moji navodi su sasvim tačni. Reci ako nije tako. Dati nekome do znanja da je dosadan nije toliko strašno, naravno ako se koriste prave reči, a nazvati ljude paćenicima nije kulturno. Zbog čega su oni to zaslužili? Jesu li te uvredili nečim?--Vladimir Nimčević (razgovor) 00:47, 17. januar 2016. (CET)

Jel ovo valjana transkripcija Vilnev, Aoste? I jedna nedoumica NikolaB je reč Maida transkribovao kao Majda a ti Maida pa ko je u pravu? --Milićević (razgovor) 19:38, 18. januar 2016. (CET)

Ok, hoćeš li po istom pricipu da transkribuješ i italijansko-nemačka naselja (Proves, Naz-Šaves, Rio di Pusteria/Mühlbach)? Da znam koje nazive da stavljam na spisak. Postavio sam i pitanje na pravopisnom trgu [13] --Milićević (razgovor) 23:39, 18. januar 2016. (CET)

Trenutno ima i previše problema lične prirode tako da ne znam ni šta ću sa sobom. Nisam pratio ko je vređao Dražetu? --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 17:08, 19. januar 2016. (CET)

Seminarski radovi (2. put)

Sly-ah, jasno je da su mašinski prevodi nedopustivi. Studenti su više puta dobili informaciju da takav članak nije prihvatljiv. Dakle, kod tako brutalnih mašinskih prevoda podržavam brisanje. I ja im stavljam šablon za brzo brisanje kada članak nema nikakvog smisla. Pozdrav, --Milica (razgovor) 15:34, 20. januar 2016. (CET)

Alas

Refenenca > [14] Zmija bgd 09:44, 22. januar 2016. (CET)

Treba li ovde veliko d [15]? --Milićević (razgovor) 19:12, 22. januar 2016. (CET)

Koristite apostrof ’. — Obsuser✉ 08:46, 23. januar 2016. (CET)

Još jedno Gallicano_nel_Lazio --Milićević (razgovor) 12:44, 23. januar 2016. (CET)

....

Može, ali je problem što nisu sva naselja trnaskribovana pa je malo izlišno --Milićević (razgovor) 13:10, 23. januar 2016. (CET)

Ne mogu sad, još radim na onim transkribovanim, ako ti nešto znači imaju dve olakšavajuće okolnosti, prvo će se raditi vzo a italijanske vzo prosečno imaju po 4 naselja, a druga mnoge od tih vzo nije potrebno transkribovati --Milićević (razgovor) 14:51, 23. januar 2016. (CET)

Još dva za poravku Ponti sul Mincio i Cascine di Buti --Milićević (razgovor) 15:36, 23. januar 2016. (CET)

Evo [16], transkribuješ na latinci, ako nije potrebna transkripcija stavi 0 (nulu), ako naiđeš na ćiriličan naslov stavljaj 1, i obavezno zadrži sufiks višeznačna odrednica ako ima u izvornom nazivu --Milićević (razgovor) 20:47, 23. januar 2016. (CET)

Uređujem nešto (Hilari Klinton) i neko je od Purchase, New York dobio Punišez, Njujork hahah. Da li je ispravno Perčas, Njujork ili kako treba? — Obsuser✉ 06:14, 24. januar 2016. (CET)

Transkripcije

E, pozz Zlajo..video sam da na Milićevićevom pesku transkribuješ imena italijanskih naselja, pa da on to kasnije valjda preimenuje po tome članke...javljam ti se, jer bih hteo da se i ja ubacim ili /podelim teret, kako već..tj, ako tako radite, prebaci deo toga na moj pesak (možeš mi ga sam napraviti ili bilo koju podstranicu), pa da ja na osnovu toga idem redom i preimenjujem članke itd...ako tako uopšte radite, ako ne onda ništa (onda ću ovaku klasično kao do sad pravopis/transkirpcija → preimenovanje članaka)..--ANTI_PRO92 (razgovor) 23:52, 25. januar 2016. (CET)

Mary Mitchell Slessor

Pozdrav Slaja! Ajd vidi druže možeš li šta srediti u ovom članku... Hvala unaprijed! --Radovan ⁂ 12:02, 26. januar 2016. (CET)

U velikoj mjeri slično razmišljamo. --Radovan ⁂ 16:35, 26. januar 2016. (CET)

Koliko je opravdano da se skraćenica NASA (odnosn taj članak) preimenuje na Nasa (malim slovima)? --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 00:37, 27. januar 2016. (CET)

Možeš li mi reći koja je transkripcija za Petraeus /pᵻˈtreɪ.əs/ i je li IPA uopšte tačan? Reč je o en:David Petraeus, ali je -aeus odnosno -eɪ.əs zbunjujuće (zvuči kao betray us sa p). — Obsuser✉ 04:25, 28. januar 2016. (CET)

Hvala. — Obsuser✉ 10:21, 28. januar 2016. (CET)

Na stranici Vikipedija:Dobri članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak Milutin Milanković da isti postane jedan od dobrih članaka. Glasanje traje u periodu 28. 1. 2016. — 4. 2. 2016. --Obsuser (razgovor) 02:56, 29. januar 2016. (CET)

Koji je razlog preimenovanja naziva clanka Lianko u Lijanko? Lackope (razgovor) 11:45, 29. januar 2016. (CET)

Andželik/Anželik

Ja bih ipak rekao da je Andželik [17]. ZDF je njihov javni servis, doduše i Dojče vele je nešto slično ali za inostranstvo.--Samardžija (razgovor) 18:28, 31. januar 2016. (CET)

Slažem se da je situacija nejasna. Ja sam se pre nekoliko godina opredelio za Andželik jer je tako izgovarao komentator na DSF-u ili Sport1 kanalu, a Dž i Ž se jasno razlikuju. E sad, ne mogu da nađem klip gde ona jasno izgovara svoje ime kao što to čini Zabine Liziki ili Johana Konta. Dodaću samo ovaj link [18]. Takođe, našao sam još neke klipove Dojče velea i tamo taj tip izgovara baš po francuski Onželik. Samardžija (razgovor) 18:47, 31. januar 2016. (CET)

Transkripcija

Ako možeš pogledaj ovo. — Obsuser✉ 02:50, 9. februar 2016. (CET)

Ako možeš pogledaj i ovo. — Obsuser✉ 15:43, 11. februar 2016. (CET)

Trebao bi mi odgovor na ovo pitanje, da ne stavljam pogrešan naziv okruga u novo transkribovana naselja --Milićević (razgovor) 14:55, 11. februar 2016. (CET)

@Milicevic01: Evo odgovor ovde. — Obsuser✉ 15:43, 11. februar 2016. (CET)

Primetih da postoji mini rat izmena oko ovog imena. Dakle Brittany je Britni ili Britani? Reč je o engleskoj glumici --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 00:19, 12. februar 2016. (CET)

Slajo, pa zar IPA zapis za Brittany ne ukazuje da je Britni, tj. da su i Britney i Brittany isto ime? Samardžija (razgovor) 22:00, 12. februar 2016. (CET)

Važi, imaću to na umu. Samardžija (razgovor) 15:57, 13. februar 2016. (CET)

---

Vikirečnik koji su pisali sami govornici engleskog (većinskim delom), navodi da je IPA za Brittany — /ˈbɹɪt(ə)ni/. Dakle, pravilno je i Britni pored Britani za Brittany, ali ako više izvora navodi i ə onda je bolje Britani.

„... moramo ih tako i tretirati” — Nije tačno da ako za dva ili više imena dobijemo preko IPA-e istu transkripciju, da je moramo nekako učiniti različitom da bi se razlikovala i sama značenja. Mnogo je primera gde naša jedna transkripcija označava i po deset različitih imena iz engleskog ili drugog stranog jezika.

Ne piše se crtica posle akronima kada isti ima ulogu atributa za sledeću imenicu, tako da nije „IPA-zapis” već IPA zapis ili MFA zapis, eventualno...

PS Ako možeš pogledaj ovo i ovo. — Obsuser✉ 12:54, 19. februar 2016. (CET)

Ne moraš biti vulgaran, a nije mi jasno niti će mi ikada biti zašto ne možemo komunicirati. Pitam te za pomoć nekad i savet, a ti tako reaguješ, kao da sam ti neki neprijatelj. Ali OK, nema veze... — Obsuser✉ 17:27, 19. februar 2016. (CET)

Eh pa bravo onda, primenjuješ znači i ti onu staru: jednom u sukobu/neslaganju, uvek suprotstavljen automatski. Ne ide to tako, a onda se videlo ko je bio taj koji je težio da ostane u pravu po svaku cenu; ja sam svaku grešku u toku procesa određivanja tačne transkripcije priznao, ti nisi... — Obsuser✉ 17:42, 19. februar 2016. (CET)

Zanimljivo. Eto što volim Vikipediju, i kad neću naučim nešto novo hehe --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 17:44, 19. februar 2016. (CET)

Ako si raspoložen ti pregledaj moje transkripcije ja se oslanjam na ono što ste ti, NikolaB i Nimčević uradili ali kao što vidiš i sam hoće da mi se provuče i poneka greška --Milićević (razgovor) 19:18, 20. februar 2016. (CET)

Na stranici Vikipedija:Sjajni članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak Hilari Klinton da isti postane jedan od sjajnih članaka. Glasanje traje u periodu 14. 2. 2016. — 21. 2. 2016. --Obsuser (razgovor) 20:17, 20. februar 2016. (CET)

Možeš li objasniti kako sam pogrešio pa ti radiš ovo i vratiću, nije nikakav problem. — Obsuser✉ 11:08, 21. februar 2016. (CET)

Ako imaš klip gde izgovara poslednje a pokaži već jednom, ili neku drugu referencu, da se ne natežemo bezveze. — Obsuser✉ 11:12, 21. februar 2016. (CET)

Puglia (višeznačna odrednica)

Kako da transkribujem ovu stranicu, pošto imamo regiju Puglia i ona je transkribovana kao Apulija? --Milićević (razgovor) 20:25, 21. februar 2016. (CET)

Još jedna nedoumica reč Piave, Bokica je transkribovao kao Pijava a Nimčević kao Pjave, ko je upravu? --Milićević (razgovor) 10:42, 23. februar 2016. (CET)

Pitanje

Da li se je ovakvo pisanje „prema listi na dan 20. februara 2014.“ pogrešno da se mora ispraviti prema listi na datum 20. februar 2014. Hvala--Drazetad (razgovor) 09:10, 27. februar 2016. (CET)

Pozdrav. Da li je ova kazahstanska atletičarka Olga Rypakova Ripakova ili Ribakova, pošto u tekstovima imamo oba načina. Kako je pravilno da bi ispravio. Hvala.--Drazetad (razgovor) 13:40, 4. mart 2016. (CET)

Samo za informaciju [19] i [20].--Drazetad (razgovor) 15:37, 7. mart 2016. (CET)

Kako se transkribuje ime ovog Nemca Charles Friedek? Hvala.--Drazetad (razgovor) 08:29, 9. mart 2016. (CET)

Ficara

Molim te transkribuj mi ovaj italijanski naziv, ima nedoslednosti pa moram da budem siguran kako je valjano --Milićević (razgovor) 13:20, 28. februar 2016. (CET)

Menjanje »on je pevač« u »on je osoba koja se bavi pevanjem«

Prestani menjati nepotrebno sledeće stvari:

• se pojavio → je igrao
• u pomoćnoj ulozi → u sporednoj ulozi
• preci mu takođe uključuju i irske i engleske korene → a ima i irske i engleske korene
• Odgojila ga je njegova majka, baletska plesačica Helen A. rođ. Kizelbah. → Odrastao je uz majku Helen, balerinu.
• Kenedi je rođen 18. februara 1925. godine u → Rođen je 18. februara 1925. u
• Njegov otac, muzičar i vođa orkestra Džordž Haris Kenedi, umro je kada je Kenedi mlađi imao samo četiri → Njegov otac, Džordž Haris Kenedi, muzičar i vođa orkestra , umro je kada je mlađi Džordž imao četiri
• se pojavljuje u sve četiri dela filmske franšize → je nastupio u sve četiri dela filmskog serijala
• reprizirao ulogu → ponovio ulogu
• Takođe je široko poznat i kao policijski kapetan Ed Hoken u franšizi → Poznat je i kao policijski kapetan Ed Hoken u serijalu
• u originalnoj televizijskoj seriji Dalas iz 1978. godine. → u televizijskoj seriji Dalas iz 1978.
• Drugu nominaciju za Zlatni globus imao je posle filma katastrofe Aerodrom (engl. Airport) iz 1970. godine, u kom je glumio Džoa Patronija. → Za Zlatni globus je nominovan i 1970. za ulogu Džoa Patronija u filmu katastrofe Aerodrom (engl. Airport).
• Ostao je u sećanju po → Najpoznatiji je po

I sada ću ti dati savet: Nemoj se nikada ponašati nekulturno i govoriti nekome »Da se više nisi usudio da vraćeš SVE izmene, jel ti jasno?!«.

Takođe: Nemoj nikada više da kažeš »Rekao sam ti da ne diraš OSTALE izmene.« a da posle toga vratiš na ono ISTO sve kako je bilo, sa mlađi napisano velikim slovom, što implicira da hoćeš reći zapravo „Vratio si sve ostalo [iako nisam, pogledaj malo bolje]; e sada nećeš nikako menjati i vratiću na svoje iako je pogrešno jer sam ja ovde autoritet.”. — Obsuser✉ 08:34, 6. mart 2016. (CET)

---

Ako imaš izvor da se piše velikim slovom (kao što je Plinije Stariji), daj ga. Ja mislim da se ne piše velikim slovom i da je to samo dodatno obeležje. Dao sam ti jedan izvor, a imaš internet i potraži još sam.

Nemoj vraćati ovaj svoj tekst sa bespotrebnim izmenama jer ja više neću vraćati tvoju izmenu ako vratiš opet da ne bih bio blokiran, a tebi će to biti četvrto vraćanje. Ako ga uradiš, pitaću na Admin tabli šta dalje... Ako mi daš izvor da je malo slovo posle tri vraćanja, opet ćeš ispasti š ali nema veze — ja ću ti se izviniti i rešen problem. — Obsuser✉ 09:59, 6. mart 2016. (CET)

Š...

Čujem da si dotičnog korisnika nazvao š...-om. Nema potrebe za takvim rečima. Mislim da možemo zajednički da rešimo ovo. Dovoljna je prijava na admin tabli.--Vladimir Nimčević (razgovor) 14:18, 6. mart 2016. (CET)

Kažem "čujem". Glasine nisu uvek tačne. Izvinjavam se ako sam odao suprotan utisak. Obsuser ako nastavi ovako biće sigurno blokiran. Ja ne smatram čak ni potrebnim da to naglasim, jer pretpostavljam da mu je to jasno. Već sam ga jednom blokirao, a drugi put me je pretekao CarRadovan.

Da budem jasan, skoro sve ispravke (uglavnom sintaksičke) koje si napravio su nesporne.

Obsuser se potrudio da ih navede:

• npr. se pojavio → je igro,
• preci mu takođe uključuju i irske i engleske korene → a ima i irske i engleske korene,
• odgojila ga je njegova majka, baletska plesačica Helen A. rođ. Kizelbah. → Odrastao je uz majku Helen, balerinu
• Kenedi je rođen 18. februara 1925. godine u → Rođen je 18. februara 1925. u
• Njegov otac, muzičar i vođa orkestra Džordž Haris Kenedi, umro je kada je Kenedi mlađi imao samo četiri → Njegov otac, Džordž Haris Kenedi, muzičar i vođa orkestra , umro je kada je mlađi Džordž imao četiri
• se pojavljuje u sve četiri dela filmske franšize → je nastupio u sve četiri dela filmskog serijala
• reprizirao ulogu → ponovio ulogu
• Takođe je široko poznat i kao policijski kapetan Ed Hoken u franšizi → Poznat je i kao policijski kapetan Ed Hoken u serijalu
• u originalnoj televizijskoj seriji Dalas iz 1978. godine. → u televizijskoj seriji Dalas iz 1978
• Drugu nominaciju za Zlatni globus imao je posle filma katastrofe Aerodrom (engl. Airport) iz 1970. godine, u kom je glumio Džoa Patronija. → Za Zlatni globus je nominovan i 1970. za ulogu Džoa Patronija u filmu katastrofe Aerodrom (engl. Airport)
• Ostao je u sećanju po → Najpoznatiji je po

Što se tiče termina, o tome možemo još da prodiskutujemo. Što se tiče ostalog navedenog, o tome nema priče. Već sam mu jednom zamerio što nije dovoljno uglancao prevod.--Vladimir Nimčević (razgovor) 14:39, 6. mart 2016. (CET)

Obsuser možda vara, ali ume da razgovara. On za sve ima obrazloženje. Ti izgleda nećeš da razgovaraš. Smaraju te razgovori. Nećeš da obrazložiš svoj komentar. Svojim daljim komentarima samo potvrđuješ početni utisak. Ja razumem da ti je ispod časti da razgovaraš o nebitnim stvarima, ali zamisli na šta bi ličila Vikipedija kada bi svako koristi korisničke i ostale stranice za izražavanje svog mišljenja. Ja nisam primetio da korisnici na de.viki prosipaju toliko žuči koliko ovde. Ja kada hoću da se propisno ispraznim, odem na društvenu mrežu i tamo napišem šta mislim o pravosuđu, zdravstvu, obrazovanju i celokupnom društvu. Imam poznanike s kojima to podelim. Nije mi namera da to svi vide, da od toga napravim šou. Ovde uglavnom razgovaram o temama članaka. Čak i kada spominjem korisnike imenom, ne komentarišem njihovu ličnost, nego njihov odnos prema određenoj temi i sadržaju. Međutim, nisam primetio da svi tako rade. Ja sam npr. dva puta nazvan "zmijom u grudima". Jednom zato što se nisam slagao sa ksenofobičnim prikazom istorije, koji podrazumeva opravdavanje svakog sramnog događaja, a drugi put ne znam ni sam zašto. Ako mene pitaš, ja sam to doživeo kao grom iz vedra neba. Nisam se nadao. Međutim, ja sam još onda rekao, a ponavljam i sad. Ja mogu da podnesem da me neko naziva ovim ili onim rečima, ali ako primetim da taj isti vređa druge, naziva ih istim imenima, kobajagi u šali, da nasmeje, onda imam puno pravo da to protumačim kao prevazilaženje krajnje mere. Ponavljam još jednom. Ovo je Vikipedija. Ako nešto nije jasno, samo treba pogledati de.viki. Oni ne histerišu zajedno ni blizu koliko mi na nivou pojedinca.--Vladimir Nimčević (razgovor) 16:03, 6. mart 2016. (CET)

Veruj, da sam upola toliko pristrasan za kakvog me smatraš, ne bismo sad pričali, nego bismo obojica bili na Viki odmoru, s tim da jedan od nas ne bi bio svojom voljom.

Sad ne mogu nikog da blokiram. Obojica ste prekršili pravilo o tri vraćanja. Osim toga, međusobno ste se izvređali. Da si se obratio Marku ili meni, možda bi postigao bolji efekat. Da Anu pitaš, ne bi previše razmišljala: lupila bi obojici blok od sedam dana (kao onomad CaruRadovanu, IvanuVA i Saundvejvserbu) i posle je ne bismo čuli ni videli do idućeg sastanka užvio. Poenta je da je slabo zanimaju vaše rasprave. Da li ti se sviđa ta opcija?

Naravno da u razgovoru sa vršnjakom koristim drugačiji rečnik. Ti to možda doživljavaš kao povlađivanje, ali nije. U više navrata sam mu rekao da se ne slažem s njim u mnogim stvarima. I to nije reč samo o sadržaju i temama, nego i o ponašanju. Takvim ponašanjem teško da će odmaći daleko.

Jednodnevni blok je bio opravdan. Ne znam što ti je to trebalo? I sam si svestan koliko je rizično upotrebljavati takve reči u takvim raspravama. Kad bismo se tako međusobno isprozivali, zaboravili bismo - što se dešavalo mnogo puta - o čemu smo pričali.

S druge strane, Obsuser je blokiran na tri dana i to zbog neukusnog prozivanja. Isprozivani korisnik, CarRadovan, nije mu jednako odgovorio. U tome je razlika između tvog i CarRadovanovog slučaja.--Vladimir Nimčević (razgovor) 18:44, 6. mart 2016. (CET)

Kurziv

[21] — Vrlo je in pitati na engleskoj Vikipediji jer imaju sigurno preko 1.000.000 bajtova MOS-a (možda i puno više) i gomilu urednika koji su daju valjane argumente a ne kažu kao ovde: „Ne ide kurziv. Tačka.”

Koliko imamo mi bajtova stilskog priručnika? — Obsuser✉ 07:38, 8. mart 2016. (CET)

Nisi morao onoliko pisati bezveze. Shvatam kristalno jasno (shvatao sam i pre onog tvog) da ne mogu korisnike koji doprinose na engleskom jeziku pitati kako nešto uraditi što se tiče srpskog jezika (mogu ali je potpuno nelogično). Međutim, nisam ih pitao nijednu od stvari koje si ti naveo ironično i zaista nepovezano.

Reč je o tome da jednostavno dobijem argument od nekoga ko se bavi samo svemirskim letelicama i od onoga ko ne govori „’Vako ćeš!” bez apsolutno ikakvih argumenata (tvoj argument odnosno Drazetadov je „Nema toga u Pravopisu!”, pod čime ti recimo podrazumevaš da se automatski ne primenjuje; po tebi ne postoji šansa — ni pod razno — da se nešto uradi na svoju ruku što nije preporučeno [kako je inače u Pravopisu, uvek je nešto bolje i preporučeno, a nikad nije propisano samo i samo tako]), koji ću MOŽDA primeniti na srpski jezik a možda ne (što se tiče ovog slučaja, argument sa posadom / bez posade i specifično ime + to što Nasa ne koristi kurziv sasvim je dovoljno).

Reci mi hajde ti kao stručnjak zašto ne koristiti ili koristiti kurziv u pojedinim slučajevima. Što bezveze raspravljaš ako nemaš šta da kažeš i podupreš to bilo čime? Ja sam podupro kurziv u početku kako-tako i držao se toga jer mi je RN Фалкон 9 v1.1 izgledalo prihvatljivo, pogotovo što je mešavina ćirilice i latinice i što je reč o verziji nečeg drugog.

Je li ti teško barem dati tri ili pet linkova ka nekim onlajn priručnicima za koje znaš i koji govore o kurzivu? Ili ne govori niti jedan? — Obsuser✉ 12:36, 8. mart 2016. (CET)

Lavsonov pačempres

... Je uobičajeni naziv ove vrste kod nas. Kod Emilije Vukićević Lavsonov hameciparis. Proveriću još u botaničkom rečniku.--BuhaM (razgovor) 15:42, 8. mart 2016. (CET)

Možda nisam bila najjasnija - U knjizi DEKORATIVNA DENDROLOGIJA dr Emilije vukičević, inače udžbeniku na katedri za pejzažnu arhitekturu, prilično jasno piše LAVSONOV. U nekim knjigama ćeš naći i podatak za šimšir (lat. buxus) da ga latinski pišu BUHUS... Pa nije. Dakle - apsolutno sam sigurna da je LAVSONOV--BuhaM (razgovor) 16:17, 8. mart 2016. (CET)

još nešto - ukucaj u google-u jedno i drugo i videćeš da je LOSONOV ipak samo slučajna omaška - poput gore pomenutog buhusa--BuhaM (razgovor) 16:19, 8. mart 2016. (CET)

Pogledala sam to na Scribdu - to nije stručna knjiga već nekakav spisak, predpostavljam studentski. Što se tiče stručne literature - ovo su dva rada koja sam našla sa našeg šumarskog, jedan iz 70-ih, drugi iz ovog veka:

• VIŠEKRITERIJUMSKO VREDNOVANJE BILJNIH VRSTA ZA PEJZAŽNO UREĐENJE RENČIH OBALA (KEJOVA) U GRADSKIMZONAMA U SRBIJI
• Dendroflora Bele Crkve i okoline

Nisam htela da ti navodim niz hrvatskih stručnih radova, mogu da se složim da je kod njih to često rogobatno.

Ali ovaj LAVSONOV PAČEMPRES ili LAVSONOV HAMECIPARIS se prosto tako zove. Kao što nije MAJČINA dušica nego MAJKINA (usvojila Akademija nauka). Zato ti kažem da mogu da proverim u BOTANIČKOM REČNIKU, ali mi jedan spisak na Scribdu i jedan forum zaista nisu NIKAKVE reference.

Zato, molim te vrati one jezike na LAVSONOV --BuhaM (razgovor) 16:48, 8. mart 2016. (CET)

---

Pošto koristiš video i audio, poslušaj ovde na prvom i četvrtom videu kako izgovaraju stranci: lavsonijana. — Obsuser✉ 02:52, 12. mart 2016. (CET)

Nemaju svoju stranicu.

Zašto neki glumci ili režiseri koji nemaju svoju stranicu, stavljaš kao da imaju a neke ne? --KCTarantula (razgovor) 15:44, 8. mart 2016. (CET)

Nadam se da će poplaveti jednom. Čudi me za Džef Denijelsa da još niko nije uradio. --KCTarantula (razgovor) 15:53, 8. mart 2016. (CET)

Hm, zvuči primamljivo. Moglo bi se nešto odraditi, nisam glumce radio, pretežno filmove i sportske sadržaje, ali ima par glumaca koji zaslužuju da imaju članak. Moram pitati Milićevića koja licenca treba za glumca. --KCTarantula (razgovor) 16:19, 8. mart 2016. (CET)

Napravio sam stranicu za Buzmena, tako da treba da poplavi, da ne ostaje crven. --KCTarantula (razgovor) 00:39, 11. april 2016. (CEST)

Prebaci ga onda kako misliš da treba, nek je plav. OK, prepraviću to u narednim stranicama.

Pa si premjestio sa Batista na Bautista. --KCTarantula (razgovor) 18:32, 6. oktobar 2017. (CEST)

Nema problema. Prvo je bilo Batista, tako sam i napisao, sad je Bautista, i plavo je. --KCTarantula (razgovor) 10:52, 7. oktobar 2017. (CEST)

Kazaca & Kasaca

Šta je pravilna transkripcija italijanske reči Casazza, prvo ili drugo? --Milićević (razgovor) 17:29, 8. mart 2016. (CET)

---

Molim te, pročitaj samo ovo:

Znači ovde je sve trenutno kako treba: Naslov svake serije koji trenutno nije u kurzivu, naslov svake knjige koji trenutno nije u kurzivu — sve je to tako s nekim razlogom i to zato što ako ja i dodam kurziv na naslov neke serije ili knjige (pogledaj da sam napravio šablon za filmove i sada svaki članak o filmu koji koristi infokutiju za film ima iskošen naslov; i sve sam odradio odjednom postavljajući šablon za iskošavanje u infokutiju) — to je pogrešno samo jer ja radim sve naopako (barem ovde na Vikipediji).

Sve što radim, radim naopako (barem ovde na Vikipediji). Šta da ja sad kažem na ovo, pogotovo ako se obrati pažnja na podvučene reči... Ništa, bez komentara zaista. — Obsuser✉ 02:55, 9. mart 2016. (CET)

Allai

Još jedno neslaganje, NikolaB je ovu reč transkribovao kao Alaj a korisnik Milanče kao Alai šta je pravilno? --Milićević (razgovor) 16:30, 9. mart 2016. (CET)

Moram te zamoliti još nešto transkribuje sledeća dva naselja Bressana Bottarone i Campiglia dei Foci, ona su ona prioritetna ali su bila pogrešno imenovana pa samim tim i pogrešno transkribovana --Milićević (razgovor) 16:51, 9. mart 2016. (CET)

Slika

Nije slobodna, ali može da se pošalje pod poštenom upotrebom. Drugim rečima, moći će da se koristi samo u jednom članku. Ubaci šablon biografija u ovaj članak, pa ću poslati sliku. --نوفاك اتشمان‎ 19:22, 9. mart 2016. (CET)

{{Инфокутија биографија
| име                 = Сергеј
| презиме             = Урусевски
| слика               = Сергеј Урусевски.jpg
| ширина_слике        = 250п
| опис_слике          = Сергеј Урусевски
| пуно_име            = Сергеј Павлович Урусевски ({{јез-рус|Сергей Павлович Урусе́вский}})
| дан_рођења          = 23.
| месец_рођења        = децембар
| година_рођења       = 1908.
| место_рођења        = [[Санкт Петербург]]
| држава_рођења       = [[Руска Империја]]
| дан_смрти           = 12.
| месец_смрти         = новембар
| година_смрти        = 1974.
| место_смрти         = [[Москва]]
| држава_смрти        = [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]
}}

Si, hefe.

Prebaci ovo čudo na vrh članka. --نوفاك اتشمان‎ 19:45, 9. mart 2016. (CET)

  Urađeno --نوفاك اتشمان‎ 21:26, 9. mart 2016. (CET)

Transkripcija za italijanska naselja

Zašto si samo neke 0 u [[0]] zamenio ovde sa istovetnim imenom a neke/većinu ne? — Obsuser✉ 07:49, 10. mart 2016. (CET)

Zašto si ovo promenio ovako? — Obsuser✉ 02:51, 12. mart 2016. (CET)

---

Hvala za transkripciju. Verujem da nisi pročitao ovo jer bi inače to izdvojio, hahahah:

... a iste godine imenovan je i za top anderklas NFL prospekta na fulbeku od strane prominentnog analitičara drafta Mela Kipera ml.

Ako imaš volje i bolji prevod, ti ga slobodno unesi.

I zašto si promeno ovde samo neke a većinu ostavio? — Obsuser✉ 13:31, 15. mart 2016. (CET)

Vetiche I

Transkripcija gornjeg naziva Vetike I ili Vetiče I? --Milićević (razgovor) 18:57, 14. mart 2016. (CET)

Viadana

Još jedna nedoumica ti si ovaj naziv transkribova kao Vjadana a Obsjuzer Vijadana? --Milićević (razgovor) 21:10, 15. mart 2016. (CET)

Tarvizio

Je li ovo OK? Ima i na slovenačkom i na friulskom ime; koja je praksa kada za mesto u Italiji postoji i neko drugo (nemačko, slovenačko i sl.) ime? — Obsuser✉ 15:17, 16. mart 2016. (CET)

Naselja u okrugu Trstu

Upravo sam završio prevođenje 1 od 111 šablona iz kategorije Šabloni za okruge Italije. Ja ne znam šta ste ti i Milićević transkribovali, ali znam da u ovoj kategoriji skoro ništa nije transkribovano, šablon nijedan.

Ja sam uzeo Trst jer je među okruzima sa najmanje naselja navedenih u šablonu (inače se mora botom, uzima ovo previše vremena). Ako možeš pogledaj u šablonu i ispravi greške ako ima...

Dok sam ovo radio, video sam da ti često grešiš kada transkribuješ italijanska imena. Primer je ai koje stavljaš da je aj i kada posle sledi suglasnik (Castelraimondo, Macerata; Castiglione Messer Raimondo, Teramo; Civitella Messer Raimondo, Chieti itd.) ili dei koje si u dosta slučajeva transkribovao kao dej umesto kao dei (Castelluccio dei Sauri, Foggia itd.). Samo si dva-tri slučaja transkribovao sa dei. To ti se sve nalazi ovde i možeš pogledati ima li još grešaka.

Transkribovao si Faicchio, Benevento kao Fajkio umesto kao Faikjo. Takođe Carolei, Cosenza kao Karolej umesto kao Karolei (u P2010 ima primer Mafei). U suprotnosti s ovim si stavio pravilno Kotronei i neke druge primere.

Da li je Stacione Vila Opičina — Kampanja, Santo Stefano — Bonaldo, Santo Stefano — Kaneto, Santo Stefano — Karaje, Santa Kroče — San Valentino — Kazavina — Rufani u redu? Obrati pažnju pogotovo na prvi primer, za poslednji sam poprilično siguran, a inače je glupo što pišu crticom jer razdvajaju pojmove koji su u drugom odnosu koji treba razdvajati crtom (poslednji primer je nemoguće razdvojiti crticom jer San Valentino ima unutrašnju belinu kao jedan od članova niza pojmova koji su u odnosu). — Obsuser✉ 16:42, 17. mart 2016. (CET)

Zlajo, hoće li stanovnik Nemačke u ijekavskom obliku biti Njemac ili Nijemac? --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 17:17, 20. mart 2016. (CET)

Transkripcija

Molim za transkripciju imena ovog Etiopljanina Yomif Kejelcha. Hvala.--Drazetad (razgovor) 13:06, 22. mart 2016. (CET)

Izvini, postajen dosadan, ali moran pošto sam imao elementarnu nepogodu od strane bošnjačkog lektora u vidu traskipcije imena u tekstovima koje pišem. Dosta sam ispravio, a pošto nisam sasvim siguran moram proveriti. Atletičar Američke Samoe Scheyenne Sanitoa koga je transkibovao kao Šajen Sanito. Da li je prezime tačno transkribovano. Hvala--Drazetad (razgovor) 15:26, 23. mart 2016. (CET)

Ej Zlajo, opet mala pomoć. Za azersko slovo Ә stoji da je IPA zapis æ. Jel to znači da se prenosi kao a ili kao e? --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 14:03, 24. mart 2016. (CET)

Našao sam objašnjenje. Zanemari pitanje --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 16:07, 24. mart 2016. (CET)

Castellana Grotte & Santa Cristina e Bissone

Treba mi transkripcija ova dva naselja, ovo su ona prioritetna, bila su pogrešno imenovana --Milićević (razgovor) 16:37, 24. mart 2016. (CET)

Piano

Pravilna transkripcija gore navedene reči, trenutno je transkribovano na dva načina Pjano i Pijano --Milićević (razgovor) 20:18, 27. mart 2016. (CEST)

Moncucco Torinese

Transkripcija ovog naselja, nisi ga do kraja transkribovao prošli put --Milićević (razgovor) 22:38, 3. april 2016. (CEST)

Jel bi mogao da mi pomogneš po sledećem pitanju [22]? --Milićević (razgovor) 20:03, 6. april 2016. (CEST)

Etnici

Postavi izvore u članak, ili ih proslijedi meni, i ja ću svoju odluku svakako preispitati. Članak zbog nedostatka izvora nisam postavio na spisak članaka za takmičenje CEE proljeće, a nadam se da će to uskoro promjeniti. Svako dobro!— Ranko   Niko lić  ✉ 18:19, 13. april 2016. (CEST)

Fratte

Pravilna transkripcija gore navedene reči, na jednom mestu si transkribovao kao Frate a na drugom Frata --Milićević (razgovor) 19:08, 13. april 2016. (CEST)

Saint-Marcel

Treba mi transkripcija gornje reči, po pravilima za italijanski i po pravilima za francuski ako je isto utoliko bolje --Milićević (razgovor) 21:16, 22. april 2016. (CEST)

Treba li crtica u transkribovanom nazivu? --Milićević (razgovor) 15:08, 23. april 2016. (CEST)

A za italijanska naselja? Konkretno Sen-Marsel (Dolina Aoste), znam da si ih kod transkripcije zadržavao --Milićević (razgovor) 15:14, 23. april 2016. (CEST)

Luj ili Luis

Koja je pravilna transkripcija imena? — Ranko   Niko lić  ✉ 09:32, 10. maj 2016. (CEST)

Spojio sam istoriji, napravio neke izmjene u tekstu, ali opet ti provjeri možda ima još neki ime za transkripciju. Pozdrav! — Ranko   Niko lić  ✉ 12:11, 10. maj 2016. (CEST)

en:Tove Lo

Treba mi transkripcija imena gore navedene švedske pevačice, znači ovog umetničkog i punog imena --Milićević (razgovor) 20:56, 10. jun 2016. (CEST)

Uznemiravanje

Molim te prestani da uznemiravaš druge, pogotovo mene. „A ti kanda znaš šta je enciklopedijski stil?” (obrati pažnju na „kanda”) i prateća izmena je očigledan dokaz. Enciklopedijski stil nije imenovanje prvog odeljka sinonimom naslova članka, niti je korišćenje prvog lica množine („mi ćemo pretpostaviti”) itd. — Obsuser✉ 10:02, 29. jun 2016. (CEST)

Zašto Jak? Tursko J se transkribuje kao Ž --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 23:35, 1. jul 2016. (CEST)

Francusko-belgijska škola stripa

Odgovor na pitanje ću znati kada budem znao o kom tekstu se radi? Ako je u pitanju glavni članak ne znam šta može da bude. Otvoriš članak i klikneš na dugme Uredi.

Ako je to članak-snipet sa Portala o stripu koji sam stvorio pre dva dana, rano je uređivati jer je sve to u izradi, biće gotovo tek danas uveče.

Proveriću šta se dešava, Portal je vrlo složena stvar u odnosu na enciklopediju, neki linkovi možda ne vode tamo gde pokazuju da vode.

Znači, samo da razjasnim radi se o DVA teksta, jedan je glavni članak, a drugi neobavezno isto sumiranje glavnog članka. Članak na portalu se otvara na zasebnoj strani, i tamo je napisano da ga uređuju samo oni koji zaista znaju šta rade. – [Korisnik:Jozefsu]–30. april 2024.^-Razg.

Mislim da je posredi nesporazum. Žao mi je ako rečenica "samo ako znaš šta radiš" koja se nalazi na portalu Strip (i samo tamo) deluje uvredljivo, ali to je pre svega prevod sa engleskog sadržaja, jer je ceo skript prenet sa engleske Vikipedije. Uređivanje tekstova je (i tamo) slobodno, ali jedan pored drugo (tamo) se nalaze programske i lejautske skripte i enciklopedijski tekstovi, pa je potrebna pažnja pri uređivanju. To je sve. Poruka se isključivo odnosi na to i ako to čitam nije mi prva reakcija da se uvredim, nego da razmislim. Niko ovde na Vikipediji nije babaroga. Svi smo tu da doprinesemo. Nije ta poruka pre svega za nas uređivače. Vi ste možda tu deset godina, ali je ovo otvoren prostor prema vebu i kao što znate ima onih delikvenata (vandali namerni ili ne) koji neće poštovati pravila.

Ne znam da li ste ikada radili na nekoj stranici portala, mislim da li ste stvorili sve od nule? Enciklopedija je jedno ali da bi se Portal (odvojeni deo) pokretao potrebni su vrlo komplikovani ezoterični skripti. Kažem odvojeni deo samo u formalnom smislu, jer Portal zaista "povlači" sadržaje sa enciklopedije, ali i ne mora, nigde ne piše da ne sme da ima svoj originalni sadržaj. Ovaj sadržaj se takođe može editovati, ako što to pokazuje link "uredi" i sve je u skladu sa pravilima uređivanja (mislim nisam ja sve to izmislio da bi bilo nešto ekskluzivno). Ne radi se o dva članka o istoj temi nego, jedan glavni članak na Vikipediji, i jedan mali "izvod" (sa neznatnim nesadržajnim formalnim) razlikama u izrazu koji u kontekstu ništa ne menja. Nema tu nikakvih kršenja pravila. To mora da se uradi tako, jer je programerski neizvodljivo da se članci sami generišu u skraćenoj formi od najviše 10 redaka (pravilo portala jer je prostor ograničen) a da ne budu prekinuti usred rečenice itd. Znači radi se o kombinaciji i prividnom konflikt) tehničkih i uređivačkih rešenja .

– [Korisnik:Jozefsu]–30. april 2024.^-Razg.

Aung

Prestani premeštati stranicu!

Ime je na burmanskom jeziku, nije na engleskom jeziku, tako da se u ovom slučaju ne primenjuju pravila za transkripciju sa engleskog jezika odnosno [ŋ] u IPA zapisu za engleski (/aʊŋˌ/ tako nije Aung već Aun).

Nečujni alveolopalatalni afrikat [tɕ] je u IPA zapisu najbliži srpskom slovu ć (v. en:wikt:tɕ).

Pravila za transkripciju sa burmanskog jezika preko IPA zapisa (i prestani molim te pisati „IPA-zapis” jer je nepravilno) nema. Ako ima, dodaj referencu i problem rešen.

P. S. Ovo je tvoj biser: „Šta, postoji i burmanski IPA-zapis?” IPA zapis postoji za svaki jezik, i srpski, a pravila iz pravopisa nam govore kako taj zapis transkribovati u srpski (uglavnom, nekada ne ide preko IPA zapisa već preko spelovanja ili drugim sistemom, na primer direktno).

Sećaš se Razgovor:Nil Blamkamp: ORTOGRAFSKA TRANSKRIPCIJA: PRILAGOĐENA FORMA REČI U SRPSKOM JEZIKU (engl. Orthographic transcription; druga od dveju osnovnih vrsta lingvističkih transkripcija; reč dobijena prilagođavanjem odnosno TRANSKRIPCIJOM FONETSKE TRANSKRIPCIJE IZGOVORA engleske ili druge reči, dakle — pomoću IPA transkripcije izgovora (IPA zapisa izgovora) ili, eventualno, pomoću spelovanja izgovora reči ako se može tako prevesti (engl. Pronunciation respelling)). — Obsuser✉ 00:59, 15. jul 2016. (CEST)

Ili unesi referencu ili prestani da premeštaš i pišeš u opisima izmene šta ti lično ne priznaješ. Možeš i koristiti stranicu za razgovor članka i tu dati referencu koja kaže da svako [ŋ] treba da je ng. Možda i postoji, ali dok je ne daš ostaće Aun jer moraš da naučiš da uređuješ enciklopediju. — Obsuser✉ 20:34, 15. jul 2016. (CEST)

Nemam nameru da se bespotrebno raspravljam, pokazuem dobre volje i više nego što treba... Unesi referencu ili daj eksplicitno objašnjenje. Evo opet dobre volje: Da li misliš na Prćićev transkripcioni rečnik engleskih imena kada kažeš kod Prćića? Ako je tako, to ne vredi jer ovo nije engleski jezik.

Ako ne misliš i daš neku referencu da inače [ŋ] treba da je ng biće Aung, a krivac za rat premeštanjima ćeš biti ti. — Obsuser✉ 20:43, 15. jul 2016. (CEST)

Gde je objašnjava? U kojem rečniku/priručniku, kako se zove? Jeste univerzalna, ali pravila za prenos sa engleskog preko IPA-e u srpski i burmanskog preko IPA-e ili bilo čega u srpski nisu ista (ova druga ne postoje) a g se ne izgovara kako je govornik burmanskog na sajtu koji sam dao i objasnio.

Gde on kaže da vredi za sve jezike i da je opšte pravilo za transkripciju ne samo sa engleskog? — Obsuser✉ 20:57, 15. jul 2016. (CEST)

Pa možda se i izgovara, ali moraš dati referencu o tom „drugom govorniku sa burmanskog” ma šta to značilo. — Obsuser✉ 21:06, 15. jul 2016. (CEST)

Bilo kakva dostupna onlajn referenca (na ozbiljnom sajtu); samo da nije tvojih ruku delo, ako si govornik burmanskog... — Obsuser✉ 21:12, 15. jul 2016. (CEST)

Takođe, nepravilno je IPA-znakovi, IPA-zapis i sl. Pravilno je ili IPA znakovi i IPA zapis, ili MFA znakovi i MFA zapis (može i znakovi MFA i sl.), ili IPA znakovi i IPA zapis (vidi P2010).  — Obsuser✉ 21:42, 15. jul 2016. (CEST)

Ne nego ćeš ti morati živeti sa „IPA-zapisom”, kao pomoćnim točkićima ili nečim čega nisi hteo da se otarasiš iz principa a smeta te i nepravilno je; ili ćeš morati da se toga otarasiš; ili da postigneš da se u pravopis uvede da verzalne idu sa crticom pri ovim spojima... Četvrte nema. — Obsuser✉ 22:57, 15. jul 2016. (CEST)

Patrolirani/patrolisani

Jel patrolirani ili patrolisani? Ako znaš...Pozz --ANTI_PRO92 (razgovor) 20:08, 15. jul 2016. (CEST)

Uradio...Tenks na savetu :)--ANTI_PRO92 (razgovor) 22:13, 15. jul 2016. (CEST)

Tnx :) --ANTI_PRO92 (razgovor) 22:43, 15. jul 2016. (CEST)

Ako imaš potrebu da

razjasniš nešto u vezi mojih komentara, ili pak da me iz bilo kog razloga izvodiš iz takta, možda je bolje da upotrebiš moju stranicu za razgovor, mislim da je u te svrhe sasvim adekvatna, pošto, imajući u vidu sadržaj, sigurno nećeš biti prvi, ono jeste, nije garantovano da nećeš biti poslednji.--Tajga (razgovor) 17:58, 17. jul 2016. (CEST)

Meni niko ne daje za pravo da bilo koga proglašavam za nacionalistu, pa ni za antisrpskog, niti sam to uradila, ali mi niko ne zabranjuje ni da argumentovano izrazim svoje mišljenje o nekim stvarima koje ne smatram korektnim, između ostalog, ubacivanje članaka koji nose netačan naslov i informaciju, posebno ako to odobrava i sasvim svesno čini jedan vrlo iskusan urednik, na tome se zasnivao i moj ondašnji komentar. Što se tiče predloga za moje blokiranje na beskonačno, kao što ćeš primetiti na mojoj korisničkoj stranici, ja sam to već predložila jednom administratoru, možda će njega ili bilo koga drugog, tvoj predlog podstaći da se odluči i na takav korak, mada lično ne smatram da sam učinila bilo šta što se može okarakterisati kao štetno za projekat. Namera mi je danas inače bila da slikam jedan vrlo stari srpski dinar i da sliku postavim ovde, uz deo teksta koji sam jutros pisala, pre nego što si me prekinuo, priznaćeš čak nekoliko godina zakasnelim komentarom, uz argumente koji nisu baš sasvim tačni. U svakom slučaju, srećno sa predlogom, ja isto navijam da ti se želja ispuni, možda tom dinaru, ovde ipak nije mesto i možda to što si me prekinuo ipak ima nekog smisla, razmisliću... I oprosti što neću moći da ti odgovor pišem na admin tabli, već sam obećala da se neću dalje mešati, ni pisati u onoj sekciji, ali pretpostavljam da ti možeš slobodno da nastaviš, pošto ona opomena, sigurno važi samo za određene urednike, kao što sam ja, dok za neke druge, kao npr. za tebe, verovatno ne važi, mislim ako ništa drugo, probaj, pa javi... --Tajga (razgovor) 22:22, 17. jul 2016. (CEST)

Midtaun komiks je ipak Midtaun Komiks

Midtaun komiks - mislim da je ova izmena pogrešna, jer se ne radi o stripovima generalno nego o firmi! Comics kao strip se i u engleskom jeziku piše malim slovom, ali ako se pominje u nazivu firme piše se velikim. Nema velike razlike ni u srpskom pa se u slučaju firme prenosi takođe sa velikim, kao u primeru Njujork Tajmsa.

Nema direktno veze stim, ali ima veze za ubuduće, kod pisanja naziva nečega velikim slovom u srpskom. U pravopisu ima i jedno "nepisano" pravilo a to je da kod stručne literature, pisci odrđene struke (biologija, pravo, teologija, filozofija itd.) imaju pravo za iznimke u odnosu na književni stil i da stvari koje su od posebnog značaja za tu sruku istaknu velikim slovom. Sarađivao sam jedno tri godine sa profesorom slavistike na lektorisanju knjiga pa znam o čemu govorim.

Stoga je preusmerenje bilo preuranjeno, i pošto se teško vraća sada neka ostane ovako. Sledeći put molim da se prvo piše na stranici za razgovor kako i inače nalažu pravila! — [Korisnik:Jozefsu]^{–Razbibriga} 23:23, 21. jul 2016. (CEST)

Ako je tako, neka je, nisam jezičar pa mi je drago da imamo stručnjake raznih profila ovde na Vikipediji. Manje brige nama nepismenima. Ali da kažem i ovo, što se mog stila pisanja tiče, meni je prvi jezik mađarski, pa kad ti naučiš neki jezik kao što sam ja savladao srspki onda ćeš imati pravo na kritiku kakvu si izneo. A što sam govorio o stručnoj i umetničkoj literaturi i praksi u knjigama, ona je tu, a jezičari neka govore šta hoće.— [Korisnik:Jozefsu]^{–Razbibriga} 00:02, 22. jul 2016. (CEST)

I ponavljam, oprezno sa naglim izmenama, evo i "DVD" si prepravio na "DVD" a vidi gde vodi vikiveza. Nije na ćirilici čak ni na ruskoj Vikipediji, to je stručni kompjuterksi žargon (u skladu sa onim što sam ranije naglasio) pa samo oprezno – još jednom kažem i molim, ako se može.

---

Neverovatno da sam te optužio za DVD a ja sam tako napisao! Malo paranoje uvek ima kad se namučiš sa člankom - tipično za sve autore. Ovo je normalno, jer čemu onda "Nadgledaj" kutijica?

Nemam ja sa tobom nikakvih problema, sve dok tvoje izmene ne menjaju smisao rečenica (a to se za sada nije desilo). Nisam te učio srpskom jeziku, ali svako brani svoj stav i svoje znanje koje je stekao za ovog kratkog života. Ali kad se radi, greške su neminovne. Sve što "očekujem" (bih očekivao) je poštovanje (ili bar toleranciju?) zbog kros-viki rada. Mnogo prevodim sa engleskog i drugih jezika i trudim se da popunim rupe na ovoj Vikipediji, a hvale nema samo se ulazi u razne napete rasprave. Samo opušteno, zna se pravilo: uvek pretpostavljaj najbolju nameru, i neće biti problema.— [Korisnik:Jozefsu]^{–Razbibriga} 16:32, 22. jul 2016. (CEST)

Nisam rekao da si ti rekao da sam nepismen (ko je rekao ja, ja sam rekao ja...). Ja sam nepismen za transkripcije, zato što toga u drugim jezicima koje govorim nema. Tako da evo, zahvalio sam za izmene, i samo nastavi da prepravljaš trankripcije prema najboljem ubeđenju.— [Korisnik:Jozefsu]^{–Razbibriga} 16:43, 22. jul 2016. (CEST)

---

Pretpostavljam da je kod mene do zabune došlo zbog toga što većina organizacija u nazivu ima grad, mesto ili ime, pa ima bar još jednu reč sa velikim. Recimo "Ferijalni savez Novog Sada", "JP Nacionalni park Tara, ili "Udruženje odgajivača sitnih životinja ZOO Jagodina"... Uz to sve skraćenice institucija se pišu velikim npr. JP, ZOO, NP, SO, ili MUP...

Ali da vidiš da nisam jedini koji u tome greši ukucaj u Gugl "drustvo odgajivaca sitnih zivotinja" i pogledaj šta ćeš dobiti. Obrati pažnju na "Krovni Savez odgajivača sitnih životinja" ili na fejsbuk stranice...

Ne tvrdim, nego verujem da to možda nije zdravo za gotovo, isto kao što tzv. "zvanični" pravopis (gde je on zvanično ujedinjen za srpski jezik? Da li u SANU, Odboru za standardizaciju srpskog jezika ili u Institutu za srpski jezik) kaže da "Be-Be-Ce" i "Bebece" odgovara nazivu BBC-ja. Uzeo bih to enciklopedički, ali kao zvanično nikako. Ipak i zdrav ukus ima svoje granice.

Sigurno da je "piši kao što govoriš" lep princip ali se po meni u tom nekad preteruje i na kraju bude nakaradno i ružno u pojedinim slučajevima (kao navedeni Bebece, spasi Bože).

No ima i tome rešenja, ako se uzme SMALL CAPS u "MS Word"-u, eto MIDTAUN KOMIKS (na netu se ne vidi razlika) što naravno isto dođe nakaradno i ružno...

Što se tiče kačenja na trg, hvala na savetu ali slabo je izvodljivo ako čovek dnevno napiše desetak transkribovanih imena.— [Korisnik:Jozefsu]^{–Razbibriga} 23:23, 22. jul 2016. (CEST)

---

Članak o Belgijsko-Francuskoj školi sam pisao duže od mesec dana, od toga mi je bez preterivanja 5-10% energije otišlo na prljavo transkribovanje (mukotrpno sam proveravao i uspoređivao sa svim vezama na ovoj Viki) zbog čega ću sad još da trpim i kritike? Bez sumnje ima grešaka u svakom od članaka koje stvaram iz dima i prašine. Izvini, ali ova enciklopedija izgleda kao da Srbija ima samo narodne heroje, sportiste i gradove. Ili je bolje ne pisati o novim i nekonvencionalnim temama? Jer ću dobiti kritiku na greške u transkribovanju? Ma daj... Radiću po svom najboljem ubeđenju dok ne budem obeležen za "vandalisanje sa novim člancima" koji uz to – gle skandala – imaju i greške— [Korisnik:Jozefsu]^{–Razbibriga} 23:57, 22. jul 2016. (CEST)

Ne mislim da moji članci pokazuju i trunke neozbiljnosti, ili da diskredituju Vikipediju, naročito ako se uzme u obzir odgovornost da su neke teme ekskluzivno zastupljene (na moje veliko zaprepašćenje!) ovde na celom srpskom internet domenu. Uostalom, nisam video kakve članke ti pišeš, ali kad jednog dana budem imao vremena baciću pogled i dati kritiku.— [Korisnik:Jozefsu]^{–Razbibriga} 00:31, 23. jul 2016. (CEST)

Vebstrip ili Veb-strip?

Kad smo već ionako kod transkripcije da iskoristim priliku i sprečim buduće probleme.

Treba da započnem članak i ujedno kategoriju webcomic. To je kao što znaš alternativni žanr u stripu - internet strip. E sad, šta misliš da li je pravilno "vebstrip" ili "veb-strip"?

Ne bih nikako prevodio kao "internet-strip" jer u ovome stvarno treba izmisliti španski vosak – potrebno je verovatno veštački fabrikovati "naš" izraz.

Možda će čak i da debituje na Vikipediji, jer ovakve (relativne) novine se retko nađu i na forumima a kamoli u knjigama koje i ne postoje na našem govornom području (namerno ne pišem u Srbiji, jer je problem propadanja stripa zahvatio ceo region).— [Korisnik:Jozefsu]^{–Razbibriga} 16:56, 22. jul 2016. (CEST)

---

Baciću ovo na trg, pozz— [Korisnik:Jozefsu]^{–Razbibriga} 00:37, 23. jul 2016. (CEST)

Obala Slonovače

Pozdrav kolega! Treba mi tvoja pomoć: kako na srpskom glasi pridjev za ovu afričku državu? Rusi državu zovu Kot-d’Ivuar, a pridjev glasi ivuarskoe. Da li je tom logikom na srpskom ispravnan pridjev „slonovački”? --Radovan ⁂ 12:42, 23. jul 2016. (CEST)

Fabijan Kanćelara

Pozdrav, ispravio si Kanćelara na Kančelara. Ja sam navikao na Kanćelara od engleskih i domaćih komentatora, ali sam pogledao i vidim da nije ispravno, ali nije ni Kančelara. Po pravilima koja stoje na vikipediji, treba Kancelara. Njegovo ime se piše Fabian Cancellara, a ovo su pravila transkripcije: C (pred E, Ä, I, Y) — trans. c/s (nem. Mercedes, Celle, Cissy — Mercedes, Cele, Sisi). I na gugl translejt kad uključiš zvuk za njemački, izgovara Kancelara. Ti to pogledaj i stavi kako treba. -- Vux33 (razgovor) 21:46, 9. avgust 2016. (CEST)

Možeš li da provjeriš je li ovo transkribovano kako treba, da ne otvaram stranice pogrešno? Enrico Gasparotto (ITA) — Enriko Gasparoto

Michał Kwiatkowski (POL) — Mihal Kvjatkovski

Philippe Gilbert (BEL) — Filip Žilber

Roman Kreuziger (CZE) — Roman Krojciger

Serguei Ivanov (RUS) — Sergej Ivanov

Damiano Cunego (ITA) — Damijano Kunego

Stefan Schumacher (GER) — Stefan Šumaher

Fränk Schleck (LUX) — Frenk Šlek

Danilo Di Luca (ITA) — Danilo di Luka

Davide Rebellin (ITA) — Davide Rebelin

Alexandre Vinokourov (KAZ) — Aleksandar Vinokurov

Michele Bartoli (ITA) — Mikele Bartoli

Erik Dekker (NED) — Erik Deker

Erik Zabel (GER) — Erik Cabel

Michael Boogerd (NED) — Mihel Bogerd

Rolf Järmann (SUI) — Rolf Jerman

Bjarne Riis (DEN) — Bjarne Ris

Stefano Zanini (ITA) — Stefano Zanini

Mauro Gianetti (SUI) — Mauro Đaneti

Johan Museeuw (BEL) — Johan Museuv

Olaf Ludwig (GER) — Olaf Ludvig

Frans Maassen (NED) — Frans Masen

Adri van der Poel (NED) — Adri van der Pul Eric van Lancker (BEL) — Erik van Lanker

Jelle Nijdam (NED) — Jele Najdam

Joop Zoetemelk (NED) — Jop Zutemelk

Steven Rooks (NED) — Stiven Roks

Gerrie Knetemann (NED) — Geri Kneteman

Jacques Hanegraaf (NED) — Žak Hanegraf

Phil Anderson (AUS) — Fil Anderson

Bernard Hinault (FRA) — Bernar Eno

Jan Raas (NED) — Jan Ras

Freddy Maertens (BEL) — Fredi Martens

Gerrie Knetemann (NED) — Geri Kneteman

Eddy Merckx (BEL) — Edi Merks

Walter Planckaert (BEL) — Valter Plankart

Frans Verbeeck (BEL) — Frans Verbek

Georges Pintens (BEL) — Žorž Pentan

Guido Reybrouck (BEL) — Gido Rejbruk

Harry Steevens (NED) — Hari Stevens

Arie den Hartog (NED) — Ari Den Hartog

Jean Stablinski (FRA) — Žan Stablenski

-- Vux33 (razgovor) 11:20, 16. avgust 2016. (CEST)

Nikolaй Noskov

Zdravo draga Sly-ah! Kažete na ruskom? Bio sam malo srpski, ali moram da porucim: ti smodete članak na srpskom jeziku o Ruski muzičar Nikolaй Noskov? Ako napravite ovaj članak, ja ću biti vrlo zahvalan! Hvala! --Anna Jarvinen (razgovor) 09:04, 10. avgust 2016. (CEST)

Šoban

Hvala ti što si mi ukazao na grešku, jer od Zalivskog rata, kada je za Si-En-En izveštavala Šivon Darou (engl. Siobhan Darrow), živim u uverenju da se njeno ime izgovara Šoban. Četvrt veka me vara moj sluhizam. Samardžija (razgovor) 19:31, 12. avgust 2016. (CEST)

Štićenik

U mojoj ketegorizaciji ljudi ne postoji kategorija štićenik. Čak ne postoji ni podela na dobre i loše. Dobro i zlo su relativne stvari. Samo na saradnike i nesaradnike. Zašto mislih da štitim Obsusera? Ja sam mu smanjio blok samo na zahtev nekoliko korisnika. Možda bi pitanje koje postavljaš meni trebalo postaviti njima. Pogledaj ko je sve tražio da se blok smanji.

Što se tiče Gadafija, videćemo sutra. Možda bude bilo više ljudi.--Vladimir Nimčević (razgovor) 00:19, 13. avgust 2016. (CEST)

Isto sam se ja pitao kada sam razgovarao sa Panonijanom. Da li vredi raspravljati s čovekom koji, ako ne ispadne ONAKO kako je zamislio (a to je neretko neka abominacija od članka), odmah umišlja ustaše i hrvatske nacionaliste. Smučili su mi se on i njegovi kompromosi, da ne govorim o njegovim crvenim linijama, o linijama od kojih se ne odstupa. Ne vidim razlog zašto bih ja ili bilo koji drugi korisnici morali šetati na ljuspama kada uređujemo članke o Vojvodini, etnogenezi Srba itd. Eto nam gomila članaka koje je napisao prosto iskopiravši sadržaj iz jednog članka i ubacivši ga u novi imenski prostor. Sad treba ubeđivati neke ljude da brisanje tih članaka ne znači negaciju Srba ili - ne daj Bože - rehabilitaciju Alojzija Stepinca. A to što mi je ovde pripisana zasluga za rehabilitovanje Stepinca haha - to nikom ništa. :)) Da se razumemo, ovo nije kukanje, već prosto navođenje činjenica. Ljudi su se mnogo mnogo opustili, a administratori postali manje oštri. To je Burga rekao još pre 3 godine. Mada mi nije jasno zašto je onda blokirao Onjegina. Ali dobro. Ja nisam bio cvećka, ali sam makar znao kada stati. Inače ne bih dogurao dovde. Administrator mora biti makar za nijansu strpljiviji od običnog korisnika. Znam da ti ide Obsuser na živce. Ide i meni. Nije ispalo onako kako sam zamišljao. Ali barem se nadam da će ga neko argumentovano poklopiti. Pozvao sam učene ljude da iznesu svoja mišljenja. Nadam se oni odazvati. U međuvremenu možeš pozvati Klajna ili neku drugu učenu osobu da iznese svoje mišljenje. Ovde je postao običaj da se svađe završavaju Klajnovom presudom. Ako ne prestane tada da sumnja, onda će se dogoditi ono što želiš.--Vladimir Nimčević (razgovor) 10:00, 13. avgust 2016. (CEST)

Ne bih rekao da sam bezrezervno stao na njegovu stranu. Ja prema svemu imam rezervu. Da nemam, bio bih tragičan kao Obsuser. Ili možda još gore. Jesam li te blokirao tada? Nisam. Šta te je navelo na pomisao da te pokušavam zastrašiti. Uostalom šta znači pokušati zastrašiti? Ako hoćeš da kažeš da nisam strašan, to je onda dobro, jer ja nemam nameru da budem strašan. Neki ljudi van vikipedije misle da sam jeziv, ali ja sam samo netipičan. Svako tumači pravila na svoj način. Eto sada tebi smetaju mediji. Kažeš da nisu referenca. A sam citiraš jedan medij - Jutub. Obsuseru je nedavno obrisana slika. Obrazloženje je bilo: slika nije vlasništvo sajta sa kog je preuzeta. Koliko ti znaš o Jutub klipu koji citiraš? Ja sam mnogo probirljiv kada je reč o izvorima. Preferiram pisane izvore. Voleo bih i da drugi tako rade. Nisam ja tebi davao očinski savet, nego naučni (ne znam kako drugačije da ga nazovem). Afrikans je u pitanju.

Kažeš "Niti jednom"... a u nastavku "izuzetak je...". Vidiš da jesam. Možda mu nisam sugerisao u raspravama u kojima si ti bio uključen, ali i te kako sam to radio. Pogledaj samo članak Bošnjaci. Svakom treba dati šansu. Treba pretpostaviti najbolju nameru. Zašto misliš da je Obsuser moj projkat uperen protiv tebe? Čemu ta paranoja? Jesam li pokazao dobru volju?

Nikola i ja nismo podržali Obsusera u slučaju Vujkovića brdo, nego je korisnik Vujkovića brdo preterao. Ja kažem da je korisnik Obsuser trol, ali on makar "prca na finjaka". Vujkovića brdo mitraljira svakoga ko mu se učini sumnjiv. A jedan administrator sumnja da je reč o jednonamenskom nalogu. Zaboravio si reći da sam ja neke predloge Vujovića brdo podržao. Snejk je tražio da članak Ivo Andrić počinje Ivan Andrić Ivo (ili tako nekako). Vujkovića brdo je bio protiv toga.

Odavno nisam čuo ovakve optužbe na moj račun. Da li ti misliš da je Obsuser moj projekat uperenprotiv tebe? Pitam te još jednom. Da li ti misliš da ja rado trošim vreme pripremajući ga za komandos/infiltracione napade? Mene obično ljudi uskraćuju od povratne informacije. Ali kada mi najzad kažu šta misle, to zvuči fantastično. Nisam naravno izuzetak, jer omladini je svojstveno (naročito lepšem polu) da fantazira.

Ja ne podržavam Obsusera, ja samo želim da ga spasim ludila. Kao što su neki korisnici mene spasili ludila.--Vladimir Nimčević (razgovor) 13:51, 13. avgust 2016. (CEST)

Očekivao sam da će se uozbiljiti. A mesto toga postao je još nesnosniji. Do te mere da je Milićević digao ruke. Eto vam ga kad ste tako pametni, gotovo da nam je to poručio.

Naravno. Svi ljudi koji pružaju drugu, treću, četvrtu, petu... šansu ispale se. To je tako. Ne možeš ih zbog toga osuđivati.

Super. Je l bi mogao da ga postuješ na str. za razgovor?--Vladimir Nimčević (razgovor) 17:45, 13. avgust 2016. (CEST)

Novo poslovanje

Možeš da mi objasniš zašto je „pravilno i uobičajeno” koristiti engleski jezik ako imamo ustaljeni prevod koji se koristi na srpskom? (Upravo sam čitao članak u Politici kada sam preimenovao taj članak, a gle čuda, tamo nigde nije pisalo ni o kakvom nju dilu, nego o novom poslovanju, kako je i normalno.) --Vs⁶₅⁰⁷ 20:30, 18. avgust 2016. (CEST) s. r.

Jel ispravno transkribovati ovu Amerikanku Abbey Weitzeil kao Abi Vajcel? Za ime sam siguran jer sam čuo kako ga izgovaraju, ali za prezime.... Inače je Jevrejka. A i za ovu Dana Vollmer, jel Dana ili Dejna. Svi su je transkribovali kao Dana, komentator na BiBiSiju je takođe izgovarao kao Dana, a čini mi se da je Samardžija promenio ovo Dana u Dejna --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 15:09, 22. avgust 2016. (CEST)

Oki, 'fala VI, vrlo ste ljubazni --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 18:13, 22. avgust 2016. (CEST)

Kempbel ili Kembel za Campbell --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 16:11, 24. avgust 2016. (CEST)

Čeroki

Otkud sad ti? Da li postoji objašnjenje za poništavanje izmene, pošto onaj sa IP adrese ništa ne govori?--Soundwaweserb (razgovor) 21:14, 1. septembar 2016. (CEST)

Ja neću da se svađam i ratujem, ali nemoj ćutati, reci šta je u pitanju?--Soundwaweserb (razgovor) 21:24, 1. septembar 2016. (CEST)

Samo da razjaznim, tamo je IP adresa bez ikakvog obrazloženja uklanjao tekst, morao sam da vratim. Nije ništa protiv tebe, a u njegovu korist, dalje se neću mešati pa rešite to vas dvojica. Sad vidim detaljnije istoriju izmena, jasnije mi je zašto vraćaš. Taj vaš sukob dugo traje, previše dugo. Primetio sam da oko svake stvari se glođete, kao pas i mačka. Postoji li šansa da normalno razgovarate, argumentima, bez ratova izmenama? Po meni, nije dobro uklanjati neistomišljenike sa Vikipedije i ja nisam za trajnu blokadu bilo kome od iskusnih urednika. Pozdrav.--Soundwaweserb (razgovor) 23:34, 1. septembar 2016. (CEST)

O čemu je zapravo reč

U pravu ste. Izgovor i transkripcija nisu isti pojam, i znam da to nije nikakvo opravdanje. Primetila sam samo da naš prevod nekih imena dosta sliči onom sa ruske vikipedije, ali zasigurno to nije bilo prenošenje njihove transkripcije. To mi je bila više "usputna zamerka", ali Vama zahvaljujem što ste se bar udostojili da mi ukažete na grešku pismeno, za razliku od nekih koji samo znaju da ispravljaju kada njima članak ne odgovora navodeći u opisu izmene(i to posle moje molbe),kao razlog neka pravila koja malo ko i da primenjuje, a za koja i ne znam da li su važeća ovde, ili uopšte preuveličavanje nekih sitnih i besmislenih grešaka kao razlog postavljanja šablona za "hitno čišćenje". Pozdrav.--Lazareva ( razgovor). 12:10, 3. septembar 2016. (CEST)

---

Ukleti Hetevejevi

Zvanična srpska sinhronizacija (1) koristi naziv Ukleti Hetevejevi. Po mom mišljenju bi taj naziv trebao da se koristi u članku. LazarShy (razgovor) 22:05, 3. septembar 2016. (CEST)

Čemu sve ovo na ovom članku? --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 19:15, 15. septembar 2016. (CEST)

Koliko je meni poznato sva ta pravila o transkripcijama koja su nam dostupna pisana su na osnovu pravoipisa i ne bih rekao da su sklempana tek tako. I ta pravila, kakva god bila, su mnogo pomogla za transkripcije sa kineskog. A ti ako misliš da je bilo koji od tih članaka pogrešan onda ispravi greške jer će to mnogo više pomoći nego pojedinačno menjanje od članka do članka. A diskusija između vas dvojice se u zadnje vreme svodi isključivo na inaćenje i bespotrebno prepucavanje --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 20:27, 15. septembar 2016. (CEST)

A koliko puta sam te lepo zamolio da proveriš sve te članke o transkripcijama i ispraviš eventualne greške? A zamolio sam te iz prostog razloga jer ti verujem. Opšta pravila i služe da bi se izbegle ovakve stvari --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 10:30, 18. septembar 2016. (CEST)

Transkripcija

Možeš li mi transkribovati ovo ime? Marcel Houyoux (Belgija). Da li se transkribuje Markel Haujau? Vux33 (razgovor) 16:52, 3. oktobar 2016. (CEST)

Možeš li mi još transkribovati stranicu Leon Sojer? Nisam siguran da je to tačno, a ne znam da li treba Skijer ili Skier, ako se transkribuje sa holandskog. Pozdrav i hvala. -- Vux33 (razgovor) 14:12, 4. oktobar 2016. (CEST)

U pravu su za onaj članak o uticaju crtaća na psihu dece. Obrisao sam ga. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 19:38, 13. oktobar 2016. (CEST)

Moraš li mi transkribovati ovo poljsko ime, Zbigniew Spruch? Transkripcija iz poljskog u srpski je prilično slabo objašnjena na vikipediji, pa nisam uspio sam da ga transkribujem, pozdrav. Vux33 (razgovor) 12:46, 21. oktobar 2016. (CEST)

Da, pogriješio sam ime, ali sam posle prepravio, verovatno nisi primijetio.. Zbigniew Spruch -- Vux33 (razgovor) 13:10, 21. oktobar 2016. (CEST)

Imam opet nedoumicu. Na engleskoj i drugim vikipedijama neka belgijska i holandska imena koja imaju van i de pišu se velikim slovima, neka malim, na primjer: Robin van Persie, Rik Van Steenbergen, . Mene zanima da li u transkripciji tih imena na srpski treba to Van i De pisati tako kako je kod njih (neko velikim, neko malim) ili malim slovom sve bez izuzetka? I ako možeš transkribuj mi ovo ime Jos Hoevenaers, rođen je u Antverpenu, region Flandrije, gdje se govori holandski, ali mi je nekako logičnije da mu se ime transkribuje sa francuskog, da je početno Ž, a ne J. Hvala. -- Vux33 (razgovor) 10:59, 26. oktobar 2016. (CEST)

Možeš li posjetiti stranicu Vikipedija:Trg/Pravopisna pitanja i odgovoriti na pitanje? Hvala. -- Vux33 (razgovor) 15:12, 26. novembar 2016. (CET)

TV serija Čari

Da li možeš da mi pomogneš oko transkripcije ime likova iz serije Čari? Mislim na njihova imena u seriji (da li se u ovom slučaju trebamo držati pravila transkrpcije ili naziva koji se koriste u seriji) i u stvarnom životu. Najvažnija su imena u ovom šablonu, a onda sa ovog spiska pod stavkom Recurring, koju usput ne znam kako da prevedem a da ne narušava duh srpskog jezika. Da li se ova glumica preziva Makgauan ili Mekgauan ili ipak nešto treće? —Ranko Nikolić (razgovor) 19:17, 26. oktobar 2016. (CEST)

I da, slobodno pređi članak ako ima nešto što se uklapa u pravopis srpskog jezika, slobodno mijenjaj. U planu imam da prevedem cjelokupni članak sa engleske Vikipedije, pa baci pogled kad god možeš. —Ranko Nikolić (razgovor) 19:25, 26. oktobar 2016. (CEST)

Provjeri da li je sada u redu, zaštitio sam mogućnost premještanja. —Ranko Nikolić (razgovor) 23:26, 26. oktobar 2016. (CEST)

Ako je u francuskom krajnje d nemo, a reč Grand izgovaramo i prenosimo kao gran (gran pri) zašto je grand u imenu regije (konkretno mislim na regiju Gran(d) Est)? Mada nisam siguran ni da druga reč treba da ide velikim slovom jer nije reč o pokrajini već o statističkoj regiji --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 11:35, 29. oktobar 2016. (CEST)

A to da se nemi glas izgovara ukoliko sledeća reč počinje samoglasnikon nisam znao. Tačno čovek ovde svaki dan nauči nešto novo. Hvala na informaciji. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 12:07, 29. oktobar 2016. (CEST)

A mene tvoj primer podseti na dijametralno suprotan primer sa suglasnikom na početku druge reči − Sen Deni hehe --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 16:23, 29. oktobar 2016. (CEST)

Fuđi-nizacija

Pozdrav kolega! Hajde molim te pogledaj izmjene ovog korisnika i ocjeni valjanost njegovog rada... ako ti to nije problem. Hvala unaprijed! Radovan ⁂ 14:59, 12. novembar 2016. (CET)

Mikro soft

Promenio sam Vindous HR u Vindouz Iks-pe, kao i sve članke sa Vindous u Vindouz, jer mislim 99% da je tako pravilno. Hteo sam samo da tebe da pitam da proverim. --Vs⁶₅⁰⁷ 13:09, 12. decembar 2016. (CET) s. r.

Do sad je stajalo Vindouz, video sam da je u međuvremenu neko promenio. Ako pogledaš IPA kod, videćeš da se izgovara sa z, a ne s. --Vs⁶₅⁰⁷ 10:50, 13. decembar 2016. (CET) s. r.

U pravu si. Nisam znao da je rasprava vođena. Na kojoj je to strani? --Vs⁶₅⁰⁷ 11:23, 13. decembar 2016. (CET) s. r.

V u F

Johanes Vojtman treba da bude Fojtman, pa ako može da se prepravi naziv (u članku sam već zamenio). Moja greška, jasno je da treba F, ali sam očigledno pravio članak sa manjkom koncentracije. Pozdrav i hvala. 178.222.65.1 (razgovor) 12:39, 25. januar 2017. (CET)

Video snimci u sportskim člancima

Zdravo! Zanima me da li je u redu da u članku o nekom takmičenju ubacim i video snimke, koji su obeleželi to takmičenje, na primer dobri potezi, pevanje himne, navijačka atmosfera...

Primera radi, svetsko prvenstvo u ragbiju 2015. Da ubacim snimak sa Ju tjuba, najbolji potez?

Hvala!

Ajde kada naletiš na ove stranice proveri ovo ime Mark Scheifele (kanadski hokejaš). Komentatori ga oslovljavaju sa Šajfli, a na nekim mestima naleteh na Šejfel. Pozdrav. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 14:16, 4. jun 2017. (CEST)

Srpska ili Srbska

Kako glase pravilne transkripcije ovih čeških sela:

• Vysoká Srbská
• Srbsko
• Srbská Kamenice ? Radovan ⁂ 18:22, 21. jun 2017. (CEST)

Opomenuo sam ga. Ukoliko još jednom vrati izmene samo obavesti i biće blokiran --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 16:49, 10. jul 2017. (CEST)

Na hlađenju je nedelju dana --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 16:30, 12. jul 2017. (CEST)

Na dvonedeljnom je hlađenju --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 18:39, 22. jul 2017. (CEST)

Jao, za Katlin/Ketlin Bejker pre dve godine sam napisao Ketlin pa me ispraviste na Katlin, a sada opet vrćemo na staro ccc. Šalim se. Kad završim sa glavnom stranicom SP u plivanju baci pogled na transkripcije --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 00:06, 30. jul 2017. (CEST)

Još jedno pitanjce pravopisne prirode, hokejska ili hokejaška utakmica (samim tim i hokejaški ili hokejski savez, hokejska kaciga i slično). Hokej pratim već dugi niz godina i zaista nikada nisam čuo da je neko rekao hokejska utakmica ili hokejsko takmičenje --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 14:26, 7. avgust 2017. (CEST)

Na kojoj ono beše stranici taj vandališe? Zaključaću je za anonimce, nema druge. A ovo za hokej, ako ti nije teško, priupitaj malo i Klajna i za oblik hokejaški, ja stvarno nikada u životu nisam naišao ni na jedan jedini primer u srpskom jeziku gde se pominje pridev hokejski. Iskreno jeza me hvata od same pomisli na naslov Nacionalna hokejska liga --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 16:05, 7. avgust 2017. (CEST)

Upravo na ukorenjenost i mislim. Čak i na stranicama SHLS stoji odrednica hokejaški, sve moguće sportske novine tako pišu, svi sportski leksikoni, olimpijski komitet --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 16:24, 7. avgust 2017. (CEST)

Zaštitio sam glavni članak i blokirao ajpiovca na 3 meseca. Mislim da nema potrebe za zaštitom ostalih pojedinačnih članaka jer ovaj je radio samo sa tog jednog naloga koji je sada blokiran. Ako se ponovi obavezno obavesti

Ne postoji odrednica o ukorenjenosti verovatno zbog (ne)popularnosti samog sporta (kao što je na primer slučaj sa odbojkom ili košarkom). Pišući članke o hokeju uglavnom sam nailazio na odrednicu hokejski u hrvatskoj literaturi, a baš ni na jednu u srpskim izvorima. Sve više i više mi deluje da je Pravopis poprilično nedorečen, a mnogi delovi su jako traljavo i površno napisani. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 17:18, 7. avgust 2017. (CEST)

Ukrajinska, ruska i beloruska imena obično transkribujem po pripadajućim jezicima samo ako je reč o specifičnim imenima, a za ona imena koja su zajednička obično koristim jednu te istu verziju imena (Aleksandar, Sergej, Andrej, Petar, Boris i sl). malo mi je besmisleno da Aleksandra prenosimo kao Aleksandr, Aljaksandr, Oleksandr i slično. A ovog Ukrajinca sam verovatno prevideo, preimenovaću. kad si već tu ovaj Amer Nathan Adrian je Adrijan, Edrijan ili Edrijen (imamo ga u člancima u svim varijantama? --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 20:36, 7. avgust 2017. (CEST)

I zašto vrati Nanđing na Nanking uz obrazloženje da je ukorenjeno kad nije --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 20:40, 7. avgust 2017. (CEST)

E sad imam jedno složeno pitanje. Kako izvesti pridevske oblike iz višečlanih imenica pomalo egzotičnog tipa. Piskaram malo u ove vrele dane o plivačima i imam problem upravo sa tim kod pravljenja kategorija. Obično stavljamo kategoriju, na primer „Srpski plivači, Japanski plivači...” i kako sada kategorisati takmičare iz sledećih država:

• Trinidad i Tobago → jel može ovde Trinidadski plivači ili da idem Trinidadtobaški plivači (bože zakloni haha);
• ako je pridev od Dominikanska Republika → dominikanski jel ispravno od Dominike staviti dominički
• Sveta Lucija? (na nekim vikipedijama vidim da piše lušanski, setih se one rasprave Sent Luša)
• Kukova Ostrva?
• Solomonska Ostrva smo preimenovali u Solomonova Ostrva (iako sam ja uvek bio protiv toga jer ostrva nisu Solomonova, al ajde), hoće li biti solomonski ili solomonovi (opet nakaradno zvuči)
• Sijera Leone − jel može sijeraleonski, a za Burkinu Faso samo burkinski?
• Sveti Vinsent i Grenadini − ovde stavljaju samo grenadinski...
• Da li je za Madagaskar preporučljivije madagaskarski ili malgaški?

I sada da ne navodim svaki primer ponaosob, ima ih koliko hoćeš, ali ovo su neki najaktuelniji --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 15:12, 11. avgust 2017. (CEST)

Ma zato sam i pitao, zbog uniformnosti. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 18:21, 11. avgust 2017. (CEST)

Katrin Ibargven

Na njenom zvaničnom profilu prezime je napisano bez akcenta na slovu E, tako da bi trebalo da bude GVE, ne GUE. https://www.instagram.com/triplecibarguen/ Samardžija (razgovor) 22:20, 11. avgust 2017. (CEST)

Ajd neka ti ne bude mrsko da mi transkrbuješ imena u ovom šablonu, {{Olimpijski pobednici−plivanje 4×200 slobodno}} --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 00:05, 15. avgust 2017. (CEST)

Na godišnjem sam pa ne mogu da se bavim sada Vikipedijom. Molim te da i ti obratiš pažnju na jezik. Nije uredu da nekoga tako nazivaš ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 19:14, 18. avgust 2017. (CEST)

Aleksandar Puškin

Ako možeš, pogledaj ovaj podnaslov i silne prisvojne prideve u njemu. Nisam siguran da sam sve najpravilnije napisao. --Miljan Simonović (razgovor) 16:14, 20. avgust 2017. (CEST)

Ono

Samo kod nas je bitkojn

sam mislio samo na ovoj Vikipediji. Zoranzoki21 (razgovor) 07:17, 30. avgust 2017. (CEST)

Ne sve druge enciklopedije. Svugde se čuje bitkoin.. Ne mislim na druge vikipedije. Nego na medije, sajtove itd.. Zoranzoki21 (razgovor) 07:25, 30. avgust 2017. (CEST)

Pa blogovi su sajtovi.. Onda nek ostane bitkojn, a bitkoin kao preusmerenje. Zoranzoki21 (razgovor) 07:29, 30. avgust 2017. (CEST)

Vratio sam se i ja hehe. Inače zaključao sam članak o seriji Okrug Orindž na toj verziji imena. A njega ću sada da upozorim (po ko zna koji put). --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 13:28, 14. septembar 2017. (CEST)

Jan Fabr

Zašto si preimenovao stranicu Jan Fabr u Jan Fabre? Umetnikovo prezime je kod nas prevedeno sa Fabr,"e" se ne čita. Molim te vrati prvobitni naziv stranice. Bandzimir--Bandzimir (razgovor) 12:10, 5. oktobar 2017. (CEST)

Holanđani ga izgovaraju tako ali ne i Srbi. Ne razumem to "drvljenje kurca". Kod nas se autor Zove Jan Fabr, u medijima, u knjigama. Po čemu si ti to pametniji od svih ostalih koji "ne znaju kako se izgovara njegovo prezime"? Bandzimir--Bandzimir (razgovor) 15:32, 5. oktobar 2017. (CEST)

Nagrade

Premestio si stranice bez objašnjenja i na pogrešne nazive u odnosu na izvorni, plus nisi ažurirao navigacioni šablon i više nije crna veza. Zato će sve biti vraćeno.  — Obsuser✉ 18:40, 17. oktobar 2017. (CEST)

Zvanična nomenklatura i spisak ptica Srbije

Zdravo. Da, postoji zvanična nomenklatura i nje se svi strikno držimo :) Okačena je na sajtu Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije DZPPS ili klikom na ovaj link ćeš skinuti tabelu Birds of Serbia.pdf --Medeniacus (razgovor) 12:20, 19. oktobar 2017. (CEST)

Da, to je znanična nomenklatura. Pelikan treba da se zove nesit, tako da slobodno prekrsti. U članku možeš navesti i pelikan kao ime, ali ne zvanično već kolokvijalno, sinonimno :)--Medeniacus (razgovor) 12:26, 19. oktobar 2017. (CEST)

Sajmon ili Sejmon

Pazi nisam 100% siguran da za članak Sejmon Ogastus al mi deluje Seimone treba da se čita kao Sejmon a ne Sajmon. Logika mi je da u sličnim jezicima tipa ruski, ukrajinski jezik je Sejmon... Jesi li ti siguran da je Sajmon? --Bobik (razgovor) 22:55, 20. novembar 2017. (CET)

takve odgovore volim. Svaka čast majstore. Samo argumenti. --Bobik (razgovor) 18:27, 21. novembar 2017. (CET)

Sejmon Avgust

Ne treba brzo brisanje već spajanje, članak je dosta obiman i treba ga spojiti u postojeći. --MareBG (razgovor) 21:50, 26. novembar 2017. (CET)

Dodatan i bespotreban posao od 5 sekundi preimenovanja stranice, ako pogrešim. Pozdrav --MareBG (razgovor) 16:23, 27. novembar 2017. (CET)

Sačuvaj bože tvog dobronamernog i lepog saveta. Nisi kompatibilan da ocenjuješ moje kućno vaspitanje niti da me nazivaš polupismenim zbog loše transkripcije imena sa engleskog jezika. Obrati pažnju na redosled slova u rečenicama koje si napisao, pa razmisli da li treba da sudiš o pismenosti, a usput povedi i računa o ponašanju ovde, ja tebe apsolutno nijednom nisam uvredio. --MareBG (razgovor) 17:28, 27. novembar 2017. (CET)

To je lapsus majstore. Napisao sam preko 90 obimih članaka za 30 dana. Uradi šta treba da bi smirio živce, vidim da ti je dnevnik blokiranja ko zdravstveni karton u penzionera sa sto dijagnoza. Inače ćeš da letiš još jednom. Svako dobro pismeni --MareBG (razgovor) 21:54, 15. decembar 2017. (CET) I još nešto, kako ja to tebe smaram? Nisam ti se obratio u životu --MareBG (razgovor) 22:01, 15. decembar 2017. (CET)

Ti si drzak, meni to ovde nije cilj. Svi grešimo, pogotovu kada napišemo više članaka za mesec dana nego neko od 2009. godine. Lepo što si mi skrenuo pažnju na greške, ispraviću ih svakako. Što se tiče ovih tvojih pokušaja uvreda, slabo je to, ali sasvim dovoljno da se ohladiš. Pozdravljam te svakako --MareBG (razgovor) 22:48, 15. decembar 2017. (CET)

Evo sad da opomenem i tebe. Zaista ne razumem pobogu što sebi dozvoljavaš ovakav rečnik. Pa radije nemoj odgovoriti nego na ovakav način da se obraćaš drugim urednicima. Pogotovo ne onim mlađim, jer mi treba da ih nečemu naučimo, a ne da ih vređamo i ocenjujemo njihov nivo pismenosti. Stavljaš me u jako nezgodnu situaciju. Ajd molim te da se ovakve stvari ne ponavljaju. Greške pravimo svi, nema tu ništa sramotno ako neko promaši prevod ili upotrebi pogrešan padež. Ispravi, ukaži na grešku i zdravo --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 23:18, 15. decembar 2017. (CET)

Zlajo, sve to što si rekao stoji. Ali da li mi kao nekakvi pedagozi sebi smemo dozvoliti da na takav način komuniciramo sa nekim samo zato što ne zna_ Mislim da ne. Vrati se unazad i razmisli šta bi ti (ja ili bilo ko drugi) uradio u tim godinama da si/smo imao/li priliku da na ovakav način dođemo do nekih jako vrednih nagrada.... A što se pravopisnih grešaka tiče, ima ih i u udžbenicima koliko hoćeš, a velika prednost i još veća mana Vikipedije je upravo to što svako može da je uređuje. Nije lako učiti druge, nikada nije ni bilo. Za takvo nešto je potrebno strpljenje i konjski živci. Znam da me razumeš. I seti se kako smo ja i ti započeli konverzaciju ovde hehe? I kako smo uz neki normalan dijalog uspeli to da prevaziđemo. Nisam ni ja bio ništa bolji od većine početnika kada sam započinjao sve ovo. I drž, nedaj, malo po malo i svašta nešto se nauči. Samo opušteno i bez teških reči ubuduće --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 00:20, 16. decembar 2017. (CET)

Ajde ovako

Da krenemo od početka. Smatram da tvoja sugestija nije bila primerna još na početku naše konverzacije pa sam zato tako odreagovao. Lepo od tebe što si ispravljao moje greške i svestan sam tvog doprinosa. Ja sam se na vikipediji registriovao prvenstveno da bih doprineo i kao što vidiš imam veliki broj članaka mimo takmičenja. Opet sa druge strane tvoje burno reagovanje i pokušaj vređanja nije bio ok. Ajde da ovde razjasnimo neke stvari, da brisnem ono sa admin table. Pozdrav --MareBG (razgovor) 00:59, 16. decembar 2017. (CET)

Nije mi baš neki cilj u životu da imam lažne mirovne ponude na vikipediji ali ajde neka ti bude. Nije ovde stvar u mojim greškama, one će se ispraviti svakako, već u kolegijalnosti. Ja sam bio malo drčniji u početku jer si i ti tako pristupio, nakon toga sve u vodu. Što se tiče admin table, brišem i povlačim sve to čim se dogovorimo, a verujem da hoćemo. Nema veze psovke, čarke sa svih strana i što je Nikola zažmureo i nakon opomene, daj da rešimo ovo kao ljudi a ne da se džapamo ko da nam je 15 leta. Pozdrav --MareBG (razgovor) 16:16, 16. decembar 2017. (CET)

Istina, loša priča od starta. Reagovao sam drsko, jer mi se u tom trenutku učinilo da si mi i ti to malo drčnije predložio. Svakako tim potezom, verovao ili ne, nisam imao nameru da omalovažam tvoj rad i trud ovde. Da presečem priču, uglavnom sugestije, kritike i sve ostalo što imaš na moj rad uvek iznesi, ja ću se truditi da poboljšam i sredim koliko mogu. Isto tako ću ti ja skrenuti pažnju ako nešto pogrešiš. Nema duševnog bola niti treba izvinjenje, ne doživljavam ja tako ovu priču ovde. Krećem sa sređivanjem grešaka o (ženskim) košarkašicama i ostalim, članak po članak. Pozdrav --MareBG (razgovor) 16:49, 16. decembar 2017. (CET)

I da još nešto, članak na koji si mi skrenuo pažnju da je pun pravopisnih grešaka je napisao Bobik, evo ga ovde - Sajmon Ogastus. --MareBG (razgovor) 17:00, 16. decembar 2017. (CET)

Zato što sam i ja uradio isti članak, ali tek kasnije. Moj nije računat i izbrisan je, a njegov jeste. Grešaka ima, ali ne baš katastrofalnih kao u njegovim člancima. Svakako za sređivanje uvek ima, to ću sve danas i narednih dana srediti. Pa i ovaj što je bobik radio, zašto da ne. --MareBG (razgovor) 17:24, 16. decembar 2017. (CET)

Dnjepar ili Dnjipro

Kad si već tu. Ukrajinski grad Dnjepropetrovsk je promenio ime u Dnjepar (po reci na čijim obalama se nalazi). E sad, na ukrajinskom se zove Dnjipro (i grad i reka). Da ostavimo ustaljeni naziv po reci onako kako je mi zovemo ili prednost dati ukrajinskom obliku Dnjipro? --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 01:04, 16. decembar 2017. (CET)

Hvala ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 00:12, 17. decembar 2017. (CET)

Post Malone

Ja ovde (2:05) čujem Post Maloun. Odakle Poust Malon? --Miljan Simonović (razgovor) 19:31, 6. februar 2018. (CET)

Izvini(te) što se ubacujem, ali može li ovo za post primijeniti ovdje ili je tu riječ o nečemu drugom? – Srdjan m (razgovor) 21:44, 6. februar 2018. (CET)

Članak Sigirija

Ajde, molim te, proveri transkripciju u članku Sigirija. Ako možeš usaglasi mi krlja Kasapu (ili Kasiapu???). Ja sam se ravnala prema UNESKO-vom članku, ali... Pozzz BuhaM (razgovor) 08:47, 13. februar 2018. (CET)

Nazivi softvera / prog. jezika

De života ti vidi ovo kad mogneš. Pretpostavljam da treba transkribovano, ali mislim da je najbolje da ti to pogledaš pa prebaciš na tačne nazive. Hvala unaprijed. – Srdjan m (razgovor) 17:51, 15. februar 2018. (CET)

Spisak srpskih arhitekti

Pozdrav. Da li je ovo dobar naziv? Mislim da nije jer ako postoji Udruženje arhitekata Srbije [23] (ne arhitekti) zar mnije logično da se ovaj spisak zove: Spisak srpskih arhitekata. Hvala na odgovoru.--Drazetad (razgovor) 22:54, 4. april 2018. (CEST)