Википедија

Utada Hikaru

јапанска певачица-композитор
U japanskoj tradiciji prezime (Utada) prethodi imenu.

Utada Hikaru (jap. 宇多田 光; Njujork, 19. januar 1983) japansko-američka je pevačica, tekstopisac i muzički producent. Muzičke tekstove počela je da piše u ranoj mladosti, nakon čega je potpisala ugovor sa izdavačkom kućom Toshiba-EMI i nastupala pod scenskim imenom Cubic U. Prvi studijski album objavila je 1998. godine, ali on nije doživeo komercijalni uspeh, a naredne godine, pod uticajem ritam i bluza i dens-popa objavila je album na japanskom jeziku, koji je doživeo veliki komercijalni uspeh i postao najprodavaniji album svih vremena u Japanu. Naredni album Distance, objavljen 2001. godine bio je takođe komercijalno uspešan i oborio nekoliko rekorda prodaje u Japanu, a veliki broj pesama sa njega našao se na vodećim pozicijama muzičkih top lista.

Utada Hikaru
Utada Hikaru tokom nastupa 2006. godine
Lični podaci
Nadimci
  • Utada
  • Hiki
  • Cubic U
Datum rođenja(1983-01-19)19. januar 1983. (41 god.)
Mesto rođenjaNjujork, Sjedinjene Države
Zanimanje
Porodica
SupružniciKazuaki Kirija (2002—2007)
Frančesko Kaliano (2014—2018)
Deca1
Muzički rad
Aktivni period
1996—2010
2016—danas
Žanr
Instrumenti
Izdavačke kuće
  • EMI Music Japan
  • Virdžin rekors
  • Island rekords
  • Merkuri rekords
  • Epik rekords
Ostalo
Veb-sajtutadahikaru.jp

Krajem 2000-ih godina, Utadu je časopis Japan Tajms proglasio najuticajnijim umetnikom decenije. Postigla je izuzetan komecijalni uspeh i jedna je od muzičarki sa najviše prodatih izdanja, preko 52 miliona od početka karijere do kraja devedesetih godina. Ukupno je dvanaest njenih singlova dospelo na prvo mesto janapske muzičke liste, kao i deset studijskih albuma. Pored pevanja, Utada je poznata po pisanju pesama i muzičkoj produkciji. Ukupno je objavila sedam albuma za japansko i tri za američko tržište.

Biografija uredi

Rođena je 19. januara 1983. godine u Njujorku od oca Teruzana, japanskog muzičkog producenta i majke Junko, pevačice. Kada je imala deset godina, Utada je počela da piše tekstove za pesme.[2]

Tokom leta 1998. godine preselila se u Tokio gde je pohađađala osnovnu školu, a kasnije Američku školu.[3][4]

Dana 7. septembra 2002. godine udala se za Kazuaki Kirija, fotografa i režisera, koji je režirao nekoliko njenih spotova. Razveli su se 2. marta 2017. godine.[5] Utadina majka izvršila je samoubistvo 22. avgusta 2013. godine, skokom sa zgrade u Tokiju.[6][7] Utada se udala se 23. maja 2014. godine za Italijana Frančeska Kaliana, a 3. jula naredne godine dobili su sina.[8] Na zvaničnoj stranici Utade objavljeno je da se par razveo 6. aprila 2018. godine.[9][10][11][12]

Muzička karijera uredi

Početak karijere uredi

Sa majkom je snimala pesme i objavljivala ih pod imenom U3, do 1996. godine, kada je objavila solo pesmu I'll be Stronger, pod pseudonimom Cubic U. Prvi singl Utade nosi naziv Close to You obrada je istoimene pesme američkog pop dua Karpenters. Dana 28. januara 1998. godine objavila je svoj prvi studijski album pod nazivom Precious.[13] Album nije doživeo komercijalni uspeh, a nijedna pesma sa njega nije se našla na muzičkim listama u Japanu.

1998—2003: Afirmisanje na japanskoj muzičkoj sceni uredi

Prvi album za japansko tržište pod nazivom First Love, objavila je 10. marta 1999. godine, a pesme sa njega su džej-pop, ritam i bluz i dens žanra.[14][15][16][17][18] Na albumu su se našli singlovi Automatic/Time Will Tell koji su prodati u preko 2 miliona primeraka i singl Movin' On Without You.[19][20] Album je prodat u preko 7 miliona primeraka u Japanu i postao najprodavaniji album u istoriji japanske muzike.[21][22][23] Naredni albumski singl First Love našao se na većini muzičkih lista u Japanu.[24][25][26]

Nakon dve godine pauze, Utada je objavila album Distance, 28. marta 2001. godine.[27][28] Album je prve nedelje od objavljivanja prodat u 3 miliona primeraka.[29] Albumski singlovi Addicted to You, Wait & See (Risk), For You / Time Limit i Can You Keep a Secret? doživeli su veliki uspeh i bili na velikom broju muzičkih lista, a album je prodat u oko 4,5 miliona primeraka u Japanu i tako postao najprodavaniji album godine u toj državi. Sinlgovi Wait & See: Risk i Can You Keep a Secret? našli su se na šestom i desetom mestu Orion liste najprodavanijih singlova od 1. januara 1999. do 24. aprila 2006. godine.[30][30]

Godine 2001. snimila je pesmu Blow My Whistle u saradnji sa američkim reperom Foksijem Braunom, za potrebe filma Gas do daske 2.[31][32] Pesma se našla na jedanaestom mestu američke muzičke liste Bilbord 200 i prvom mestu liste Top Soundtracks.[33][34][35]

Pre objavljivanja trećeg studijskog albuma, Utada je objavila pesme Traveling, Hikari i Sakura Drops/Letters.[36] Album Deep River objavljen je 19. juna 2002. godine i na njemu se nalazi dvanaest pesama.[37][38][39] Tokom prve nedelje od objavljivanja, album je prodat u 2,35 miliona primeraka, a ukupno u 3,6 miliona primeraka, pa je Utada postala jedina pevačica u istoriji japanske muzike čija su tri uzastopna albuma premašila tri miliona prodaja. Album je ujedno bio i najprodavaniji te godine u Japanu.[23][40] Dana 29. januara 2003. godine Utada je objavila singl Colors, što je bilo jedino njeno izdanje te godine. Singl je objavljen na kompakt disk formatu, DVD-u i kao maksi singl.[41] Do 25. maja 2006. godine, singl je prodat u skoro 894.000 primeraka.[42]

2004—2005 uredi

 
Utada 2004. godine

Utadin prvi kompilacijski album pod nazivom Utada Hikaru Single Collection Vol. 1 objavljen je 31. marta 2004. godine i na njemu se nalazi petnaest pesama.[43][44] Postao je najprodavaniji album 2004. godine u Japanu.[23] Uprkos velikom uspehz nije imao veliku promociju i bio je najslabije plasiran album Utade do tada.[45] Prodat je u preko 2,5 miliona primeraka u Japanu i bio 34. najprodavaniji album ikada u toj državi.[46] Dana 24. aprila 2004. godine, Utada je objavila singl za japansko tržište pod nazivom Dareka no Negai ga Kanau Koro, koji je bio na vrhu muzičke liste dve nedelje zaredom i prodat je u 365.000 primeraka do kraja godine.[47][48] Sredinom 2004. godine Utada se vratila u Njujork i potpisala ugovor sa izdavačkom kućom Island Def Jam Music Group. Dana 8. septembra 2004. godine objavila je album Exodus, za američko tržište.[49] Album je u Japanu objavljen 9. septembra 2004. godine i on je bio njeno četvrto uzastopno izdanje na prvom mestu muzičke liste u Japanu sa prodatih 500.000 primeraka tokom prve nedelje od objavljivanja.[50] Album u Sjedinjenim Američkim Državama nije bio toliko uspešan, dosegao je na stošezedeseto mesto muzičke liste Bilbord 200. Easy Breezy bio je vodeći singl albuma, objavljen u avgustu 2004. godine, a nakon toga i singl Devil Inside.[51][52][53][54]

Naredni singl za američko tržište Utade bio je Exodus '04, objavljen 21. juna 2005. godine. Producent singla bio je Timbaland, koji je zajedno sa Utadom i pisao neke od pesama. Singl se našao na dvadeset i četvrtoj poziciji liste Billboard Dance Music/Club Play Songs i devetoj poziciji muzičke liste Billboard Hot Dance Singles.[55][55][56] Četvrti singl sa Exodus '04 singl izdanja You Make Me Want to Be a Man objavljen je u oktobru 2005. godine i bio je klupski hit u Sjedinjenim Državama, a za njega je objavljen i video spot.[57][58][59][60]

2005—2008: Povratak u Japan i objavljivanje novih albuma uredi

Godinu dana nakon objavljivanja singla Exodus '04, Utada odlazi u Tokio i vraća se na japansku muzičku scenu.[61] Pre objavljivanja četvrtog albuma, objavila je uspešne hit singlove Colors, Dareka no Negai ga Kanau Koro, Be My Last, Passion i Keep Tryin'.[62][63][64] This Is Love izabran je da promoviše novi album i imao je milion digitalnih preuzimanja.[65] Četvrti album za američko tržište pod nazivom Ultra Blue, objavljen je 14. juna 2006. godine i na njemu se nalazi trinaest pesama.[66][67] Prodat je u više pod pola miliona primera tokom prve nedelje od objavljivanja i bio je na vrhovima muzičkih lista u Japanu. Ultra Blue bio je Utadin peti uzastopni album koji se našao na japanskim top listama i koji je prodat u 500.000 primeraka tokom prve nedelje izuzev njenog albuma za tržište engleskog govornoj područja.[68] Izdavačka kuća Toshiba EMI objavila je izveštaj 13. jula 2006. godine u kome se navodi da je album Ultra Blue prodat u preko milion primeraka širom sveta i da su pesme sa njega prodate digitalno u više od 4 miliona primeraka, što ga čini jednim od 10 najprodavanijih Toshiba EMI albuma te godine.[69][70] Ultra Blue bio je najprodavaniji originalni album među muzičarkama u Japanu tokom 2006. godine.[71][72] Neposredno pre objavljivanja petog albuma, Utada je objavila nekoliko singlova koji su uspeli da se plasiraju na muzičke liste u Japanu, uključujući i hit singl Flavor of Life koji je postao najprodavaniji digitalni singl u Japanu sa 7,5 miliona preuzimanja.[73]

Neposredno pre objavljivanja petog studijskog albuma, Utada je objavila singl Heart Station, koji se našao na prvom mestu muzičkih lista u Japanu i prodat u više u 7,5 miliona primeraka preko interneta.[73][74][75] U to vreme Utada je bila u Njujorku, gde je razgovarala sa producentima izdavačke kuće Island/Def Jam o snimanju novom albuma na engleskom jeziku.[76][77] Prvi singl za novu izdavačku kuću pod nazivom Beautiful World/Kiss & Cry objavljen je 29. avgusta 2007. godine i našao se na prvom mestu muzičke liste Oricon Daily.[78][79] Godine 2007. Utada je objavila singl Flavor of Life i on je postao najprodavaniji singl 2007. godine, a ona omiljenim umetnikom 2007. godine prema godišnjoj anketi Orikona.[56] Prodala je 12 miliona pesama 2007. godine, što je više od bilo kog drugog japanskog muzičara te godine.[73]

Utadin peti album pod nazivom Heart Station objavljen je 19. marta 2008. godine i postao je njen peti album zaredom koji je bio na prvom mestu liste japanskih muzičkih albuma.[75][80] Tokom prve nedelje od objavljivanja, album je prodat u 480,081 primerak, a do januara 2009. godine prema Orikon listi prodat je u više od milion primeraka.[81] Heart Station bio je najprodavaniji album digitalnog formata na Ajtjunsu i 2008. godine u Japanu.[82][83] Dana 20. oktobra 2008. godine, njena pesma Eternally korišćena je za dramu Nevina ljubav, a kasnije je objavljena kao digitalni singl.[84][85] Krajem 2008. godine Utada je proglašena za omiljenog umetnika u Japanu, po godišnjoj anketi Orikona.[86]

2009—2010: Povratak u Sjedinjene Države i objavljivanje novog albuma uredi

Dana 16. decembra 2008. godine na internetu se pojavila vest da će naredni singl Utade na engleskom jeziku pod nazivom Come Back to Me biti objavljen na mejnstrim izdanju, 9. i 10. februara 2009. godine pod okriljem izdavačke kuće Island rekords.[87][88] Album This Is the One objavljen je 14. marta u Japanu i 12. maja 2009. godine u Sjedinjenim Državama, za Island rekords.[89][90] Album se našao na prvom mestu u Japanu istog dana kada je izašao, ali bio je Utadin prvi album koji, koji se nije našao na nedeljnim listama, još od albuma Precious.[91] Utada se 30. marta 2009. godine pojavila na njujorškoj radio stanici Z-100, gde je dala intervju.[92][93][94][95] Dana 21. decembra 2009. godine, Utada je objavila remikse pesme Dirty Desire i nakon toga imala muzičku turneju u nekoliko gradova u Japanu, potom u Sjedinjenim Državama i dva koncerta u Londonu.[96] Karte za njen drugi koncert u Londonu puštene su u prodaju 13. novembra i prodate za samo nekoliko sati.[97][98]

2010—2015: Odlazak u Japan i objavljivanje albuma uredi

U avgustu 2010. godine Utada je na svom blogu objavila da će imati odmor od muzike, u periodu od dve do pet godina.[99] Neposredno pre odmora objavila je kompilacijski album Utada Hikaru Single Collection Vol. 2, 24. novembra 2010. godine.[100][101][102] Na albumu su se našli svi njeni japanski singlovi, kao i EP sa pet novih numera.[103][104] Dana 27. septembra 2010. objavila je singl Hymne à l'amour (Ai no Anthem), a pesma sadrži delove teksta na japanskom i francuskom. Prvi kompilacijski album na engleskom jeziku pod nazivom Utada the Best, objavljen je 24. novembra 2010. godine, a najavljen je preko njenog veb-sajta, bez drugih promocija.[105][106][107][108][109][110] Na albumu se nalazi šesnaest pesama, a dostupan za prodaju bio je samo u Japanu. Nakon toga objavila je singl Goodbye Happiness, 9. novembra 2010. godine.[111][112][113]

Drugi kompilacijski album pod nazivom Utada Hikaru Single Collection Vol objavljen je 24. novembra 2010. godine i prodat u 231.000 primeraka tokom prve nedelje od objavljivanja.[114][115] Pre nego što je otišla na odmor, Utada je održala dva koncerta, 8. i 9. decembra 2010. godine u Jokohami. Njen prvi koncert je strimovan na internetu i i imao je 925.000 pregleda što je bio rekord praćenja nekog koncerta uživo preko veb-sajta Ustream.tv.[116][117] Japanska TV stanica NHK prikazala je dokumentarni film o Utadi, 15. januara 2011. godine pod nazivom Utada Hikaru ~今のわたし~ (Utada Hikaru: Ima no Watashi, Utada Hikaru: What I Am). Film sadrži studijska izvođenja pesama Show Me Love (Not a Dream) i Goodbye Happiness, kao i intervju gde je Utada pričala o odluci da pauzira sa muzikom i onome što planira da radi dok se ne bude bavila muzikom.[118] Film je emitovan i u Sjedinjenim Državama, 12. februara 2011. godine i u Evropi 2. februara 2011. godine.[119][120] Tokom pauze, Utada je dobila veliki broj muzičkih nagrada.[121][122][123][124]

2015—danas uredi

Dana 3. jula 2015. godine, Utada je na svom blogu objavila da je rodila sina i da radi na novom albumu, a pesme sa albuma pisane su tokom njene trudnoće.[125][126] Objavila je novu pesmu Hanataba o Kimini, koja je emitovana 4. aprila 2016. godina, a jedanaest dana kasnije pesma je zvanično objavljena kao digitalni singl.[127][128][129][130][131] Šesti studijski album za japanasko tržište pod nazivom Fantome, Utada je objavila 28. septembra 2016. godine u Japanau, a nakon dva dana izašao je i na Tajvanu. Na albumu se nalazi jedanaest pesama i one su džej-pop, ritam i bluz i elektro žanra. Do decembra 2017. godine prodat je u više od 687.000 primeraka.[132][133][134] Fantome je bio komercijalno uspešan album i dobio je uglavnom poztivne kritike, a debitovao je na prvom mestu muzičke liste Oricon Albums, gde je ostao četiri nedelje zaredom.[135][136][137] Proglašen je za „Album godine” na dodeli Japanskih muzičkih nagrada.[138][139][140][141][133][132] Utada je 9. februara 2017. potpisala ugovor sa izdavačkom kućom Sony Music Japan, nakon što joj je istekao ugovor sa Juniverzal rekordsom. Prvi digitanlni singl pod okriljem nove izdavačke kuće Ōzora de Dakishimete objavljen je 10. jula 2017. godine, a drugi Forevermore 28. juna iste godine.[142][143] Treći singl pod nazivom Anata objavljen je 8. decembra i bila je pesma filma Destiny: Kamakura Monogatari.[144] Novi album Utade pod nazivom Hatsukoi objavljen je 27. juna 2018. godine, a na njemu se nalazi dvanaest pesama.[145][146][147] Nakon objavljivanja albuma, pevačica je imala turneju koja je počela 6. novembra 2018, a završila se 9. decembra iste godine.[148][149] Album se našao na prvom mestu liste Orikon i prodat je u preko 242.000 primeraka.[150][151] Dana 18. januara 2019. godine, Utada je objavila singl Face My Fears, koji je producirala zajedno sa muzičarima Poo Bearom i Skrileksom.[152][153][154] Face My Fears objavljen je kao maksi singl.[155][156] Na Netfliksu 26. juna 2019. godine objavljen je film o turneji Utade, pod nazivom Utada's Laughter in the Dark.[157][158]

Diskografija uredi

Albumi za tržište na japanskom jeziku uredi

Albumi za tržište na engleskom jeziku uredi

Reference uredi

  1. ^ „Utada Hikaru upended the Japanese music scene like no one before – or since”. PRI. 15. 4. 2016. Pristupljeno 13. 6. 2016. 
  2. ^ „As I See it: Today's Pop Idols Sound Like the Pied Piper.”. Mainichi Daily News. 1999. 
  3. ^ „Ranking in 1999: No.1 Utada Hikaru” (na jeziku: Japanese). Nikkei Trendy. Arhivirano iz originala 7. 12. 2008. g. Pristupljeno 30. 11. 2008. 
  4. ^ „From cotton candy to acid rebels, Japan's pop scene heats up”. CNN. 15. 6. 1999. Pristupljeno 18. 12. 2008. 
  5. ^ „Important announcement (大事なお知らせ)” (na jeziku: Japanese). Arhivirano iz originala 27. 9. 2007. g. Pristupljeno 26. 8. 2007. 
  6. ^ Aquino, Faith (22. 8. 2013). „Keiko Fuji, mother of singer Hikaru Utada, found dead in suspected suicide”. Japan Daily Press. Arhivirano iz originala 28. 9. 2013. g. Pristupljeno 23. 9. 2013. 
  7. ^ Aquino, Faith (26. 8. 2013). „Hikaru Utada makes first public statement after news of mother's suicide”. Japan Daily Press. Arhivirano iz originala 28. 9. 2013. g. Pristupljeno 23. 9. 2013. 
  8. ^ " „Hikaru Utada e Francesco Calliano sposi a Polignano: le curiose nozze della popstar giapponese e il barman italiano”. Oggi. 23. 5. 2014. 
  9. ^ " „宇多田ヒカル、イタリア人と再婚へ「自分でも意外」”. Oricon. 3. 2. 2014. 
  10. ^ „Singer-Songwriter Hikaru Utada to Marry an Italian Man”. AnimeNewsNetwork. 3. 2. 2014. Arhivirano iz originala 9. 2. 2014. g. 
  11. ^ „紀里谷和明氏、元妻・宇多田の結婚祝福「末長く幸せな家庭を」”. Oricon. 3. 2. 2014. 
  12. ^ Utada, Hikaru. „Message from Hikki (BOTH)”. Hikki's WEBSITE (na jeziku: Japanese). Toshiba EMI. Arhivirano iz originala 11. 2. 2017. g. Pristupljeno 3. 7. 2015. 
  13. ^ Precious oricon.co.jp
  14. ^ „Oricon Music Style U3のリリース一覧” [List of U3's releases] (na jeziku: Japanese). Oricon. Pristupljeno 12. 5. 2015. 
  15. ^ „U3” (na jeziku: Japanese). New Century Records. Arhivirano iz originala 29. 8. 2014. g. Pristupljeno 29. 8. 2014. 
  16. ^ Unknown, Author. „U3 / スター [廃盤]”. CDJournal. Pristupljeno 29. 8. 2014. 
  17. ^ „Cubic U / クロース・トゥ・ユウ [廃盤]” [Cubic U / Close-to-You [Out]]. CDJournal. Pristupljeno 29. 8. 2014. 
  18. ^ „Cubic U / プレシャス [廃盤]”. CDJournal. Pristupljeno 29. 8. 2014. 
  19. ^ 藤圭子の娘・宇多田ヒカルは16歳、いきなり200万枚ヒットでＲ＆Ｂクイーンに (na jeziku: Japanese). Nikkei Business Publications. 5. 3. 1999. Arhivirano iz originala 19. 7. 2011. g. Pristupljeno 30. 11. 2008. 
  20. ^ McClure, Steve. „Female Singers: Hikaru Utada Finds 'Love' Blooming.”. 111 (18). Billboard - The International Newsweekly of Music, Video and Home Entertainment. 
  21. ^ Tomoyuki, Mori (10. 3. 1999). „Utada Hikaru Singles Collection Vol. 1” (na jeziku: Japanese). Amazon.com. Pristupljeno 22. 1. 2017. 
  22. ^ Untitled (12 vinyl EP; Liner notes). Utada, Hikaru. Toshiba-EMI. 1998. PRT-8402. 
  23. ^ a b v „List of million-selling CD albums in Japan”. Musictvprogram.com. Arhivirano iz originala 3. 1. 2012. g. Pristupljeno 22. 1. 2011. 
  24. ^ „Announcing the Top 100 Big Artists of the 20th Century as chosen by listeners and J-wave (リスナーとJ-WAVEが選んだ20世紀のビッグ・アーティスト100人を発表！)”. www.j-wave.co.jp (na jeziku: Japanese). 1999. Pristupljeno 26. 8. 2007. 
  25. ^ „Hikaru Utada” (na jeziku: Japanese). oricon. Pristupljeno 6. 11. 2008. 
  26. ^ Automatic / Time Will Tell (CD single; Liner notes). Utada, Hikaru. Toshiba-EMI. 1998. TOCT-4127. 
  27. ^ „Top 50 Global Best Selling Albums for 2001” (PDF). International Federation of the Phonographic Industry. Arhivirano iz originala (PDF) 19. 12. 2010. g. Pristupljeno 8. 4. 2011. 
  28. ^ Brasor, Philip (18. 12. 2009). „The noughties played it nice” — preko Japan Times Online. 
  29. ^ Christopher John Farley (15. 9. 2001). „Diva on Campus”. Time. Arhivirano iz originala 30. 09. 2007. g. Pristupljeno 27. 12. 2006. 
  30. ^ a b „JaME – The 1st database and information website about Japanese music – www.jame-world.com”. Jmusiceuropa.com. Arhivirano iz originala 25. 09. 2008. g. Pristupljeno 22. 1. 2011. 
  31. ^ Inc, Nielsen Business Media (4. 8. 2001). Billboard (na jeziku: engleski). Nielsen Business Media, Inc. 
  32. ^ „Rush Hour 2 - Original Soundtrack | Songs, Reviews, Credits | AllMusic”. AllMusic. Pristupljeno 19. 4. 2018. 
  33. ^ „Soundtrack Rush Hour 2 Chart History”. Billboard. Pristupljeno 19. 4. 2018. 
  34. ^ „Movie Soundtracks: Top Soundtrack Albums Chart”. Billboard. Pristupljeno 19. 4. 2018. 
  35. ^ „Rush Hour 2 (2001) Soundtracks”. IMDB. Pristupljeno 19. 6. 2017. 
  36. ^ „Japanese teen pop star home after bout with side effects of ovarian surgery”. AP Worldstream. 11. 5. 2002. Arhivirano iz originala 29. 3. 2015. g. Pristupljeno 27. 8. 2007. 
  37. ^ „—ð‘ãƒAƒ‹ƒoƒ€ƒ‰ƒ“ƒLƒ“ƒO”. Arhivirano iz originala 03. 01. 2012. g. Pristupljeno 01. 11. 2019. 
  38. ^ „ORICON STYLE – Weekly album chart： 1st week of July 2002”. Arhivirano iz originala 09. 01. 2009. g. Pristupljeno 01. 11. 2019. 
  39. ^ RIAJ – 17th Japan Gold Disc Award 2003
  40. ^ „What's This Year / 2002 / Entertainment / Music”. .interq.or.jp. Arhivirano iz originala 22. 8. 2010. g. Pristupljeno 22. 1. 2011. 
  41. ^ „宇多田ヒカル一時休止前ラスト公演で感涙＆Ust新記録樹立” (na jeziku: Japanese). Natalie. 13. 12. 2010. Pristupljeno 17. 12. 2010. 
  42. ^ Colors - Wiki.theppn Arhivirano 2008-03-20 na sajtu Wayback Machine
  43. ^ [https://web.archive.org/web/20120103001458/http://www.musictvprogram.com/corner-ranking-album.html Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. januar 2012) 歴代アルバムランキング] (jezik: japanski)
  44. ^ http://www.ifpi.org/content/library/top50-2004.pdf Arhivirano 2010-11-26 na sajtu Wayback Machine
  45. ^ „宇多田ヒカル Oricon Style Special Comment” (na jeziku: Japanese). 
  46. ^ 歴代アルバム初動ランキング (jezik: japanski)
  47. ^ ORICON STYLE - Weekly album chart : 1st week of April 2004
  48. ^ 2004 Oricon Top 100 Albums - Wiki.theppn Arhivirano 2007-12-15 na sajtu Wayback Machine
  49. ^ „Utada Hikaru biography”. MUSIC JAPAN. Arhivirano iz originala 21. 05. 2008. g. Pristupljeno 11. 11. 2008. 
  50. ^ „Utada Chart History”. Billboard. Arhivirano iz originala 14. 05. 2018. g. Pristupljeno 7. 3. 2018. 
  51. ^ „Interview (cover page)”. jun 2005. Arhivirano iz originala 21. 11. 2005. g. Pristupljeno 22. 6. 2008. 
  52. ^ „Utada Chart History”. Billboard. Arhivirano iz originala 20. 05. 2018. g. Pristupljeno 7. 3. 2018. 
  53. ^ Rashbaum, Alyssa (5. 10. 2004). „Utada”. MTV. Pristupljeno 12. 9. 2006. 
  54. ^ Robson, Daniel (23. 6. 2006). „Utada Hikaru "Ultra Blue"”. The Japan Times. Pristupljeno 16. 1. 2019. 
  55. ^ a b „Dance Club Play”. Billboard. billboard.com. 16. 10. 2004. Pristupljeno 4. 1. 2010. 
  56. ^ a b (発表！ 音楽ファン2万人が選ぶ『好きなアーティストランキング』). www.oricon.co.jp (na jeziku: Japanese). 20. 7. 2004. Pristupljeno 26. 8. 2007. 
  57. ^ „Utada Chart History”. Billboard. Arhivirano iz originala 14. 05. 2018. g. Pristupljeno 7. 3. 2018. 
  58. ^ Stern, Bradley (1. 9. 2014). „This Is Our Exodus”. MuuMuse. Pristupljeno 4. 1. 2016. 
  59. ^ Skedge (31. 10. 2005). „Utada – You Make Me Want to Be a Man Information”. seesaa. Pristupljeno 4. 1. 2016. 
  60. ^ Staff, Imvdb. „Utada Hikaru – You Make Me Want to Be a Man”. Imvdb.com. Pristupljeno 5. 1. 2016. 
  61. ^ 女王復活！宇多田ヒカル新記録達成 (na jeziku: Japanese). Daily Sports. 19. 4. 2007. Arhivirano iz originala 22. 4. 2007. g. Pristupljeno 30. 11. 2008. 
  62. ^ CD Journal Staff (22. 2. 2006). „Utada Hikaru – Keep Tryin' (single review)”. CD Journal (na jeziku: Japanese). Pristupljeno 23. 5. 2016. 
  63. ^ McClure, Steve (16. 3. 2002). „Two Languages, Two Deals for Japan's Hikaru Utada”. Billboard. Google Books. Pristupljeno 23. 11. 2016. 
  64. ^ Keep Tryin' (CD Single; Liner notes). Utada Hikaru. Japan: EMI Music Japan; Eastworld. 2006. TOCT-5005. 
  65. ^ „iTunes年間ランキング、トップは宇多田とモーツァルト” (na jeziku: Japanese). ITmedia News. 20. 12. 2006. Pristupljeno 10. 11. 2008. 
  66. ^ „Ultra Blue EMI-Report”. Arhivirano iz originala 14. 02. 2008. g. Pristupljeno 01. 11. 2019. 
  67. ^ 宇多田ヒカル『“生”が感じられる4年ぶりのアルバム！！』 (in Japanese). ORICON STYLE. June 14, 2006. Retrieved January 26, 2019.
  68. ^ 宇多田ヒカル、2年1ヶ月ぶりのアルバム首位獲得で史上初の快挙！ (na jeziku: Japanese). Oricon. 20. 6. 2006. Pristupljeno 14. 11. 2008. 
  69. ^ „hypebot: Chairman Nicoli Addresses WMG Merger And EMI's Future”. Hypebot.typepad.com. 13. 7. 2006. Arhivirano iz originala 14. 02. 2008. g. Pristupljeno 22. 1. 2011. 
  70. ^ „EMI Annual Report 2007”. 2007. str. 18. Arhivirano iz originala (PDF) 09. 12. 2018. g. Pristupljeno 26. 8. 2007. 
  71. ^ ゴールド等認定作品認定　2006年7月 (na jeziku: Japanese). Recording Industry Association of Japan. Pristupljeno 14. 11. 2008. 
  72. ^ ミリオン超え？　宇多田新作 (na jeziku: Japanese). The Kobe Shimbun. 28. 2. 2008. Arhivirano iz originala 7. 10. 2011. g. Pristupljeno 14. 11. 2008. 
  73. ^ a b v „Sales of 'Flavor of Life' by Japan's Utada Hikaru pass 7.5 million”. Arhivirano iz originala 16. 2. 2008. g. Pristupljeno 31. 1. 2008. 
  74. ^ Utada, Hikaru (2008). Heart Station (CD album; Liner notes). Utada Hikaru. Japan: EMI Music Japan, Eastworld. TOCT-26600. 
  75. ^ a b Utada, Hikaru (23. 10. 2007). „Message from Hikki”. Utada Hikaru's official website (na jeziku: Japanese). Arhivirano iz originala 18. 02. 2017. g. Pristupljeno 16. 6. 2016. 
  76. ^ „Bon jour!”. www.u3music.com. 29. 9. 2007. Arhivirano iz originala 12. 10. 2007. g. Pristupljeno 26. 9. 2007. 
  77. ^ „当社株式の譲渡と社名（商号）変更に関するお知らせ” [Notice concerning the transfer of company shares and company name (trade name) change] (PDF) (na jeziku: Japanese). EMI music (japan). 30. 6. 2007. Arhivirano iz originala (PDF) 29. 9. 2007. g. 
  78. ^ „宇多田ヒカルが新記録を樹立！さらに新曲も発表” (na jeziku: Japanese). Barks. 20. 4. 2007. Pristupljeno 30. 12. 2014. 
  79. ^ レコード協会調べ　6月度有料音楽配信認定 [Record Association Investigation: June Digital Music Download Certifications] (na jeziku: Japanese). Recording Industry Association of Japan. 20. 7. 2007. Pristupljeno 13. 2. 2014. 
  80. ^ „【オリコン】宇多田ヒカル、08年No.1スタートで6作連続1位！” (na jeziku: Japanese). Oricon. 25. 3. 2008. Pristupljeno 10. 11. 2008. 
  81. ^ 宇多田ヒカル5年ぶり、ミスチル2年ぶりにミリオン突破 (na jeziku: Japanese). Oricon. 6. 1. 2009. Pristupljeno 6. 1. 2009. 
  82. ^ „2008 yearly album rankings” (na jeziku: Japanese). Oricon. 11. 12. 2008. Arhivirano iz originala 29. 11. 2011. g. Pristupljeno 12. 12. 2008. 
  83. ^ „2008年、「iTunes Store」で最もダウンロードされた楽曲が発表” (na jeziku: Japanese). Barks. 3. 12. 2008. Pristupljeno 3. 12. 2008. 
  84. ^ 宇多田ヒカルの曲の中で一番好きなのはどれ？ (na jeziku: Japanese). RBB Today. 4. 11. 2008. Pristupljeno 14. 11. 2008. 
  85. ^ 宇多田ヒカルが歌う新月9ドラマ主題歌の配信開始 (na jeziku: Japanese). BARKS News. 20. 10. 2008. Pristupljeno 14. 11. 2008. 
  86. ^ „Oricon Readers Poll: Top Artists”. Pristupljeno 14. 11. 2008. 
  87. ^ „Future Airplay Charts”. Arhivirano iz originala 22. 02. 2010. g. Pristupljeno 16. 12. 2008. 
  88. ^ „CHR/Top 40”. Going For Adds. Radio & Records. 10. 2. 2009. Arhivirano iz originala 17. 10. 2015. g. Pristupljeno 26. 10. 2010. 
  89. ^ „News : Utada Returns To The U.S. For Tour”. Wayback Machine / Utada. Arhivirano iz originala 20. 8. 2010. g. Pristupljeno 18. 7. 2012. 
  90. ^ „Utada's official Japanese website”. Arhivirano iz originala 10. 8. 2009. g. Pristupljeno 10. 1. 2009. 
  91. ^ „宇多田ヒカルの音楽配信” [Utada Hikaru's music distribution]. Oricon News (na jeziku: Japanese). Oricon Style. Pristupljeno 26. 10. 2010. 
  92. ^ „Hikaru Utada to Sing Theme of Evangelion: 2.0 Film”. Anime News Network. 15. 5. 2009. 
  93. ^ „Utada Hiraku Single Collection Vol. 2”. Hikki's WEBSITE. EMI Music Japan Inc. Arhivirano iz originala 30. 10. 2010. g. Pristupljeno 26. 10. 2010. 
  94. ^ U3MUSIC INC Arhivirano 2009-10-17 na sajtu Archive.today. U3music.com. Retrieved on October 26, 2010.
  95. ^ Producers, Engineers, Artists Arhivirano 2009-10-02 na sajtu Wayback Machine. 365 Artists. Retrieved on October 26, 2010.
  96. ^ News : Dirty Desire Remixes Arhivirano 2009-12-19 na sajtu Wayback Machine. Utada (December 9, 2009). Retrieved on 2010-10-26.
  97. ^ News : Utada Returns To The U.S. For Tour Arhivirano 2009-11-22 na sajtu Wayback Machine. Utada. Retrieved on October 26, 2010.
  98. ^ Official Site Arhivirano 2009-11-14 na sajtu Wayback Machine. Utada. Retrieved on October 26, 2010.
  99. ^ Hikaru Utada. 久しぶりの大事なお知らせ (na jeziku: Japanese). Arhivirano iz originala 17. 8. 2010. g. 
  100. ^ ゴールド等認定作品一覧　2010年11月 [Works Receiving Certifications List (Gold, etc) (November 2010)]. RIAJ (na jeziku: Japanese). 10. 12. 2010. Pristupljeno 10. 12. 2010. 
  101. ^ レコード協会調べ　12月度有料音楽配信認定 ＜略称：12月度認定＞ [Record Association Analysis: December Paid Digital Download Certifications (Abbreviated: December Certifications)]. RIAJ (na jeziku: Japanese). 20. 1. 2011. Pristupljeno 20. 1. 2011. 
  102. ^ レコード協会調べ　1月度有料音楽配信認定 ＜略称：1月度認定＞ [Record Association Analysis: January Paid Digital Download Certifications (Abbreviated: January Certifications)]. RIAJ (na jeziku: Japanese). 20. 2. 2011. Pristupljeno 22. 2. 2011. 
  103. ^ Hikki's WEBSITE Arhivirano 2007-10-31 na sajtu Wayback Machine. Emimusic.jp. Retrieved on October 26, 2010.
  104. ^ „"Goodbye Happiness" PV DVD added as "Single Collection Vol. 2" Pre-order Bonus " U.Blog / The Utada News Blog”. Blog.utada2.net. 2. 11. 2010. Arhivirano iz originala 4. 12. 2010. g. Pristupljeno 22. 1. 2011. 
  105. ^ „Utada/utada the best - TOWER RECORDS ONLINE”. Tower.jp. 27. 2. 2012. Pristupljeno 13. 3. 2012. 
  106. ^ „[CD] Utada The Best / Utada”. Neowing. Pristupljeno 13. 3. 2012. 
  107. ^ „English Language Best Album "Utada The Best" being released on 11/24? » U.Blog / The Utada News Blog”. Blog.utada2.net. 20. 10. 2010. Arhivirano iz originala 24. 7. 2011. g. Pristupljeno 13. 3. 2012. 
  108. ^ „Utada The Best Utada [CD]”. Cdjapan.co.jp. Pristupljeno 13. 3. 2012. 
  109. ^ „Utada The Best (Japan Version) CD - Utada, Utada Hikaru, Universal International - Western / World Music - Free Shipping”. Yesasia. 24. 11. 2010. Pristupljeno 13. 3. 2012. 
  110. ^ „Utada The Best(グレイテストヒッツ)【CD】-Utada 発売国：日本｜ポップス｜ジャパニーズポップス｜音楽｜HMV ONLINE CD、DVDの通販-ゲーム、書籍、 タレントの写真集も”. Hmv.co.jp. Pristupljeno 13. 3. 2012. 
  111. ^ „Utada's "Goodbye Happiness" Radio Airplay begins 11/01; Chaku-Uta Download 11/03 " U.Blog / The Utada News Blog”. Blog.utada2.net. 28. 10. 2010. Arhivirano iz originala 24. 7. 2011. g. Pristupljeno 22. 1. 2011. 
  112. ^ „Twitter / U.Blog: According to @hikki_staff”. Twitter.com. 2. 11. 2010. Pristupljeno 22. 1. 2011. 
  113. ^ „and Hikaru Utada agree new global recording deal”. EMI Music. 8. 11. 2010. Arhivirano iz originala 15. 5. 2011. g. Pristupljeno 22. 1. 2011. 
  114. ^ „Utada wins "Best Conceptual Video"”. SpaceShower. 10. 4. 2011. Arhivirano iz originala 22. 7. 2011. g. Pristupljeno 3. 6. 2011. 
  115. ^ „Utada's "Single Collection Vol. 2" Debuts at Number 1 on Oricon Charts " U.Blog / The Utada News Blog”. Blog.utada2.net. 30. 11. 2010. Arhivirano iz originala 19. 4. 2011. g. Pristupljeno 22. 1. 2011. 
  116. ^ „Twitter”. Twitter. Pristupljeno 5. 2. 2014. 
  117. ^ „Hikki's WEBSITE”. Emimusic.jp. 8. 12. 2010. Arhivirano iz originala 3. 10. 2010. g. Pristupljeno 26. 3. 2012. 
  118. ^ 06時00分, 2011年01月06日. „宇多田ヒカル活動休止前の姿をNHKでドキュメンタリー放送 ニュース-ORICON STYLE”. Oricon.co.jp. Pristupljeno 22. 1. 2011. 
  119. ^ „Hikki's WEBSITE”. Emimusic.jp. Arhivirano iz originala 10. 01. 2012. g. Pristupljeno 26. 3. 2012. 
  120. ^ „NHK airs Utada Hikaru's final interview before her hiatus”. Tokyohive.com. 15. 1. 2011. Pristupljeno 22. 1. 2011. 
  121. ^ „Magazine: Final Evangelion Film Slated For Fall-Winter 2015 With Utada Song”. Anime News Network. Anime News Network. Pristupljeno 31. 12. 2014. 
  122. ^ „Hikki's WEBSITE”. Utadahikaru.jp. Arhivirano iz originala 6. 8. 2016. g. Pristupljeno 5. 2. 2014. 
  123. ^ „Hikki's WEBSITE”. Utadahikaru.jp. 17. 11. 2012. Arhivirano iz originala 14. 12. 2013. g. Pristupljeno 5. 2. 2014. 
  124. ^ „Recochoku's yearly download charts/awards for 2011”. Recochoku. Arhivirano iz originala 4. 2. 2013. g. Pristupljeno 7. 12. 2011. 
  125. ^ Utada, Hikaru. „Message from Hikki (BOTH)”. Hikki's WEBSITE. Toshiba EMI. Arhivirano iz originala 11. 2. 2017. g. Pristupljeno 3. 7. 2015. 
  126. ^ „J-pop star Utada gives birth to baby boy, hints at return to music”. Japan Times. Japan Times. Pristupljeno 4. 7. 2015. 
  127. ^ „New Songs "Hanataba Wo Kimini" And "Manatsu No Tooriame" Premiere on TV Programs Today, And To Be Released Digitally on April 15, as well music videos for both songs.”. Utada Hikaru Official Website. Utada Hikaru Official Website. Arhivirano iz originala 1. 5. 2016. g. Pristupljeno 6. 4. 2016. 
  128. ^ Ronald. „Utada Hikaru Officially Confirmed for New Drama Theme”. Arama Japan. Arama Japan. Pristupljeno 25. 1. 2016. 
  129. ^ „宇多田 ヒカル NEW-turn Project”. HIKKI's Website. Universal Music. Arhivirano iz originala 13. 03. 2016. g. Pristupljeno 10. 3. 2016. 
  130. ^ Stern, Bradley. „Welcome Back Hikki: Utada Hikaru Officially Resumes Artist Activities”. Pop Crush. Pop Crush. Pristupljeno 10. 3. 2016. 
  131. ^ Ressler, Karen. „Hikaru Utada Launches 'New-Turn Project' to Mark Her Return to Music”. Anime News Network. Anime News Network. Pristupljeno 10. 3. 2016. 
  132. ^ a b „AKB48 and Justin Bieber Top Billboard Japan's Year-End Charts”. Billboard (na jeziku: engleski). Billboard. Pristupljeno 30. 12. 2016. 
  133. ^ a b „Oricon Yearly CD Albums Chart (2016)” (na jeziku: Japanese). Oricon. Pristupljeno 28. 12. 2016. 
  134. ^ „Oricon unveils their Yearly Sales Rankings for 2017”. arama! Japan (na jeziku: engleski). arama! Japan. Pristupljeno 23. 3. 2018. 
  135. ^ Stern, Bradley. „Utada Hikaru Reveals Cover, Track Listing for Upcoming Album, "Fantome"”. Pop Crush. Pop Crush. Pristupljeno 8. 8. 2016. 
  136. ^ „Utada Hikaru Releases Her 6th Original Full Album, First in 8 Years, on Sep. 28!!”. Utada Hikaru Official Website. Utada Hikaru Official Website. Arhivirano iz originala 1. 5. 2016. g. Pristupljeno 7. 7. 2016. 
  137. ^ „Sexy Zone and Utada Hikaru Top the Oricon Charts for the Week of 10/17 – 10/23”. AramaJapan (na jeziku: engleski). AramaJapan. Pristupljeno 19. 6. 2017. 
  138. ^ The Japan Record Awards 2016 [1], January 17, 2017
  139. ^ Gatmaitan, James (28. 9. 2016). „[Album Review] Utada Hikaru's "Fantôme"”. JpopAsia. Pristupljeno 9. 10. 2016. 
  140. ^ Stern, Bradley (28. 9. 2016). „'Fantome': Utada Hikaru Returns from Her Hiatus Heartbroken, But Hopeful (Album Review)”. MuuMuse. Pristupljeno 7. 10. 2016. 
  141. ^ Miyauchi, Ryo (6. 10. 2016). „Utada Hikaru – Fantôme”. Unrecorded. Arhivirano iz originala 10. 10. 2016. g. Pristupljeno 7. 10. 2016. 
  142. ^ „First single release titled "Oozora de Dakishimete" will be available for download worldwide on Monday, July 10!”. Utada Hikaru Official Website. Utada Hikaru Official Website. Arhivirano iz originala 01. 11. 2021. g. Pristupljeno 10. 6. 2017. 
  143. ^ „New song will be available for digital download worldwide on Friday, July 28th 2017!”. UtadaHikaru.jp. Utada Hikaru Official Website. Arhivirano iz originala 16. 05. 2022. g. Pristupljeno 25. 6. 2017. 
  144. ^ „New Single "Anata" Chosen As Main Theme for Film "DESTINY Kamakura Monogatari"”. UtadaHikaru.jp. Utada Hikaru Official Website. Arhivirano iz originala 27. 10. 2021. g. Pristupljeno 24. 9. 2017. 
  145. ^ „SONY MUSIC REVENUES TOPPED $1.9BN IN THE FIRST HALF OF 2018, UP 11% YEAR-ON-YEAR”. Music Business Worldwide. 31. 7. 2018. Pristupljeno 31. 7. 2018. 
  146. ^ „【オリコン】宇多田ヒカル、女性ソロアーティスト初のCD&デジタルアルバム同時2冠” (na jeziku: Japanese). Oricon. 3. 7. 2018. Pristupljeno 3. 7. 2018. 
  147. ^ „【オリコン】宇多田ヒカル、1stから7作連続首位 今年度ソロアーティストのアルバム最高初週売上” (na jeziku: Japanese). Oricon. 3. 7. 2018. Pristupljeno 3. 7. 2018. 
  148. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 03. 10. 2021. g. Pristupljeno 02. 11. 2019. 
  149. ^ „HIKARU UTADA is releasing her 7th original studio album, "HATSUKOI (meaning: First Love)" on June 27th 2018, just in time to celebrate her 20th Anniversary of her debut!”. utadahikaru.jp. Utada Hikaru Official Website. Arhivirano iz originala 25. 04. 2018. g. Pristupljeno 24. 4. 2018. 
  150. ^ „【オリコン】宇多田ヒカル、女性ソロアーティスト初のCD&デジタルアルバム同時2冠” (na jeziku: Japanese). Oricon. 3. 7. 2018. Pristupljeno 3. 7. 2018. 
  151. ^ „【オリコン】宇多田ヒカル、1stから7作連続首位 今年度ソロアーティストのアルバム最高初週売上” (na jeziku: Japanese). Oricon. 3. 7. 2018. Pristupljeno 3. 7. 2018. 
  152. ^ „宇多田ヒカル、11年ぶりシングルCD発売決定　Skrillexと『キングダムハーツIII』OP制作”. Oricon. 
  153. ^ Meadow, Matthew (21. 9. 2018). „Kingdom Hearts 3 opening theme written by Utada Hikaru and Skrillex”. Your EDM. Pristupljeno 22. 9. 2018. 
  154. ^ „Kingdom Hearts III opening theme song a collaboration between Skrillex and Hikaru Utada”. Gematsu. 28. 9. 2018. Pristupljeno 28. 9. 2018. 
  155. ^ https://www.oricon.co.jp/news/2120432/full/
  156. ^ „James Blake Debuts at No. 1 on Top Dance/Electronic Albums Chart”. Billboard. Pristupljeno 1. 2. 2019. 
  157. ^ Michel, Patrick St (31. 7. 2019). „'Hikaru Utada Laughter in the Dark Tour 2018': A Netflix offering that nails the live experience”. The Japan Times (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2. 8. 2019. 
  158. ^ Cimi, Chris (22. 4. 2019). „Hikaru Utada's "Laughter In The Dark" Concert Coming To Netflix”. OTAQUEST (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 02. 08. 2019. g. Pristupljeno 2. 8. 2019. 

Spoljašnje veze uredi

 
Utada Hikaru na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Утада_Хикару&oldid=27450629”