Википедија

Savet država Baltičkog mora

Savet država Baltičkog mora, SDBM (engl. Council of the Baltic Sea States, CBSS) je regionalna, međuvladina organizacija zemalja oko Baltičkog mora, kao i Islanda i Norveške. Savet sastavljaju 11 država članica uz Evropsku uniju, a još 11 zemalja ima status posmatrača.[5] Sedište organizacije je u Stokholmu (Švedska), gde se nalazi Sekretarijat Saveta. Službeni jezik SDBM je engleski.

Savet država Baltičkog mora
Council of the Baltic Sea States

Članice Saveta (tamnoplava); i Saveta i EU (najtamnije plava); ostale zemlje EU (svetloplava)
SkraćenicaCBSS
Datum osnivanjamart 1992.
Tipregionalna međuvladina organizacija
SedišteStokholm,
 Švedska
Službeni jeziciengleski
Generalni direktorGžegož Marek Poznanjski[1][2][3][4]
PredsedavanjeNorveška
Glavni organSekretarijat Saveta država Baltičkog mora
Veb-sajtwww.cbss.org

Savet je osnovan 1992. godine u Kopenhagenu na sastanku ministara spoljnih poslova učestvujućih država i predstavnika EU, usled geopolitičkih promena oko Baltičkog mora posle Hladnog rata. Tom prilikom su samo Danska i Nemačka bile članice i Saveta i Evropske unije, dok je danas većina država u Savetu takođe deo EU. Island se pridružio zajednici 1995. godine. Stalni Sekretarijat je osnovan 1998. godine.[6]

Organizacija služi za saradnju u svrhe unapređenja ekonomskog, socijalnog i kulturnog razvoja u regionu. Tri dugoročna prioriteta Saveta su stvaranje regionalnog identiteta, promovisanje održivog razvoja privrede i utvrđivanje bezbednosti i sigurnosti u regiji. SDBM ima pet ekspertnih grupa koje se staraju za ostvarivanje ovih ciljeva.[7] Glavni skupovi Saveta su sednice ministara spoljnih poslova (eng. CBSS Ministerial Summit), odnosno šefova vlada (eng. Baltic Sea States Summit), svaki od kojih se održava jednom godišnje.[8] Glavni predstavnik Saveta je šef diplomatije predsedavajuće države, koja se menja svake godine.[5]

Predsedavajuća članica za 2020.–2021. godinu je Litvanija, a Predsednik Saveta njen ministar spoljnih poslova Linas Linkevičijus.[9]

Struktura uredi

Rad SDBM je usmeren na ostvarivanje tri dogovorena dugoročna prioriteta: (1) stvaranje regionalnog identiteta, (2) promovisanje održivog razvoja i stvaranje prosperitetne regije i (3) utvrđivanje sigurnosti i bezbednosti u regiji.[10] Pored uloge foruma za razgovor između država članica, u Savet spada nekoliko izvršnih organa, koji služe za ostvarivanje dogovorenih planova.

Sekretarijat uredi

Stalni međunarodni Sekretarijat je osnovan u Stokholmu 1998. usled odluke na sedmoj Ministarskoj sednici ranije te iste godine. Uloge Sekretarijata se svode na olakšavanje rada drugih organa SDBM, čuvanje arhiva i baza podataka organizacije i održavanje kontakata sa vlastima država članica, medijima i sa drugim organizacijama koje posluju u regionu. Finansijska sredstva Sekretarija sastavljaju godišnji doprinosi država članica, koja se određuju u skladu sa budžetom koji svake godine odobrava Komitet viših službenika.[11]

Komitet viših službenika uredi

Komitet viših službenika (engl. Committee of Senior Officials, CSO) je paralelni odbor koji služi za kontinuiranu diskusiju i organizaciju delatnosti Saveta između sednica. Komitet se sastoji od visokih predstavnika ministarstava spoljnih poslova 11 država članica Saveta, kao i visokog predstavnika Evropske unije. Komitet treba da nadgleda i koordinira rad svih struktura SDBM.[12]

Predsedavajuća država u Komitetu je ista kao u Savetu. Predsedavajući u Komitetu je predstavnik, obično na nivou ambasadora, koga imenuje ministarstvo spoljnih poslova koja tom prilikom ima predsedništvo u Savetu. Komitet viših službenika nadgleda i koordinira rad ekspertnih grupa, koji se sprovodi u svrhe ostvarivanja tri dugoročna prioriteta.[12]

Ekspertne grupe uredi

SDBM ima pet ekspertnih grupa, koje se staraju za ostvarivanje tri dugoročna prioriteta. One su:

  • Ekspertna grupa za nuklearnu i radijacionu bezbednost (eng. CBSS Expert Group on Nuclear and Radiation Safety)
  • Ekspertna grupa za pomorsku politiku (eng. CBSS Expert Group on Maritime Policy)
  • Ekspertna grupa za održivi razvoj (eng. CBSS Expert Group on Sustainable Development)[13][14][15]
  • Ekspertna grupa za decu pod rizikom (eng. CBSS Expert Group on Children at Risk)
  • Radna grupa za brobu protiv trgovine ljudima (eng. The Task Force against Trafficking in Human Beings)

Države članice uredi

Savet sačinjavaju 11 država članica, a takođe stalno predstavništvo EU. Deset njih učestvuju u Savetu od njegovog začeća, dok je Island postao članica 1995. godine. Članice su:[5]

Bivše države članice uredi

  •   Rusija (suspendovana u martu 2022. i povukla se u maju iste godine)[16][17]

Države posmatrači uredi

Još 11 država imaju status posmatrača. One su:[6][18]

Istorija uredi

CBSS su osnovali ministri spoljnih poslova regiona u Kopenhagenu u martu 1992. godine kao odgovor na geopolitičke promene koje su se desile u regionu Baltičkog mora nakon završetka Hladnog rata. Osnivači CBSS-a bili su Hans-Ditrih Genšer, Ufe Eleman-Jensen, Torvald Stoltenberg, Lenart Meri, Janis Jurkans, Algirdas Saudargas, Hening Kristofersen, Pavo Vajrinen, Andrej Kozirev, Margareta Ugtoglas i Krzibiz Skubiszevski.[19] Od svog osnivanja, CBSS je doprineo obezbeđivanju pozitivnog razvoja u regionu Baltičkog mora i služio je kao pokretačka snaga za multilateralnu saradnju.

Od 1998. godine CBSS opslužuje stalni međunarodni sekretarijat koji se nalazi u Stokholmu u Švedskoj, i finansiraju ga države članice. Najviša institucija CBSS-a je konferencija ministara inostranih poslova koja se sastaje jednom godišnje.[19]

Dana 3. marta 2022, deklaracijom 11 članova CBSS-a suspendovana je Rusija iz aktivnosti Saveta sa trenutnim dejstvom kao rezultat ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine. Pored toga, Belorusiji, sa statusom posmatrača, suspendovano je učešće u aktivnostima CBSS-a.[20][21]

Predsedništvo uredi

Predsednik Saveta je ministar spoljnih poslova predsedavajuće članice. Ovaj položaj se menja 1. jula svake godine.[5]

Predsedavajuća članica za 2020.–2021. godinu je Litvanija, a Predsednik Saveta njen ministar spoljnih poslova Linas Linkevičijus.[9]

Spisak predsedništava od osnivanja:

  • 2020.–2021. Litvanija
  • 2019.–2020. Danska
  • 2018.–2019. Letonija
  • 2017.–2018. Švedska
  • 2016.–2017. Island
  • 2015.–2016. Poljska
  • 2014.–2015. Estonija
  • 2013.–2014. Finska
  • 2012.–2013. Rusija
  • 2011.–2012. Nemačka
  • 2010.–2011. Norveška
  • 2009.–2010. Litvanija
  • 2008.–2009. Danska
  • 2007.–2008. Letonija
  • 2006.–2007. Švedska
  • 2005.–2006. Island
  • 2004.–2005. Poljska
  • 2003.–2004. Estonija
  • 2002.–2003. Finska
  • 2001.–2002. Rusija
  • 2000.–2001. Nemačka
  • 1999.–2000. Norveška
  • 1998.–1999. Litvanija
  • 1997.–1998. Danska
  • 1996.–1997. Letonija
  • 1995.–1996. Švedska
  • 1994.–1995. Poljska
  • 1993.–1994. Estonija
  • 1992.–1993. Finska

Reference uredi

  1. ^ „Komisja Spraw Zagranicznych /nr 166/”. orka.sejm.gov.pl (na jeziku: poljski). 2010-06-08. Pristupljeno 2020-06-22. 
  2. ^ „Ambasador”. tallinn.msz.gov.pl (na jeziku: poljski). 2014-03-21. Arhivirano iz originala 2014-03-21. g. Pristupljeno 2020-06-22. 
  3. ^ „A Pole to become new Director General of the Council of the Baltic Sea States”. gov.pl. 2020-06-20. Pristupljeno 2020-06-22. 
  4. ^ „Struktura Placówki”. wilno.msz.gov.pl (na jeziku: poljski). 2019-05-09. Arhivirano iz originala 2019-05-09. g. Pristupljeno 2020-06-22. 
  5. ^ a b v g CBSS. „Council”. CBSS (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-07-20. 
  6. ^ a b CBSS. „History”. CBSS (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-07-20. 
  7. ^ CBSS. „Our Work”. CBSS (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 15. 07. 2020. g. Pristupljeno 2020-07-20. 
  8. ^ CBSS. „Strategic Documents”. CBSS (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-07-20. 
  9. ^ a b CBSS. „Lithuanian Presidency 2020-2021”. CBSS (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-07-20. 
  10. ^ CBSS. „Our Work”. CBSS (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 15. 07. 2020. g. Pristupljeno 2020-07-22. 
  11. ^ CBSS. „Secretariat”. CBSS (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-07-22. 
  12. ^ a b „Committee of Senior Officials - CSO”. Council of the Baltic Sea States (na jeziku: engleski). 2016-11-08. Arhivirano iz originala 15. 08. 2018. g. Pristupljeno 2020-07-22. 
  13. ^ „Baltic 2030”. Arhivirano iz originala 15. 11. 2017. g. Pristupljeno 2. 8. 2017. 
  14. ^ „Sustainable Development - Baltic 2030 - CBSS.org”. Arhivirano iz originala 2017-11-15. g. Pristupljeno 2017-10-23. 
  15. ^ „Archived copy”. Arhivirano iz originala 2017-10-23. g. Pristupljeno 2017-10-23. 
  16. ^ „Ryssland lämnar Östersjöstaternas råd” (na jeziku: Swedish). Svenska Dagbladet. 17. 5. 2022. Pristupljeno 17. 5. 2022. 
  17. ^ Russian Ministry of Foreign Affairs Press Service. „Statement by the Russian Foreign Ministry on the withdrawal of the Russian Federation from the Council of the Baltic Sea States”. 
  18. ^ CBSS. „Annual Briefing of the CBSS Observer States”. CBSS (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-07-20. 
  19. ^ a b „Council”. 
  20. ^ „Russia suspended from Council of the Baltic Sea States | Ārlietu ministrija”. www.mfa.gov.lv (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-03-16. 
  21. ^ Affairs, Ministry of Foreign (2022-03-03). „Russia suspended from Council of the Baltic Sea States”. Government.no (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-01-30. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Savet država Baltičkog mora na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Савет_држава_Балтичког_мора&oldid=27677040”