Svetlana Velmar Janković

српски књижевник

Svetlana Velmar Janković (Beograd, 1. februar 1933 — Beograd, 9. april 2014)[1][2][3] bila je srpska književnica i akademik SANU.[4]

Svetlana Velmar-Janković
Lični podaci
Datum rođenja(1933-02-01)1. februar 1933.
Mesto rođenjaBeograd, Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti9. april 2014.(2014-04-09) (81 god.)
Mesto smrtiBeograd, Srbija
NagradeNagrada Isidora Sekulić
NIN-ova nagrada
Andrićeva nagrada

Biografija

uredi

Kćerka je Vladimira Velmar Jankovića, srpskog pisca i člana Nedićeve Vlade narodnog spasa u Drugom svetskom ratu i Milice rođ. Vulović. Majka je pod pseudonimom "Mimi Vulović" objavila nekoliko svojih radova u časopisu „Misli” Ranka Mladenovića.[5] Njen deda po majci je bio Velislav Vulović (1865-1931), inženjer, ministar i predsednik beogradske opštine,[1] dok je deda stric Svetislav Vulović bio književni istoričar i istoričar.

Bežeći od rata, deo ratnih godina provela je u Vučju, u krugu porodice svog teče Laze M. Teokarevića, sina Dimitrija Mite Teokarevića. Svetlana Velmar Janković je, opisujući događaje iz svog života, opisivala i ljude koji su bili nerazdvojni deo njenog odrastanja i sazrevanja i ostavili traga na nju i njeno delo. Jedan od njih je i njen prijatelj i lekar, poreklom iz Leskovca, Žak Konfino. Kao porodični prijatelj Žak Konfino je dosta vremena provodio u krugu porodice Velmar Janković. Zato se u njoj i rodila želja da kada poraste bude, kao i čika Žak, dečji lekar i pisac.[6]

Posle rata pohađala je Četvrtu žensku gimnaziju. Francusku književnost studirala je kod dr Miodraga Ibrovca i dr Nikole Banaševića, a latinski jezik je izučavala pod nadzorom dr Miše Đurića. Prvo je radila kao novinar u „Dečjoj štampi“ pa posle kao sekretar i urednik časopisa „Književnost“. Zatim je uređivala biblioteke za prozu i eseje domaćih pisaca u izdavačkom preduzeću „Prosveta“.[7]

Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabrana je na izbornoj Skupštini 2. novembra 2006. a za redovnog člana na izbornoj Skupštini 5. novembra 2009.

U periodu od 2007. do 2013. godine bila je predsednica Upravnog odbora Narodne biblioteke Srbije.[8]

Sahranjena je na Novom groblju u Beogradu u porodičnoj grobnici svog dede Velislava Vulovića gde je sahranjena i njena majka Milica.[9]

Nagrade

uredi

Dobitnica je mnogobrojnih književnih nagrada.[10]

Njena dela prevođena su na engleski, nemački, francuski, španski, italijanski, grčki, bugarski i mađarski jezik.[12]
Pariski časopis Lire postavio je 1997. godine roman Lagum (koji je pariski izdavač Phébus izdao pod naslovom Dans le noir, u prevodu Alena Kapona) na deseto mesto među 20 najboljih knjiga domaćih i stranih pisaca objavljenih u toj godini u Francuskoj. Roman je bio u najužoj konkurenciji za nagradu „Femina“ i proglašen je „malim remek-delom“.

Romani
Eseji
Sećanja
  • Prozraci (2003)
  • Prozraci 2 (2015, posthumno)
Zbirke pripovedaka i zapisa
  • Dorćol (1981)
  • Vračar (1994)
  • Glasovi (1997)
  • Knjiga za Marka (1998)
  • Očarane naočare* priče o Beogradu (2006)
  • Sedam mojih drugara (2007)
  • Vračar (2016, prošireno izdanje, dopunjeno novelama „Ulica Molerova“ i „Ulica Kolarčeva“, posthumno)
  • Zapisi sa dunavskog peska (2016, posthumno)
Molitve
Drame
  • Knez Mihailo (1994)
  • Žezlo (2001, knjiga drama)
Monografije

Reference

uredi
  1. ^ a b „Preminula Svetlana Velmar Janković”. NOVOSTI (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-04-05. 
  2. ^ „Preminula Svetlana Velmar Janković”. Politika Online. Pristupljeno 2024-04-05. 
  3. ^ „Preminula Svetlana Velmar Janković”. Blic.rs (na jeziku: srpski). 2015-11-27. Pristupljeno 2024-04-05. 
  4. ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. V-Đ. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 34. ISBN 86-331-2112-3. 
  5. ^ Luka Mičeta: "Duh pobune", Beograd 2015.
  6. ^ „Legat br. 4[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 10. 02. 2015. g. Pristupljeno 1. 02. 2015.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  7. ^ „Svetlana Velmar-Janković”. Prosveta. Pristupljeno 28. 1. 2018. 
  8. ^ „Svetlana Velmar Janković (1933-2014)”. Arhivirano iz originala 05. 11. 2016. g. Pristupljeno 10. 04. 2014. 
  9. ^ Svetlana otišla tiho, kako je i živela („Večernje novosti”, 12. april 2014)
  10. ^ „Predstavljena „Kapija Balkana. Radio-televizija Republike Srpske. 11. 4. 2012. Pristupljeno 12. 4. 2012. 
  11. ^ „Ninova nagrada Svetlani Velmar Janković”. Biblioteka Požarevac. Arhivirano iz originala 27. 01. 2018. g. Pristupljeno 27. 1. 2018. 
  12. ^ „Svetlana Velmar Janković”. Riznica srpska. Arhivirano iz originala 27. 01. 2018. g. Pristupljeno 27. 1. 2018. 

Spoljašnje veze

uredi