Википедија

Restoran Maxim's

Maxim's je restoran u Parizu, Francuska, koji se nalazi u ulici Rojal br. 3 u 8. arondismanu. Poznat je po enterijeru u stilu Secesije. Sredinom 20. veka važio je za najpoznatiji restoran na svetu.

Restoran "Maxim's"
Restoran "Maxim's" u Parizu
Restoran "Maxim's" u Parizu
Restoran "Maxim's" u Parizu
Informacije
Lokacija ulica Rojal br. 3 Pariz,  Francuska
Status aktivan
Otvaranje 1893

Istorija uredi

 
Jelovnik iz 1899, odštampan na maramici

Maxim's je osnovao kao bistro 1893. godine Maksim Gajar, nekadašnji konobar, u ulici Rojal 3 u Parizu.[1] Lokacija je ranije bila poslastičarnica.[2] Godine 1899. dobila je dekoraciju po kojoj je postala poznata, kao priprema za izložbu u Parizu 1900. godine.[2] Plafoni su rađeni u vitražima, a tu su i murali sa nimfama.[3] U to doba, postalo je poznato kao „mesto za dovođenje dama, ali nikada svoje žene“, kako je rečeno u muzici Franca Lehara o toj lokaciji.[2] Krajem 19. veka, u Belle Époque, Maxim's je „postao društveni i kulinarski centar Pariza“.[4]

Postao je jedan od najpopularnijih i najmodernijih restorana u Parizu pod njegovim sledećim vlasnikom, Judžinom Kornušeom. Dao je trpezariji dekoraciju u stilu secesije, postavio klavir i pobrinuo se da uvek bude ispunjena lepim ženama. Kornuše je imao običaj da kaže: „Prazna soba. . . Nikada! Uvek imam lepotu koja sedi pored prozora, na vidiku sa trotoara." Bio je toliko poznat da je tamo smešten treći čin operete Vesela udovica Franca Lehara iz 1905. godine.

 
Bar Maxim's, Pjer-Viktor Galan (1822-1892), oko 1890

Godine 1913, Žan Kokto je rekao o Maxim's klijenteli: „Bila je to akumulacija somota, čipke, traka, dijamanata i svega ostalog što nisam mogao da opišem. Skinuti jednu od ovih žena je kao izlazak koji zahteva najavu tri nedelje unapred, to je kao preseljenje."

Nakon što je restoran zapao u teška vremena, 1932,[2] Oktav Vodable, vlasnik restorana Noel Peters, kupio je Maxim's. Počeo je da bira svoje klijente, favorizujući redovne goste, po mogućnosti slavne ili bogate, započevši novu eru prestižnog ugostiteljstva pod porodicom Vodable koja je trajala više od pola veka. Poznati gosti 1930-ih bili su Edvard VIII i Žan Kokto, blizak prijatelj i komšija Vodablea. Dramaturg Žorž Fejdo napisao je popularnu komediju pod nazivom La Dame de chez Maxim („Dama iz Maksima“).

Tokom Drugog svetskog rata, Ota Horhera su okupatorski Nemci postavili za upravnika restorana, a restoran je ostao u funkciji.[2] Maxim's je bio najpopularniji pariski restoran nemačke visoke komande i kolaboracionističkih poznatih ličnosti. Herman Gering, Oto Abec i Ernst Jinger su ga favorizovali kada su bili u Parizu. Zahvaljujući podršci zvaničnika, uživao je zaštićeni status tokom okupacije: njegovi zaposleni nisu deportovani i bio je izuzet od ograničenja u ishrani. Francuski pokret otpora zatvorio je Maxim's posle oslobođenja, ali je ponovo otvoren u septembru 1946.[5]

Nakon rata, Vodableovi su obnovili restoran i počeli da se šire i na međunarodnom nivou, sa restoranima u Čikagu, Tokiju i Meksiko Sitiju koji su koristili ime Maxim's, ali su radili pod drugim upravama.[2] Godine 1949. otvoren je Peacock Grill u Hjustonu, a zatim je preimenovan u Maxim's, sa dizajnom zasnovanom na Maxim's u Parizu.[6] Krajem 1950-ih, Pan Am je tokom leta davao hranu Maxim's-a iz Pariza, uključujući i njihovo čuveno jelo od govedine, pošto su avioni Boing 377 „imali svoje peći, i obično se spremalo goveđe meso i sečeno pred putnicima."[7]

Maxim's je takođe bio izuzetno popularan među međunarodnim slavnim ličnostima 1950-ih, sa gostima kao što su Aristotel Onazis, Marija Kalas,[1] vojvoda od Vindzora i njegova supruga Volis Simpson, Porfirio Rubiroza, Maks Ofuls i Barbara Haton.

Kada je restoran renoviran krajem 1950-ih, radnici su otkrili riznicu izgubljenih novčića i nakita koji su iskliznuli iz džepova bogatih i ostali zarobljeni između jastuka nameštaja.[1]

Godine 1956, slava restorana dovela je do toga da je postao imenjak za restoran inspirisan zapadom u Hong Kongu, Maxim's Boulevard. Restoran je postigao brz uspeh i na kraju se razvio u konglomerat Maxim's Caterers, najveću ugostiteljsku korporaciju u Hong Kongu po prihodima i tržišnom udelu, i jednu od najvećih u celoj istočnoj Aziji.

Šezdesetih godina prošlog veka otvoren je restoran Maxim's na aerodromu Orli u Francuskoj.[2] Maxim's: Međunarodni centar Nensi Goldberg u Čikagu objavljen je 2013. godine, nakon otvaranja 1963. kao replika Maxim's restorana u Parizu.[8]

Brižit Bardo je izazvala skandal kada je bosa ušla u restoran.[1] Žan Pol Gotije podseća da je Karden bio odbijen u restoranu Maxim's zbog pravila oblačenja, što je stvorilo „veliki skandal”[9] kada je umesto košulje i leptir mašne nosio dolčevita rolku.[10] Ostali gosti ovog vremenskog perioda bili su Silvi Vartan, Džon Travolta, Žana Moro, Barbra Strejsend i Kiri Te Kanava.[1] Tokom pedesetih, šezdesetih i sedamdesetih godina Maxim's, pod upravom sina Oktava Vodabla, Luja Vodabla, postaje najpoznatiji restoran na svetu i jedan od najskupljih. Sa suprugom Megi, Luj Vodabl mu je osigurao međunarodnu reputaciju.

Fransoa Vodable, koji je godinama vodio restoran pored svog oca, nastavio je sa radom svoje porodice.

Zatim je početkom 1970-ih otvoren aerodrom Šarl de Gol, a osnovana je holding kompanija Air Maxim's International da upravlja svim restoranima na aerodromu. Takođe je počela da upravlja sa dva aerodromska restorana u Lionu i Marseju, kao i da pruža hranu u vozovima i robnim kućama i upravlja sa dva hotela.[2]

 
Ulica Rojal sa restoranom Maxim's

Cardin Enterprises je počeo da pozajmljuje svoje ime vlasnicima, Luju i Megi Vodable, od 1978.[2] Godine 1981. Maxim's Boutiques je prodao oko 900 artikala koje je napravio ili kupio Karden, ali svi su prodavani pod Maxim's etiketom, uključujući liniju muške večernje odeće. Petak uveče je još uvek bila "noć crnih kravata" u samom restoranu. Ostali predmeti obuhvataju stolno rublje, porcelan, stakleno posuđe, nameštaj i cveće u oko 200 butika u Francuskoj.[2]

Godine 1981. Air Maxim's International je zarađivao preko 50 miliona dolara godišnje, uglavnom od naknada za licenciranje.[2] Kada se pričalo da Mišelin vodič, koji je godinama dodeljivao Maxim's-u tri zvezdice, razmatra smanjenje broja zvezdica na dve, Vodable kaže da su „zahtevali poseban simbol jer mi nismo restoran kao drugi. Kada je Mišelin odbio, tražio sam da nas odbace." Njujork tajms navodi da svađa nije uticala na popularnost restorana, jer su rezervacije i dalje potrebne dan unapred i „hijerarhijski sistem sedenja“ kontroliše direktor restorana.[2] Francuska vlada je 1981. godine proglasila enterijer restorana u stilu Secesije istorijskim spomenikom.[2]

Godine 1981, Vodableovi su ponudili da prodaju Maxim's modnom dizajneru Pjeru Kardenu.[1] Bili su uznemireni idejom da ona padne u strane ruke. Karden je na kraju prihvatio ponudu[1] kao Cardin Enterprises.[2] Cena nije objavljena, ali je rečeno da je veća od 20 miliona dolara. Očekivalo se da će Vodableovi obučiti naslednika koga je izabrao Karden, a zatim napustiti posao, pri čemu se očekivalo da će dekor i ambijent ostati isti.[2]

Pod Kardenovom upravom, kasnije je na tri sprata zgrade stvoren muzej secesije i osnovan kabare, koji je Karden svake večeri ispunjavao pesmama s početka 20. veka.

Lokacija u Njujorku otvorena je 1985. godine, nakon dve godine razvoja. Restoran je zabeležio gubitak prve godine,[3] ali je još uvek radio 2019.[11]

Otprilike 1985. godine, restorani u Briselu i Rio de Žaneiru su zatrpani zbog problema sa upravljanjem, a hotel Palm Springs otvoren u februaru 1986. takođe je naišao na probleme sa popunjenošću.[3]

Godine 1987. Pjer Karden je nastavio da upravlja restoranom u Parizu, sa Maxim's-ovih 75 licenci koje su donosile oko 30 miliona dolara godišnjeg prihoda od veleprodaje. Karden je imao Maxim's butik koji je prodavao večernju odeću, i Maxim's Minim's na lokaciji u Parizu koji je prodavao gurmanske grickalice u nekoliko blokova od restorana u ulici Rojal 3.[3]

U 2011, štampa je primetila da su kritičari hrane kritikovali Club des Cent zbog Kardenovog očiglednog fokusa na Maxim's kao zaštitni znak koji može da se izdaje franšizom, a kvalitet hrane nije uporediv sa cenom. Tada je klub Club des Cent (klub 100) odlučio da premesti svoju generalnu skupštinu u drugi restoran, šokirajući novinare, jer su dugo bili kod Maxim's.[12] Pjer Karden je umro 2020.[13]

Danas uredi

 
Fasada Maxim's 2012. godine

Restoran i Maxim's brend pripadali su Pjeru Kardenu. Ostali Maxim's restorani otvoreni su u Tokiju, Londonu, Pekingu, Monaku, Ženevi, Briselu i Dohi.

Maxim's brend je proširen na širok spektar roba i usluga.[12]

Zanimljivosti uredi

  • Maxim's je bio predstavljen u opereti Franca Lehara iz 1905. Vesela udovica.
  • Pominje se u filmu Žana Renoara, Velika iluzija iz 1937.
  • Muzički film Žiži iz 1958. snimljen je na lokaciji kod Maxim's,[1] sa dve scene.
  • Pominje se u epizodi I Dream of Jeannie iz 1966. "Moj gospodar, lopov".
  • Maxim's je bio pomenut u tri epizode Bewitched, "Paris Witches Style", "The Joker is a Card" i "Serena Stops the Show".
  • Maxim's se pominje u pesmi Sparksa 1982. iz Top 40 "I Predict".
  • Prikazan je u filmu Vudija Alena Ponoć u Parizu iz 2011.[1]
  • Pojavljuje se u sceni iz filma Krvna loza Sidneja Šeldona, sa Odri Hepbern i Benom Gazarom.
  • U filmu "Kako ukrasti milion" iz 1966. godine neke scene se igraju u Maxim's.
  • U filmu Noć generala iz 1967. godine, Piter O'Tul, koji igra nacističkog oficira tokom Drugog svetskog rata, posećuje Maxim's. On to naziva „odgovarajućim restoranom, veoma čistim“.

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b v g d đ e ž z https://www.maxims-shop.com/en/content/The-Maxims-Restaurant.html access date 8 June 2021
  2. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m https://www.nytimes.com/1981/05/06/garden/maxim-s-the-paris-restaurant-is-sold-to-cardin-enterprises.html access date 8 June 2021
  3. ^ a b v g https://www.smh.com.au/business/companies/from-the-archives-1987-maxim-s-icon-of-la-belle-epoque-20201230-p56qsy.html access date 8 June 2021
  4. ^ https://www.britannica.com/place/Maxims access date 8 June 2021
  5. ^ Gordon, Bertram M. (1998). Historical Dictionary of World War II France. Greenwood Press. str. 240. ISBN 978-0313294211. 
  6. ^ https://houstonhistorymagazine.org/2014/03/maxims-introduces-fine-dining-to-houston/ access date 8 June 2021
  7. ^ https://www.cnn.com/travel/article/pan-am-boeing-377-stratocruiser-luxury-plane/index.html access date 8 June 2021
  8. ^ https://chicago.eater.com/2013/4/5/6455657/city-auctioning-off-historic-maxims access date 8 June 2021
  9. ^ https://www.forbes.com/sites/nadjasayej/2020/08/11/who-is-pierre-cardin-a-new-documentary-wants-to-know/?sh=2c27562ed5e3 access date 8 June 2021
  10. ^ https://www.elle.com/fashion/a33852210/pierre-cardin-documentary/ access date 8 June 2021
  11. ^ https://www.nytimes.com/2019/07/16/dining/restaurant-news-nyc.html access date 8 June 2021
  12. ^ a b https://www.independent.co.uk/news/maxim-s-decline-leaves-cardin-with-food-for-thought-1296145.html access date 8 June 2021
  13. ^ https://www.washingtonpost.com/local/obituaries/pierre-cardin-dead/2020/12/29/d4fc3efc-49d5-11eb-a9f4-0e668b9772ba_story.html access date 8 June 2021

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ресторан_Maxim%27s&oldid=26989822”