Википедија

Udruženje novinara Srbije

Udruženje novinara Srbije osnovano je 21. decembra 1881. godine u Beogradu, pod imenom Srpsko novinarsko društvo. U to vreme su u glavnom gradu Kneževine Srbije izlazila 22 lista i časopisa, a desetak ljudi je imalo osnovno zanimanje novinar.

Udruženje novinara Srbije
Grb UNS-a
SkraćenicaUNS
OsnivačMilan St. Marković
Datum osnivanja21. decembar 1881.
TipNovinarsko udruženje
SedišteDom Udruženja novinara Srbije, Resavska ulica 28/I, 11000 Beograd
PredsednikŽivojin Rakočević
Glavni organ
  • Skupština
  • Uprava
  • Izvršni odbor
  • Nadzorni odbor
  • Sud časti
  • Odbor za statutarna pitanja
Veb-sajthttps://www.uns.org.rs/
Prethodni nazivSrpsko novinarsko društvo

Počeci uredi

 
Laza Kostić, prvi predsednik Udruženja novinara Srbije

Idejni tvorac osnivanja udruženja bio je Milan St. Marković, urednik časopisa „Porota“. Na „osnivačkom zboru“ usvojena su Pravila ili „Štatut“, koja je izradio Milan St. Marković. Potpisnici Pravila bili su: Milan St. Marković („Porota“), Stevan D. Popović („Prosvetni glasnik“), dr Vladan Đorđević („Otadžbina“, „Narodno zdravlje“), Stevan Ćurčić („Srpske novine“, „Srbadija“), dr Laza Kostić („Srpska nezavisnost“) i Manojlo Đorđević Prizrenac („Narodno oslobođenje“). Do uspostavljanja Društva poslove su vodili Milan St. Marković i dr Vladan Đorđević. Prvi predsednik bio je dr Laza Kostić, urednik opozicionog liberalnog lista „Srpska nezavisnost“. Društvo je redovno radilo sve do Timočke bune i tajnog odlaska dr Laze Kostića iz Srbije 1883. godine. Pod predsedništvom Milana St. Markovića, 17. novembra 1891, u gostionici „Imperijal“, održan je zbor beogradskih novinara na kome je odlučeno da se obnovi rad Srpskog novinarskog društva koje će dalje nositi naziv Srpsko novinarsko udruženje (SNU). Na skupštini 15. decembra izabrana je uprava Srpskog novinarskog udruženja: predsednik Pera Todorović, glavni urednik „Malih novina“, potpredsednik Stevan Ćurčić, knjižničar Milosav Kurtović, blagajnik Marko Vuletić i sekretar Jevta Ugričić. U „Malim novinama“ 25. januara 1897. objavljen je spisak svih 60 članova Srpskog novinarskog udruženja.

Ugledni pisci kao novinari uredi

„Večernje novine“ javile su 20. februara 1903. da je Srpsko novinarsko udruženje primilo 29 novih članova, među kojima i književnike Branislava Nušića, Janka Veselinovića i Borisava Stankovića. Na kongresu održanom 26. i 31. marta 1921. u Sarajevu, osnovano je Jugoslovensko novinarsko udruženje. Dotadašnja društva postala su sekcije JNU. Za prvog predsednika izabran je Dušan Nikolajević, za sekretara Moša Pijade, a za blagajnika Ratko Parežanin (kao predstavnici Srpskog novinarskog udruženja). U noći između 4. i 5. avgusta, 1928. godine, u Zagrebu je ubijen beogradski novinar i raniji sekretar Beogradske sekcije, Vlada Ristović, u vreme demonstracija zbog atentata na Stjepana Radića. A na skupštini novinara 27. oktobra iste godine pročitan je akt Beogradske opštine da ustupa besplatno plac u Frankopanskoj ulici (Generala Ždanova, a danas Resavska) za izgradnju novinarskog doma. Gradnja doma je započela 1. oktobra 1933. godine.

Dom Udruženja novinara Srbije podignut je 1934. godine.

Udruženje novinara Srbije je 2023. godine proglasilo Džulijana Asanža za počasnog člana,[1]

Ratni uslovi uredi

Stanje članstva na dan 26. maja 1940. bilo je 186 redovnih, 45 pripravnih članova i 30 stažera. Od 274 člana Udruženja, koliko ih je bilo na dan 6. aprila 1941. godine, samo je 66 članova nastavilo rad pod okupacijom, uglavnom u glasilima koje su kontrolisali Nemci. Ovaj procenat kolaboracije je manji ako se ima u vidu da su se u ove redove ubacili i pojedinci kojima je privid kolaboracije bio potreban radi prikrivanja pravih delatnosti. Udruženje novinara obnovilo je rad 29. aprila 1945. godine. Većina članova Udruženja novinara Srbije (više od 80 odsto) nije pripadalo Komunističkoj partiji Jugoslavije. Za razliku od Udruženja književnika u kojem je, posle rata, postojao Aktiv pisaca – komunista, u Udruženju novinara Srbije nikada nije postojao nikakav ideološki organizovan oblik rada.

Predsednici od 1882. do 1944. uredi

  • Laza Kostić (Kovilj,1842 – Beč, 1910), poznati srpski pesnik i dramski pisac, prvi predsednik Srpskog novinarskog društva (1882–1883).
  • Pera Todorović (Vodice, Smederevska Palanka, 1852 – Beograd, 1907), izabran za predsednika 1891. godine.
  • Lazar Komarčić (Komartica, Pljevlja, 1833 – Beograd, 1909), od 1895. do 1897. godine.
  • Jovan Đaja (Dubrovnik, 1846 – Beograd, 1928), od 1897. do 1899. godine.
  • Stevan Ćurčić (Kać, 1850 – Beograd, 1932), inicijator obnavljanja 1889, potpredsednik uprava biranih 1891. i 1899, a predsednik od 1900. do 1903, ponovo biran za predsednika 1909, a za počasnog predsednika 1926. godine;
  • Pavle Marinković (Beograd, 1866 – Vrnjačka Banja, 1925), izabran 1906,
  • Branislav Nušić (Smederevo, 1864 – Beograd, 1938), poznati dramski pisac i naveći srpski komediograf, biran za predsednika dva puta: 1908. i 1911. godine,
  • Vladislav Ribnikar (Trstenik, 1871 – Rožaj planina kod Loznice, 1914), osnivač i urednik Politike, deseti je i poslednji predsednik Srpskog novinarskog udruženja pre Prvog svetskog rata. Na dužnosti bio samo pola godine, od 1. februara do pogibije na frontu 1. septembra 1914. godine.
  • Milan P. Savčić (Beograd, 1880–1921), prvi predsednik posle Prvog svetskog rata (1920),
  • Dušan Nikolajević (Beograd, 1885–1961), izabran početkom 1921. godine, posle smrti Milana Savčića;
  • Petar Taletov bio je kratko predsednik 1921. godine, posle izbora Dušana Nikolajevića za predsednika Jugoslovenskog novinarskog udruženja;
  • Milan Komadinić, predsednik 1922. godine,
  • Jovan Tanović (1883–1944), predsednik Beogradske sekcije (1923–1924); Za vreme Drugog svetskog rata počasni predsednik Srpskog novinarskog udruženja; po oslobađanju Beograda osuđen od Vojnog suda zbog saradnje sa okupatorom i streljan.
  • Dušan Mil. Šijački prvi predsednik Beogradske sekcije Jugoslovenskog novinarskog udruženja posle njenog konstituisanja (1922).
  • Kosta Luković predsednik Beogradske sekcije Jugoslovenskog novinarskog udruženja 1924–1925. godine,
  • Stijepo Kobasica, predsednik Beogradske sekcije Jugoslovenskog novinarskog udruženja 1925–1926,
  • Dragiša Lapčević (Užice, 1864 – Beograd, 1939), predsednik Beogradske sekcije Jugoslovenskog novinarskog udruženja od 1926. do 1930.
  • Pavle Ranković, predsednik Beogradske sekcije Jugoslovenskog novinarskog udruženja od 1931. do 1933. godine.
  • Dobrosav Kuzmić (1890–1962) predsednik Beogradske sekcije Jugoslovenskog novinarskog udruženja 1929 -1938.
  • Gabro Pilić, predsednik Beogradske sekcije izabran tajnim glasanjem 1938. godine,
  • Živko Milićević (Koraćica, Mladenovac, 3. II 1896 – Beograd, 29. I 1975), predsednik od 26. V 1940. do 28. II 1941.
  • Pjer Križanić (Glina, 19. V 1890 – Beograd, 31. I 1962), predsednik od 28. II. 1941. do 8. V 1941.
  • Radenko Tomić (Savković, opština Ljubovija, 21. II 1902 – Beograd, 1971), predsednik od 26. VIII 1941. do 20. X 1944.

Predsednici od 1945. godine uredi

  • Mihailo S. Petrović (Brza Palanka, 16. II 1901 – Beograd, 21. VI 1949), predsednik od 29. IV 1945. do 21. VI 1949.
  • Miodrag Žiko Avramović (Beograd, 20. I 1920 – Beograd, 19. VII 1998), v. d. predsednika od 21. VI 1949, a predsednik od 10. III 1950. do 25. II 1951.
  • Stojiljko Stojiljković (Niš, 1. IX 1901 – Beograd, 12. IX 1983), predsednik od 25. II 1951. do 7. VI 1953.
  • Najdan Pašić (Skoplje, 28. VI 1922 – Beograd, 10. III 1997), predsednik od 7. VI 1953. do 23. IX 1953.
  • Ljubomir Stojović (Ulcinj, 20. II 1909 – Beograd, 26. XII 1969), predsednik od 23. IX 1953. do 17. V 1954.
  • Vladislav Milenković (Ćuprija, 24. IX 1900 – Beograd, 28. X 1991), predsednik od 17. V 1954. do 25. V 1956.
  • Mirko Milojković (Smederevska Palanka, 28. X 1918 – Beograd, 3. II 1986), predsednik od 25. V 1956. do 22. V 1960.
  • Ljubiša Manojlović (Kragujevac, 18. X 1913 – Beograd, 27. I 1997), predsednik od 22. V 1960. do 13. V 1962.
  • Dragoljub Milivojević Uča (Dejanovac, Knjaževac, 30. VIII 1922 – Beograd, 10. VI 1988), predsednik od 13. V 1962. do 15. XI 1964.
  • Branko Dadić (Zrenjanin, 24. IV 1923 – Beograd, 6. V 2002), predsednik od 15. XI 1964. do 22. IV 1967.
  • Slobodan Glumac (Prijedor, 9. XII 1919 – Beograd, 23. VII 1990), predsednik od 22. IV 1967. do 17. V 1969.
  • Đorđe Radenković (Mostar, 18. IV 1922 – Donji Stoliv, Kotor, 12. XII 1993), predsednik od 17. V 1969. do 5. VI 1971.
  • Jovanka Brkić (Čapljina, 20. VI 1926 – Beograd, 15. IV 2010), predsednik od 5. VI 1971. do 19. XII 1972.
  • Svetozar Sveta Tadić (Beograd, 10. XII 1926 – Beograd, 21. VI 2011), predsednik od 19. XII 1972. do 22. II 1974.
  • Zaharije Trnavčević (Šabac, 2. I 1926 – Beograd, 13. I 2016.), predsednik od 22. II 1974. do 14. III 1976.
  • Dragan Marković (Valjevo, 5. XI 1927 – Beograd, 12. III 1996), predsednik od 14. III 1976. do 16. XI 1978.
  • Borivoje Mirković (Beograd, 2. I 1937 – Beograd, 3. IX 1980), predsednik od 16. XI 1978. do 3. IX 1980.
  • Ljubomir Rajnvajn (Cetinje, 20. V 1923 – Cetinje, 12. XI 2005), v. d. predsednika od 3. IX 1980, predsednik od 21. II 1981. do 9. IV 1983.
  • Stanislav Staša Marinković (Sirča, Kraljevo, 27. X/XI 1934 – Beograd, 26. XII 1989), predsednik od 9. IV 1983. do 21. V 1985.
  • Bogdan Dečermić (Zagreb, 30. VI 1928 – Beograd, 4. VII 2006), predsednik od 21. V 1985. do 23. X 1985.
  • Ljiljana Zorkić (Zemun, 14. III 1946), predsednik od 23. X 1985. do 9. V 1987.
  • Jug Grizelj (Vrlika, Split, 2. VIII 1926 – Beograd 5. I 1991), predsednik od 9. V 1987. do 24. X 1988.
  • Borislav Ilić (Prislonica, Čačak, 8. VIII 1939 – Beograd, 21. VIII 1997), predsednik od 24. X 1988. do 27. VI 1989.
  • Slobodan Lazarević (Beograd, 12. I 1945), predsednik od 27. VI 1989. do 27. V 1992.
  • Kosta Krajinčanić (Vrnjačka Banja, 20. VII 1937), predsednik od 13. VI 1992. do 13. VI 1996.
  • Milorad Komrakov (Vršac, 7. VI 1955), predsednik od 13. VI 1996. do 28. X 2000. Odlukom Suda časti isključen iz Udruženja novinara Srbije (8. februara 2001).
  • Dušan Radovanović (Kragujevac, 4. VII 1936), predsednik od 28. X 2000. do 25. II 2001.
  • Nino Brajović (Beograd, 21. VI 1958), predsednik u dva mandata, od 25. februara 2001. godine do 10. maja 2009.
  • Ljiljana Smajlović (Sarajevo, 22. januar 1956), predsednik u dva mandata, od 10. maja 2009. do 6. maja 2017.
  • Vladimir Radomirović (Beograd, 25. septembar 1973), predsednik od 6. maja 2017. do 30. maja 2021.
  • Živojin Rakočević (Podgorica, 1. april 1973), predsednik od 30. maja 2021.

Poštanska marka u čast 140 godina Udruženja novinara Srbije objavljena je decembra 2021.[2]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „Udruženje novinara Srbije proglasilo Asanža za počasnog člana”. Politika Online. Pristupljeno 2023-04-29. 
  2. ^ „Sto četrdeset godina Udruženja novinara Srbije”. Politika. 17. 1. 2022. Pristupljeno 17. 1. 2022. 

Literatura uredi

  • Mile Nedeljković: Hronika Udruženja novinara Srbije 1941 -2006, Udrženje novinara Srbije - JP Službeni glasnik, Beograd 2009.

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Удружење_новинара_Србије&oldid=27246716”