Slovačko pozorište VHV u Kovačici
Slovačko pozorište VHV (svk. Slovenské divadlo VHV) je amatersko pozorište u Kovačici.
Istorijat uredi
Prva pozorišna predstava na slovačkom u Kovačici izvedena je 22. februara 1914. godine, kada su se domaći amateri predstavili pozorišnim komadom Jozefa Holija Kubo. Pre toga su pozorišne predstave igrane samo na mađarskom jeziku.
Period 1920-1940. godine uredi
Tokom dvadesetih i tridesetih godine 20. veka društveni život u Kovačici razvijao se na zabavama koje su organizovala brojna lokalna društva, a često su ih pratile i pozorišne predstave. Povod su najčešće bili razni crkveni ili državni praznici. U oktobru 1925. godine pozorišni amateri iz više slovačkih mesta su kovačičkoj publici predstavili koprodukciju - operetu Pekná, nová, maľovaná kolíska kompozitora Jana Podhradskog, učitelja iz Kovačice, komponovanu na libreto dramskog pisca Vladimira Hurbana Vladimirova. Predstave su najčešće izvođene u organizaciji Čitalačkog i obrazovnog društva „Napredak“, predstave kao što su Drotár Jana Palarika, Kufrík pána poslanca, Svetluša, Pytačky i dr.
Tridesetih godina „Sokolsko jedinstvo” postavilo je predstave Zakliata kňažná, komediju Súboj, Tá naša Marča, Pokuta za hriech. Čitalačko i obrazovno društvo „Napredak“ postavilo je predstave Stríža spod hája, Roztržitý, Veno, Truc na truc ili Čary a kúzla. Žensko društvo izvelo je predstave Proti tuberkulóze, Chudobná rodina i druge. Pozorišne predstave bile su izvođene i u organizaciji Zanatskog društva (Náš Jožko, Bludár, Hrúza), kao i Dobrovoljnog vatrogasnog društva (Jozefko z malej krčmičky) i sportskog kluba „Slavija“ (Analfabet). U Kovačici je organizovano i pozorišno takmičenje, na kojem su učestvovali ansambli iz Aradca, Padine i Kovačice.
Ovaj period kovačičkog pozorišnog života obeležile su autorka i organizatorka pozorišnih predstava Elena Karlovska i učiteljica, glumica i rediteljka Marta Cickova, koja je i tokom četrdesetih i pedesetih godina bila aktivna.[1]
Period 1940-1970. godine uredi
Pozorište u Kovačici četrdesetih godina izvodilo je predstave u bivšim predratnim kafanama i u Omladinskom domu, u veoma teškim uslovima. Bolji uslovi stvoreni su kada je 1948. godine otvoren Zadružni dom, a zatim i Dom kulture. Kovačički pozorišni amateri gostovali su u gotovo svim slovačkim sredinama u Vojvodini. O živom pozorišnom životu svedoči i podatak da su, na primer, 1950. godine Kovačičani izveli 20 predstava (Hora volá, Keď sa bačkor opapučí, Ťažké chvíle, Dračí pazúr, Záveje i druge). U Kovačici su gostovali i drugi ansambli, od Padine, Belog Blata, Crepaje, čak do ljubljanske opere. Redovno su u Kovačici gostovala profesionalna pozorišta iz Beograda, Pančeva, Novog Sada, Vršca i Zrenjanina. Značajne režiserske ličnosti bili su Emilija Karlečikova (kasnije Farkašova), Andrej Mihalj, Karol Hrćan i Jozef Benka, koji je napisao i dramu u tri čina Kríza. Jan Cicka je inscenirao nekoliko izvornih jednočinki pod zajedničkim nazivom Šangh-Jaj. Pozorišne predstave izvodili su i učenici osnovne škole i gimnazije. Krajem šezdesetih godina razvija se intenzivna saradnja sa ansamblima iz Slovačke.[1]
Period 1970-1990. godine uredi
Tokom sedamdesetih godina značajna ličnost kovačičkog pozorišta bio je reditelj, producent i organizator predstava Jan Čeh. Pozvao je poznatog stručnjaka za amaterske ansamble u Vojvodini, Mihajla Vasiljevića iz Novog Sada. U to vreme se pozorište u Kovačici usavršilo i beležilo trijumfe na svim poljima.
Polovinom sedamdesetih godina pozorište u Kovačici postaje jedna od tri scene Pozorišta VHV – poluprofesionalnog pozorišta Slovaka u Vojvodini (druge dve scene su Bački Petrovac i Stara Pazova).
Godine 1980. nastaje omladinska scena (koja se pridružuje amaterskoj i dečijoj sceni), koju je vodio Tomaš Hrješik-Maško. Iste godine glumce preuzima diplomirani režiser Ljuboslav Majera u Kraljikovoj drami Krásna neznáma. Osamdesete godine bile su veoma uspešne za kovačički pozorišni život. Sve pozorišne predstave kovačičkog Doma kulture bile su visoko ocenjene i nagrađivane. Najvećim uspehom smatra se treće mesto koje su zauzeli na Festivalu amaterskih pozorišta Jugoslavije u Trebinju 1984. godine sa predstavom Prípad Jelisavety B (u režiji Tomaša Hrješika). Pored Hrješika i Majere, krajem osamdesetih godina, pojavljuje se još jedan značajan reditelj Fedor Popov, zahvaljujući kojem se razvila uspešna saradnja kovačičke scene VHV sa pozorišnim ogrankom Doma kulture Mihala Babinke u Padini.
Tomaš Hrješik je pripremio i predstavu Citatum, prvi primer eksperimentalnog pozorišta kod vojvođanskih Slovaka. Kovačičko pozorište je oduvek bilo avangardno, dinamično, najčešće komično i u opoziciji sa tradicionalizmom. Eksperimenti sa Harmsom, Vajsom i Tajovskim su uspeli, pre svega zahvaljujući izvanrednom glumačkom potencijalu i dobroj režiji.[1]
Period 1990-2010. godine uredi
Početkom devedesetih godina vodeća ličnost kovačičkog pozorišta i dalje je Tomaš Hrješik-Maško. Njegova zadnja pozorišna predstava bila je „Mrtve duše“ u režiji Stanislava Sladečeka, u kojoj je igrao glavnu ulogu Čičikova. Nakon njegove tragične smrti, u Kovačicu dolazi reditelj Jan Makan, a rediteljski debi zabeležio je mladi ali iskusni glumac Martin Zloh (dramatizacija Ćimravine pripovetke U Kanátov). Kao reditelji su se pokazali i Miljan Matijević, Marija Kotvaš, Jan Sladeček, Mirjana Vladisavljev. U kovačičkom pozorištu režirao je i mladi reditelj iz Petrovca Jano Čanji. Već dugi niz godina za kovačičko amaterstvo karakteristične su kratke humorističke forme poznatih vrhunskih komičara Pavla Kožika-Arkaška, Zuzane Vereski, Martina Zloha.
Krajem januara 1994. godine u Kovačici su prvi put organizovani Pozorišni dani Tomaša Hrješika-Maška, koji su postali tradicija i na njima gostuju glumci sa tri scene Pozorišta VHV iz Padine ili Vojlovice. Nakon smrti Tomaša Hrješika, koji je bio vodeća ličnost ne samo pozorišnog, već i kulturnog života Kovačice, rukovodioci pozorišta bili su Zlatko Kotvaš, Pavel Jonaš i Goran Bobić.
Pozorište VHV ima tesnu saradnju i sa osnovnom školom i sa gimnazijom u Kovačici, tako da njihovu dečiju, odnosno omladinsku scenu, smatra svojim podružnicama. U prošlosti su i jedna i druga scena imale više predstava koje su bile visoko ocenjivane.
Povodom devedesetogodišnjice pozorišne aktivnosti, 2004. godine održana je 35. smotra slovačkih pozorišnih ansambala. Smotra će se pamtiti po tome što je učestvovalo čak 15 pozorišnih ansambala. Kovačičani su se predstavili sa tri predstave: Hráči (scena VHV), Výcuc Dablin (omladinska scena) i Nikolo a Nabuchadonozor (dečija scena).
Godine 2005. kovačički amateri su gostovali u zemlji i inostranstvu (Slovačka i Hrvatska) sa predstavom Stroskotanci, za koju su dobili više nagrada. Omladinska scena je 2006. godine uvežbala pozorišnu predstavu Popoluška u režiji Danke Hrješikove, sa kojom su nastupili na 37. smotri slovačkih pozorišnih scena, gde su dobili sedam nagrada.[1]
Pozorište je 2014. godine proslavilo sto godina aktivnosti.[2]
Vidi još uredi
Galerija uredi
-
Pozivnica na pozorišnu predstavu Kubo, prvi komad u Kovačici izveden na slovačkom jeziku 1914. godine -
Učesnici pozorišne predstave Kubo (1914) -
Učesnici predstave Pekná, nová, maľovaná kolíska (1925) -
Deca glumci, učesnici pozorišne predstave V zajatí piadimužíkov sa rediteljkom Martom Cickovom (1946)
Reference uredi
- ^ a b v g „Scena Pozorišta VHV u Kovačici”. slovackizavod.org.rs. Arhivirano iz originala 06. 07. 2019. g.
- ^ „100 rokov divadla v Kovačici”. www.slovackizavod.org.rs.