Talabug, poznat je i pod imenom Tolobuga [1], je bio gospodar Tatara sa zapada [1], tj. kan Zlatne horde od 1287. godine sve do svoje smrti 1291. godine. Vladao je iz grada Saraja [2] [3] na donjoj Volgi [2], tj. na reci Athuba [3].

Tolobuga
Tolobuguni srebrnjaci
Lični podaci
Datum rođenja13. vek
Mesto rođenjaZlatna horda,
Datum smrti1291.
DinastijaDinastija Boridžigin
Kralj Zlatne Horde
Period1287. - 1291.
PrethodnikTotamongu
NaslednikToktaj
SavladarNogaj

Bio je praunuk Batu-kana.

Pljačke Poljske

uredi

Tolobuga je dva puta pustošio Poljsku, osobito južnu, palio njihova sela i gradove, odvodio njihovu stoku i uzimao mase zarobljenika da ih proda u ropstvo [4].

Dolazak na presto

uredi

Pre dolaska na vlast bio je veoma moćan čovek u Zlatnoj hordi. Godine 1287. ubio je Totamongua uz pomoć drugog tatarskog kana Nogaja. Tako se on dočepao vlasti uz pomoć Nogaja [1].

Tolobugine teritorije

uredi

Tolobugine je kao kan Zlatne horde vladao:

Odnosi sa Rusijom

uredi

Provincija Rusija je tada bila veoma prostrana oblast [6]. Njeni stanovnici su hrišćani pravoslavci.

Zemlja plaća danak Tolobugi, sa čijim posedima dolazi u dodir na istočnim granicama. Unutar granica Rusije, u ogromnim količinama sakupljalo se krzno hermelina, arkolina, samura, kuna, lisica i drugih životinja iz tog roda, kao i mnogo voska. Imalo je nekoliko rudnika, iz kojih su se dobijale velike količine srebra.

Rusija je neobično hladna oblast, koja se prostire čak do Severnog okeana, gde se u ogromnom broju hvata severni i sivi soko, i odatle odnosi u druge delove sveta [7].

Način upravljanja Rusijom

uredi

Tolobuga udara namet na osvojene ruske zemlje i postavlja tamo upravljače, baskake, sa manjim odredima vojnika koji imaju dužnost da nadgledaju stanovništvo, koje je preostalo posle Tatarske najezde. Tatarski činovnici su prebrojavali stanovništvo da bi mu nametnuli porez. Jedino su sveštena lica bila oslobođena poreza, i: uopšte uzev, Tatari ostavljaju pravoslavnoj ruskoj crkvi sve njene povlastice i ne progone je.

Osim skupljanja danka, oni se ne mešaju u poslove osvojenih oblasti, koje ostavljaju ruskim kneževima, ali zadržavaju pravo da ih potvrđuju u tome zvanju; zato ruski kneževi moraju da odlaze u Hordu [3], u Saraj [2] i traže od Tolobuge [3] jarlik (povelju) [3] na kneževinu [2] koji im daje kneževsku vlast [3] [2].

Rusija je potpadala pod Zlatnu Hordu kao skup vazalnih kneževina. On nije imao svoje vlasti u Rusiji, ali su kneževi zastupali svoj narod neposredno pred Tolobuginim poverenicima (daruga) u Saraju i da sami skupljaju danak (harač) na osnovu vrlo strogo sprovedenog popisa stanovništva i njegove imovine. Kako je tekla njegova vladavina sve je slabija bila njegova vlast u Rusiji [2]. Tatari od tad nisu dirali u političku organizaciju Rusije, već su jednim jarlikom podarili jednome od ruskih kneževa titulu velikoga kneza obavezujući ga da prikuplja i predaje Hordi danak svih ostalih kneževa. Preostali kneževi pokoravaju se takođe; ponekad oni čak obuzdavaju pokušaje pobune stanovništva, koje gubi strpljenje zbog globljenja i nasilja što ga vrše skupljači poreza [3].

Posledice

uredi

Tatarski jaram je imao kao veliku posledicu to, da je odvojio Rusiju od Zapadne Evrope. Zatim, on je doprineo znatno surovosti i grubosti narodnih običaja i administrativne prakse. Mnogo orijentalskog ušlo je preko Tatara u ruski život. Pozajmila je Rusija, upravo Moskva, možda i poneku korisnu crtu u organizaciji vlasti, finansija, statistike, ali se ova pozitivna dobit sasvim gubi pri upoređenju sa golemim zlom, koje su zla vremena nesumnjivo donela [2].

Ruske zemlje

uredi

Za vreme njegove vladavine Rusijom je vladala velika kneževina Vladimir je bila podeljena na:

Odnosi s velikim kneževima Vladimira

uredi

Veliki kneževi Vladimira, koji su se izmenjivali uz različite intrige u Hordi, a ponekad i uz borbe u samoj Rusiji, nisu igrali neku naročitu ulogu i ni po čemu se nisu istakli [2].

Nogaj

uredi
 
Nogajeva zastava

Za vreme njegove vladavine kan Nogaj je imao posebnu oblast od područja današnje Rumunije, od Železnih Vrata i Dunava, do iza Krima, u izvesnoj još ne utvrđenoj vezi sa Tolobugom u Rusiji, bio je moćan gospodar i znatno je uticao na političke prilike u zemljama severnog Balkana. Tada je Bugarskom kao car vladao vojvoda Smilcem, pod vrhovnom vlašću Nogajevom. U susednim ruskim oblastima njegova se reč slušala bez pogovora. Za vreme Tolobuge, Nogaj se spremao da napane i Srbe, jer je on od Srba osvojena područja, naročito vidinsku oblast, smatrao kao svoju domenu. Za taj napad on je već krenuo i vojsku. Srpski kralj Milutin, koga su obavestili o Nogajevoj snazi, uplaši se i ponudi pregovore. Vrlo je verovatno, da je kralj tom prilikom dao obaveze, da ne misli preduzimati nikakve dalje akcije u tim oblastima. Kao zalogu za svoju dobru volju uputio je Nogaju kao taoca svog sina Stefana sa nekoliko druge dece iz vlasteoskih kuća [8].

Posle svoje kratke vladavine Tolobuga je umro 1291. godine, a za kana je bio izabran Toktaj, veoma sposoban i obazriv čovek [1].

Reference

uredi
  1. ^ a b v g Milion putovanja Marka Pola 2012, str. 394.
  2. ^ a b v g d đ e ž z Jelačić 1929.
  3. ^ a b v g d đ e ž Miljukov 1939.
  4. ^ Udaljcov 1950, str. 339.
  5. ^ Milion putovanja Marka Pola 2012, str. 390.
  6. ^ Milion putovanja Marka Pola 2012, str. 388.
  7. ^ Milion putovanja Marka Pola 2012, str. 389.
  8. ^ Ćorović 1941.

Literatura

uredi
  • Milion putovanja Marka Pola, 2012. Beograd
  • Ovaj članak, ili jedan njegov deo, izvorno je preuzet iz knjige „Istorija Rusije“ Pavela Miljukova, koja je u javnom vlasništvu.
  • Ovaj članak, ili jedan njegov deo, izvorno je preuzet iz knjige „Istorija Rusije“ Alekseja Jelačića, koja je u javnom vlasništvu.
  • Vladimir Ćorović, Istorija srpskog naroda, 1941. Beograd