Википедија

Turizam u Libiji

Turizam u Libiji bio je u razvitku od početka 21. veka, sve do Rata u Libiji 2011. godine, kada je ova industrija potpuno uništena. Pre rata Libiju je posećivalo 149.000 turista 2004. godine, 180.000 godine 2007, a narednih godina je broj turista takođe rastao, ali opet činio je tek 1% bruto društvenog proizvoda zemlje.[1][2] Zemlja je najpoznatija po ostacima grčkih i rimskih objekta, ako i po predelima pustinje Sahare.
Danas Libija ne izdaje turističke vize, a njene granice sa Čadom, Sudanom i Alžirom su zatvorene.[3][4][5]

Turisti u poseti amfiteatru Sabrata
Malouzej u Sabrati
'Agora u Kireni
'Oaza u libijskom delu Sahare

Od 2017. godine, Vlada Sjedinjenih država[6], Novog Zelanda[7], Australije[8][9][10], Kanade, Republike Irske[11], Ujedinjenog Kraljevstva, Španije[12][13], Francuske, Mađarske[14], Letonije[15], Nemačke, Slovačke, Estonije[16][17][18], Italije,[19][20]Poljske[21], Bugarske[22], Norveške, Hrvatdske, Rumunije, Slovenije[23], Češke[24], Rusije[25], Južne Koreje[26], Kine i Japana savetuju svoje državljane da ne putuju u Libiju, osim u neophodnim slučajevima.[27][28][29][30][31][32]

Najčešće korišćen prevoz između gradova u Libiji je autobus, u državi nema železnica.[33][33]

Znamenita mesta uredi

Kulturni turizam bio je uspostavljen u Libiji. U zemlji postoji pet lokacija koje su pod okriljem Uneska, na listi Svetske baštine, a njih tri su arheološka nalazišta. Rimski gradovi Sabrata i Leptis Magna u zapadnom delu zemlje, kao i ostaci grčkog grada Kirena, bile su najposećenije su turističke atrakcije. Takođe jedna od atrakcija libijskog arheoloskog nalazita je stari grad Gadames, koji ipak nije toliko posećen od strane turista, kao lokacije u severnoj Africi i južnoj Evropi.

Rimska utvrđenja uredi

Stari rimski grad Sabrata, nalazi se 80 km zapadno od Tripolija. Luka u gradu je osnovana za vreme Fenikije zbog trgovine, oko 500. p. n. e.[34] Kasnije je bila deo kraljevstva Masinisa, da bi se u u 2. i 3. veku romanizovao.[35] Grad je pretrpeo veliku štetu tokom 4. veka, a restauriran je skromno od strane vizanijskih guvernera. Osim dobro očuvanog pozorišta iz 3. veka, u Sabrati se nalaze tri hrama. Na prostoru grada postje ostaci i hrišćanske bazilike iz vremena Justinijana I, kao i muzej koji sadrži neke iskopane predmete, dok se većina drugih stvari čuva u Narodnom muzeju Tripolija.[36]

Leptis Magna takođe poznat kao Lektis Magna (ili Lepkis Magna u nekim izvorima) ili Neapolis, bio je znameniti grad u Rimskom carstvu. Njegove ruševine se nalaze u El Humsu u današnjoj Libiji, 130 km istočno od Tripolija, na obali gde se Lebda uliva u more. Lokalitet predstavlja neke od najbolje očuvanih rimskih ruševina na području Mediterana.[37][38]

Grčka utvrđenja uredi

Kirena je pripojena Rimskom carstvu, a osnovana 630 godine p. n. e. Kirena bila je drevna grčka kolonija u današnjoj Libiji, najvažniji i najstariji od pet grčkih gradova u toj regiji.[39] Po njoj je istočna Libija dobila svoj klasični naziv Kirenaika koji se održao do današnjih dana.[40]

Kirena se nalazi u plodnoj dolini u visoravni El Džabal el Ahdar. Nazvana je po izvoru Kire, kojeg su Grci posvetili Apolonu.[41] Grad je najpoznatiji kao sedište poznate filozofske škole koju je u 3. veku p. n. e. osnovao Aristip, sledbenik Sokrata.[42]

Tripoli je glavni grad Libije. Grad se nalazi na severozapadu zemlje, na ivici pustinje i na obali Sredozemnog mora. Grad su osnovali Feničani u sedmom veku pre nove ere.[43] U antičko doba je bio poznat kao Oea, i tada je bio jedan od tri grada regije Tripolitanija. Od prvog veka pre nove ere nalazio se pod vlašću Rimljana, a kasnije Vizantije.[44] Arapi su ga zauezeli 645. godine.[45]
Turska kolonijalna prestonica je postao 1551. godine kada je pao pod vlast Osmanlija. Italijani su grad držali pod svojom vlašću od 1911. do 1943. kada su ga zauzeli Britanci. Grad je bio pod vlašću Britanije sve do 1953. kada je Libija stekla nezavisnost.[46][47]

Sahara uredi

Pustinja Sahara zauzima više od 92% libijske teritorije i predstavlja važnu turističku lokaciju Libije, sa mnogim atrakcijama, koje uključuju istorijske, prirodne i kulturne atrakcije.[48] Postoji veliki broj oaza koje su okružene peskom, a ponekad i jezerima, a zbog njihove lepote često su posećena. Pored bogatstva oaza, postoji nekoliko drevnih gradova na prostoru libijskog dela Sahare.[49][50]

Libijska kuhinja uredi

Libijska kuhinja je uglavnom jednostavna i veoma slična sa saharskom kuhinjom, a uticaj na nju imale su osmanska i italijanska kuhinja.[51] U mnogim nerazvijenim područjima i malim gradovima restorana nema ili ima malo, a prodavnice hrane su jedini izvor za dobivanje prehrambenih proizvoda.[51] Neka od tradicionalnih libijskih jela su kus-kus, bazin, slana torta i čorba.[51] Libijski restorani poslužuju i međunarodnu kuhinju, a na meniju je jagnjetina, piletina, povrće, krompir i makaroni.[51] Konzumiranje alkohola je zabranjeno u celoj zemlji.[52]
Postoje četiri glavna sastojka tradicionalne libijske hrane: maslina i maslinovo ulje, datula, žito i mleko.[53][53]

Galerija uredi

  •  
    Morski predeo
  •  
    Jezero u pustinji Ubari
  •  
    Martinov trg u Tripoliju
  •  
    Amfiteatar u Leptis Mangi
  •  
    Hram posvećen Zevsu u Kireni
  •  
    Crteži na stenama
  •  
    Muzej u Tripoliju
  •  
    Morski predeo

Reference uredi

  1. ^ Annual Review of Developments in Globalization and Regional Integration in the Arab Countries, 2007. UN. str. 21. ISBN 9789210557740. doi:10.18356/b9466ffc-en. Pristupljeno 11. 3. 2018. 
  2. ^ „Tripoli, Libya – A Prosperous Prospect. - Tuesday, 23rd September 2008 at 4Hoteliers”. 4hoteliers.com. Pristupljeno 11. 3. 2012. 
  3. ^ „Libyan Visa Centre”. Pristupljeno 9. 6. 2015. 
  4. ^ „Libya seals its southern border”. Pristupljeno 9. 6. 2015. 
  5. ^ Southern borders wide open
  6. ^ „Pages - Recomendaciones de viaje”. Arhivirano iz originala 17. 02. 2017. g. Pristupljeno 9. 6. 2015. 
  7. ^ „Odporúčania pre slovenských občanov cestujúcich do Líbye - Aktuality - Aktuálne - Ministerstvo zahraničných vecí a európskych záležitostí Slovenskej republiky”. Arhivirano iz originala 10. 12. 2013. g. Pristupljeno 9. 6. 2015. 
  8. ^ „Konzuli Szolgálat”. Pristupljeno 9. 6. 2015. 
  9. ^ „mfa.gov.lv”. Arhivirano iz originala 18. 11. 2014. g. Pristupljeno 9. 6. 2015. 
  10. ^ „Auswärtiges Amt - Reise- und Sicherheitshinweise”. Auswärtiges Amt. Pristupljeno 9. 6. 2015. 
  11. ^ Ministère des Affaires étrangères et du Développement international. „Libye”. France Diplomatie :: Ministère des Affaires étrangères et du Développement international. Pristupljeno 9. 6. 2015. 
  12. ^ „Liibüa reisiinfo”. Arhivirano iz originala 5. 12. 2013. g. Pristupljeno 17. 10. 2018. 
  13. ^ „Viaggiare Sicuri - Libia”. Arhivirano iz originala 14. 5. 2015. g. Pristupljeno 9. 6. 2015. 
  14. ^ „Libia – ostrzeżenie dla podróżujących”. Pristupljeno 9. 6. 2015. 
  15. ^ Außenministerium der Republik Österreich. „Land – BMEIA, Außenministerium Österreich – BMEIA, Außenministerium Österreich”. Arhivirano iz originala 07. 07. 2014. g. Pristupljeno 9. 6. 2015. 
  16. ^ S. Korea imposes travel ban on violence-ravaged Libya, Yonhap News, July 30, 2014
  17. ^ http://focustaiwan.tw/news/aipl/201102210017.aspx
  18. ^ http://www.ly.emb-japan.go.jp/consular_en.html
  19. ^ „landsider.no :  : Libya”. Arhivirano iz originala 19. 3. 2015. g. Pristupljeno 9. 6. 2015. 
  20. ^ „MVEP • Opće informacije”. Pristupljeno 9. 6. 2015. 
  21. ^ „Libyen”. Arhivirano iz originala 5. 9. 2016. g. Pristupljeno 9. 6. 2015. 
  22. ^ „Alerte de călătorie - Ministry of Foreign Affairs”. Pristupljeno 9. 6. 2015. 
  23. ^ „Libija - Ministrstvo za zunanje zadeve”. Pristupljeno 9. 6. 2015. 
  24. ^ „Libye: Varovní pro cesty”. Pristupljeno 9. 6. 2015. 
  25. ^ „MID rekomendoval rossiяnam otkazatьsя ot putešestviя v Liviю”. Pristupljeno 9. 6. 2015. 
  26. ^ „STEPENI NA SIGURNOST PREPORЪKI I PREDUPREŽDENIЯ ZA PЪTUVANE” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 16. 09. 2018. 
  27. ^ „Alerts and Warnings”. Arhivirano iz originala 14. 12. 2013. g. Pristupljeno 9. 6. 2015. 
  28. ^ „Libya”. Pristupljeno 9. 6. 2015. 
  29. ^ „Libya”. Arhivirano iz originala 22. 6. 2013. g. Pristupljeno 9. 6. 2015. 
  30. ^ „Travel advice and advisories for Libya”. Travel.gc.ca. Pristupljeno 9. 6. 2015. 
  31. ^ Department of Foreign Affairs. „Libya”. Pristupljeno 9. 6. 2015. 
  32. ^ „Libya travel advice - GOV.UK”. Pristupljeno 9. 6. 2015. 
  33. ^ a b Looklex.com. Libya - Getting there Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. februar 2013). Pristupljeno 26 August 2008.
  34. ^ Janet Morgan (1984) Agatha Christie: a Biography
  35. ^ Francois Decret, Early Christianity in North Africa(James Clarke & Co, 2011) p83
  36. ^ Septimus Severus page 2
  37. ^ Edward Lipiński, Itineraria Phoenicia (2004), p. 345 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. mart 2018).
  38. ^ Brogan, Wilson, "Lepcis" in: The Oxford Classical Dictionary (4th ed. 2012), p. 821 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. септембар 2018).
  39. ^ „Internet History Sourcebooks”. sourcebooks.fordham.edu. Приступљено 3. 12. 2016. 
  40. ^ „Platæa”. Get A Map. Приступљено 23. 11. 2017. 
  41. ^ Osborne, Robin (2009). Greece in the Making: 1200–479 BC. London: Routledge. стр. 8. 
  42. ^ Thucydides, The Peloponnesian War (The Landmark Thucydides edition, Robt. B. Strassler, editor), Touchstone, New York, 1998, sec.7.50
  43. ^ Berionne, Michele. „Targhe a Roma”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 30. 04. 2021. 
  44. ^ „MUSULMANI - 1937 - L'ITALIA IN MEDIO ORIENTE”. Архивирано из оригинала 25. 09. 2013. г. Приступљено 17. 09. 2018. 
  45. ^ Charles Wellington Furlong (децембар 1911). „The Taking Of Tripoli: What Italy Is Acquiring”. The World's Work: A History of Our Time. XXIII: 165—176. Приступљено 10. 7. 2009. 
  46. ^ Anthony R. Birley, Septimus Severus Routledge 2002 ISBN 978-1-134-70746-1), p. 2
  47. ^ „Tif History”. gbf.com.ly. 2008. Arhivirano iz originala 30. 3. 2009. g. Pristupljeno 6. 3. 2009. 
  48. ^ „North Saharan steppe and woodlands”. Terrestrial Ecoregions. World Wildlife Fund. Pristupljeno 29. 12. 2007. 
  49. ^ Burroughs, William J. (2007) "Climate Change in Prehistory: the end of the reign of chaos" (Cambridge University Press)
  50. ^ „Saharan halophytics”. Terrestrial Ecoregions. World Wildlife Fund. Pristupljeno 29. 12. 2007. 
  51. ^ a b v g Looklex.com. "Libya - Eat and Sleep" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. februar 2013) Retrieved on 26 August 2008.
  52. ^ Looklex.com. "Libya Facts" Retrieved on 26 August 2008. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. jul 2012)
  53. ^ a b Temehu.com. "Libyan Food" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. avgust 2011)

Spoljašnje veze uredi

 
Turizam u Libiji na Vikiputovanju.
 
Turizam u Libiji na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Туризам_у_Либији&oldid=27027989”