Tacit (car)
Marko Klaudije Tacit (rođen oko 200. godine - umro 276. godine) rimski car od 25. septembra, 275. godine do aprila 276. bio je poreklom iz jednog grada iz Umbrije, pokrajne u Italiji.
| Marko Klaudije Tacit | |
|---|---|
 Car Tacit | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 200. |
| Mesto rođenja | Interamna, današnji Terni, Rimsko carstvo |
| Datum smrti | Jun 276. |
| Mesto smrti | Kapadokija, Rimsko carstvo |
| Dinastija | Ilirski carevi |
| Rimski car | |
| Period | 25. septembar 275 - Jun 276. |
| Prethodnik | Aurelijan |
| Naslednik | Florijan |
Tokom svog dugačkog života, obavljao je više dužnosti. Bio je između ostalog, konzul 273. godine. Bio je veoma uvažavan čovek i pripadnik senatorskog staleža.
Šest meseci nakon ubistva Aurelijana, Senat je izabrao Tacita da ga nasledi, što je vojska rado prihvatila. Tokom kratke vladavine, Tacit je započeo neke reforme, pokušavajući da povrati vlast senata. Njegova vlast, posle niza vojničkih careva, pružala je nadu da će se u Rimu uspostaviti jedna prava dinastija; tako je Tacit svog brata Florijana postavio za pretorskog prefekta.
Odmah nakon stupanja na presto, Tacit je krenuo na rajnsku granicu da bi zaustavio prodor Germana. Istovremeno, Goti su na severnim obalama Crnog mora, prodrli preko Kavkaza u Malu Aziju. Tacit je poslao svog brata Florijana protiv Germana, a sam se okrenuo protiv Gota. Obojica su bila uspešna u ratu.
Iznenada, posle pobede nad Gotima, Tacit je umro. Sačuvane su dva opisa njegove smrti: po jednoj Tacit je bio ubijen, a po drugoj, stradao je od bolesti. Nasledio ga je njegov brat Florijan.
Tacit je bio čovek ogromnog bogatstva. Svu svoju imovinu je ostavio državi. Bio je prilično obrazovan i ponosno je tvrdio da vuče poreklo od velikog istoričara Tacita. Car je naredio da se delo njegovog pretka prepisuje i da bude dostupno u javnim bibliotekama.
Biografija uredi
Nakon Aurelijanove smrti, vojska stacionirana Trakiji ispunjena grižom savesti zbog fatalne greške[a] i željna da pokaže svoje pokajanje, umesto da velikom žurbom proglasi novog cara, poslala je ponizno pismo Senatu. Tražila je da on postavi na upražnjeni presto jednog svog predstavnika i obavezala se da će potvrditi njegov izbor. Senat je prvobitno primio ovo neočekivano saopštenje sa pomešanim emocijama, iznenađenjem i sumnjom. Bojeći se da iskoristi ono što bi se moglo ispostaviti samo privremenim izlivom emocija, učtivo je odbio da pristane na predlog vojske. Istovremeno, izražavajući puno poverenje u obazrivost vojnika, Senat je odluku o tome ko će biti izabran za cara preneo njih. Vojnici su, međutim, ponovo navaljivali na oce da se povinuju njihovim željama. Mada su ponovo naišli na isti odgovor, i dalje su istrajavali u svom prvobitnom zahtevu. Ova izvranredna rasprava potrajala je više od šest meseci, „neverovatan period“, kako ceni Gibon, mirnog bezvlašća, tokom kojeg Rimski svet bio bez suverena i bio pošteđen uzurpatora i pobuna!
Takvo stanje stvari, međutim, nije moglo da traje dugo. Varvari su se, u međuvremenu, iskorišćavajući međuvlašće, pokrenuli. Germani, tj. Liguri, Burgundi i Vandali provalili su u Galiju, Goti su ugrožavali Ilirik, a očekivalo se da ni Persijanci, protiv kojih je Aurelijan objavio rat, neće ostati dugo mirni. Ove događaje je pred Senat 25. septembra 275 izneo konzul Velije Kornificije Gordijan, podstičući sabrane oce da bez daljeg odlaganja pristupe izboru cara:
Iznećemo pred vas, sabrani oci, ono što smo u više navrata izneli. Treba da se izabere car, pošto vojska bez vladara ne može da se održi duže kako valja, a i zato što to nužda nalaže. Naime, govori se da su Germani provalili granicu s one strane Rajne, da su zauzeli tvrde, poznate, bogate i moćne gradove. Iako trenutno ne stižu nikakve vesti o persijskim kretanjima, pazite na to da su Sirci toliko lakomisleni da im je više po volji da žene upravljaju njima nego podnose našu svesrdnu vlast. Šta reći za Afriku, šta za Ilirik, šta za Egipat i vojske svih tih krajeva? Dokle one mogu ostati bez vladara, mislimo mi. Stoga, hajde, sabrani oci, imenujte vladara! Ili će vojska prihvatiti onog koga vi budete izabrali, ili će, ako ga bude odbila, izabrati nekog drugog.
— Vopisc. Tacit. 3.
Pošto je konzul završio svoj govor, ustao je da prvi iznese svoje mišljenje. Ali pre nego što je izustio reč, svi su jednoglasno izjavili da ne može da se nađe niko toliko vredan prestola kao Marko Klaudije Tacit. On je bio vremešni konzul, rodom iz Interamne (danas Terni). Tvrdio je da vodi poreklo od velikog istoričara čije ime je nosio. Bio je čuven po svojoj ljubavi prema književnosti, po svom ogromnom bogatstvu, po svojoj neokaljanosti i ispravnom karakteru. Nalazio se prvi na spisku. Stvarna ili pritvorna ozbiljnost kojom je odbio ponuđenu čast zbog svojih poodmaklih godina i slabosti naišla je na ponovljene aklamacije njegove braće. Obasipali su ga argumentima i presedanima sve dok najzad, ustupajući pred njihovom revnošću, nije pristao da pređe na Marsovo polje. Tamo ga je pozdravio narod. Napuštajući grad, otišao je velikoj vojsci i dalje ukonačenoj u Trakiji — pred prisustvom vojnika obećao je zaostatke od plate i uobičajene poklone — od koje je blagonaklono prihvaćen.
Dolaskom na vlast najpre je gledao da potraži i pogubi sve one umešane u ubistvo svog prethodnika,[b] koga je on visoko cenio, i naredio da se u znak sećanja na istog podignu statue od zlata i srebra na najprometnijim drumovima u velegradu. Takođe je obratio pažnju na poboljšanje javnog morala donošenjem raznih zakona o raskoši koji su regulisali zabave i luksuzne užitke i odevanje građana, a sâm je davao svima okolo primer umerenošću, jednostavnošću i skromnošću svojih navika. Glavni cilj mu je bio da povrati autoritet senata, koji je u ovom kratkom periodu branio i održavao privid njegovog drevnog ugleda. Lična pisma koja su sačuvana kod Vopiska predočavaju zanimljivu sliku žrtava i gozbi na kojima su senatori ispoljavali svoje ushićenje zbog izgleda na potpunu restauraciju svojih drevnih privilegija koji se otvarao pred njima.
Jedino postignuće na vojnom polju za vreme njegove vladavine bilo je poražavanje i proterivanje iz Male Azije bande Gota koji su poticali sa azovskog primorja. Naime, njih je Aurelijan pozvao da se pridruže njegovom planiranom pohodu na Istok. Razočarani što je smrću ovog vladara izostala i obećana nagrada, namerili su se na mirne provincije na južnoj obali Crnog mora i preneli svoja pustošenja širom poluostrva sve do granice sa Kilikijom.
Ali Tacitove poodmakle godnne i slaba snaga nisu mogli više da izdržavaju brige i poslove koji su mu s neba pa u rebra nametnuti, a njegove strahove uvećao je buntovni duh vojske koja je uskoro prestala da poštuje vladara čije telesne i mentalne snage su bile gotovo na izmaku. Nakon kratke borbe, izdahnuo je usled napada groznice, ili u Tarsu ili u Tijani, oko 9. aprila 276; prema Viktoru, tačno sto dana po svom stupanju na vlast.
Napomene uredi
- ^ U pripremanju pohoda na Persijance Aurelijan je prikupio veliku silu u Trakiji. Ali vladavina ovog ratobornog vladara primicala se svome kraju. Izvestan Mnestej, njegov oslobođenik i lični sekretar, izdao je poverenje svog gospodara. Svestan krivice uspeo je da putem falsifikovanih dokumenata organizuje zaveru među nekim glavnim vođama u vojsci. Dok je Aurelijan bio u pokretu između Herakleje i Vizanta, iznenada je napadnut. Ubio ga je jedan oficir visokog čina koji se zvao Mukapor. Bilo je prekasno kada je otkrivena Mnestejeva izdaja. Bio je uhapšen i osuđen da bude bačen divljim zverima.
- ^ Vopisc. Tacit. 13. 1: „Prva briga izabranog cara bila je ta da sve one koji su ubili Aurelijana smakne, i dobre i loše, mada je ovaj već bio osvećen“.
Spoljašnje veze uredi
