Samostrel

Samostrel je oružje koje se sastoji od luka koji je montiran na deblo. Poseban mehanizam na deblu drži tetivu nategnutu dok ne dođe vreme za ispaljivanje strele. Samostrel je imao značajnu ulogu u srednjovekovnom ratovanju u Evropi, kao i u Kini kroz veći deo istorije. Danas se samostrel koristi u sportu (streličarstvo), kao i u sportskom lovu.

Samostrel 1346. sa freske u crkvi Pećka patrijaršija

Istorijski gledano, samostreli su igrali značajnu ulogu u ratovanju istočne Azije i Evrope. Najraniji poznati samostreli su izmišljeni u prvom milenijumu pre nove ere, najkasnije u 7. veku pre nove ere u staroj Kini, najkasnije u 1. veku nove ere u Grčkoj (kao gastrafeti), svaka civilizacija je razvila oružje nezavisno jedna od druge. Samostreli su doveli do velike promene u ulozi projektilnog oružja u ratovima, kao što su tokom Ćingovih ratova za ujedinjenje i kasnije Hanskih kampanja protiv severnih nomada i zapadnih država. Srednjovekovni evropski samostrel nazivan je mnogim imenima, uključujući i sam „samostrel”; većina ovih imena izvedena je od reči ballista, starogrčkog torzionog opsadnog motora sličnog izgleda ali različitog po principu dizajna. Tradicionalni luk i strela su dugo bili specijalizovano oružje koje je zahtevalo znatnu obuku, fizičku snagu i stručnost da bi delovalo sa bilo kojim stepenom praktične efikasnosti. Mnoge kulture su streličare tretirale kao zasebnu i superiornu kastu ratnika, uprkos tome što su obično poticali iz obične klase, pošto je njihov skup veština u streljaštvu u suštini bio obučen i ojačan od ranog detinjstva (slično mnogim kulturama orijentisanim na konjicu) i bilo ih je nemoguće reprodukovati van unapred uspostavljene kulturne tradicije, koja je nedostajala mnogim kulturama. Nasuprot tome, samostrel je bio prvo dalekometno oružje koje je bilo jednostavno, jeftino i fizički dovoljno nezahtevno da njime rukuje veliki broj neobučenih vojnih obveznika, što je omogućavalo praktično svakom vojnom telu da postavi moćnu snagu samostreličara uz malo troškova iznad cene samog oružja.

U moderno doba, vatreno oružje je u velikoj meri potisnulo lukove i samostrele kao ratno oružje. Međutim, samostreli su i dalje u širokoj upotrebi za takmičarske streljačke sportove i lov, ili za relativno tiho gađanje.

Moguće je pretvoriti bar neke lukove iz prodavnice u samostrel. To se radi spajanjem sistema zaliha i okidača sa lukom.

Terminologija

A crossbowman or crossbow-maker is sometimes called an arbalista, arbalist or arbalest. The last two are also used to refer to the crossbow.

Arrow, bolt and quarrel are all suitable terms for crossbow projectiles.

The lath, also called the prod, is the bow of the crossbow. According to W.F. Peterson, the prod came into usage in the 19th century as a result of mistranslating rodd in a 16th-century list of crossbow effects.

The stock is the wooden body on which the bow is mounted, although the medieval tiller is also used.

The lock refers to the release mechanism, including the string, sears, trigger lever, and housing.

Istorija tehnologije samostrela

Mnogi naučnici veruju da se prvi samostrel pojavio u Kini. Neki veruju da se pojavio u 6. veku p. n. e. Postoje i arheološke indikacije da se pojavio u 2. veku p. n. e. Ostali izvori navode da se originalni samostrel pojavio u Istočnoj Aziji, ali pitanje je da li se prvi pojavio u Kini. Jedna verzija samostrela zvan balista korišćena je na Mediteranu od strane Rimskog carstva. Veličina samostrela je varirala od malih (za jednu osobu) do ogromnih sprava za opsadu. Balista je osnova reči samostrel u romanskim jezicima kao što su španski (ballesta) i italijanski (ballesta).

Luk (zvan “Šilo“ na samostrelu) je na ranim samostrelima pravljen od parčeta drveta, obično od tisovine. Za vreme Krstaških ratova, Evropljani su bili nezaštićeni od saracenskih kompozitnih lukova. Ovi kompozitni lukovi su bili dosta moćniji od evropskih drvenih lukova, pa su Evropljani usvojili kompozitne lukove kao podesne za pravljenje samostrela. Kako je čelik postao široko rasprostranjen u 14. veku počeli su se praviti i čelični samostreli. Čelični lukovi na samostrelu bili su dosta kraći od originalnih drvenih. Rezultat ovoga je bila kraća tetiva koju je trebalo manje vući. Ovo je samostrelu smanjilo snagu, i da bi se to nadoknadilo korišćene su se mnogo jače tetive. Tako dok su stari samostreli bili natezani pomoću snage ruke, čelični su morali imati neki mehanizam koji je zatezao luk. Ovi mehanizmi su bili veoma različitih oblika, koristili su poluge, zupčaste točkove i dizalice na različite načine. Upotreba ovih mehanizama omogućavala su vojniku da koristi čelični samostrel bez prevelikog umaranja, za razliku od drvenih samostrela koji su koristili ljudsku snagu za naprezanje. Kasnijih godina samostrel je imao toliku kinetičku energiju da je mogao da probije svaki lančani oklop kao i većinu punih oklopa. Neki samostreli su mogli da proizvedu energiju od 1600 njutna, za razliku od dugog luka koji je proizvodio do 900 njutna. Šta više, samostrel je mogao da bude napregnut (spreman za paljbu) bez napora snage što je dozvoljavalo strelcu da duže i lakše nišani za razliku od luka.

• 
  Poluga koja se vuče
• 
  Poluga koja se gura
• 
  Mehanizam sa zupčastim točkom
• 
  Mehanizam sa dizalicom

Strele koje su koristili samostreli nazivane su i klin (engl. bolts). Bile su kraće ali dosta teže od običnih strela, što je davalo veću kinetičku energiju i veću probojnu moć od lukova. Postojali su i samostreli koji su napravljeni da ispaljuju kamenje i olovna zrna. Oni su najčešće korišćeni za lov na divljač.

Tetiva za samostrel je najčešće izrađivana od jakog vlakna mada je takođe bila izrađivana i od kanapa.

Istorija upotrebe samostrela

Vojnik koji se krije iza štita i puni samostrel

Prema nekim izvorima samostrel se prvi put koristio u bici kod Ma-Linga u Kini 341. p. n. e. Do 200. godine p. n. e. samostrel se dosta razvio i bio je dosta rasprostranjen u kineskoj vojsci. Samostrel je našao svoje temelje u vojsci Terakota armije u grobnici cara Ćin Š’ huangaa (260. - 210. p. n. e.). Prvi samostreli na zapadu pojavili su se oko 400. p. n. e. Rimljani su samostrel nazivali arkubalista i nisu ga koristili kao rasprostranjeno vojno oružje. Kod Rimljana su samostrel koristili samo izviđači, a korišćen je i za lov. Imao je svoju ulogu i u Zapadnoj Africi, a porobljeni Afrikanci su ovu tehnologiju odneli u Ameriku. U severnoj Americi samostrel je korišćen za lov u trenucima kada je bila nestašica baruta zbog ekonomije, slabog dolaska brodova ili izolacije. Do 17. veka pčelari su imali svoje košnice širom šuma pa su ih morali braniti od medveda. Zbog toga je pčelarima bilo dozvoljeno nošenje oružja, a često su nosili ogromne samostrele.

Finski ep Kalevala opisuje kako Joukahainen (fin. Joukahainen) napada iz zasede junaka Vainamoinena (Väinämöinen) samostrelom. Legendarni švajcarski heroj, Vilijam Tel (William Tell) samostrelom puca u jabuku koja se nalazi na glavi njegovog sina.

U Evropi u vojne svrhe samostrel se koristi otprilike od 800. do 1500. godine nove ere. Oni su skoro u potpunosti zamenili lukove u mnogim evropskim armijama. Ima više razloga za to, iako je dugi luk imao veći domet, jednaku preciznost i mogao da ispali više strela u minutu od prosečnog samostrela. Samostrel je mogao koristiti vojnik posle samo nekoliko nedelja vežbe dok je za dugi luk trebalo nekoliko godina obuke, upotreba samostrela je bila moguća i sa konja dok sa dugim lukom to nije bilo moguće.

Saraceni su samostrel nazvali “qaws Ferengi“ ili francuski luk, kada su ga krstaši sa velikim uspesima koristili u borbi protiv arapskih i turskih konjanika. U evropskim armijama vojnici sa samostrelom su obično mešani sa kopljanicima i nalazili su se na centralnim pozicijama. Obično su oni prvi napadali neprijateljske redove pre nego što u napad krene teška konjica. Oni su takođe bili efikasni u zaštiti pešadije. U armiji Ričarda Lavljeg Srca kao i u drugim armijama samostrel su posluživala tri vojnika, vojnik koji je koristio samostrel (nosili su dva samostrela sa sobom), drugi vojnik koji je nosio štit za zaštitu, dok je treći vojnik imao za zadatak da puni jedan samostrel dok je drugi u upotrebi. Tako su tri vojnika mogla da ispale 8 strela u minuti dok je jedan mogao ispaliti samo tri. Nišandžija je bio vođa tima. On je zaduživao opremu i sam je plaćao svoju poslugu. Plata plaćenika vojnika sa samostrelom je bila veća nego onog sa dugim lukom ali oni nisu morali da plaćaju poslugu i oprema im je bila jeftinija.

Teško oklopljeni kopljanici (vitezovi) naoružani dugim kopljima, nisu se mogli dobro nositi u sukobu sa mešanom vojskom kopljanika i samostrelaca, jer je samostrel mogao da probije većinu viteških oklopa. Ovo je dovelo do razvoja nove konjičke taktike, vitezovi bi zauzimali formaciju u obliku trougla sa najjače oklopljenim vitezovima na špicu, i svaki od njih bi takođe bio opremljen samostrelom.

Vidi još

• Spisak oružja u srednjem veku

Literatura

• Andrade, Tonio (2016), The Gunpowder Age: China, Military Innovation, and the Rise of the West in World History, Princeton University Press, ISBN 9781400874446 
• Baatz, Dietwulf (1994). „Die römische Jagdarmbrust”. Bauten und Katapulte des römischen Heeres. Stuttgart: Franz Steiner Verlag. str. 284—293. ISBN 3-515-06566-0. 
• Campbell, Duncan (2003), Greek and Roman Artillery 399 BCE–CE 363, Oxford: Osprey Publishing, ISBN 1-84176-634-8 
• Campbell, Duncan (2005), Ancient Siege Warfare, Osprey Publishing, ISBN 1-84176-770-0 
• Crombie, Laura (2016), Archery and Crossbow Guilds in Medieval Flanders, Woodbridge: Boydell and Brewer, ISBN 9781783271047 
• DeVries, Kelly Robert (2003), Medieval Military Technology, Petersborough: Broadview Press, ISBN 0-921149-74-3 
• Graff, David A. (2002), Medieval Chinese Warfare, 300–900, Warfare and History, London: Routledge, ISBN 0415239559 
• Graff, David A. (2016), The Eurasian Way of War: Military practice in seventh-century China and Byzantium, Routledge 
• Liang, Jieming (2006), Chinese Siege Warfare: Mechanical Artillery & Siege Weapons of Antiquity, Singapore, Republic of Singapore: Leong Kit Meng, ISBN 981-05-5380-3 
• Loades, Mike (2018), The Crossbow, Osprey 
• Lu, Yongxiang (2015), A History of Chinese Science and Technology Volume 3, Springer 
• Mao, Ying (1998). „Introduction of Crossbow Mechanism”. Southeast Culture. 3. 
• Needham, Joseph (1994), Science and Civilization in China Volume 5 Part 6, Cambridge University Press 
• Nicolle, David (2003), Medieval Siege Weapons (2): Byzantium, the Islamic World & India AD 476–1526, Osprey Publishing 
• Payne-Gallwey, Ralph, Sir, The Crossbow: Mediaeval and Modern, Military and Sporting; its Construction, History & Management with a Treatise on the Balista and Catapult of the Ancients and An Appendix on the Catapult, Balista & the Turkish Bow, New York : Bramhall House, 1958.
• Peers, C. J. (1996), Imperial Chinese Armies (2): 590–1260 AD, Osprey 
• Schellenberg, Hans Michael (2006), „Diodor von Sizilien 14,42,1 und die Erfindung der Artillerie im Mittelmeerraum” (PDF), Frankfurter Elektronische Rundschau zur Altertumskunde, 3: 14—23 
• Selby, Stephen (2000), Chinese Archery, Hong Kong University Press, ISBN 9622095011 
• Swope, Kenneth (2014), The Military Collapse of China's Ming Dynasty, Routledge 
• Turnbull, Stephen (2001), Siege Weapons of the Far East (1) AD 612–1300, Osprey Publishing 
• Turnbull, Stephen (2002), Siege Weapons of the Far East (2) AD 960–1644, Osprey Publishing 
• Turnbull, Stephen (2012), Siege Weapons of the Far East (1): AD 612–1300, Bloomsbury Publishing, ISBN 978-1-78200-225-3 
• Wright, David Curtis (2001). The History of China. Westport: Greenwood Press. ISBN 031330940X. 

Spoljašnje veze

• Samostreli
• International Crossbow Shooting Union (IAU) Arhivirano 16 jul 2020 na sajtu Wayback Machine
• World Crossbow Shooting Association (WCSA)
• The Crossbow by Sir Ralph Payne-Gallwey, BT