Србија (list)
Časopis "Srbija" je izlazio od 1867. do 1871. godine, tri puta nedeljno, u Beogradu. Izdavač i urednik je bio Ljubomir Kaljević.
 List Srbija 1867 | |
| Tip | politično-ekonomski list |
|---|---|
| Format | 50 cm |
| Izdavač | Ljubomir Kaljević |
| Urednik | Ljubomir Kaljević |
| Osnivanje | 1867. |
| Jezik | srpski |
| Ukidanje | 1871. |
| Grad | Beograd |
Osnovni podaci uredi
Prvi broj lista „Srbija” je objavljen 13.januara 1867. godine, izlazio je tri puta nedeljno (utorkom, četvrtkom i subotom) do broja 172, 1871. godine.
Od 5. jula (1870) izlazio je dnevno; od 12. jula (1870) tri puta nedeljno. Štampan je u Beogradu u Državnoj štampariji. Podnaslov od 1870. godinu glasio je: List za politiku, trgovinu i prosvetu.[1]
Izdavač i urednik uredi
Ljubomir Kaljević (Užice, 26. septembar/8. oktobar 1841 — Beograd, 20. mart/2. april 1907) je bio političar i novinar; bio je najmlađi ministar finansija, u 33. godini, koji je već sledeće godine (1875) preuzeo mandat predsednika vlade.[2]
Ljubomir Kaljević je studirao u Parizu, iz koga se vraća u Srbiju tokom vladavine kneza Mihaila i 1867. godine stvara list „Srbija“. Trošio je sopstveni novac kako bi omogućio izlaženje lista. Okupljao je liberalnu inteligenciju, ali i ostale napredne elemente, posebno omladinu. Zalaže se za načela slobode i za nacionalno oslobođenje i ujedinjenje Srba.
Saradnici uredi
U časopisu su sarađivali glavni predstavnici slobodoumne inteligencije: Milan Kujundžić, Čedomilj Mijatović, Stojan Bošković, Panta Srećković, Alimpije Vasiljević, Đura Jakšić, Živojin Žujović, Svetozar Marković.
Sadržaji uredi
Zbog stroge cenzure list se nije smeo baviti pitanjima unutrašnje politike, ali je zato pratio političke sukobe na Zapadu, izražavajući svoje liberalne simpatije. Zanimao se za ekonomska pitanja, pisao je sa razumevanjem i širinom u pogledima. Nije bio list sa ciljem praktične političke delatnosti, već više za teorijska razmatranja, gotovo isključivo za inteligenciju i radi idejne propagande. Izuzetno, kada je vlada rasterala drugu skupštinu Ujedinjene omladine srpske u Beogradu 1867, pisao je kako se državna vlast poslužila "krvlju i nožem" protiv "slobodne misli i bratskog duha Omladine".
"Srbija" je bila veoma značajna u doba kneza Mihajla, do njegovog ubistva 1869, ali posle toga su je reakcione snage osuđivale za moralno učešće u ubistvu. Kaljevićev život je bio ugrožen, a njegovo nasledstvo smanjeno, jer je potrošio njegov veliki deo na spašavanje lista. Najgore je bilo što je list bio stalno pod kritikom vladajućih krugova i što je u samoj liberalnoj stranci zavladalo nepoverenje i rastrojstvo. Jedan od najboljih ideoloških listova u ssrpskoj štampi je konačno prestao da izlazi.[3]
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ „Srbija”. plus.sr.cobiss.net. Arhivirano iz originala 28. 11. 2020. g. Pristupljeno 20. 11. 2020.
- ^ Janković, Zorica. „Finansisti u premijerskoj fotelji”. vreme.com. Pristupljeno 20. 11. 2020.
- ^ Skerlić, Jovan (1966). Istorijski pregled srpske štampe 1791-1911 (Izdanje o pedesetogodišnjici smrti Jovana Skerlića 1914-1964 izd.). Beograd: Prosveta. str. 64-65.