Википедија

Roberto Vizijani

Roberto Vizijani, ital. Roberto de Visiani (Šibenik, 9. aprila 1800. – Padova, 4. maja 1878.), italijanski lekar i botaničar. Dugogodišnji profesor univerziteta i doživotni upravnik botaničke bašte u Padovi.

Roberto de Vizijani
Lični podaci
Datum rođenja(1800-04-09)9. april 1800.
Mesto rođenjaŠibenik, Austrijsko carstvo
Datum smrti4. maj 1878.(1878-05-04) (78 god.)
Mesto smrtiPadova, Kraljevina Italija
Naučni rad
Poljebotanika
Poznat poStandardna autorska skraćenica Vis. koristi se za označavanje ove osobe kao autora prilikom navođenja botaničkog imena.[1]

Njegov glavni rad je Flora Dalmacije (Flora Dalmatica, 1842, 1847 i 1850). Poznat po prirodnjačkom radu u zapadnom Balkanu i ličnom prijateljstvu sa Josifom Pančićem.

Biografija uredi

Rođen je u Šibeniku 1800. godine, gde je završio osnovnu školu, a u Splitu gimnaziju.[2] Tu se upoznao sa poznatim književnikom i kasnijim političarem u Italiji Nikolom Tomazeo. Upisao je 1817. studiju medicine u Padovi, gde je 1822. postao doktorom. Zbog posebnog zanimanja za botaniku, primljen je za asistenta profesora botanike na univerzitetu, i na tom se položaju zadržao četiri godine. Iako mu je ponuđeno produženje ugovora odlučio se za povratak u Dalmaciju, gde je najpre bio privatni lečnik, a kasnije činovnik u Drnišu, Kotoru i Budvi (1826-1835). Celo vreme boravka u Dalmaciji se uz lečničke obaveze intenzivno bavio proučavanjem flore.

Kada je 1835. u Padovi ostala upražnjena katedra botanike, konkurisao je i postavljen za profesora botanike i za upravitelja Botaničkog vrta u Padovi.[2] Na tom položaju zadržao se preko 40 godina (od 1836. do kraja života). Pod rukovodstvom Roberta de Vizijanija, Botanička bašta Padove je proširena da primi brojne nove vrste iz celog sveta. Nastavljajući rad svojih prethodnika doprineo je sadnjom cedrova, borova, magnolija, a izveo je i brežuljke s krivudavim stazama u engleskom stilu. Tokom rada u instituciji znatno je doprineo razvoju hortikulture. Za istraživanje oplodnje kod biljke Vanilla planifolia (izvor začina vanilija), nagrađen je zlatnom medaljom Hortikulturnog društva u Beču. Takođe, u čast 300. godišnjice osnivanja botaničkog vrta, 1845. je organizovao prvu izložbu cveća u tadašnjoj Lombardsko-venetskoj kraljevini.

Zajedno sa svojim učenikom Andreom Masalongom prvi je u Italiji proučavao fosilne biljke. Bavio se mekušcima i ribama, ali ipak mu je najveći generalni doprinos na području floristike. Njegov herbar danas se čuva u Univerzitetu u Padovi (PAD).

U maju 1877. zbog narušenog zdravlja podneo je ostavku na sve funkcije, preminuo je u Padovi 4. maja 1878. godine.[2]

Gradski park u njegovom rodnom Šibeniku nosi ime po Vizijaniju. Tokom svog života nikada nije zaboravio svoj rodni grad, podržavajući ga mnogo puta. Godine 1863. donirao je veliku sumu za proširenje i modernizaciju lokalne bolnice koju je osnovao njegov otac 1807. godine.[2] U istom gradu je i sahranjen.[3]

Doprinos botanici uredi

 
Flora dalmatica, 1842

Vizijanijevo životno delo je Flora Dalmacije (Flora Dalmatica) u kome se dotakao malo i flore Crne Gore i Hercegovine.

Napisao je delo „Flora Dalmatica” u tri velika toma (prvo izdanje u Lajpcigu). U njoj je obradio više od 2500 biljnih vrsta i nižih taksonomskih jedinica prema Lineovom metodu.[2] Po prvi put je opisao 60 vrsta i 5 novih rodova biljaka. Po preporuci Antuna Drobca u delo je uvrstio i po prvi put opisao sva fiziološka obilježja biljke dalmatinski buhač.[4] U ovom radu pisao je ne samo naučne nego i hrvatske nazive biljaka.

Učestvovao je i u proučavanjima flore kneževine Srbije, pa je zajedno sa Josifom Pančićem izdao tri sveska novih srpskih biljaka (Plantae serbicae. Venecija, 1862-1870). Počasni je član Srpskog učenog društva od 8. januara 1867.[5]

Po njemu su nazvane biljke Vizijanijev vrisak (Satureja visianii), Vizijanijeva oštrika (Onosma visianii) i Vizijanijeva modričica (Asperula visianii). U okolini Klisa pronašao je endemsku biljku Dalmatinsko zvonce (Edraianthus dalmaticus). Biljka takođe nazvana u njegovu čast Vizijanijevo ptičje mleko (Ornithogalum visianicum) je biljni endem iz Hrvatske, koji je IUCN 2018. proglasio izumrlim.[6] Sledeći rodovi biljaka takođe su nazvani u čast Vizijanija: Visiania DC., 1844 [= Ligustrum L., 1753] i Visiania Gasp., 1844 [= Ficus L., 1753].

Glavne publikacije uredi

  • Visiani, R. (1826). Stirpium dalmaticarum specimen. (broj stranica 57). Patavii. 
  • Visiani, R. (1828). Plantae rariores in Dalmatia recens detectae. Botanische Zeitung. Ratisbona. 
  • Visiani, R. (1830). Plantae dalmaticae nunc primae editae. Botanische Zeitung. Ratisbona. 
  • Visiani, R. (1836). Plantae quaedam Aegypti ac Nubiae. (broj stranica 43). Patavii. 
  • Visiani, R. (1839). Della origine dell'orto botanico di Padova. (broj stranica 43). Venezia. 
  • Visiani, R. (1840—1844). Illustratione delle piante nuove. Padova.  — 3 vols.
  • Visiani, R. (1842—1852). Flora dalmatica. Lipsiae.  — 3 vols.
  • Visiani, R. (1842). L'Orto botanico di Padova. (broj stranica 151). Padova. 
  • Visiani, R. (1847). Considerazioni intorno al genere ed alla specie in botanica. (broj stranica 59). Venezia. 
  • Massalongo, A. – Visiani, R. (1856). Flora de' terreni terziarii di Novale. (broj stranica 47). Torino. 
  • Visiani, R. – Pančić, J. (1862—1870). Plantae serbicae. Venetiis.  — 3 vols.
  • Saccardo, P.A. – Visiani, R. (1869). Catalogo delle piante vascolari del Veneto. (broj stranica 292). Venezia. 

Dela dostupna elektronski uredi

Izvori uredi

  1. ^ IPNI.  Vis. 
  2. ^ a b v g d Roberto de Visiani – Breve biografia. Museo di Storia Naturale Trieste (jezik: italijanski)
  3. ^ Na današnji dan 1878. godine umro Robert Visiani. Grad Šibenik (9. 03. 2013)[mrtva veza]
  4. ^ Perić, Ivo, Dubrovačke teme XIX. stoljeća, Matica hrvatska, Zagreb, 1997., ISBN 953-150-109-2, p. 41.
  5. ^ Kraća biografija na sajtu SANU.
  6. ^ All the Species Declared Extinct This Decade, pristupljeno 28. avgusta 2022. (jezik: engleski)

Literatura uredi

  • Narodna enciklopedija srpsko–hrvatsko–slovenačka (ured. N. Košanin), Beograd, 1924.
  • J. Pančić: Glasnik SUD 47 (1879) 312-315.[mrtva veza]

Spoljašnje veze uredi

  • Biografija sa fotografijom, na sajtu Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža, 2021. Pristupljeno 28. 8. 2022.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Роберто_Визијани&oldid=26992623”