Suhoj Superdžet 100

Suhoj Superdžet 100
	;
Opšti podaci
Namena	Regionalni putnički avion
Posada	2 pilota + 3 člana
Broj putnika	98, pri razmaku sedišta 32" (81,3 sm)
Poreklo	Rusija
Proizvođač	Suhoj
Probni let	19. maj 2008.
Uveden u upotrebu	21. april 2011.
Status	U proizvodnji
Prvi operater	Armavija
Broj primeraka	183
Dimenzije
Dužina	29,94 m
Visina	10,28 m
Raspon krila	27,80 m
Površina krila	83,80 m²
Masa
Prazan	24.250 kg
Normalna poletna	B 45.880 /LR 49.450 kg
Pogon
Motori	Dvoprotočni turbomlazni motori
Broj motora	dva
Fizičke osobine
Turbomlazni motor	PowerJet SaM146
Performanse
Maks. brzina na Hopt.	(M=0.81) 860 km/h
Ekonomska brzina	(M=0.78) 828 km/h
Dolet	B 3.048/ LR 4.578 km
Plafon leta	(FL400) 12.200 m
Portal Vazduhoplovstvo

Suhoj Superdžet 100 (rus. Сухой Суперджет 100, engl. Sukhoi Superjet 100) je familija regionalnih putničkih mlaznih aviona kapaciteta do 108 putnika. Razvijen u saradnji sa Boingom i italijanskom Finmehanikom (sada Leonardo), planom da konkuriše pre svega ukrajinskom Antonov An-158, brazilskom Embraer E-džet i kanadskom Bombardije CRJ seriji. IKAO oznaka je SU95.

Istorija i razvoj uredi

Superdžet 100 je pre bio poznat kao projekat ruskog regionalnog putničkog aviona po konkursu državne agencije za razvoj vazdušnog saobraćaja (rus. Самолёт Российский Региональный Сухого) ili engl. Russian Regional Jet. Ime mu je promenjeno 17. jula 2006. godine. Prvi let je obavio 19. maja 2008. godine.

Aerokosmonautička firma Suhoj razvila je avion "Superjet 100" u saradnji sa italijanskom "Alenia Aeromacchi-Finmeccanica aeronautica", kao franšiza "Supejet International", da pospeši razvoj i izvoz ruske civilne avijacije na svetskom tržištu. Kao partneri za isporuku delova i agregata nalazi se trideset renomiranih svetskih proizvođača, između ostalog i "Safran Snecma" kao ravnopravan partner u proizvodnji aviomotora "SaM-146". '

Superdžet je napravljen kao konkurencija Antonovu An-158, Embraeru E-Džet i Bombardje CRG seriji. Direktor Suhoja Mihail Pogosjan^[3] rekao je da eksploatacija Suhoja Superdžet 100 košta za oko 10-15% manje od eksploatacije konkurenata Embraer i Bombardje. Pored toga, prostrana kabina pruža putnicima veći komfor, sličan onom na magistralnim lajnerima. Cena ovog aviona je malo više od 35 miliona američkih dolara, a to ga takođe čini 18-22% jeftinijim u odnosu na direktnu konkurenciju.

Avion je prvobitno imao tri moguće varijante: RRJ-60, RRJ-75 i RRJ-95, gde brojevi na kraju imena označavaju kapacitet aviona po broju putnika. Nakon promene aviona te skraćenice glase: Superdžet 100-75 (SSJ-100-75) Superdžet 100-95 (SSJ-100-95). Planovi za RRJ-60 su, međutim otkazani zbog jake konkurencije i isplativosti turboprop aviona. Veća varijanta, SSJ 100-75 je bila u fazi planiranja, ali je odložena, da se ne bi pravila konkurencija avionima partnerske proizvodnje Objedinjene avioproizvodne korporacije Antonov An-148 u Voronježu.

Prvi Superdžet je 28. januara 2007. prevezen avionom Antonov An-124 iz Komsomoljska na Amuru do grada Žukovski blizu Moskve radi zemaljskih testiranja u „Centralnom Aerohidrodinamičkom Institutu“-CAGI.

Prvi prototip bio je izložen 26. septembra 2007. na zvaničnoj prezentaciji Superdžeta u gradu Komsomoljsku na Amuru, na ruskom Dalekom istoku.

Narudžbine i opcije uredi

Suhoj Superdžet 100 je napravljen da popravi imidž ruske avio-industrije i prevashodno je namenjen međunarodnom tržištu aviona. Proizvodnja se realizuje u Komsomoljsk na Amuru, u civilnom delu fabrike „Jurij Gagarin“, filijala „Graždanskie Samolёtы Suhogo“. Maja 2012. godine imao je 170 porudžbina i planirano je da se proizvede 1.000 komada uglavnom za inostrano tržište. Cena ovog aviona sa 100 mesta je 35,4 miliona dolara, što je za oko trećinu manje od konkurentskih aviona - ukrajinskog Antonova, brazilskog Embraera i kanadskog Bombardjea. Sa ciljem da izveze 70% ovih aviona, kompanija Suhoj je krenula u kampanju na globalnom tržištu. U maju mesecu 2012. Superdžet je započeo turneju po šest azijskih zemalja kako bi se predstavio tamošnjim avio-kompanijama. Prve stanice bile su Mjanmar, Pakistan i Kazahstan, a nakon Indonezije, avion je trebalo da obiđe Laos i Vijetnam.

Datum	Avio-kompanija	Prva isporuka	Tip
Datum	Avio-kompanija	Prva isporuka	Superdžet 100-75	Superdžet 100-95	Opcije
22. novembra 2005.	Finansijski Lizing Kompanija Iljušin	2010.		30	15
7. decembra 2005.	Aeroflot	2010.		50
2006.	Kartika Airlines	2010.		30
9. decembra 2006.	UTair	2014.		24
19. decembra 2006.	Sky Aviation	2013.		12	6
4. mart 2007.	Transaero	2015.		6	12
14. juna 2007.	Blue Panorama	2010.		4	8
14. septembra 2007.	Armavija	2010.		2	2
2010.	Gazpromavia	2013.		10
2010.	Lao Central	2013.		3
2010.	Jakutija	2013.		2	2
2011.	Interjet	2013.		20	10
Ukupno (po tipu aviona):			0	193	55
Ukupno:			248

Specifikacije uredi

	RRDž 60	Superdžet 100-75	Superdžet 100-95
Dužina	23,9 m	26,4 m	29,9 m
Visina	10,3 m	10,3 m	10,9 m
Raspon krila	27,8 m	27,8 m	27,8 m
Kapacitet	60-63	75-78	95-98
Maksimalna težina	38.950 kg	42.280 kg	45.880 kg
Brzina	0,8 maha	0,8 maha	0,8 maha
Dolet	4.870 km	4.760 km	4.485 km
Prvi let	?	?	2008

Zemlje koje su koristile ovaj avion uredi

Avionska nesreća u Indoneziji 2012. uredi

Ruski putnički avion Suhoj Superdžet sa 46 biznismena i ruskih predstavnika nestao je sa ekrana radara 9. maja 2012. tokom demonstracionog leta iznad zapadne Jave u Indoneziji, a u njemu su se nalazili indonežanski poslovni ljudi i predstavnici ruske ambasade. Indonežanske spasilačke ekipe uočile su olupinu, a ispostavilo se da je udario u liticu planine Salak na zapadnom delu indonežanskog ostrva Java^[4]^[5]

Galerija uredi

Reference uredi

^ * „Features: Sukhoi Superjet 100” (na jeziku: (jezik: engleski)). Sukhoi Company (sukhoi.org). Arhivirano iz originala 25. 12. 2010. g. Pristupljeno 1. 9. 2010.
^ „Registar aviona Superdžet 100”. Pristupljeno 5. 4. 2019. russianplanes.net godine
^ „Kto estь kto”. www.airforce.ru. Pristupljeno 14. 9. 2011.
^ Tanjug. „Džakarta: Nema preživelih posle pada „suhoja“ : Svet : POLITIKA”. Politika.rs. Pristupljeno 13. 5. 2012.
^ „Blic Online | Pronađena olupina ruskog aviona u Indoneziji, nema naznaka da ima preživelih”. Blic.rs. Pristupljeno 13. 5. 2012.

Spoljašnje veze uredi

„Sukhoi Superjet 100” (na jeziku: (jezik: engleski)). Zvanična prezentacija Superdžet 100 (sukhoi.superjet100.com). Pristupljeno 1. 9. 2010.
Flightglobal.com Russian Revolution: The Sukhoi Superjet.
Flightglobal.com Expert driven: The Sukhoi Superjet.
„Sukhoi Superjet 100” (na jeziku: (jezik: engleski)). Sukhoi Company (sukhoi.org). Arhivirano iz originala 19. 11. 2010. g. Pristupljeno 1. 9. 2010.
„Sukhoi Superjet 100” (na jeziku: (jezik: srpski)). AirSerbia (www.airserbia.com). Pristupljeno 1. 9. 2010.
„VVS Rossii Kto estь kto:” (na jeziku: (jezik: ruski)). www.airforce.ru. Pristupljeno 30. 1. 2011.
„Suchoj Superjet 100,” (na jeziku: (jezik: nemački)). Galerie. Pristupljeno 2. 4. 2011. ^{[mrtva veza]}
„Suchoj Superjet 100,” (na jeziku: (jezik: srpski)). www.mycity-military.com. Pristupljeno 2. 4. 2011.

[1] * „Features: Sukhoi Superjet 100” (na jeziku: (jezik: engleski)). Sukhoi Company (sukhoi.org). Arhivirano iz originala 25. 12. 2010. g. Pristupljeno 1. 9. 2010.

[2] „Registar aviona Superdžet 100”. Pristupljeno 5. 4. 2019. russianplanes.net godine

[3] „Kto estь kto”. www.airforce.ru. Pristupljeno 14. 9. 2011.

[4] Tanjug. „Džakarta: Nema preživelih posle pada „suhoja“ : Svet : POLITIKA”. Politika.rs. Pristupljeno 13. 5. 2012.

[5] „Blic Online | Pronađena olupina ruskog aviona u Indoneziji, nema naznaka da ima preživelih”. Blic.rs. Pristupljeno 13. 5. 2012.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]