Sveta Trojica

Sveta Trojica (grč. Τριάς, lat. Trinitas — trojstvo) hrišćanska je verska dogma utvrđena na crkvenim saborima iz 4. veka, po kojoj je jedan Bog u trima ličnostima (grč. ὑπόστασις): Oca, Sina i Svetog Duha.

Iako se sama reč Trojica ne nalazi u Bibliji, verovanje u trojicu (trinitarizam, trojičnost), odlika je većine hrišćanskih crkava i smatra se „centralnom dogmom hrišćanske teologije”. U zapadnom hrišćanstvu preovlađuje mišljenje da je trojična doktrina rezultat dugotrajnog proučavanja Biblije od strane Crkve. Nasuprot tome, Pravoslavna crkva tvrdi da je dogma o Svetoj Trojici deo vere koju je primila usmenim putem od Isusa Hrista preko apostola, i da je kao takva oduvek bila deo vere Crkve.

Tokom istorije, neke hrišćanske zajednice su odbacivale trinitarnu poziciju, naglašavajući Božje jedinstvo (kao što je to u islamu, stub vere), kao npr.: arijanstvo, monofizitstvo (koptska, jermenska i etiopska crkva), modalizam, unitarijanizam. Potpuno odvojenu ljudsku i božansku prirodu Hrista propovedaju nestorijanci. Neke crkve imaju zasebne hristološke teorije, npr.: mormoni, Jehovini svedoci.

Etimologija

Latinska reč trinitas je apstraktna imenica formirana od prideva trinus. Grčka verzija tog termina bi bila τριάς (trijas). Na srpski jezik se prevodi kao trojica ili trojstvo, zavisno od tradicije.

Hrišćansko viđenje

Štit vere (lat. Scutum Fidei), srednjovekovni simbol Trojice u zapadnom hrišćanstvu

U Novom zavetu se ne može naći nikakva izričita predstava Boga kao trojedinog bića, iako se mogu naći trostruka slavoslovlja apostola Pavla (npr. 2. Kor. 13, 13) ili Mt. 28, 19, prilikom krštenja „u ime Oca i Sina i Svetog duha”, koja su poslužila kao osnova za dalje doktrinarno tumačenje.

Ranohrišćanska teologija

Prva zabeležena pominjanja reči Trojica nalazimo još u pisanjima apostolskih otaca, direktnih učenika apostola. Na primer, u svojoj Poslanici Filipljanima, Sv. Ignjatije Bogonosac (pogubljen 106. godine u Rimu) piše: „Tako je Gospod, poslao Apostole da uče među svim narodima, zapovedivši im da „krštavaju u ime Oca, i Sina i Svetoga duha”, ne u jednu ličnost koja ima tri imena, niti u tri ličnosti koje su se ovaplotile, nego u Trojicu koji imaju istu slavu.” (glava II) Nešto kasnije, spominje je i sledeća generacija otaca Crkve, npr. oko 180. godine, Sveti Teofil Antiohijski spominje tu reč i njome označava „Boga i njegovu Reč i njegovu Mudrost”.

Kao odgovor na gnosticizam, postojeća trodelna potvrđivanja pri krštenju pretvorila su se u pravovernu istinu (Tertulijan, O prigovoru jereticima, 13; Irinej, Protiv jeresi 1:2—3). Ispovedanje vere, nastalo tokom 2. i 3. veka, propovedalo je:

• da je hrišćanski Bog istovetan sa tvorcem, Bogom iz Hebrejske biblije;
• da je Isus, Sin Božiji, imao pravu ljudsku prirodu, da je, zaista umro i vaskrsao; i
• da Sveti duh, koji je kroz proroke objavio Hristov dolazak, i dalje vodi vernike.

Sveta Trojica

Izraz trojstvo je počeo da se upotrebljava u Rimu oko 200. godine. Smatra se da je izraz trojica nastao kao posledica teološkog pomeranja sa Oca kao uzroka jedinstva Trojice, na Božiju suštinu kao uzroka tog jedinstva. Latinski teolog Tertulijan je, početkom 3. veka, upotrebljavao reč trojstvo (trojica) za označavanje Oca, Sina i Svetog duha. Međutim, glavni trijadolozi pre Nikeje (325) smatrali su da Sin i Duh stoje niže po rangu od Boga Oca. Tertulijan je smatrao da su božanske ličnosti na različitim nivoima (Protiv Prakseja, 2—9), a Origen je zastupao hijerarhijsko ustrojstvo kojim se Sin stavlja u položaj „drugog Boga” (Protiv Kelsa, 5:39) i ograničava uticaj Duha u crkvi (Počela, 1.3).

Tokom višedecenijskog arijanskog spora (318—381), hrišćanski svet je bio podeljen u pogledu trijadoloških pitanja. Arije i njegovi istomišljenici su smatrali da je: 1) Sin stvorenje srodno Ocu po volji, ne po prirodi i 2) da su ličnosti Svete trojice po suštini različite. Radi okončanja sukoba, Prvi vaseljenski sabor u Nikeji 325. godine donosi Nikejski simbol vere koji proglašava pravoverno učenje o Svetoj trojici da je Sin „rođen, ne stvoren” i da je „jednosuštan sa Ocem”. Takođe, trijadološko ispovedanje vere koje trijumfuje na Drugom vaseljenskom saboru u Carigradu 381. godine potvrdilo je sajednakost i savečnost Oca, Sina i Svetog duha. Kasnija trijadološka hrišćanska misao u osnovnim linijama sledi zaključke vaseljenskih sabora. Međutim, Pravoslavna crkva, za razliku od Katoličke, odbija umetanje filiokve u Nikejski simbol vere.

Pravoslavna teologija

Pravoslavna crkva tvrdi da je dogma o Svetoj Trojici deo vere koju je primila usmenim putem od Isusa Hrista preko apostola, i da je kao takva oduvek bila deo vere Crkve.

Bog Otac

Glavni članak: Bog Otac

Pravoslavna ikona Svete Trojice.

Osnovna istina otkrivena u Starom zavetu jeste da je Bog jedan, tvorac sveta, nebesa, vidljivih i nevidljivih stvorenja. Isus Hristos produbljuje jevrejsko shvatanje Boga nazivajući ga Ocem.

Hrišćanska dogmatika uči da Otac od večnosti rađa Sina i ishodi Duha. Otac je uzrok u Trojici, što nikako ne znači da je postojao pre dvojice. Istinsko postojanje Oca jeste jedino kao Oca Sinu i Oca Duhu.

Bog Sin

Glavni članak: Bog Sin

Bog stvara svet rečju — logosom svojim i održava ga njime. Tim Logosom će Bog (Otac) i uzhtednuti da spasi svet. Hrišćanstvo uči da Otac Svetim duhom šalje Sina koji se rađa od devojke Marije, uzima ljudsku prirodu i postaje istinski čovek. Isus Hristos je božja Reč — Logos, kojim je sve stvoreno.

Isus Hristos nije samo dobri učitelj i iscelitelj bolesnih, već je on, prema hrišćanskom shvatanju, nanovo uspostavio celu tvorevinu i vratio je u poslušnost Ocu. Smrt je poslednji neprijatelj kojeg je Hristos pobedio svojim vaskrsenjem. Njega kao Sina, Bog Otac je podigao Duhom svetim iz mrtvih.

Sveti duh

Glavni članak: Sveti duh

Hrišćanstvo spominje Svetog duha kao poslednju ličnost Trojice koja se neprestano otkriva, uvek dajući i otkrivajući i Oca i Sina. Uloga Duha je da održava i čini sve dejstvenim. Ta dejstvenost pre svega znači davanje večnoga postojanja svemu onome što istinski postoji. Duhom se Hristos ovaplotio, Duhom Otac održava stvorenja i celu tvar u životu. Vreme i uloga Duha je uvek i bez prestanka, jer bez njega niko ne može biti u zajednici Ocem i Sinom.

Katolička teologija

Rimokatolička skulptura Svetog Trojstva.

Prva teološka razilaženja istoka i zapada se nalaze upravo u oblasti svetotrojičnog bogoslovlja. Katolička crkva je, za razliku od Pravoslavne, prihvatila dogmu pod nazivom filiokve, kojim Sveti duh ishodi i od Sina, a ne samo od Oca. Filiokve je bio jedan od uzroka Velikog raskola iz 1054. godine.

Pravoslavna i Katolička crkva su razvijale sopstveni teološki pristup Svetoj trojici, koji je uticao i na kasnije dogmatske razlike. Pravoslavna crkva kao pretpostavku za iskustvo Svete trojice uzima odnos koji Sin i Sveti duh imaju prema Ocu, što čini Boga — jednim, a podrazumeva tri ličnosti kojoj je uzrok Bog Otac. Katolička crkva polazi od kategorije jedinstva bića u smislu suštine, koju tri ličnosti Trojice dele. Oba stava su prisutna kod već otaca Crkve, samo su im u zavisnosti od vremena i okolnosti davana određena preimućstva. Trojičnost Ličnosti su na Istoku zastupali kapadokijski oci kao: Vasilije Veliki, Grigorije Bogoslov, Grigorije Niski itd. Prednost suštine nad ličnostima kao zalog jednosti božanstva više i češće je zastupana od strane Zapadne crkve. Ovaj stav se može naći u delima Svetog Avgustina.

Protestantska teologija

U protestantskim zajednicama su prisutne veoma različiti trijadološki stavovi, od neizostavnog korišćenja Simbola vere do apsolutnog negiranja bilo kakve Trojice.

Već posle Reformacije, španski teolog Miguel Serveto biva prvi koji javno tvrdi kako trojstvo ne postoji na način kako ga crkve shvataju već objašnjava kako je Sin inkarnacija i Sveti Duh manifestacija Boga u svetu, zbog čega je bio kažnjen spaljivanjem na lomači u Ženevi pod upravom Žana Kalvina. Njegovo učenje je forma Modalističkog Monarhijanizma poznatijeg skraćeno Modalizam.

Veliki broj protestanata prihvata Nikejski simbol vere. Takođe, postoje neke protestantske zajednice, npr. pentekostalci, koje se uopšte ne osvrću na Trojični dogmat.

Islamsko viđenje

Bezbožni su oni koji govore: „Bog je jedan od trojice”. Nema Boga osim Boga Jedinoga.
— Kuran, Sura V, Trpeza (Al-Mā'idah)

Hinduističko trojstvo

U hinduizmu tri vrhovna božanstva Šiva, Brama i Višnu takođe čine sveto trojstvo koje se na sanskritu naziva Trimurti (sansk. त्रिमूर्ती — tri lika).

Vidi još

• Postanje 1, 1

• Manastir Svete Trojice
• Manastir Sopoćani
• Manastir Svete Trojice u Gornjoj Kamenici
• Manastir Vozuća
• Manastir Sveta Trojica

Literatura

• Allison, Dale C. Jr (2016). „Acts 9: 1–9, 22: 6–11, 26: 12–18: Paul and Ezekiel”. Journal of Biblical Literature. 135 (4): 807—826. doi:10.15699/jbl.1354.2016.3138. 
• Aquinas, Thomas (1975). Summa Contra Gentiles: Book 4: Salvation Chapter 4. University of Notre Dame Press. ISBN 9780268074821. 
•  Arendzen, John Peter (1911). „Pneumatomachi”. Ur.: Herbermann, Charles. Catholic Encyclopedia. 12. New York: Robert Appleton Company. 
• Augustine of Hippo (2002). Augustine: On the Trinity Books 8-15. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-79665-1. 
• Barnard, L. W. (1970). „The Antecedents of Arius”. Vigiliae Christianae. 24 (3): 172—188. ISSN 0042-6032. JSTOR 1583070. doi:10.2307/1583070. 
• Barth, Karl (1975). The Doctrine of the Word of God: (prolegomena to Church Dogmatics, Being Volume I, 1). T. & T. Clark. ISBN 978-0-567-09013-3. 
• Basil of Caesarea (1980). On the Holy Spirit. St Vladimir's Seminary Press. ISBN 978-0-913836-74-3. 
• Bauckham, Richard (2017). „Is "High Human Christology" Sufficient? A Critical Response to J. R. Daniel Kirk's A Man Attested by God”. Bulletin for Biblical Research. Penn State University Press. 27 (4): 503—525. JSTOR 10.5325/bullbiblrese.27.4.0503. S2CID 246577988. doi:10.5325/bullbiblrese.27.4.0503. 
• Brown, Raymond Edward (1970). The Gospel According to John. 2: XIII to XXI. Doubleday. ISBN 978-0-385-03761-7. 
• Carson, Donald Arthur (2000). The Difficult Doctrine of the Love of God. Inter-Varsity. ISBN 9780851119755. 
• Cartlidge, David R.; Elliott, James Keith (2001). Art and the Christian Apocrypha. Routledge. ISBN 978-0-415-23392-7. 
• Chadwick, Henry (1993). The Penguin History of the Church: The Early Church. Penguin. ISBN 978-0-14-023199-1. 
•  Chapman, Henry Palmer (1913). „Paul of Samosata”. Ur.: Herbermann, Charles. Catholic Encyclopedia. New York: Robert Appleton Company. 
• Clarke, William Newton (1900). An Outline of Christian Theology (8th izd.). New York: Scribner. 
• Cross, Frank Leslie; Livingstone, Elizabeth A. (2005). „Trinity, doctrine of the”. The Oxford Dictionary of the Christian Church. Oxford: University Press. ISBN 978-0-19-280290-3. 
• Daley, Brian E. (2009). „The Persons in God and the Person of Christ in Patristic Theology: An Argument for Parallel Development”. God in Early Christian Thought. Leiden-Boston: Brill. str. 323—350. ISBN 978-9004174122. 
• De Smet, Richard (2010). Ivo Coelho, ur. Brahman and Person: Essays. Motilal Banarsidass. ISBN 978-81-208-3459-0. 
• Dimech, Pauline (2019). „9. Von Balthasars Theoaesthetics Applied to Religious Education”. Ur.: Michael T. Buchanan; Adrian-Mario Gellel. Global Perspectives on Catholic Religious Education in Schools. Volume II: Learning and Leading in a Pluralist World. Springer. str. 103. ISBN 978-9-811-36127-2. doi:10.1007/978-981-13-6127-2. 
• Dupuis, Jacques; Neuner, Josef (2001). The Christian Faith in the Doctrinal Documents of the Catholic Church (7th izd.). Alba House. ISBN 978-0-8189-0893-4. 
• Hurtado, Larry (2018). „Observations on the “Monotheism” Affirmed in the New Testament”. Ur.: Beeley, Christopher; Weedman, Mark. The Bible and Early Trinitarian Theology. Catholic University of America Press. ISBN 9780813229959. 
• Fee, Gordon (2002). „Paul and the Trinity: The experience of Christ and the Spirit for Paul's Understanding of God”. Ur.: Davis, Stephen. The Trinity: An Interdisciplinary Symposium on the Trinity. Oxford University Press. ISBN 9780199246120. 
• Ferguson, Everett (2009). Baptism in the Early Church: History, Theology, and Liturgy in the First Five Centuries. Eerdmans. ISBN 9780802827487. 
• Glassé, Cyril; Smith, Huston (2003). The New Encyclopedia of Islam. Rowman Altamira. ISBN 978-0759101906. 
• Goodman, Roberta Louis; Blumberg, Sherry H. (2002). Teaching about God and Spirituality: A Resource for Jewish Settings. Behrman House. ISBN 978-0-86705-053-0. 
• Griffith, Sidney H. (2012). The Church in the Shadow of the Mosque: Christians and Muslims in the World of Islam. Princeton University Press. ISBN 978-1-4008-3402-0. 
• Grudem, Wayne (1994). Systematic Theology: An Introduction to Biblical Doctrine. Leicester: Inter-Varsity Press. ISBN 978-0-310-28670-7. 
• Harvey, Susan Ashbrook; Hunter, David G. (2008). The Oxford Handbook of Early Christian Studies. Oxford: University Press. ISBN 978-0-19-927156-6. 
• Hays, Richard B. (2014). Reading Backwards: Figural Christology and the Fourfold Gospel Witness. Baylor University Press. ISBN 978-1-4813-0232-6. 
• Hoskyns, Sir Edwyn Clement (1967). F. N. Davey, ur. The Fourth Gospel (2nd izd.). London: Faber & Faber. 
• Hurtado, Larry (2005). Lord Jesus Christ: Devotion to Jesus in Earliest Christianity. Eerdmans. ISBN 978-0-8028-3167-5. 
• Hurtado, Larry (2010). God in New Testament Theology. Abingdon Press. ISBN 9781426719547. 
• Januariy, Archimandrite (2013). „The Elements of Triadology in the New Testament”. Ur.: Stewart, M. The Trinity: East/West Dialogue. Springer. ISBN 9789401703932. 
•  Joyce, George Hayward (1912). „Blessed Trinity”. Ur.: Herbermann, Charles. Catholic Encyclopedia. 15. New York: Robert Appleton Company. 
• Hornblower, Simon; Spawforth, Antony; Eidinow, Esther (2012). „On Athanasius”. The Oxford Classical Dictionary. Oxford: University Press. ISBN 978-0-19-954556-8. 
• Kitamori, Kazoh (2005). Theology of the Pain of God. Translated by Graham Harrison from the Japanese Kami no itami no shingaku, revised edition 1958, first edition 1946. Eugene, Oregon: Wipf and Stock. ISBN 978-1-59752256-4. 
• Kupp, David D. (1996). Matthew's Emmanuel: Divine Presence and God's People in the First Gospel. Cambridge: University Press. ISBN 978-0-521-57007-7. 
• Litwa, M. David (2019). How the Gospels Became History: Jesus and Mediterranean Myths. Yale University Press. ISBN 978-0-300-24948-4. 
• Magliola, Robert (2001). „Two Models of Trinity: French Post-structuralist versus the Historical-critical argued in the Form of a Dialogue”. Ur.: Oliva Blanchette; Tomonobu Imamichi; George F. McLean. Philosophical Challenges and Opportunities of Globalization. 2. Washington DC: CRVP: Catholic U. of America. ISBN 978-1-56518-129-8. 
• Magliola, Robert (2014). Facing Up to Real Doctrinal Difference: How Some Thought-Motifs from Derrida Can Nourish The Catholic-Buddhist Encounter. Angelico Press. ISBN 978-1-62138-079-5. 
• Meens, Rob (2016). Religious Franks: Religion and Power in the Frankish Kingdoms : Studies in Honour of Mayke de Jong. Oxford University Press. ISBN 9780719097638. 
• Metzger, B.M.; Ehrman, B.D. (1968). The Text of New Testament (2nd izd.). Oxford: University Press. ISBN 978-5-88500-901-0. 
• Metzger, Bruce M.; Coogan, Michael David (1993). The Oxford Companion to the Bible. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-974391-9. 
• Milburn, Robert (1991). Early Christian Art and Architecture. University of California Press. ISBN 0-520-07412-2. 
• Mobley, Joshua (2021). A Brief Systematic Theology of the Symbol. Bloomsbury Publishing. ISBN 978-0-567-70252-4. 
• Mulhern, Philip (1967). „Trinity, Holy, Devotion To”. Ur.: Bernard L. Marthaler. New Catholic Encyclopedia. McGraw Hill. OCLC 588876554. 
• Neuwirth, Angelika; Sells, Michael A (2016). Qur'ānic Studies Today. Routledge. ISBN 978-1-317-29566-2. 
• Olson, Roger (1999). The Story of Christian Theology: Twenty Centuries of Tradition & Reform. InterVarsity Press. str. 173. ISBN 9780830815050. „sabellian heresy council constantinople.” 
• Pegis, Anton (1997). Basic writings of Saint Thomas Aquinas. Hackett Pub. ISBN 9780872203808. 
• Polkinghorne, John (septembar 2008). „Book Review: The Language of God: A Scientist Presents Evidence for Belief”. Theology. 111 (863): 395—396. ISSN 0040-571X. S2CID 170563171. doi:10.1177/0040571x0811100523. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Pool, Jeff B. (2011) [2009]. God's Wounds. Evil and Divine Suffering. 2. Havertown, Philadelphia: Casemate Publishers. ISBN 978-0-22717360-2. 
• Potts, Albert M. (1982). The World's Eye. University Press of Kentucky. str. 68—78. ISBN 978-0813131306. 
• Ramelli, Ilaria (2011a). „Origen's anti-subordinationism and its heritage in the Nicene and Cappadocian line”. Vigiliae Christianae. 65 (1): 21—49. doi:10.1163/157007210X508103. 
• Ramelli, Ilaria (2012). „Origen, Greek Philosophy, and the Birth of the Trinitarian Meaning of Hypostasis”. The Harvard Theological Review. 105 (3): 302—350. JSTOR 23327679. S2CID 170203381. doi:10.1017/S0017816012000120. 
• Reynolds, Gabriel Said (2014). „On the Presentation of Christianity in the Qurʾān and the Many Aspects of Qur'anic Rhetoric”. Al-Bayān – Journal of Qurʾān and Ḥadīth Studies. 12 (1): 42—54. ISSN 2232-1950. doi:10.1163/22321969-12340003. 
•  Sauvage, George (1907). „Appropriation”. Ur.: Herbermann, Charles. Catholic Encyclopedia. 1. New York: Robert Appleton Company. 
• Schiller, Gertrud (1971). Iconography of Christian Art. 1: Christ's Incarnation. Childhood. Baptism. Temptation. Transfiguration. Works and miracles. Lund Humphries. ISBN 978-0-85331-270-3. 
• Sim, David C.; Repschinski, Boris (2008). Matthew and his Christian Contemporaries. Bloomsbury. ISBN 978-0-567-46231-2. 
• Simonetti, Manlio; Oden, Thomas C. (2002). Matthew 14-28. InterVarsity Press. ISBN 978-0-8308-1469-5. 
• Sirry, Mun'im (2014). Scriptural Polemics: The Qur'an and Other Religions. Oxford University Press. ISBN 9780199359370. 
• Thomas, David (2006). „Trinity”. Encyclopedia of the Qur'an. V. 
• von Balthasar, Hans (1992). Theo-drama: Theological Dramatic Theory. 3: Dramatis Personae: Persons in Christ. Ignatius Press. ISBN 9780814622810. 
• von Balthasar, Hans Urs (2000) [1990]. „Preface to the Second Edition”. Mysterium Paschale. The Mystery of Easter. Translated with an Introduction by Aidan Nichols, O.P. (2nd izd.). San Francisco: Ignatius Press. ISBN 978-1-68149348-0. 
• Vondey, Wolfgang (2012). Pentecostalism: A Guide for the Perplexed. A&C Black. ISBN 978-0-567-62731-5. 
• Warfield, Benjamin B. (1915). „§ 20 Trinity: The Question of Subordination”. Ur.: James Orr. The International Standard Bible Encyclopaedia. 5. Howard-Severance Company. 
• Williams, Rowan (2001). Arius: Heresy and Tradition (2nd izd.). SPCK. ISBN 9780334028505. 
• Yewangoe, Andreas (1987). Theologia Crucis in Asia: Asian Christian Views on Suffering in the Face of Overwhelming Poverty and Multifaceted Religiosity in Asia. Rodopi. ISBN 9789062036103. 
• Zebiri, Kate (2006). „Argumentation”. Ur.: Rippin, Andrew. The Blackwell Companion to the Qur'an. Wiley Blackwell. ISBN 9781405178440. 
• Alfeyev, Hilarion (2013). „The Trinitarian Teaching of Saint Gregory Nazianzen”. Ur.: Stewart, M. The Trinity: East/West Dialogue. Springer. ISBN 9789401703932. 
• Bates, Matthew W. (2015). The Birth of the Trinity. Oxford University Press. ISBN 9780191045875. 
• Bellarmine, Robert (1902). „Trinity Sunday: The Holy Trinity.”. Sermons from the Latins. Benziger Brothers. 
• Beeley, Christopher; Weedman, Mark, ur. (2018). The Bible and Early Trinitarian Theology. ISBN 9780813229966. 
• Emery, Gilles, O.P.; Levering, Matthew, ur. (2012). The Oxford Handbook of the Trinity. OUP Oxford. ISBN 978-0199557813. 
• Grillmeier, Aloys (1975) [1965]. Christ in Christian Tradition: From the Apostolic Age to Chalcedon (451). 1 (2nd revised izd.). Atlanta: John Knox Press. ISBN 9780664223014. 
• Fiddes, Paul, (2000). Participating in God : a pastoral doctrine of the Trinity. London: Darton, Longman, & Todd. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza).
• Johnson, Thomas K., "What Difference Does the Trinity Make?" (Bonn: Culture and Science Publ., 2009).
• Hillar, Marian, (2012). From Logos to Trinity. The Evolution of Religious Beliefs from Pythagoras to Tertullian. Cambridge University Press. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza).
• Holmes, Stephen R. (2012). The Quest for the Trinity: The Doctrine of God in Scripture, History and Modernity. InterVarsity Press. ISBN 9780830839865. 
• La Due, William J., '' (Continuum International Publishing Group. La Due, William J. (2003). Trinity Guide to the Trinity. A&C Black. ISBN 978-1-56338-395-3.  (Continuum International Publishing Group. ).
• Morrison, M (2013). Trinitarian Conversations: Interviews With Ten Theologians. . CreateSpace Independent Publishing Platform.
• Letham, Robert (2004). The Holy Trinity : In Scripture, History, Theology, and Worship. P & R. ISBN 9780875520001. 
• O'Collins, Gerald (1999). The Tripersonal God: Understanding and Interpreting the Trinity. Paulist Press. ISBN 9780809138876. 
• Olson, Roger E.; Hall, Christopher A. (2002). The Trinity. Wm. B. Eerdmans. ISBN 9780802848277. 
• Phan, Peter C., ur. (2011). The Cambridge Companion to the Trinity. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-87739-8. 
• Ramelli, Ilaria (2011). „Gregory of Nyssa's Trinitarian Theology in In Illud: Tunc et ipse filius. His Polemic against Arian Subordinationism and the ἀποκατάστασις”. Gregory of Nyssa: The Minor Treatises on Trinitarian Theology and Apollinarism. Leiden-Boston: Brill. str. 445—478. ISBN 9789004194144. 
• So, Damon W. K., Jesus' Revelation of His Father: A Narrative-Conceptual Study of the Trinity with Special Reference to Karl Barth. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. oktobar 2012) . . Milton Keynes: Paternoster. 2006. ISBN 1-84227-323-X. .
• Spirago, Francis (1904). „Lesson 3: On the Unity and Trinity of God”. Anecdotes and Examples Illustrating The Catholic Catechism. Prevod: James Baxter. Benzinger Brothers. 
• Reeves, Michael (2022), Delighting in the Trinity: An Introduction to the Christian Faith, InterVarsity Press, ISBN 978-0-8308-4707-5 
• Tuggy, Dale (leto 2014), „Trinity (History of Trinitarian Doctrines)”, Stanford Encyclopedia of Philosophy CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Weedman, Mark (2007). The Trinitarian Theology of Hilary of Poitiers. Leiden-Boston: Brill. ISBN 978-9004162242. 
• Webb, Eugene, (2014). In Search of The Triune God: The Christian Paths of East and West. Columbia, MO: University of Missouri Press. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza)

Spoljašnje veze

• Trinity Entry at the Stanford Encyclopedia of Philosophy
• A Formulation and Defense of the Doctrine of the Trinity A brief historical survey of patristic Trinitarian thought
• Trinity Article at Theopedia
• Eastern Orthodox Trinitarian Theology
• Doctrine of the Trinity Reading Room: Extensive collection of on-line sources on the Trinity (Tyndale Seminary)