Википедија

Razi

Abu Bekr Muhamed ibn Zakarija al-Razi (Persijski: ابوبكر محمّد زکرياى رازى), poznat i po latinskoj verziji svog imena Razes ili Rasis (854-925), bio je persijski[3][4][5] polimat, lekar, alhemičar, filozof i istaknuta ličnost u istoriji medicine.

Abu Bekr Muhamed Zakarija Razi
Lični podaci
Datum rođenja854.[1]
Mesto rođenjaRej[2], Iran
Datum smrti925. ili 932.[2]
Mesto smrtiRej, Iran
Naučni rad
Poljemedicina, filozofija, alhemija
Poznat poPrvi koji je napravio kiseline poput sumporne kiseline; zapisivao je kratke ili opširne beleške o bolestima, kao što su male i ovčije boginje; bio je pionir u oblasti oftalmologije; autor je prve knjige o pedijatriji; dao je izuzetan doprinos neorganskoj i organskoj hemiji; takođe je autor nekoliko filozofskih dela.

Bistri mislilac, Razi, dao je fundamentalne i trajne doprinose u raznim oblastima koje je zabeležio u preko 200 rukopisa. Naročito su važni njegovi brojni doprinosi medicini.[6] Bio je rani zagovornik eksperimentalne medicine i postao je uspešan doktor. Bio je glavni lekar u bolnicama u Bagdadu i Reju.[2][7] Kao učitelj medicine, privukao je veliki broj studenata različitih interesovanja. Bio je saosećajan i posvećen svojim pacijentima, bez obzira na to da li su bogati ili siromašni.[8] Prema Enciklopediji Britanika, bio je jedan od prvih koji je koristio humoralnu teoriju kako bi razlikovao jednu zaraznu bolest od druge. Napisao je pionirske knjige o malim boginjama i ospicama, pružajući kliničku karakterizaciju bolesti.[9] Takođe je otkrio brojna jedinjenja i hemikalije uključujući između ostalog alkohol i kerozin.[10][11][12] Posredstvom prevoda njegova dela i ideje iz oblasti medicine postala su poznata među srednjovekovnim evropskim stručnjacima i duboko su uticala na medicinsko obrazovanje na latinskom Zapadu.[2] Neki tomovi njegovog dela al-Mansuri, tačnije „O hirurgiji“ i „Opšta knjiga o terapiji“, postali su deo kurikuluma o medicini na zapadnim univerzitetima.[2] Istaknuti britanski orijentalista Edvard G. Braun smatra ga „verovatno najvećim i najoriginalnijim među svim islamskim lekarima i jednim od najplodnijih autora“.[13] Uz to, takođe ga nazivaju i doktorom doktora, ocem pedijatrije[14] i pionirom oftalmologije.

Biografija uredi

 
Kolofon Razijeve „Knjige o medicini”

Razi je rođen u gradu Rej koji se nalazio na Putu svile koji je vekovima služio za trgovinsku i kulturnu razmenu između Istoka i Zapada.[15] Razi u njegovom imenu na persijskom znači da je bio „iz grada Rej“.[16] Taj grad se nalazi na južnim padinama planine Alborz, blizu Teherana.

Razi se u mladosti preselio u Bagdad gde je studirao i radio u lokalnoj bolnici. Kasnije se na poziv Mansura ibn Ishaka, tadašnjeg guvernera Reja, vratio u taj grad i postao upravnik bolnice.[2] Razi je Mansuru ibn Ishaku posvetio dve svoje knjige o medicini, Duhovna medicina i Al-Mansuri.[2][17][18][19] Razi je bio na dobrom glasu kao lekar pa je pozvan u Bagdad da preuzme funkciju upravnika novootvorene bolnice nazvane po njenom osnivaču, halifi al-Mutadidu (umro 902).[2] Za vreme vladavine al-Mutadidovog sina, al-Muktafija (902—908), Raziju je povereno da sazida novu bolnicu, koja je trebalo da bude najveća u abasidskom halifatu. Kako bi izabrao lokaciju na kojoj će bolnica biti sagrađena, Razi je predložio da se na raznim mestima u gradu okači sveže meso, a da bolnica bude sazidana tamo gde mesu bude potrebno najduže vremena da počne da truli.[20] Poslednje godine svog života Razi je proveo u svom rodnom gradu Reju bolujući od glaukoma. Problemi sa očima koje je imao su počeli kataraktom, a završili su tako što je u potpunosti oslepeo.[21] Nije poznato šta je uzrokovalo njegovo slepilo. Razijeva predavanja su privlačila mnogo učenika. On je bio velikodušna osoba i bio je uviđavan prema svojim pacijentima. Bio je milosrdan prema siromašnima i lečio ih je besplatno. Za njih je i napisao studiju „Onaj koje ne ide kod lekara” koja sadrži medicinske savete.[22] Kada je oslepeo, jedan njegov bivši učenik iz Tabaristana je došao kako bi se brinuo o njemu. Razi ga je nagradio za dobre namere koje je imao i poslao kući, tvrdeći da mu se bliži kraj.[23] Prema navodima persijskog polimata „Birunija”, Razi je umro 925. godine u šezdesetoj godini života.[24] Biruni je smatrao Razija svojim mentorom i među prvima je napisao njegovu kratku biografiju, koja je sadržala i bibliografiju njegovih brojnih dela.[24] Posle Razijeve smrti, dobar glas o njemu se raširio i van Bliskog istoka, u srednjovekovnoj Evropi. U jednom bibliotečkom katalogu, koji najverovatnije potiče iz 14. veka, a koji se čuva u opatiji u gradu Piterboro u Engleskoj, Razi se navodi kao autor deset knjiga o medicini.[25]

Doprinosi medicini uredi

Male boginje i ospice uredi

Razi je napisao:

Male boginje se pojavljuju kada krv "ključa" i kada je inficirana što dovodi do toga da se isparenja izbacuju. Dakle, dečija krv se transformiše u bogatiju krv koja ima boju starog vina. U ovoj fazi, male boginje se pojavljuju kao "mehurići koje nalazimo u vinu" - (kao plikovi) - ... ova bolest se može pojaviti i u drugim dobima - (to jest ne samo u detinjstvu). Najbolje što se može uraditi u ovoj prvoj fazu bolesti je držati se podalje od nje, u suprotnom ova bolest se može pretvoriti u epidemiju.

Ova dijagnoza je dobila priznanje u Enciklopediji Britanika (1911), u kojoj se navodi: "Najpouzdaniji navodi o ranom postojanju ove bolesti se nalaze kod persijskog lekara iz devetog veka Razesa koji je veoma jasno opisao njene simptome, njenu patologiju koju je objasnio humoralnom teorijom ili teorijom fermentacije, kao i način na koji se leči." Razijeva knjiga O malim boginjama i ospicama (al-Judari wa al-Hasbah) prva je pružila opis malih boginja i ospica kao zasebnih bolesti.[26] Prevedena je više od dvanaest puta na latinski i druge evropske jezike. Odsustvo dogmatizma i hipokratsko oslanjanje na kliničko opažanje ukazuju na Razijeve medicinske metode. On na primer navodi:

Izbijanju malih boginja prethodi kontinuirana groznica, bol u leđima, svrab u nosu i košmari. Ovo su najakutniji simptomi koji nagoveštavaju bolest zajedno sa osetnim bolom u leđima koji je praćen groznicom i svrabom koji pacijent oseća svuda po telu. Pojavljuje se i oticanje lica, koje se pojavljuje i nestaje, a primetno je i upalno crvenilo na oba obraza i oko očiju. Bolesnik oseća tromost celog tela i veliki nemir koji se izražava kroz mnogo protezanja i zevanja. Prisutan je i bol u grlu i grudima, kao i otežano disanje i kašalj. Dodatni simptomi su: suv dah, gusta pljuvačka, hrapav glas, glavobolja, nemir, mučnina i anksioznost. (Treba obratiti pažnju na razliku: nemir, mučnina i anksioznost se pojavljuju češće kod ospica nego kod malih boginja. Sa druge strane, bol u leđima je očigledniji kod malih boginja nego kod ospica). Sveukupno, bolesnik oseća toploty po celom telu, ima upalu debelog creva i ima opšte crvenilo koje je izuzetno izraženo na desnima. (Razes, Enciklopedija medicine)

Meningitis uredi

Razi je poredio rezultate pacijenata kod kojih je meningitis lečen puštanjem krvi sa rezultatima onih pacijenata koji su lečeni bez toga, kako bi video da li puštanje krvi može da pomogne.[27]

Farmacija uredi

Razi je na mnogo načina doprineo ranoj farmaciji[28] sastavljajući tekstove u kojima je predstavio upotrebu "živinih masti" kao i svoj razvoj aparatura poput avana, pljoski, špatula i bočica koje su korišćene u farmaciji do početka dvadesetog veka.

Etika u medicini uredi

Na profesionalnom planu, Razi je uveo mnoge praktične, napredne, medicinske i psihološke ideje. Napadao je šarlatane i lažne doktore koji su putovali po gradovima i selima prodajući svoje tajne lekove. U isto vreme, upozoravao je da čak i visoko obrazovani lekari nemaju rešenje za sve medicinske probleme i da ne mogu da izleče sve bolesti. Kako bi više doprineli svom pozivu, Razi je savetovao lekare da budu u toku sa naprednim znanjima u svojoj oblasti tako što će kontinuirano izučavati medicinske knjige i prikupljati nove informacije. Pravio je razliku između izlečivih i neizlečivih bolesti. U skladu sa time, smatrao je da u slučaju uznapredovalog kancera ili lepre lekara ne treba kriviti ukoliko ne može da izleči pacijenta. Razi je, pomalo šaljivo, veoma žalio lekare koji brinu o prinčevima i plemstvu, jer ovi nisu slušali lekarske savete u vezi restriktivne ishrane ili uzimanja terapije, što je otežavalo posao lekarima.

O lekarskoj etici Razi je napisao sledeće:

„Cilj lekara je da čini dobro, čak i prema našim neprijateljima, mnogo više prema našim prijateljima i naša profesija nam zabranjuje da činimo zlo ... jer ona služi dobrobiti ljudskog roda i Bog je lekarima nametmuo zakletvu da ne prave otrove.“[29]

Knjige i članci o medicini uredi

Al-Havi (الحاوي) uredi

Ova monumentalna medicinska enciklopedija u devet tomova - u Evropi poznata kao Velika sveobuhvatna ili Contines liber - sadrži razmatranja i kritike grčkih filozofa Aristotela i Platona, i donosi inovativne poglede na mnoge teme.[30][31][32] Zbog ove knjige, mnogi stručnjaci smatraju Razija najvećim lekarom srednjeg veka. Al-Havi nije formalna enciklopedija nego je posthumno priređena kompilacija Razijevih radnih svezaka koje su sadržale znanja koja je našao u drugim knjigama, ali i njegova originalna zapažanja o bolestima i terapijama zasnovana na njegovom kliničkom iskustvu. Važno je pomenuti da ovo delo sadrži i čuvenu studiju o malim boginjama, prvu poznatu studiju o toj bolesti. Enciklopediju al-Havi je 1279. godine na latinski preveo Faradž ben Salim, lekar sa Sicilije jevrejskog porekla koji je radio za Karla Anžujskog. Nakon prevođenja ovo delo je ostvarilo zapažen uticaj u Evropi.

Onaj koje ne ide kod lekara (من لا يحضره الطبيب) – medicinski priručni za široku javnost uredi

Razi je verovatno prvi persijski lekar koji je napisao kućni medicinski priručnik namenjen široj javnosti. On je ovo delo posvetio siromašnima, putnicima i običnim građanima kako bi mogli sa se konsultuju o lečenju čestih bolesti kada nemaju pristup lekaru. Ova knjiga je naročito važna za istoriju farmacije, jer su slične knjige bile veoma popularne sve do dvadesetog veka. Razi je u 26 poglavlja opisao ishranu i sastojke lekova koji se mogu naći u apotekama, na pijacama, u dobro opremljenim kuhinjama ili u vojnim kampovima. Svaka osoba je mogla da prati date instrukcije i da pripremi odgovarajući recept. Neke od bolesti kojima se bavi ovo delo su glavobolje, prehlade, kašalj, melanholija i bolesti oka, uha i stomaka.

Sumnje o Galenu uredi

U svojoj knjizi Sumnje o Galenu, Razi odbacuje neke tvrdnje ovog grčkog lekara kao i navodnu superiornost grčkog jezika i mnoga njegova kosmološka i medicinska gledišta. On povezuje medicinu sa filozofijom i navodi da je za dobro praktikovanje medicine neophodno nezavisno razmišljanje. On navodi da Galenovi opisi ne odgovarajy njegovim ličnim opažanjima kada je u pitanju groznica. On takođe u nekim slučajevima nalazi da je njegovo kliničko iskustvo veće nego Galenovo.

Razi dalje kritikuje Galenovu teoriju da telo sadrži četiri odvojena "humora" (tečne materije), čiji balans je ključan za zdravlje i prirodnu temperaturu tela. Njegova kritika je imala nameru da potpuno odbaci Galenovu humornu teoriju, kao i Aristotelovu teoriju o četiri elementa na kojoj je ona zasnovana. Razijevi alhemički eksperimenti su ukazali na druge osobine materije, kao što su "uljanost" ili "sumpornost" ili zapaljivost i slanost, a koje nisu bile objašnjene tradicionalnom podelom elemenata na vatru, vodu, zemlju i vazduh.

Razijevo protivljenje tadašnjim fundamentima medicinske teorije je bilo kontroverzno. Mnogi su ga optuživali da je ignorantan i arogantan, čak iako je on više puta izrazio pohvale i zahvalnost Galenu za njegov doprinos i delo.

Kristalizacija antičkih znanja i odbijanje da se prihvati činjenica da novi podaci i ideje ukazuju da savremeno znanje može da premaši znanje prethodnih generacija.

Razi je verovao da su savremeni naučnici i stručnjaci bolje potkovani, da imaju više znanja i da su kompetetniji od onih iz antičkog doba zbog toga što na raspolaganju imaju nagomilana znanja. Razi je pokušao da stane na put slepom i nekritičkom prihvatanju autoriteta antičkih mudraca i podsticao je istraživanja i napredak u umetnosti, tehnologiji i nauci.

Dečje bolesti uredi

Razijeva knjiga Dečje bolesti je prva knjiga koja se bavi pedijatrijom kao nezavisnom granom medicine.

Mentalno zdravlje uredi

Kao i mnogi drugi teoretičari njegovog vremena, Razi je verovao da su mentalne bolesti prouzrokovane demonima. Verovalo se da demoni ulaze u telo i obuzimaju ga.

Knjige o medicini uredi

Ovo je delimičan spisak Razijevih knjiga i članaka o medicini. Neke od ovih knjiga su prepisivane ili štampane i pod drugim naslovima.

  • al-Havi (arap. الحاوي), ili al-Havi al-Kabir (arap. الحاوي کبیر). Poznato i po latinskom nazivu Continens Liber. Reč je o velikoj medicinskoj enciklopediji koja uglavnom sadrži Razijeve sveske i recepte.
  • Dokazivanje medicinske nauke (Persijski:اثبات علم پزشكى).
  • Uvod u medicinsku nauku (Persijski:در آمدى بر علم پزشكى).
  • Knjiga o odbacivanju negiranja medicine od strane Džaheza (arap. الرد علی الجاحظ فی مناقضةالطب)
  • Knjiga o odbacivanju negiranja medicine od strane Našija(arap. الرد علی الناشی فی نقضه الطب)
  • Eksperimenti u medicinskoj nauci i njihova primena
  • Vođstvo
  • Kenaš
  • Klasifikacija bolesti
  • Kraljevska medicina
  • Onaj ko ne ide kod lekara (من لايحضره الطبيب)
  • Knjiga proste medicine
  • Velika knjiga Krabadina
  • Mala knjiga Krabadina
  • Knjiga o kruni
  • Knjiga o katastrofama
  • Hrana i njene štetnosti
  • Spis o malim boginjama i ospicama[33]
  • Knjiga o formiranju malog kamenja (persijski: كتاب در پديد آمدن سنگريزه) (kamenja u bubrezima i bešici)
  • Knjiga o bolu u crevima (persijski:كتاب درد روده‌ها)
  • Knjiga o bolu u nogama i povezanim udovima (persijski: كتاب در درد پاى و درد پيوندهاى اندام)
  • Knjiga o paralizi (persijski: كتاب در فلج)
  • Knjiga o zubobolji (persijski: كتاب در دندان‌ درد)
  • Anatomija jetre (presijski: تشریح كبد)
  • Anatomija srca (persijski: تشریح قلب)
  • O prirodi lekara
  • Anatomija ušne duplje (persijski: تشریح پرده گوش)
  • O puštanju krvi iz vene (persijski: در رگ زدن)
  • Sidneh
  • Ketab-e ebdal
  • Hrana za pacijente
  • Koristi od mešavine meda i sirćeta (persijski: سودهاى سركنگبين)
  • Darmanheje abne (Lečenje impotencije kod muškaraca)
  • Knjiga o hirurškim instrumentima
  • Knjiga o uljima
  • Voće pre i posle ručka
  • Knjiga o medicinskim raspravama (sa Džarirom Tabibom)
  • Knjiga o medicinskim raspravama II (sa Abu Feizom)
  • O menstrualnom ciklusu
  • Povraćanje (persijski: قى كردن)
  • Sneg i medicina
  • Sneg i žeđ
  • Stopalo
  • Smrtonosne bolesti
  • O trovanju
  • Glad
  • Zemljište u medicini
  • Žeđ riba
  • Znojenje u snu
  • Toplota oblačenja
  • Proleće i bolesti
  • Pogrešno shvatanje lekarevih mogućnosti
  • Društvena uloga lekara

Prevodi uredi

Razijeve značajne knjige i članci (na engleskom) uključuju:

  • Knjiga za elitu (The Book for the Elite)
  • Knjiga iskustava (The Book of Experiences)
  • Uzrok smrti većine životinja zbog otrovnih vetrova (The Cause of the Death of Most Animals because of Poisonous Winds)
  • Eksperimenti lekara (The Physicians' Experiments)
  • Onaj ko nema pristup lekarima (The Person Who Has No Access to Physicians)
  • Velika farmakologija (The Big Pharmacology)
  • Mala farmakologija (The Small Pharmacology)
  • Giht (Gout)
  • Al Shakook ala Jalinoos, Sumnja o Galenu (The Doubt on Galen)
  • Kamenje u bubregu i bešici (Kidney and Bladder Stones)
  • Ketab tibb ar-Ruhani, Duhovna medicina Razesa (The Spiritual Physik of Rhazes)

Alhemija uredi

 
Zapadnjačka ilustracija Razesa.

Transmutacija metala uredi

Razijevo zanimanje za alhemiju i njegovo snažno verovanje da je moguća transmutacija nižih metala u zlato i srebro, potvrđeni su pola veka nakon njegove smrti u knjizi Ibn al-Nadima Kamen mudrosti (latinski: Lapis Philosophorum). Al-Nadim je Raziju posvetio seriju od dvanaest knjiga, uz dodatak još sedam, uključujući njegovo pobijanje al-Kindijevog odbacivanja valjanosti alhemije. Al-Kindija (801—873) je abasidski halifa Mamun zaposlio u "Kući mudrosti" (arap. بيت الحكمة; transkripcija: Bayt al-Ḥikma) u Bagdadu, a čiji je on bio formalni osnivač. Al-Kindi je bio filozof i protivnik alhemije. Razijeva dva najpoznatija teksta o alhemiji, a koja umnogome nadmašuju njegove prethodne radove, jesu Asrar (arapski: الاسرار, Tajne) i Sir al-Asrar (arapski: سر الاسرار, Tajna tajni) i sadrže dosta nalaza iz njegovih ranijih dela.

Čini se da su Razijevi savremenici verovali da je on otkrio tajnu kako se gvožđe pretvara u zlato. Prema jednom od Razijevih biografa, Husrou Moetazedu, izvesni general Simiur se javno suočio sa Razijem i upitao ga da li je upravo to osnovni razlog zašto je voljan da pacijente leči besplatno. "Prisutnima se činilo da je Razi bio nerad da odgovori na to pitanje; gledao je u stranu ka generalu i odgovorio":

Razumem alhemiju i radio sam duži period na karakterističnim svojstvima metala. Ipak, još uvek mi nije jasno kako neko može da transmutira zlato od bakra. Uprkos istaraživanjima antičkih naučnika sprovedenom tokom vekova, odgovor na to nije dat. Ja veoma sumnjam da je to uopšte moguće....

Prema jednoj legendi, Razi je zamalo oslepeo od vrelih isparenja pri nesreći tokom jednog od svojih eksperimenata. Uspeo je da ipak da prođe bez ikakvih povreda.[34][potrebna verifikacija]

Hemijski instrumenti i supstance uredi

Razi je razvio nekolilo hemijskih instrumenata koji su i danas u upotrebi. On je poznat i po tome što je usavršio metode destilacije alkohola i ekstrakcije iz tečnosti. Razi je odbacio mogućnost pravljenja magičnih napitaka, iako nije odbacio ideju da čuda postoje, u smislu neobjašnjivih fenomena u prirodi. Njegov alhemičarski magacin je bio obogaćen produktima persijskog rudarstva i manufakture, čak i amonijum-hloridom koji je bio kinesko otkriće. Oslanjao se na koncept "dominantnih" formi ili esencije, što je pre neoplatonska koncepcija kauzalnosti nego intelektualni ili mehanički pristup. Razijeva alhemija ističe empirijske kvalitete kao što su slanost ili zapaljivost koja se povezuje sa "uljanošću" ili "sumpornošću". Ova svojstva nisu objašnjena tradocionalnim sastavom elemenata kao što su: vatra, voda, zemlja i vazduh.

Važna dela o alhemiji uredi

Ona predstavljaju prvu sistematičnu klasifikaciju pažljivo posmatranih i potvrđenih činjenica u vezi sa hemijskim supstancama, reakcijama i aparaturama, a opisane su na jeziku koji je skoro u potpunosti oslobođen misticizma i dvosmislenosti.

Tajne (al-Asrar) uredi

Ova knjiga je napisana na zahtev Razijevog bliskog prijatelja, kolege i bivšeg studenta, Abu Muhameda bin Junisa iz Buhare koji se bavio matematikom, filozofijom i prirodnim naukama.

Tajna tajni (Sir al-Asrar) uredi

Ovo je Razijeva najpoznatija knjiga. U njoj on poklanja sistematičnu pažnju osnovnim hemijskim operacijama važnim za istoriju medicine.

Knjige o alhemiji uredi

Ovo je spisak Razijevih poznatih dela o alhemiji, uglavnom na persijskom jeziku:

  • Al-modhele al-talimi (arapski: المدخل التعلیمی)
  • Elaleh Ma'aaden
  • Isbaate Sanaa'at
  • Ketabeh Sang
  • Ketabe Tadbir
  • Ketabe Aksir
  • Ketabe Sharafe Sanaa'at
  • Ketabe Tartib, Ketabe Rahat, Jednostavna knjiga
  • Ketabe Tadabir
  • Ketabe Shavahed
  • Ketabe Azmayeshe Zar va Sim (Eksperimenti na zlatu)
  • Ketabe Serre Hakimaan
  • Ketabe Serr (Knjiga tajni)
  • Ketabe Serre Serr (Tajna tajni)
  • Prva knjiga eksperimenata
  • Druga knjiga eksperimenata
  • Resaale'ei Be Faan
  • Arezooyeh Arezookhah
  • Pismo veziru Gasemu ben Abidelahu
  • Ketabe Tabvib

Filozofija uredi

Metafizika uredi

Razijeva metafizička doktrina izvedena je iz teorije "pet elemenata" prema kojoj je svet nastao u interakciji između Boga i četiri druga večna principa (duše, materije, vremena i mesta).[35] On je prihvatio pre-sokratovski tip atomizma tela i u tome se razlikovao od falasifa (islamskih filozofa) i mutakallimun (islamskih teologa). Na Razija su uticali Platon i medicinski pisci, uglavnom Galen, ali je odbacivao tradiciju i iznosio kritike na neke od njihovih stavova. Ovo je očigledno i u naslovu jednog njegovog dela, Sumnje o Galenu.

Odlomak iz Filozofskog pristupa uredi

"(...) Ukratko, dok pišem ovu knjigu, a već sam do sada napisao oko 200 knjiga i članaka o raznim aspektima nauke, filozofije, teologije i mudrosti (hekmat). (...) Nikada nisam ulazio u službu ni kod jednog kralja, ni kao vojnik ni kao službenik, a ako sam ikada pričao sa neki kraljem, to nikad nije bilo ništa van moje medicinske dužnosti i saveta. (...) Oni koji su me videli znaju da nisam preterivao u jelu, piću ili neprimernom delovanju. Što se tiče mog interesovanja za nauku, ljudi vrlo dobro znaju i sigurno su videli kako sam ceo svoj život posvetio nauci, još od svoje mladosti. Moje strpljenje i marljivost u potrazi za naukom bili su takvi da sam o jednoj posebnoj temi napisao 20.000 stranica (sitnim slovima). Štaviše, proveo sam petnaest godina svog života, danonoćno pišući veliku zbirku naslovljenu al-Havi. U to vreme sam i izgubio vid, ruka mi se paralizovala, što je rezultiralo time da sada ne mogu da čitam i pišem. Ipak, nikada nisam odustao, nastavio sam da čitam i pišem uz pomoć drugih. Mogao sam da napravim ustupke kada su u pitanju moji suparnici i priznam neke nedostatke, ali sam izuzetno radoznao da čujem šta oni imaju da kažu u vezi mojih naučnih dostignuća. Ako smatraju da moj pristup nije dobar, mogu da iznesu svoja gledišta i jasno iznesu svoje mišljenje, kako bih ja mogao da ih proučim i ukoliko utvrdim da su bili u pravu, priznao bih to. Ipak, ukoliko se ne složim, diskutovao bih o tom pitanju da dokažem svoje stanovište. Ukoliko to nije slučaj, i ako se oni samo ne slažu sa mojim pristupom i načinom života, bio bih zahvalan ako bi se služili samo mojim pisanim znanjem i prestali da se mešaju u moje ponašanje."
"U Filozofskoj biografiji, kao što se gore moglo videti, on je branio svoj lični i filozofski životni stil. U ovom delu on je postavio okvir zasnovan na ideji da postoji život posle smrti koji je pun sreće, a ne patnje. Pre nego da udovoljava sebi, čovek treba da teži znanju, upotrebljava svoju inteligenciju i primeni pravdu u svom životu.

Prema Raziju: "To je ono što naš milostivi Tvorac želi, Onaj kome se molimo za nagradu i čije se kazne bojimo." Ukratko, čovek treba da bude osećajan, blag i pravedan. Razi je verovao da postoji bliska veza između duhovnog integriteta i fizičkog zdravlja. Nije implicirao da duša može da izbegne stres usled straha od smrti. On jednostavno navodi da ovo psihološko stanje ne može da se u potpunosti izbegne, osim ako je osoba uverena da će, posle smrti, duša voditi bolji život. Ovo zahteva detaljnu studiju ezoteričke doktrine i/ili religije. On se fokusira na mišljenje nekih ljudi koji smatraju da će duša nestati kada telo umre. Smrt je neizbežna, stoga, ne treba preokupirati misli time, jer bilo koja osoba koja neprestano misli o smrti će biti pod stresom i misliti kao da umire, ako neprestano razmišlja o toj temi. Stoga, treba zaboraviti na to kako bi se izbeglo uznemiravanje. Kada razmišlja o svojoj sudbini posle smrti, dobronameran i dobar čovek koji se ponaša u skladu sa odredbama islamskog šerijata, nema čega da se plaši, jer se ukazuje na to da će on imati komfor i trajni blagoslov u budućnosti. Onaj ko sumnja u šerijat, može da razmišlja o tome, i ukoliko bude marljivo ovo radio, neće skrenuti sa pravog puta. Ukoliko u tome ne uspe, Alah će mu oprostiti i oprostiti mu grehe jer se od njega ne traži da učini nešto što ne može da postigne." (Dr. Muhamed Abdulhafi Abu Reida)

Knjige o filozofiji uredi

Ovo je spisak Razijevih dela iz filozofije. Neka dela mogi biti objavljena pod različitim naslovima:

  • Mala knjiga o teizmu
  • Odgovor Abu al-Kasemu Bravu
  • Velika knjiga o teizmu
  • Moderna filozofija
  • Ukazivanje na greške
  • Kritika Motazliana
  • Delsuzi bar motekeleman
  • Mejdane Herad (Prostor mudrosti)
  • Hasel
  • Resaleje rahnamaje fehrest
  • Gasideje elahi (Božija pesma)
  • Dar Alet Afarineshe Darandegan
  • Šakuk
  • Nagše ketabe tadbir
  • Nagšnameje Ferforius
  • Do name be Hasan ibn Mohareb Komi

Važne knjige prevedene na engleski jezik:

  • Duhovna medicina
  • Filozofski pristup
  • Metafizika

Viđenje religije uredi

Raziju se pripisuje nekoliko kontradiktornih dela i izjava o religiji. Prema Birunijevoj bibliografiji Razija (arapska transkripcija: Risala fi fihrist kutub al-Razi), Razi je napisao dve jeretičke knjige: O proročkim misijama (arapska transkripcija: Fi al-Nabuvat) i O trikovima lažnih proroka (arapska transkripcija: Fi Hijal al-mutanabin). Prema Biruniju, za prvu od ove dve knjige "se tvrdilo da je protiv religija", a za drugu "se tvrdilo da napada neophodnost proroka."[36] U svom delu Risala, Biruni dalje kritikuje Razija i izražava oprez kada su u pitanju njegovi religijski stavovi, primećujući u njima uticaj manihejstva. Ipak, Biruni je, takođe, naveo i neka Razijeva dela o religiji, uključujući Obaveza da se propagiraju učenja Proroka protiv onih koji odbacuju proročku misiju i Čovek ima mudrog i savršenog Tvorca, koja je naveo kao njegova dela o "božanskim naukama".[36] Nijedno od njegovih dela o religiji nije u celosti sačuvano.

Druga gledišta i citati koji se pripisuju Raziju mogu se naći u knjizi Abu Hatima al-Razija pod naslovom Znaci proročke misije, a ne u sačuvanim Razijevim delima. Abu Hatim je bio ismailitski misionar koji je debatovao sa Razijem, ali je osporavano to da li je verno zabeležio Razijeva gledišta.[37] Prema Abdul Latifu al-Abdu, profesoru islamske filozofije na Univerzitetu u Kairu, Abu Hatim i njegov učenik Hamidudin Karmani (umro 1020/411. godine po hidžri) su bili ismailitski ekstremisti koji su često pogrešno predstavljali Razijeva stanovišta u svojim delima. Ovo je takođe potvrdio i islamski istoričar al-Šahrastani koji je zabeležio da "takve optužbe treba uzeti sa rezervom jer su ih izneli ismailiti koje je Muhamed ibn Zakarija Razi žestoko napadao.[38] " Al-Abd ukazuje na to da su gledišta koja je navodno izneo Razi kontradiktorna onima koje nalazimo u samim Razijevim delima poput Duhovne medicine.[39] Piter Adamson se slaže da je Abu Hatim možda "namerno pogrešno opisao" Razijeva stanovišta kao odbacivanje islama i otkrivenih religija. Umesto toga, Razi je samo raspravljao protiv upotrebe čuda kako bi se dokazala Muhamedova proročka misija, antropomorfizma i nekritičkog prihvatanja tradicije. Adamson takođe ukazuje na delo Fahrudina al-Razija gde se navodi kako Razi citira Kuran i proroke kako bi potkrepio svoje stavove.

Neki istoričari, poput Pola Kraunsa i Sare Stroumse, smatraju da je navode koje nalazimo u Abu Hatimovoj knjizi Razi izgovorio tokom jedne debate ili da su citirani prema nekom sada izgubljenom delu. Oni sugerišu da bi to moglo biti ili čuveno delo al-ʿIlm al-Ilāhī ili drugo kraće nezavisno delo pod nazivom Makharīq al-Anbiyāʾ.[40][41] Abu Hatim, međutim, nije eksplicitno pomenuo Razija po imenu u svojoj knjizi već ga je pominjao kao mulhida (bukvalno jeretika). Prema debati sa Abu Hatimom, Razi je odbacio autentičnost proročke misije ili drugih autoriteta, a odbacio je i proročka čuda. On je takođe uputio oštru kritiku na račun otkrivenih religija i čudesnih osobina Kuran-a.[35][42] Kako se činilo da on nije bio ograničen nijednom religijskom ili filozofskom tradicijom, Raziju su se pojedinci divili kao slobodnom misliocu.

Kritike uredi

Abu Rejhan Biruni i Avicena kritikovali su početkom 11. veka Razijeve stavove oko religije i filozofije. Biruni je napisao kratku stidiju (risala) u kojoj se bavi Razijem i kritikuje ga zbog simpatija prema manihejstvu,[43] zbog njegovih hermetičkih dela, religijskih i filozofskih stanovišta,[44] odbacivanja matematizovane fizike i njegovog aktivnog suprotstavljanja matematici.[45] Avicena, koji je bio lekar i filozof, takođe je kritikovao Razija.[46] U debati sa Birunijem Avicena je naveo:

Ili o Muhamedu ibn Zakariji al-Raziju koji se meša u metafiziku, koja je izvan njegove kompetentnosti. Trebalo je da se drži hirurgije i testiranja urina i stolice - zaista se time izložio i pokazao svoju ignorantnost po ovim pitanjima..[47]

Nasir Hosrov ga je nakon smrti optužio da je plagirao Iranšahrija za koga je Hosrov smatrao da je bio Razijev učitelj.[48]

Citati o Raziju uredi

"Razes je bio najveći lekar islama i srednjeg veka." - Džordž Sarton.[49]
"Njegova dela o malim boginjama i ospicama pokazuju originalnost i preciznost, a njegov esej o infektivnim bolestima je bio prva naučna studija na tu temu." - Bilten Svetske zdravstvene organizacije (maj 1970).

Nasleđa uredi

Moderni Institut Razi u Karadžu i Univerzitet Razi u Kermanšahu su nazvani po njemu. "Dan Razija" ("Dan farmacije") obeležava se u Iranu svakog 27. avgusta.

 
Statua Razija u "Paviljonu naučnika" u Kancelariji Ujedinjenih nacija u Beču

Juna 2009. godine Iran je donirao "paviljon" ili čartagi Kancelariji Ujedinjenih nacija u Beču, koji se sada nalazi na Memorijalnom trgu Međunarodnog centra Beč. Paviljon prikazuje Razija, Avicenu, Abu Rejhana Birunija i Omara Hajama.

Reference uredi

  1. ^ Pathfinders: The Golden Age of Arabic Science. . ISBN 978-1-84614-161-4.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  2. ^ a b v g d đ e ž Iskandar, Albert (2006). „Al-Rāzī”. Encyclopaedia of the history of science, technology, and medicine in non-western cultures (2nd izd.). Springer. str. 155—156. 
  3. ^ Hitti, Philip K. (1977). History of the Arabs from the earliest times to the present (10th izd.). London: Macmillan. str. 365. ISBN 978-0-333-09871-4. „The most notable medical authors who followed the epoch of the great translators were Persian in nationality but Arab in language: 'Ali al-Tabari, al-Razi, 'Ali ibn-al-'Abbas al-Majusi and ibn-Sina.” 
  4. ^ Robinson, Victor (1944), The story of medicine, New York: New Home Library 
  5. ^ Porter, Dorothy (2005), Health, civilization, and the state: a history of public health from ancient to modern times, New York: Routledge (objavljeno 1999), str. 25, ISBN 978-0-415-20036-3 
  6. ^ Hakeem Abdul Hameed, Exchanges between India and Central Asia in the field of Medicine Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. oktobar 2008)
  7. ^ Influence of Islam on World Civilization" by Prof. Z. Ahmed. str. 127.
  8. ^ Rāzī, Abū Bakr Muḥammad ibn Zakarīyā, Fuat Sezgin, Māzin ʻAmāwī, Carl Ehrig-Eggert, and E. Neubauer. Muḥammad ibn Zakarīyāʼ ar-Rāzī (d. 313/925): texts and studies. Frankfurt am Main: Institute for the History of Arabic-Islamic Science at the Johann Wolfgang Goethe University, 1999.
  9. ^ "Handbook to Life in the Medieval World, 3-Volume Set", by Madeleine Pelner Cosman, Linda Gale Jones, pages=52. . 1911. ISBN 9781438109077.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć) ppublisher = Infobase Publishing
  10. ^ A tribute to Zakariya Razi (865 - 925 AD), an Iranian pioneer scholar. - PubMed - NCBI
  11. ^ al Razi | The Elements Unearthed
  12. ^ (PDF) Distillation – from Bronze Age till today
  13. ^ Browne 2001, str. 44
  14. ^ Tschanz David W., PhD (2003). „Arab(?) Roots of European Medicine”. Heart Views. 4 (2). 
  15. ^ Richter-Bernburg
  16. ^ Boyce, Mary; Frantz, Grenet (1975). History of Zoroastrianism: Under The Achaemenians. Leiden: Brill. str. 8. ISBN 90-04-06506-7.  (See also the following excerpt: "the question of the identification of Avestan Raya with the Raga in the inscription of Darius I at Bīsotūn [...] with Ray[...] has by no means been settled".Gnoli, Gerardo (1982). „Avestan geography”. Encyclopaedia Iranica. 3. ISBN 978-0-7100-9121-5. )
  17. ^ Rāzī, Abū Bakr Muḥammad ibn Zakarīyā. „The Book of Medicine Dedicated to Mansur and Other Medical Tracts – Liber ad Almansorem”. World Digital Library (na jeziku: Latin). Pristupljeno 2. 3. 2014. 
  18. ^ Rāzī, Abū Bakr Muḥammad ibn Zakarīyā. „The Book on Medicine Dedicated to al-Mansur – الكتاب المنصوري في الطب”. World Digital Library (na jeziku: Amharic i Arabic). Pristupljeno 2. 3. 2014. 
  19. ^ „Commentary on the Chapter Nine of the Book of Medicine Dedicated to Mansur – Commentaria in nonum librum Rasis ad regem Almansorem”. World Digital Library (na jeziku: Latin). 1542. Pristupljeno 2. 3. 2014. 
  20. ^ Nikaein F; Zargaran A; Mehdizadeh A. „Rhazes' concepts and manuscripts on nutrition in treatment and health care”. Anc Sci Life. 31: 160—3. PMC 3644752  . PMID 23661862. doi:10.4103/0257-7941.107357. 
  21. ^ Magner, Lois N. A History of Medicine. New York: M. Dekker, (1992). str. 140.
  22. ^ Porter, Roy. The Greatest Benefit to Mankind: A Medical History of Humanity. New York: W. W. Norton, (1997). str. 97.
  23. ^ Kamiar, Mohammad. Brilliant Biruni: A Life Story of Abu Rayhan Mohammad Ibn Ahmad. Lanham, Md: Scarecrow Press, 2009.
  24. ^ a b Ruska, Julius. Al-Birūni als Quelle für das Leben und die Schriften al-Rāzi's. Bruxelles: Weissenbruch, 1922.
  25. ^ Gunton, Simon. The History of the Church of Peterborough. London, Richard Chiswell, publisher, 1686. Facsimile edition published by Clay, Tyas, and Watkins in Peterborough and Stamford (1990). Item Fv. on pp. 187–8.
  26. ^ Sezgin, Fuat (1970). Ar-Razi. In: Geschichte des arabischen Schrifttums Bd. III: Medizin – Pharmazie – Zoologie – Tierheilkunde = History of the Arabic literature Vol. III: Medicine – Pharmacology – Veterinary Medicine. Leiden: E. J. Brill. str. 276,283. 
  27. ^ Evans, Imogen; Thornton, Hazel; Chalmers, Iain; Glasziou, Paul (2011). Testing Treatments: Better Research for Better Healthcare (2nd izd.). London: Pinter & Martin. ISBN 9781905177486. PMID 22171402. 
  28. ^ „The valuable contributions of Al-Razi (Rhazes) in the history of pharmacy during the middle ages”. Arhivirano iz originala 04. 12. 2017. g. Pristupljeno 19. 11. 2017. 
  29. ^ Islamic Science, the Scholar and Ethics Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. septembar 2007), Foundation for Science Technology and Civilisation.
  30. ^ Rāzī, Abū Bakr Muḥammad ibn Zakarīyā. „The Comprehensive Book on Medicine – كتاب الحاوى فى الطب”. World Digital Library. Pristupljeno 2. 3. 2014. 
  31. ^ „The Comprehensive Book on Medicine – كتاب الحاوي”. World Digital Library (na jeziku: Arabic). 1674. Pristupljeno 2. 3. 2014. 
  32. ^ Rāzī, Abū Bakr Muḥammad ibn Zakarīyā (1529). „The Comprehensive Book on Medicine – Continens Rasis”. World Digital Library (na jeziku: Latin). Pristupljeno 2. 3. 2014. 
  33. ^ A Treatise on the Small-pox and Measles, Translated by William Alexander Greenhill, Published by Printed for the Sydenham Society [by C and J. Adlrd], (1848). str. 252, URL
  34. ^ M. Th. Houtsma, ur. (1993). E. J. Brill's First Encyclopaedia of Islam, 1913–1936. 4. Brill. str. 1101. ISBN 978-90-04-09790-2. 
  35. ^ a b Marenbon 2012, str. 69–70
  36. ^ a b Deuraseh, Nurdeng (2008). „Risalat Al-Biruni Fi Fihrist Kutub Al-Razi: A Comprehensive Bibliography of the Works of Abu Bakr Al-Rāzī (d. 313 A.h/925) and Al-Birūni (d. 443/1051)”. Journal of Aqidah and Islamic Thought. 9: 51—100. 
  37. ^ Ebstein 2013, str. 41
  38. ^ Seyyed Hossein Nasr, and Mehdi Amin Razavi, An Anthology of Philosophy in Persia, vol. 1, (New York: Oxford University Press) (1999). str. 353., quote: "Among the other eminent figures who attacked Rāzī are the Ismāʿīlī philosopher Abū Ḥatem Rāzī, who wrote two books to refute Rāzī's views on theodicy, prophecy, and miracles; and Nāṣir-i Khusraw. Shahrastānī, however, indicates that such accusations should be doubted since they were made by Ismāʿīlīs, who had been severely attacked by Muḥammad ibn Zakariyyā Rāzī"
  39. ^ Abdul Latif Muhammad al-Abd (1978). Al-ṭibb al-rūḥānī li Abū Bakr al-Rāzī. Cairo: Maktabat al-Nahḍa al-Miṣriyya. str. 4,13,18. 
  40. ^ Stroumsa, Sarah (1999). Freethinkers of Medieval Islam: Ibn Al-Rawandi, Abu Bakr Al-Razi and Their Impact on Islamic Thought. Brill. 
  41. ^ Kraus, P; Pines, S (1913—1938). „Al-Razi”. Encyclopedia of Islam. str. 1136. 
  42. ^ Walker, Paul E. (1992). „The Political Implications of Al-Razi's Philosophy”. Ur.: Charles E. Butterworth. The Political aspects of Islamic philosophy: essays in honor of Muhsin S. Mahdi. Harvard University Press. str. 87—89. 
  43. ^ William Montgomery Watt (14. 4. 2004). „BĪRŪNĪ and the study of non-Islamic Religions”. Arhivirano iz originala 10. 2. 2009. g. Pristupljeno 25. 1. 2008. 
  44. ^ Seyyed Hossein Nasr , An Introduction to Islamic Cosmological Doctrines. str. 166. State University of New York Press. . 1993. ISBN 978-0-7914-1516-0.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  45. ^ Pines, Shlomo (1986), Studies in Arabic versions of Greek texts and in mediaeval science, 2, Brill Publishers, str. 340, ISBN 978-965-223-626-5 
  46. ^ Pines, Shlomo (1986), Studies in Arabic versions of Greek texts and in mediaeval science, 2, Brill Publishers, str. 362, ISBN 978-965-223-626-5 
  47. ^ Rafik Berjak and Muzaffar Iqbal, "Ibn Sina—Al-Biruni correspondence", Islam & Science, December 2003.
  48. ^ Corbin, Henry (1998). The Voyage and the Messenger: Iran and Philosophy. North Atlantic Books. str. 72. ISBN 9781556432699. „Al-Razi was posthumously accused of having plagiarized his master in Nasr-i-Khosraw polemics, and the latter did not hide his sympathy for Iranshahri.” 
  49. ^ George Sarton, Introduction to the History of Science (1927–48), 1.609

Literatura uredi

  • Sezgin, Fuat (1970). Ar-Razi. In: Geschichte des arabischen Schrifttums Bd. III: Medizin – Pharmazie – Zoologie – Tierheilkunde = History of the Arabic literature Vol. III: Medicine – Pharmacology – Veterinary Medicine. Leiden: E. J. Brill. str. 276,283. 
  • Hitti, Philip K. (1977). History of the Arabs from the earliest times to the present (10th izd.). London: Macmillan. str. 365. ISBN 978-0-333-09871-4. 

Spoljašnje veze uredi

 
Razi na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рази&oldid=27674421”