Todor Milićević

Todor K. Milićević (Bresnica, 28. februar 1890 — Bern, 30. juna 1980) bio je generalštabni brigadni general Jugoslovenske vojske i prvi general iz Toplice. Nosilac je Karađorđeve zvezde sa mačevima.

Todor Milićević
Lični podaci
Datum rođenja	(1890-02-28)28. februar 1890.
Mesto rođenja	Bresnica, Kraljevina Srbija
Datum smrti	30. jun 1980.(1980-06-30) (90 god.)
Mesto smrti	Bern, Švajcarska
Obrazovanje	Vojna akademija u Beogradu
Vojna karijera
Služba	1912 — 1941.
Vojska	Kraljevina Srbija Kraljevina Jugoslavija
Čin	Generalštabni Brigadni general
Učešće u ratovima	Balkanski ratovi Prvi svetski rat Drugi svetski rat
Odlikovanja	Orden Karađorđeve Zvezde sa mačevima

Biografija

Rođen je 1890. godine u Bresnici, srez prokupački. Kada je završio šest razreda gimnazije, stupio je 1909. godine u Vojnu akademiju i uoči Prvog balkanskog rata 1912. godine, unapređen je u čin potporučnika.

Učestvovao je u svim ratovima od 1912. do 1918. godine. u ratovima je komandovao vodom i četom i iz ratova je izašao sa činom kapetana 1. klase. Ukazom br. 135893 odlikovan je za ispoljenu hrabrost na Solunskom frontu kao kapetan oficirskim ordenom Karađorđeve zvezde sa mačevima 4. reda.

U čin majora je unapređen 1920. godine a zatim je završio najviše vojne škole i kurseve u inostranstvu, pa je preveden u generalštabnu struku. Između dva svetska rata bio je načelnik štaba Zetske, Šumadijske i Dravske divizije a zatim šef operativnog odseka Glavnog generalštaba. Obrazovan oficir, sa završenim najvišim školama u zemlji i inostranstvu, sa znanjem nekoliko stranih jezika, Todor Milićević je duže vreme rukovodio obaveštajnim radom u vojsci a zatim je bio vojni izaslanik u ambasadama u Mađarskoj i Austriji, zemljama u kojima je bio najviše izražen neprijateljski rad prema Jugoslaviji.

U aprilskom ratu je kao generalštabni brigadni general bio načelnik štaba 1. armije i posle kapitulacije sproveden je u zarobljenički logor u Hamelburgu. Posle završetka rata 1945. godine ostao je u inostranstvu. Kao izuzetno obrazovan oficir bio je od 1954. do 1967. godine šef dvorske kancelarije i prvi ađutant kralja Petra II. Preminuo je u Bernu, Švajcarska, 30. juna 1980. godine u 90. godini života. Napisao je opširnu i dokumentovanu studiju o uzrocima jugoslovenskog poraza 1941. godine, koja je često citirana.

U ratovima je dva puta ranjavan. Pored oficirskog ordena Karađorđeve zvezde sa mačevima 4. reda, bio je odlikovan sa još 15 domaćih i stranih odlikovanja kao što su orden Belog orla 5. stepena, Zlatnom i Srebrnom medaljom za hrabrost, francuskim ratnim krstom sa palmom itd.