Википедија

Tim Berners-Li

Ser Tim Berners-Li (engl. Ser Tim Berners-Lee; London, 8. jun 1955) takođe poznat kao TimBl, engleski je inženjer i informatički naučnik.[1] Najbolje je poznat kao izumitelj veba i čelnik World Wide Web konzorcijuma. Trenutno je profesor računarskih nauka na Univerzitetu u Oksfordu i Masačusetskom tehnološkom institutu (MIT).[2][3] On je predložio sistem za upravljanja informacijama u martu 1989. godine, i implementirao prvu uspešnu komunikaciju između HTTP (Hypertext Transfer Protocol) klijenta i servera putem interneta sredinom novembra iste godine.[4][5][6][7][8][9]

Tim Berners-Li
Tim Berners-Li
Lični podaci
Datum rođenja(1955-06-08)8. jun 1955. (68 god.)
Mjesto rođenjaLondon, Ujedinjeno Kraljevstvo
ObrazovanjeThe Queen's College, Emanuel School
Zvanični veb-sajt
www.w3.org/People/Berners-Lee/

Krajem 1980-ih, tokom svog rada u laboratoriji CERN, Ženeva u Švajcarskoj, Tim Berners-Li je kombinovanjem različitih tehnika usavršio ono što danas zovemo World Wide Web, sistem koji omogućava linkovanje, pregledanje i sortiranje svih mogućih informacija preko računara povezanih sa telekomunikacijskim sistemima. Zbog toga, on se danas naziva ocem interneta.

Berners-Li je direktor WWW konzorcijuma (W3C), koji nadgleda kontinuirani razvoj Interneta. On je takođe osnivač WWW fondacije i seniorski istraživač i nosilac 3Com osnivačke pozcije pri MIT laboratoriji za računarsku nauku i veštačku inteligenciju (CSAIL).[10] On je direktor Mrežne naučne istraživačke inicijative (WSRI),[11] i član savetodavnog odbora MIT centra za kolektivnu inteligenciju.[12][13] Godine 2011, on je imenovan za člana odbora poverenika Fordove fondacije.[14] On je osnivač i predsednik Instituta za slobodne podatke. Dobitnik je i nekoliko počasnih doktorata.

Za svoje zasluge, ovaj Britanac koji je rođen 1955. godine u Londonu i koji sada živi u SAD, odlikovan je i nagrađen plemićkom titulom od strane britanske kraljevske kuće 2004. godine.[15][16] Aprila 2009, on je izabran za stranog saradnika Nacionalne akademije nauka SAD.[17][18] Berners-Li je dobio Turing nagradu 2016. godine za pronalazak veba, prvog veb pretraživača i osnovnih protokola i algoritama koji dozvoljavaju mreži da se širi.[19] Imenovan u Tajm magazinovom spisku 100 najvažnijih ljudi 20. veka, Berners-Li je primio i brojna druga priznanja za svoj izum.[20] Njemu je odana počast kao „WWW izumitelju” tokom ceremonije otvaranja Olimpijskih igara 2012. godine, kojoj je lično prisustvovao, radeći na klasičnom NeXT računaru na Olimpijskom stadionu u Londonu.[21] On je tvitovao „Ovo je za svakog”, što je odmah bilo ispisano na LCD ekranima pričvršćenim na stolice 80.000 ljudi u publici.[22][21]

Mladost i obrazovanje uredi

Tim Berners-Li je rođen u Londonu, Engleska, Ujedinjeno kraljevstvo, kao jedno od četvoro dece roditelja Meri Li Vuds i Konveja Berners-Lia.[23] Njegovi roditelji su radili na prvom komercijalnom računaru, Feranti Mark 1. On je pohađao Šin maunt osnovnu školu, a zatim je išao u Emanuel školu u jugoistočnom Londonu od 1969. do 1973. godine, koja je u to vreme bila gimnazija direktne stipendije, a kasnije je postala nezavisna škola 1975. godine.[1][15] Kao veliki zaljubljenik u vozove kao dete, on se upoznao sa elektronikom igrajući se sa modelskom prugom.[24] On je studirao na Kvin koledžu u Oksfordu od 1973. do 1976. godine, gde je stekao diplomu prve klase iz oblasti fizike.[1][23] Dok je bio na koledžu, Berners-Li je napravio računar od starog televizijskog aparata, koji je kupio iz radionice za popravku.[25]

Karijera uredi

 
Tim Berners-Li, 2005. godine

Tim Berners-Li je diplomirao 1976. godine na Oksfordu u Engleskoj. Poslije toga je proveo dve godine na Plessey Telecommunications Ltd, najvećem Britanskom proizvođaču telekomunikacijske opreme. Početkom 1978. godine napušta ovo radno mjesto i pridružuje se kompaniji D.G Nash Ltd, gdje je radio na programu za inteligentne štampače i „multitasking” operativnom sistemu.[26]

Međutim, pravi razvoj njegove karijere počinje 1980. godine u Cernu u Ženevi, kada je zapravo i začeta ideja o svjetskoj mreži. On je predložio projekat koji se bazirao na hipertekstu, a prezentaciju projekta izvršio je putem prototipa krajem iste godine.[27] Iste godine Berners Li napušta Cern, da bi se vratio u isti 1984. godine kao saradnik.[28] Odmah po povratku se posvećuje dobijanju potpunog finansiranja za razvoj svog projekta baziranog na hipertekstu. U martu 1989. godine predstavio je sistem za komunikaciju između naučnika unutar jedne jedinice Cerna, a zasnivao se na dva principa: otvoreni dizajn i prenos putem mreže.[29] Projekat je prihvatio Majk Sendal.[30][31]

Svetska mreža uredi

Prva veb-stranica puštena je na mrežu 6. avgusta 1991. godine iz Cerna na granici sa Francuskom.[32] Predstavljajući World Wide Web Tim Berners-Li je rekao:

World Wide Web je napravljen da bude biblioteka ljudskog znanja, ljudske kulture, koja dozvoljava kreiranje individualnih veb sajtova preko kojih ljudi mogu razmjenjivati ideje.

Izvorni kod svjetske mreže postao je dostupan na besplatnoj bazi 30. aprila 1993. godine. Dakle, od svog početka svjetska mreža je bila besplatna, kakva je i danas. Do kraja 1993. godine postojalo je 500 veb-servera i protok na vebu činio je jedan procenat na mreži, što je u tim početnim godinama bio značajan uspjeh.[33][34]

 
Ovaj NeXT Computer koji je koristio Berners-Li u CERN-u je postao prvi veb-server na svetu

info.cern.ch je bila adresa prvog svetskog veb-sajta i veb-servera, koji je radio na NeXT kompjuteru u CERN. Prva adresa veb-stranice je bila http://info.cern.ch/hypertext/WWW/TheProject.html, koja sadrži informacije o WWW projektu. Posetioci su mogli da saznaju više o hipertekstu, tehničkim detaljima za kreiranje sopstvene veb-stranice, pa čak i o objašnjenju kako pretraživati Veb za informacije. Nema snimaka ekrana na ovoj originalnoj stranici i, u svakom slučaju, informacije su bile dostupne na stranici kako je razvijan WWW projekt. Možete pronaći kasniju kopiju (1992) na World Wide Web Konzorcijum veb-sajtu.[35]

Sljedeće godine, 1994. godine, Berners-Li je osnovao W3C na Masačusetskom univerzitetu (MIT). Kako je sam rekao, cilj je bio da okupi kompanije koje su spremne da unaprijede standarde svjetske mreže.[36]

Interesantno je da je u članku Tajmsa iz 1999. godine, Tim Berners-Li uputio izvinjenje zbog kosih crta ("//") koje se moraju unositi prilikom surfovanja na svjetskoj mreži.[37] Kako je rekao u intervjuu, tadašnja tehnologija mu je dozvoljavala da napravi adrese bez kosih crta, ali ih je ipak stavio u prvobitnu verziju.

Trenutni rad uredi

  • U junu 2009. godine tadašnji premijer Velike Britanije, Gordon Braun, objavio je da će Tim Berners-Li raditi na projektu koji bi trebalo da omogući bolji i lakši pristup podacima na mreži.[38]
  • Zajedno sa profesorom Najdželom Šedboltom od aprila 2010. godine radi na projektu data.gov.uk, koji je takođe finansiran od Vlade Velike Britanije.[39]
  • U novembru 2009. godine lansirao je projekat Fondacije Svjetske mreže, koji je zamišljen kao projekat koji će omogućiti pozitivne promjene ovog servisa.[40]
  • Pored mnogih drugih projekata, Berners-Li je predsjednik Otvorenog instituta za podatke.[41]

Značajna priznanja uredi

  • Jedan je od 6 članova Kuće slavnih kada je u pitanju svjetska mreža.[42]
  • Magazin Tajm proglasio ga je 1999. godine za jednog od 100 najvažnijih ljudi 20. vijeka.[43]
  • Bi-Bi-Si ga je 2002. godine proglasio za jednog od 100 velikih Britanaca.[44]
  • Internet udruženje uvrstilo ga je 2012. godine među 89 članova Dvorane slavnih interneta.[45]
  • Zvanično priznanje za invenciju svjetske mreže dobio je 27. jula 2012. godine na Ceremoniji otvaranja Olimpijskih igara u Londonu.[46]

Publikacije uredi

Reference uredi

  1. ^ a b v BERNERS-LEE, Sir Timothy (John). Who's Who. 2015 (online Oxford University Press izd.). A & C Black, an imprint of Bloomsbury Publishing plc.  (potrebna pretplata)
  2. ^ „Sir Tim Berners-Lee joins Oxford's Department of Computer Science”. University of Oxford. 27. 10. 2016. 
  3. ^ „Tim Berners-Lee | MIT CSAIL”. www.csail.mit.edu (na jeziku: engleski). 
  4. ^ „info.cern.ch – Tim Berners-Lee's proposal”. Info.cern.ch. Pristupljeno 21. 12. 2011. 
  5. ^ Tim Berners Lee's own reference. The exact date is unknown.
  6. ^ Berners-Lee & Fischetti 1999 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFBerners-LeeFischetti1999 (help)
  7. ^ Berners-Lee, T. (2010). „Long Live the Web”. Scientific American. 303 (6): 80—85. Bibcode:2010SciAm.303f..80B. PMID 21141362. doi:10.1038/scientificamerican1210-80. 
  8. ^ Shadbolt, N.; Berners-Lee, T. (2008). „Web science emerges”. Scientific American. 299 (4): 76—81. Bibcode:2008SciAm.299d..76S. PMID 18847088. doi:10.1038/scientificamerican1008-76. 
  9. ^ Berners-Lee, T.; Hall, W.; Hendler, J.; Shadbolt, N.; Weitzner, D. (2006). „Computer Science: Enhanced: Creating a Science of the Web”. Science. 313 (5788): 769—771. PMID 16902115. S2CID 5104030. doi:10.1126/science.1126902. 
  10. ^ „Draper Prize”. Massachusetts Institute of Technology. 5. 1. 2007. Pristupljeno 25. 5. 2008. 
  11. ^ „People”. The Web Science Research Initiative. Arhivirano iz originala 28. 6. 2008. g. Pristupljeno 17. 1. 2011. 
  12. ^ „MIT Center for Collective Intelligence (homepage)”. Cci.mit.edu. Pristupljeno 15. 8. 2010. 
  13. ^ „MIT Center for Collective Intelligence (people)”. Cci.mit.edu. Arhivirano iz originala 11. 6. 2010. g. Pristupljeno 15. 8. 2010. 
  14. ^ Bratt, Steve (29. 9. 2011). „Sir Tim Berners-Lee Named to the Ford Foundation Board”. World Wide Foundation. Pristupljeno 22. 8. 2017. 
  15. ^ a b „Web's inventor gets a knighthood”. BBC News. 31. 12. 2003. Pristupljeno 10. 11. 2015. 
  16. ^ „Creator of the web turns knight”. BBC News. 16. 7. 2004. Pristupljeno 10. 11. 2015. 
  17. ^ „Timothy Berners-Lee Elected to National Academy of Sciences”. Dr. Dobb's Journal. Pristupljeno 9. 6. 2009. 
  18. ^ „72 New Members Chosen By Academy” (Saopštenje). United States National Academy of Sciences. 28. 4. 2009. Pristupljeno 17. 1. 2011. 
  19. ^ „A. M. Turing Award”. Association for Computing Machinery. 2016. Pristupljeno 4. 4. 2017. 
  20. ^ Quittner, Joshua (29. 3. 1999). „Tim Berners Lee—Time 100 People of the Century”. Time Magazine. Arhivirano iz originala 15. 08. 2007. g. Pristupljeno 20. 06. 2013. „He wove the World Wide Web and created a mass medium for the 21st century. The World Wide Web is Berners-Lee's alone. He designed it. He loosed it on the world. And he more than anyone else has fought to keep it open, nonproprietary and free” 
  21. ^ a b Friar, Karen (28. 7. 2012). „Sir Tim Berners-Lee stars in Olympics opening ceremony”. ZDNet. Pristupljeno 28. 7. 2012. 
  22. ^ Berners-Lee, Tim (27. 7. 2012). „This is for everyone”. Twitter. Pristupljeno 28. 7. 2012. 
  23. ^ a b „Berners-Lee Longer Biography”. World Wide Web Consortium. Pristupljeno 18. 1. 2011. 
  24. ^ „Lunch with the FT: Tim Berners-Lee”. Financial Times. 7. 9. 2012. 
  25. ^ „He caught us all in the Web!”. The Hindu (na jeziku: engleski). 1. 9. 2018. ISSN 0971-751X. Pristupljeno 2. 9. 2018. 
  26. ^ „Longer Bio for Tim Berners-Lee”. W3.org. Pristupljeno 21. 9. 2013. 
  27. ^ „The original proposal of the WWW, HTMLized”. W3.org. Pristupljeno 21. 9. 2013. 
  28. ^ „Frequently asked questions by the Press - Tim BL”. W3.org. Pristupljeno 21. 9. 2013. 
  29. ^ „Invention Of The Web, Web History, Who Invented the Web, Tim Berners-Lee, Robert Cailliau, CERN, First Web Server”. Livinginternet.com. Arhivirano iz originala 02. 04. 2018. g. Pristupljeno 21. 9. 2013. 
  30. ^ „10 Years Public Domain”. Tenyears-www.web.cern.ch. 30. 4. 2003. Arhivirano iz originala 29. 06. 2017. g. Pristupljeno 21. 9. 2013. 
  31. ^ „Sir Timothy Berners-Lee Interview - Academy of Achievement”. Achievement.org. Arhivirano iz originala 1. 1. 2012. g. Pristupljeno 21. 9. 2013. 
  32. ^ „David Galbraith's Blog » Blog Archive » Tim Berners-Lee. Confirming The Exact Location Where the Web Was Invented”. Davidgalbraith.org. 8. 7. 2010. Pristupljeno 21. 9. 2013. 
  33. ^ „Cern”. Info.cern.ch. 30. 4. 2013. Pristupljeno 21. 9. 2013. 
  34. ^ „The World Wide Web project”. Info.cern.ch. Arhivirano iz originala 17. 07. 2015. g. Pristupljeno 21. 9. 2013. 
  35. ^ „The World Wide Web project”. cern.ch. Arhivirano iz originala 17. 07. 2015. g. Pristupljeno 29. 3. 2016. 
  36. ^ „W3C Patent Policy”. W3.org. 5. 2. 2004. Pristupljeno 21. 9. 2013. 
  37. ^ „Technology | Berners-Lee 'sorry' for slashes”. BBC News. 14. 10. 2009. Pristupljeno 21. 9. 2013. 
  38. ^ „2009 - W3C”. W3.org. Pristupljeno 21. 9. 2013. 
  39. ^ „Ordnance Survey offers free data access”. BBC News. 1. 4. 2010. Pristupljeno 21. 9. 2013. 
  40. ^ „FAQ – World Wide Web Foundation”. Webfoundation.org. 13. 9. 2013. Pristupljeno 21. 9. 2013. 
  41. ^ „Government commits £10m to Open Data Institute - Government Computing Network”. Governmentcomputing.com. Pristupljeno 21. 9. 2013. 
  42. ^ „BoWeb 94 - WWW Hall of Fame”. Botw.org. Arhivirano iz originala 10. 05. 2013. g. Pristupljeno 21. 9. 2013. 
  43. ^ Quittner, Josh (29. 3. 1999). „Network Designer Tim Berners-Lee”. TIME. Arhivirano iz originala 15. 08. 2007. g. Pristupljeno 21. 9. 2013. 
  44. ^ „100 great Britons - A complete list | Mail Online”. Dailymail.co.uk. Pristupljeno 21. 9. 2013. 
  45. ^ 4 hours 21 min ago. „2012 INTERNET HALL of FAME INDUCTEES”. Internet Hall of Fame. Arhivirano iz originala 13. 12. 2012. g. Pristupljeno 21. 9. 2013. 
  46. ^ Friar, Karen (28. 7. 2012). „Web inventor Tim Berners-Lee stars in Olympics opening ceremony”. ZDNet. Pristupljeno 21. 9. 2013. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Tim Berners-Li na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тим_Бернерс-Ли&oldid=27554059”