Rusko-turski rat (1568—1570)

Rusko-turski rat (1568—1570) je bio niz vojnih okršaja od 1568. god. do 1570. g. između Rusije i Osmanskog carstva. Uzrok rata bilo je zauzeće grada Astrahana i njegovog Astrahanskog Kanata od strane ruskog cara Ivana groznog, 1556. godine.

Rusko-turski rat (1568—1570)
Deo Rusko-turski ratovi
Vreme1568. – 1570
Mesto
Uzrokpokušaj turske da stavi pod svoju vlast Astrahansku oblast
Ishod Pobeda Rusije
Teritorijalne
promene
Astrahan, Južna rusija
Sukobljene strane
Rusko carstvo  Osmansko carstvo
Krimski Kaganat
Komandanti i vođe
Ivan IV Grozni
princ Petar Sererbjakov Obolenski
Mehmed-paša Sokolović
Selim II
Kasim paša
Devlet I Geraj,
Jačina
30.000[traži se izvor] 2.000 spahija
18.000 janjičara
50.000 tatarskih konjanika
nekoliko hiljada neregularnih vojnika

Tok rata

uredi

Sultan Selim II je 1568. g. bio pokretač sukoba sa svojim budućim severnim takmacom, odlučivši da spoji reke Volgu i Don kanalom, i da na taj način učvrsti svoju vlast nad crnomorskim primorjem. U leto 1569. g. velika vojska pod vodstvom Kasim-paše od: 18.000 janjičara, 2000 spahija, i nekoliko hiljada azapa, i akindžija, poslana je da opkoli Astrahan. Sigurnost radova na kanalu, trebalo je da čuva vojska od 50.000 Tatara, dok je osmanska flota opsedala utvrđenje Azov na ušću Dona u Azovsko more.

Vojni zapovednik Astrahana knez Šerebjanov je sa svojom posadom od 30.000 ljudi, izjurio iz grada i silovito porazio napadače, razjurio radnike i Tatare. Oko 70% preostalih protivničkih vojnika stradalo je od smrzavanja, ili su u stepama dopali šaka Čerkezima, dok je osmansku flotu uništila oluja.

Kraj rat i mirovni sporazum

uredi

Na početku 1570, car Ivan poslao je svog izaslanika u Carigrad i zaključio mir sa sultanom, čime je Turska priznala Ruskom carstvu pravo na Astrahan. Međutim ovaj mir nije dugo potrajao, jer je usledio rusko-krimski rat , i već 1571. g. tatarska vojska je napala i spalila Moskvu.

Literatura

uredi