Trgovina ljudima u Srbiji

Srbija je zemlja odredišta, porekla i tranzita i za žene i devojke kojima se trguje transnacionalno i interno u svrhu komercijalne seksualne eksploatacije. Strane žrtve se u Srbiju krijumčare iz Makedonije, Ukrajine, Moldavije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Rumunije, Hrvatske, Albanije i Narodne Republike Kine. Srbija je tranzitna zemlja za žrtve trgovine ljudima iz Bosne, Hrvatske i Slovenije i namenjene za Italiju i druge zemlje. Interna seksualna trgovina srpskih žena i devojaka nastavila je da raste od 2007. godine, čineći više od tri četvrtine slučajeva trgovine ljudima u 2007. godini. Neka deca se i dalje trguju na prinudni rad ili prinudno prosjačenje na ulici. Prema nevladinim organizacijama i organima za sprovođenje zakona, napori da se zatvore poznate javne kuće nastavljaju da podstiču trgovce da bolje prikriju žrtve trgovine ljudima.

Prema američkoj vladi, Vlada Srbije ne poštuje u potpunosti minimalne standarde za eliminaciju trgovine ljudima koje su postavile SAD, iako ulaže značajne napore da to učini. Vlada je 2007. godine povećala nacionalno finansiranje za borbu protiv trgovine ljudima, aktivno je istraživala trgovinu ljudima, procesuirala slučajeve na visokom nivou i preduzela korak u rešavanju korupcije u vezi sa trgovinom ljudima tako što je istražila i optužila državnog tužioca za saučesništvo. Tokom 2007. godine, Vlada je unapredila svoje kapacitete za pružanje pomoći žrtvama trgovine ljudima osnivanjem 11 novih opštinskih timova sastavljenih od vladinih zvaničnika i predstavnika nevladinih organizacija.

Od 2007. godine desio se napredak, te je Kancelarija američkog Stejt departmenta za praćenje i borbu protiv trgovine ljudima stavila je Srbiju u „Nivo 2“ 2017. godine. Postoji 4 nivoa, od 1. u kom se država najbolje bori sa problemom trgovine ljudima.

Krivični postupci

Vlada Srbije aktivno istražuje slučajeve trgovine ljudima, iako njen sud često izriče relativno blage kazne osuđenim počiniteljima trgovine ljudima. Krivični zakonik Srbije u članu 388 krivično zabranjuje trgovinu ljudima u vezi sa seksualnim radom i radom i propisuje kazne srazmerne onima koje su propisane za druga teška dela, kao što je silovanje. Vlada je 2007. godine istražila i optužila 62 osobe za trgovinu ljudima. Vlada je prijavila najmanje 23 osude za trgovinu ljudima u 2007. godini. Suđenja često traju mesecima ili godinama, a osuđeni trgovci ljudima često odlažu izdržavanje kazne, ponekad i po nekoliko godina, podnošenjem više žalbi. Ovo ponekad dovodi do toga da osuđeni trgovci ljudima ostaju na slobodi i možda nastavljaju da iskorišćavaju žrtve.

Zaštita

Vlada sarađuje sa nevladinim organizacijama u pružanju pomoći žrtvama, ali ne obezbeđuje nikakva sredstva za NVO koje pružaju usluge žrtvama trgovine ljudima kao što su savetovanje, pravna pomoć i programi reintegracije. Agencija za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima prijavila je identifikaciju 60 žrtava u 2007. godini, uključujući 26 maloletnika; 48 od 60 su bile srpske žrtve. Vlada Republike Srbije je podsticala žrtve da pomognu u istrazi i krivičnom gonjenju trgovaca ljudima, navode nevladine organizacije u Srbiji; 90 odsto žrtava je navodno učestvovalo u istrazi njihovih trgovaca ljudima. Međutim, mnoge žrtve odbijaju da svedoče na sudu iz straha od odmazde od strane trgovaca ljudima. Vlada je koristila svoj Zakon o zaštiti svedoka iz 2006. godine da zaštiti samo jednu žrtvu trgovine ljudima tokom godine. Prema nevladinim organizacijama, žrtve trgovine ljudima su često bile direktno ili indirektno primorane da svedoče protiv trgovaca ljudima, a neki sudovi nastavljaju da pokazuju neosetljivost prema žrtvama trgovine tako što su zakazivali žrtve i njihove optužene trgovce da se zajedno pojave na sudu, uprkos prigovorima žrtava.

Srpski zakon dozvoljava žrtvama da podnose građanske tužbe protiv trgovaca ljudima radi obeštećenja, ali od marta 2008. godine nijedna žrtva trgovine ljudima nije dobila odštetu. Žrtve koje vode krivične ili građanske parnice imaju pravo na privremenu boravišnu dozvolu i mogu dobiti posao ili napustiti zemlju do suđenja. Vlada je dodelila status privremenog boravka za ukupno šest žrtava 2007. godine. Identifikovane žrtve se ne pritvaraju, zatvaraju, krivično gone ili na drugi način kažnjavaju za nezakonite radnje počinjene kao direktna posledica njihove trgovine. Međutim, jedna nevladina organizacija je izvestila da vlasti nisu uspele da identifikuju neke žrtve trgovine ljudima 2007. godine, što je rezultiralo njihovim hapšenjem, pritvaranjem i naknadnom deportacijom. Da bi se pozabavila ovim pitanjem, vlada je proširila svoj program obuke za sprovođenje zakona. U 2007. godini, trideset sedam žrtava trgovine ljudima bilo je smešteno u dva skloništa za nevladine organizacije, 21 u sklonište za kraći period i 16 u prelazni smeštaj (uključujući dve bebe). Usluge reintegracije pružene su za 47 žena i četiri muškarca (uključujući 22 dece). Tokom izveštajnog perioda, 11 novih opština formiralo je timove za socijalnu pomoć sastavljene od socijalnih radnika, policije i osoblja nevladinih organizacija za pružanje pomoći potencijalnim žrtvama nasilja u porodici i trgovine ljudima.

Prevencija

Vlada Srbije je u svojim preventivnim aktivnostima u 2007. godini pokazala različite napore. Vlada tek treba da počne sa sprovođenjem svoje Nacionalne strategije za borbu protiv trgovine ljudima iz decembra 2006. godine. Štaviše, vladin tim za borbu protiv trgovine ljudima zadužen za vođenje napora Srbije u borbi protiv trgovine ljudima sastao se samo jednom tokom godine. Međutim, vlada je tokom godine povećala svoje obrazovne preventivne programe, a 2007. godine pokrenula je akciju prikupljanja sredstava za Agenciju za koordinaciju. Takođe je sponzorisala mesec dana programa protiv trgovine ljudima na nacionalnoj televiziji tokom oktobra 2007. godine. Iako je vlada finalizirala scenarije za projekat za koji je izdvojila 100.000 dolara za televizijsku seriju od 13 epizoda pod nazivom „Moderno ropstvo“, nevladine organizacije su izrazile zabrinutost zbog toga što će serija biti završena. Vlada nije sprovela nikakve kampanje podizanja svesti koje bi imale za cilj smanjenje potražnje za komercijalnim seksualnim odnosima.

Iako je vlada proširila svoj program obuke, uz pomoć eksperta UN-a za trgovinu ljudima dr. Gili Makenzie, edukovala organe za sprovođenje zakona kako da identifikuju žrtve, ostaje još prostora za napredak u ovoj sferi.

Vidi još

• Trgovina ljudima u Evropi