Savez hokeja na ledu Finske
Savez hokeja na ledu Finske (fin. Suomen Jääkiekkoliitto; šved. Finlands Ishockeyförbund) krovna je sportska organizacija zadužena za profesionalni i amaterski hokej na ledu na području Republike Finske.
 | |
| Sport | hokej na ledu |
|---|---|
| Izvorno ime | Suomen Jääkiekkoliitto |
| Osnovan | 20. januar 1929. |
| Sedište | Veturitie 13H 00240 Helsinki |
| Član IIHF od | 10. februar 1928. |
| Predsednik | Kalervo Kumola |
| Reprezentacija M | 2. mesto (2013) |
| Reprezentacija Ž | 3. mesto (2013) |
| www.finhockey.fi | |
Savez je punopravni član Međunarodne hokejaške federacije (IIHF) od 10. februara 1928. godine.
Sedište Saveza nalazi se u glavnom gradu zemlje Helsinkiju.
Istorija uredi
Krajem XIX veka Leonard Borgstrjom je preveo pravila kanadskog (standardnog) hokeja na finski jezik, istovremeno pokušavajući da populariše i raširi ovu igru u zemlji. Međutim hokej na ledu u Finskoj počinje da dobija na popularnosti tek četvrt veka kasnije, nakon što je 1927. Finska klizačka unija (FKU) uključila ovaj sport u svoj program. Istovremeno zainteresovanost za hokej pokazuje i Fudbalski savez Finske (FSF) koji je takođe uključio ovaj sport u svoj program 1928. godine. Tako je došlo do rivaliteta između dva saveza o prevlasti nad ovim sportom. S tim u vezi FSF je početkom 1928. organizovao prvi nacionalni šampionat na kojem je pobedila ekipa Vipurin Rejpasa iz Viborga.
Klizački savez je reagovao tako što je poslao svog potpredsednika Valtera Jakobsona na kongres Međunarodne hokejaške asocijacije u Sankt Moricu. Jakobsen je uspeo da u Švajcarskoj izdejstvuje punopravno članstvo za svoj savez 10. februara 1928. godine.
Kako je nakon članstva u IIHF hokej na ledu postajao sve popularniji, a povećavao se i broj novih klubova javila se potreba za osnivanje posebnog saveza zaduženog isključivo za hokej na ledu. Hokejaški savez Finske koji je zajednički osnovalo 17 klubova 20. januara 1929, u početku je delovao kao podsavez u okvirima Klizačke unije, a potpunu samostalnost dobija 1936. godine (članstvom u nacionalnom sportskom savezu i olimpijskom komitetu).
Hladne zime i postojanje brojnih ledenih površina sa prirodnim ledom omogućavali su ubrzano širenje ovog sporta po celoj zemlji bez potrebe za nekim velikim ulaganjima. Tokom 1930-ih glavni hokejaški centri u zemlji bili su gradovi Helsinki, Tampere i Turku. Godine 1939. i nacionalna reprezentacija se po prvi put pojavljuje na svetskoj sceni na takmičenju za svetskog prvaka.
Nedostatak stručnog trenerskog kadra, ali i zatvorenih terena negativno se odražavao na kvalitet finskog hokeja sve do sredine šezdesetih godina prošlog veka. Sve se promenilo 1965. kada je u Tampereu otvorena prva nacionalna ledena dvorana, a hokej na ledu u zemlji doživeo pravi procvat. Razvoj hokeja kao sporta pratila je i industrija sportske opreme koja je za kratko vreme zahvaljujući kvalitetu svojih proizvoda postala poznat brend ne samo u Finskoj nego i celom svetu.
Velika pažnja je počela da se posvećuje radu sa decom što je dovelo do stvaranja jake i stabilne baze za sve reprezentativne selekcije (ali i klubove).[1]
Takmičenja uredi
Nacionalno prvenstvo igra se od sezone 1927/28. Prvih 5 prvenstava igralo se po kup sistemu, dok se od sezone 1934. igra po ligaškom sistemu. Liga je imala amaterski karakter sve do 1975. kada je formirana Elitna liga čime je uveden profesionalizam u finski hokej na ledu. Elitna liga egzistira kao posebna sportska organizacija koja svoj rad koordinira sa nacionalnim savezom. Postoji i nekoliko nižih ligaških rangova takmičenja.
Seniorska reprezentacija debitovala je na međunarodnoj sceni u prijateljskoj utakmici protiv selekcije Švedske u Helsinkiju 29. januara 1928. godine, zabeleživši ubedljiv poraz od 1:8. Od debitantskog nastupa na svetskom prvenstvu 1939. reprezentacija je uvek igrala u elitnoj diviziji, a u dva navrata je uspevala da osvoji i titule svetskih prvaka (1995. i 2011). Na ZOI su učestvovali ukupno 14 puta osvojivši čak 5 olimpijskih medalja (dva srebra i tri bronze).
Ženska seniorska reprezentacija debitovala je na međunarodnoj sceni utakmicom protiv selekcije Norveške igranom u Kopenhagenu 6. decembra 1988. godine. Jedna je od najuspešnijih ženskih selekcija na svetu. Na pet od ukupno 6 održanih evropskih prvenstava Finkinje su osvajale zlatne medalje. Čak 10 puta su osvajale bronzane medalje na svetskim prvenstvima, odnosno 2 bronze na olimpijskim igrama.
Savez u brojkama uredi
Prema podacima IIHF iz 2013. na području pod ingerencijom finskog saveza registrovano je ukupno 66.636 aktivnih igrača, odnosno 29.565 u seniorskoj (24.778 muškaraca i 4.787 žena) i 37.100 u juniorskoj konkurenciji. Sudijsku licencu posedovalo je 50 arbitara.
Hokejašku infrastrukturu koja je u odličnom stanju čini 259 zatvorenih ledenih dvorana i 15 terena na otvorenom. Najveće ledene dvorane su u Tampereu (8.563 mesta), Poriju (8.400), Helsinkiju (8.026), Turku (8.000), Oulu (7.600) i Raumi (7.243).
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ Hokkeй. Bolьšaя эnciklopediя. Finlяndiя v slovarяh: Hokkeй. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. maj 2013) Terra-Sport, Olimpiя Press, 2006. Pristupljeno 5. decembra 2013.
Spoljašnje veze uredi
