Savo Dragojević

Savo Dragojević (Gostilje, Crna Gora, 1915 — Salaš, 1941), profesor u Učiteljskoj školi i Gimnaziji u Negotinu, pesnik, prevodilac, jedan od prvih boraca Krajinskog partizanskog odreda, član KPJ, revolucionar i učesnik Narodnooslobodilačke borbe.

savo dragojević
Savo Dragojević
Lični podaci
Datum rođenja	(1915-01-21)21. januar 1915.
Mesto rođenja	Gostilje, Kraljevina Crna Gora
Datum smrti	22. avgust 1941.
Mesto smrti	Salaš, Srbija.

Biografija

Rođen je 21. januara 1915. godine u selu Gostilju u Crnoj Gori. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu, nižu gimnaziju u Danilovgradu, a višu u Podgorici, Tetovu i Skoplju, gde je i maturirao. Diplomirao je na Beogradskom univerzitetu.

Iako se još kao gimnazijalac zainteresovao za ideje Komunističke partije, revolucionarnu aktivnost započeo je tek u Beogradu, gde je učestvovao u gotovo svim manifestacijama napredne studentske omladine. Bio je lični prijatelj sa Ivom Lolom Ribarom i sa Mirkom Srzentićem, kome je posvetio i nekoliko svojih pesama.

Član Komunističke partije Jugoslavije postao je kao student, 1932. godine. Krajem 1935. uhapšen je u Zagrebu sa nekolicinom drugova, gde je optužen zbog komunističke propagande. Suđenje je trajalo skoro godinu dana, ali je Savo oslobođen zbog nedostatka dokaza. Nakon toga dolazi u Beograd, gde se upisuje na Filozofski fakultet.

Kao student bio je član brojnih studentskih odbora i član redakcije Lista „Student”.

Stvaralaštvo

Pored francuskog jezika koji je predavao u negotinskoj Učiteljskoj školi, Savo Dragojević je govorio i ruski jezik, a dobro je vladao i poljskim i bugarskim jezikom.

Pisao je pesme i priče i bavio se prevođenjem (Igo, Puškin, Ljermontov, Ostrovski i drugi, a zajedno sa Predragom Kostićem, profesorom u negotinskoj gimnaziji preveo je i „Moji univerziteti” Maksima Gorkog.

Prvu zbirku pesama publikovao je 1939. godine dižući glas protiv tlačitelja i buržoazije, veličajući seljaka i radnika. Imao je spremnu i drugu zbirku pesama, koju je naslovio kao „Glasovi sa dna”, ali nije stigao da je objavi.

Sarađivao je sa naprednim beogradskim, zagrebačkim i crnogorskim listovima i časopisima, organizovao literarne i književne večeri, držao predavanja za studente. Jedno vreme je radio i u Akademskom pozorištu u Beogradu.

Politički rad

Početkom školske 1940−1941. postavljen je za suplenta pri Gimnaziji u Negotinu. Istovremeno dopunjavao je časove kao vaspitač u Učiteljskoj školi, u kojoj je predavao francuski jezik.

Po dolasku u Negotin aktivno se uključuje u politički rad i zajedno sa Predragom Kostićem radi na organizaciji, idejnom i političkom uzdizanju srednjoškolske omladine. U radu mu pomaže i supruga Marica Dragojević Petrović, takođe, član Partije.

Ljubomir Ljuba Nešić je i Dragojevićevom stanu održao sastanak na kojem je 29. jula 1941. godine bilo reči o formiranjeu odreda i oružanim akcijama. Definitivna odluka o formiranju odreda doneta je 1. avgusta 1941. u Šuljevcu kod Metriša. 15. avgusta na Aliji iznad Brusnika Dragojević na sastanku na kome je dogovorena prva oružana akcija daje izveštaj o jačini neprijatelja u Rogljevu.

Napad na Železničku stanicu u Brusniku izvršen je 17. avgusta 1941.

Nakon što su 16. avgusta na partijskom sastanku izabrani članovi Štaba odreda organizovane su i prve akcije na železničkim stanicama u Rajcu i Brusniku i doneta odluka o napadu na žandarmerijsku stanicu u Salašu. U toj akciji je i poginuo, u noći između 21. i 22. avgusta 1941. Sahranjen je u Salašu, sutradan. Nakon oslobođenja, njegovi posmrtni ostaci su preneti na negotinsko groblje.

Učiteljska škola u Negotinu u kojoj je bio jedan od profesora nosila je njegovo ime sve dok nije transformisala u Pedagošku akademiju. Njegovo ime nosi i takozvana Visoka ulica u Negotinu, a na jednoj od kuća u toj ulici, u kojoj je živeo sa suprugom Maricom Dragojević, opštinska organizacija SUBNOR postavila je spomen ploču.