Антонов Ан-148
Антонов Ан-148 (рус. Антонов Ан-148) је регионални путнички двомоторни млазни авион и може да носи 68-85 путника, у зависности од конфигурације. Развијен је од стране компаније АНТК Антонов и Уједињене авиопроизводне корпорације. Развој авиона је почео 1990. године у време заједничке државе СССР, а први лет је обављен 17. новембра 2004. године. Програм сертификације је завршен 26. фебруара 2007. године. Антонов-158 је верзија продуженог трупа авиона, капацитета до 99 путника, а Ан-168 ВИП модификација. На бази овог авиона у развоју је теретна војна верзија Антонов Ан-178, носивости до 18 тона.[3]
| Антонов Ан-148[1] | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Општи подаци | ||
| Намена | регионални путнички авион | |
| Посада | 3 члана | |
| Број путника | 68-85(99) | |
| Порекло |  Украјина/ Русија
| |
| Произвођач | Авиант, Кијев ВАСО, Вороњеж | |
| Пробни лет | 17. новембар 2004. | |
| Уведен у употребу | 2. јуна 2009. | |
| Статус | У производњи | |
| Број примерака | 42[2] | |
| Димензије | ||
| Дужина | 29 m | |
| Висина | 8,19 m | |
| Распон крила | 29 m | |
| Површина крила | 87 m² | |
| Маса | ||
| Максимална | 42000 kg | |
| Погон | ||
| Мотори | Двопроточни турбомлазни мотори | |
| Број мотора | два | |
| Физичке особине | ||
| Турбомлазни мотор | Ивченко-Прогрес Д-436 | |
| Потисак ТММ-а | 2х 63 | |
| Перформансе | ||
| Макс. брзина на Hопт. | 850 km/h | |
| Економска брзина | 810 km/h | |
| Долет | 2100-4400 km | |
| Плафон лета | 12.200 m | |
 Портал Ваздухопловство
| ||
Карактеристике и развој
уредиУ сарадњи са више од 200 предузећа из 15 земаља света, КБ Антонов је развио фамилију Ан-148 регионалних млазних авиона.
Ан-148-100 обавио је први лет 17. децембра 2004. године. У марту 2005. године конструкција је потврдила добре карактеристике дизајна при летовима са великим нападним угловима и великим оптерећењима, приликом извођења ванстандардних маневара.
Тестови под условима природног замрзавања били су важни за сигурно функционисање авиона у Русији. У априлу 2005. године, тестирања 148-це завршена су успешно у Архангелској области. Тада је изведено 14 летова у укупном трајању од 40,5 сати. Током летова, максимални интензитет ледене кондензације био је 3,33 mm по минути, на температури спољног ваздуха од - 43 °C при земљи. У јулу 2005. године два Ан-148 су тестирана у апсолутно супротним климатским условима, који су обављени у Узбекистану, где је температура ваздуха амбијента достигла + 45 °C. Затим су одлетели у Јерменију и прешли на следеће фазу испитивања, у условима високих планина, заснованих на полетањима са аеродрома Гумри на 1.525 м надморске висине.
Резултати тестова потврдили су безбедност Ан-148 породице авиона, операције под условима високе/ ниске температуре спољашњег ваздуха и високих планина. Тако се авион може безбедно користити у јужним регионима Русије, земљама централне Азије, Блиског истока, Африке, Латинске Америке.
АН-148 се серијски производи у фабрици авиона у Вороњежу, а прототипи и развојни обрасци у фабрици АВИАНТ у Кијеву. Ан-158 се такође производи у овој фабрици, и није намењен руском тржишту, због конкуренције са авионом Сухој Суперџет 100. Ан-148 је у експлоатацију ушао јуна 2009. године.
Ови авиони су високе технологије и конкурентни производи, који испуњавају све савремене светске захтеве безбедности и еколошке стандарде, као и захтеве потенцијалних оператора. Они су намењени за путничка, теретно-путничка путовања, као и за преношење теретних транспорта на кратка и средња растојања. Ови авиони имају за циљ да замене Антонов Ан-74, Ту-134, Јак-40 и Јак-42.[4]
Варијанте
уреди
Породица Ан-148 укључује следеће верзије:
- АН-148-100А са долетом од 2100 км;
- АН-148-100Б долет 3500 км;
- АН-148-100Е долет 4400 км и њихове модификације.
- АН-148-100ЕМ- авион за ванредне ситуације и летећа болница из Вороњежа[5]
- АН-148-200 касније преименован у АН-158
- АН-168 је варијација АН-148-100ЕА са додатним резервоаром у пртљажном простору, винглетима и ВИП салоном
Учесници програма
уреди Украјина: «Южный машиностроительный завод», ОАО «Мотор-Сич»,
АОЗТ «УкрНИИРА», НИИ «Буран», ОАО «Авиаконтроль», Харьковское Агрегатное Конструкторское Бюро, АО «Украналит», АОЗТ «Електронприлад»;
Русија: ОАО «Авиаприбор-Холдинг», Московский институт электромеханики и автоматики, ОАО «Ульяновское конструкторское бюро приборостроения», Объединенный авиаприборостроительный консорциум, ОАО АК «Рубин», ОАО «Теплообменник», ОАО «Аэроэлектромаш», ОАО «Техприбор»;
Француска: Deutch, Filotex, Thales, LIEBHERR; Crouzet Automatizmes;
Немачка: Litef, Goodrich Hella Aerospace, Hawker, PALL Corporation, Monogram System;
САД: Rockwell Collins, ASCC;
Уједињено Краљевство: Raychem, Dunlop Aircraft Tyres Limited.
Земље кориснице
уреди
Извори
уреди- ^ [http://www.aex.ru/docs/3/2010/9/29/1167/ Презентация Ан-148 от корпорации «Иркут».
- ^ Реестр самолётов типа Ан-148 на russianplanes.net, децембар 2016.
- ^ „Корпорация "Иркут"- Техническое описание Ан-148-AEX.RU”.
- ^ AN-148 /Ан-148 / Региональный реактивный самолет нового поколения Архивирано на сајту Wayback Machine (9. април 2015) ГП Антонов, пристуљено: 20. децембра 2014.
- ^ Започело тестирање првог Ан-148 произведеног за МЧС РФ[мртва веза] Руска реч, 10. фебруар 2013.
