Taban na kremen

Taban na kremen (engl. flintlock) je vrsta mehanizma za opaljivanje kod ručnog vatrenog oružja - pištolja i musketa, koji se koristio od kraja 16. do sredine 19. veka. Ovaj mehanizam opaljuje barutno punjenje varnicama izazvanim udarom kremena o čeličnu nazubljenu ploču. Puške (pištolji) sa takvim tabanom nazivane su kremenjačama.

Mehanizam za opaljivanje na kremen, danas najpoznatiji oblik tabana.

Razvoj

Taban je mehanizam za opaljenje barutnog punjenja kod ručnog sporometnog vatrenog oružja koje se puni spreda (arkebuza, musketa). U početku reč taban označavala je samo daščicu (u obliku stopala) koja je povezivala delove za opaljenje, a kasnije se tim imenom nazivao ceo mehanizam za opaljenje. Taban se nameštao sa strane zadnjeg dela cevi i usadnika. Razvoj tabana tekao je uporedo sa razvojem ručnog vatrenog oružja i uticao je na poboljšanje sigurnosti i brzine gađanja. Vrste i oblici tabana zavisili su od vremena i mesta izrade. Razlikuju se 4 osnovna mehanizma opaljivanja: taban na fitilj, na kolo, na kremen i na kapislu.

Mehanizam

Mahanizam paljenja kremenom.

Taban na kremen pojavljuje se, u raznim oblicima, u 16. i 17. veku.

Francuski taban (engl. true flintlock), s početka 17. veka, imao je sve delove unutra da bi bili zaštićeni od lomljenja i prljanja; kao ocilo služio je poklopac čanka, pa se varnice nisu mnogo rasipale, a opaljenje je bilo sigurnije. Sastojao se od daščice, oroza s kremenom, čanka s poklopcem, sistema opruga i obarače. Pritiskom na obaraču, oroz naglo pada i udara kremenom o čelični deo poklopca falje (ocilo), pri čemu se stvaraju varnice koje pale pripalu u čanku.

Kod holandskog tabana (engl. snaphance) ocilo nije služilo i kao poklopac čanka, pa je pri udaru kremena više odskakalo, a varnice su se rasipale i opaljenje nije bilo tako sigurno.

Engleski taban (engl. doglock) imao je samo opruge u kundaku, pokrivene tabanskom daščicom, a kod španskog (engl. Miquelet lock) su i one bile spolja, pa su se svi delovi tabana prljali i lomili (najviše su ga upotrebljavali Arapi i Turci). Na teritoriji bivše Jugoslavije (17. i 18. vek) najrasprostranjeniji tabani na kremen bili su španski i francuski.

Prednosti i mane

Iako znatno sigurniji od tabana na kolo, taban na kremen je u francuskim revolucionarnim ratovima pokazao velike nedostatke (svaki četvrti metak nije mogao da opali zbog vlažnosti pripale i kremena, varnice često nisu padale na pripalu, jedan kremen mogao je da se upotrebi samo za 10-12 opaljenja), pa se zbog toga traže sigurniji načini opaljivanja; tako se pojavila kapisla.

Upotreba

Puške sa tabanom na kremen nazivaju se kremenjače. Uvođenjem kartonskog fišeka povećana je brzina gađanja (oko 1 zrno u minutu), a ugrađivanjem nišana na puške unekoliko je povećana tačnost gađanja, ali se i dalje gađalo samo plotunima. Posle 1640. muskete su dobile bajonet, što je dovelo do nestanka kopljanika iz pešadije do kraja 17. veka, a musketari su postali jedini rod pešadije. Uvođenje kremenjače omogućilo je da se dotadašnji gusti borbeni poredak, koji je otežavao racionalnu upotrebu pušaka, zameni linijskim borbenim poretkom, iz kojeg su se mogle istovremeno upotrebljavati puške iz tri linije. Preciznost kremenjača povećana je krajem 18. veka uvođenjem pušaka spiralno urezanih (ižlebljenih) cevi, koje su se sporije punile, ali su pogađale pojedinačne mete. U Napoleonovim ratovima (1798-1815) ovakve preciznije puške davane su samo najboljim strelcima. Ipak, muskete glatkih cevi ostale su glavno oružje pešadije do 1840-ih, kada su ih zamenile puške kapislare.

Literatura

• Gažević, Nikola (1975). Vojna enciklopedija (tom 9). Beograd: Vojnoizdavački zavod. 
• Bajem, Mišel (1990). Oružje i oklopi. Beograd: Vuk Karadžić. ISBN 86-307-0312-1. 

Spoljašnje veze

• Tri pogotka u minutu sa kremenjačom iz 1770-ih
• Pucanje plotunom sa kremenjačama iz 18. veka