Fernando Alonso

Fernando Alonso Dijaz španski izgovor: [feɾˈnando aˈlonso ˈði.aθ], (Ovijedo, 29. jul 1981) španski je vozač trkačkih automobila i dvostruki šampion Formule 1. Alonso se smatra jednim od najboljih vozača u istoriji Formule 1.

Fernando Alonso
Fernando Alonso, 2016.
Lični podaci
Datum rođenja	(1981-07-29)29. jul 1981.
Mesto rođenja	Ovijedo, Španija
Državljanstvo	Španac
Timske informacije
Trenutni tim	Aston Martin F1 tim
Broj bolida	14
Aktivni period
2001	Minardi
2003—2006	Reno
2007	Maklaren
2008—2009	Reno
2010—2014	Ferari
2015—2018	Maklaren
2021—2022	Alpin
Statistika karijere
Broj trka	353 (350 startovao)
Šampionati	2 (2005, 2006)
Pobede	32
Podijumi	98
Pol pozicija	22
Najbrži krugovi	23
Poena u karijeri	2039
Prva trka	Velika nagrada Australije 2001.
Prva pobeda	Velika nagrada Mađarske 2003.
Poslednja pobeda	Velika nagrada Španije 2013.
Poslednja trka	Velika nagrada Abu Dabija 2023.
Potpis

25. septembra 2005. godine osvojio je titulu svetskog prvaka i sa 24 godine i 59 dana starosti postao najmlađi šampion u istoriji Formule 1 oborivši dotadašnji rekord koji je držao Emerson Fitipaldi, prekinuvši dominaciju Mihaela Šumahera koji je bio šampion poslednjih 5 uzastopnih sezona. Takođe je postao prvi Španac koji je osvojio prvo mesto u kategoriji vozača.

Biografija

Detinjstvo i put ka Formuli 1

Fernandov otac Hose Luis, amaterski karting vozač želeo je da prenese svoju strast prema kartingu na svoju decu, i svojeručno je napravio mali automobil koji je ličio na bolid Formule 1, ali sa pogonom na pedale. On je bio namenjen starijoj, osmogodišnjoj Loreni, ali ona nije pokazivala interesovanje za ovakav sport. Međutim, njen trogodišnji brat vatreno je prihvatio ovaj takozvani bolid. Fernandov odlučan, takmičarski duh bio je očigledan još od ranog detinjstva, i tako je počeo da se takmiči u kartingu širom Španije. Iako je čitava porodica potpuno podržavala njegov hobi u kom je iz dana u dan postajao sve uspešniji, njegov napredak zahtevao je stalna ulaganja koja je bilo sve teže finansirati. Bilo je teško steći sponzore i Fernando je bio svestan da jedino trudom i pobedama može steći finansijsku podršku. I pobeđivao je skoro svaku trku koju je vozio iako je redovno bio najmlađi. Godine mu nikada nisu predstavljale prepreku i lako je osvojio tri španske karting titule i to 1994, 1996. i 1997. Na evropskom karting prvenstvu osvojio je drugo mesto i sa svojih 15 godina 1996. postao svetski junior karting šampion.

Godine 1999. načinio je korak ka Formuli 1 vozeći španski Nisan Open series, u čemu mu je pomogao tadašnji vozač Minardija Adrijan Kampos (šp. Adrian Campos). Sa svojih 18 godina postao je šampion ove serije što mu je pomoglo da se 2000. godine potpuno približi formuli 1 vozeći Formulu 3000. Pobeda na legendarnoj stazi Spa-Francorchamps obezbedila mu je četvrto mesto u šampionatu formule 3000 i tada je bio spreman da ostvari svoje snove i sedne u bolid formule 1 već iduće 2001. godine.

Karijera vozača Formule 1

Minardi (2001)

Sa samo 19 godina, Fernando Alonso je započeo svoju karijeru vozača Formule 1 debitovavši za Minardi, tada već godinama unazad daleko najslabiji tim u Formuli 1. Alonsov timski kolega Tarsko Markes nije uspeo ni da se kvalifikuje za trku, dok je Alonso zauzeo 17. mesto, ostavivši iza sebe Markesa za čak 2.5 sekunde, ali i po jednog vozača Prosta i Jaguara. Tokom sezone, Alonso je u kvalifikacijama bio 13 puta brži od Markesa u 14 trka, i pobedio ga u svakoj trci koju su obojica završili, nakon čega je Brazilac otpušten i zamenjen malezijskim vozačem Aleksom Jungom za poslednje tri trke u sezoni. Ironično, Markes je na kraju sezone bio bolje plasiran od Alonsa - iako nijedan od njih nije uspeo da osvoji bod, Markes je uspeo da osvoji deveto mesto na VN Kanade, koju je završilo upravo devet vozača, dok je Alonsov najbolji plasman bio deseto mesto. Nakon što je sva tri puta bio brži od Junga u kvalifikacijama i oba puta u trkama, kruna sezona i vožnja kojom je Španac skrenuo pažnju na sebe dogodila se na VN Japana, kada je Alonso uspeo da osvoji 11. mesto od ukupno 16 vozača koliko je završilo trku - ostavivši iza sebe Junga, obojicu vozača Erouza, Panisa u Bar-Hondi, kao i Frencena u Prostu. Vlasnik Minardija Pol Stodart opisao je Alonsovu trku kao - "53 kvalifikaciona kruga". Ovo je bilo dovoljno da mu Flavio Briatore, šef Benetona i njegov menadžer (od sledeće sezone Renoa, francuskog prozivođača koji se 2002. vraćao u sport kao tim posle 17 godina)obezbedi mesto test vozača u Renou za 2002, što je Alonso prihvatio.

Reno (2002—2006)

Alonso tokom 2002. nije nastupio ni na jednoj trci, već je celu sezonu proveo kao rezervni i test vozača Renoa, kome prva sezona povratka u F1 nije najbolje prošla, uprkos tome što su sezonu završili na 4. mestu u šampionatu konstruktora, a Dženson Baton na 7. mestu u šampionatu vozača, a Jarno Truli na osmom. Osvojeno je samo 23 boda, jer su, s obzirom na sistem bodovanja u Formuli 1 u to vreme, prvih šest mesta, koja su donosila bodove, bila rezervisana za Ferari, Vilijams i Maklaren, tri tima koja su bila daleko ispred ostalih. Na potpuni šok britanskih medija, Briatore odlučuje da otpusti njihovu veliku nadu, tada 22-godišnjeg Džensona Batona, koji je još 2000. impresionirao u Vilijamsu, sa samo 20 godina, a 2002. osvojio 14 bodova, naspram 9 Trulijevih bodova (Truliju je, kao i Alonsu, šef tima Briatore bio menadžer, ali ne i Batonu). Briatore, poznat po tome što je "skautirao" najuspešnijeg vozača u istoriji F1, Mihaela Šumahera, i posle samo jedne trke ga doveo u Beneton 1991, bio je ubeđen da je promovisanje Alonsa u trkačkog vozača tima ispravna odluka.

2003. Fernando Alonso je u Australiji debitovao za Reno sedmim mestom - a s obzirom na to da je 2003. promenjen sistem bodovanja u sportu, pa je prvih osam vozača osvajalo bodove po sistemu 10-8-6-5-4-3-2-1, umesto prvih šest po sistemu 10-6-4-3-2-1, ovo sedmo mesto je značilo i da je Alonso osvojio prva dva boda u svojoj karijeri. Već na sledeće dve trke Briatoreova odluka da zameni Batona Alonsom se pokazala ispravnom - Alonso je osvojio pol poziciju na VN Malezije i postao najmlađi vozač u istoriji F1 koji je osvojio pol poziciju. Istovremeno, ovo je bila prva trka od VN Francuske 1999. na kojoj Ferari, Maklaren ili Vilijams nisu bili na pol poziciji. Alonso je VN Malezije završio na trećem mestu, što mu je donelo i prvi podijum u karijeri, a sledeći podijum, takođe treće mesto, osvojio je već na sledećoj trci, VN Brazila. Ipak, Alonso je na ovoj trci doživeo veliki udes, kada je po intenzivnoj kiši naleteo na slupani bolid Marka Vebera, posle čega je trka prekinuta, a Alonso je morao u bolnicu, zbog čega ga nije bilo na podijumu. Španac je iz ovog udesa izašao bez ozbiljnijih povreda i bio je spreman za sledeću trku, VN San Marina, na kojoj je osvojio šesto mesto. Na VN Kanade Alonso je postavio najbrži krug u trci, čime je postao i najmlađi osvajač najbržeg kruga u istoriji F1. Kruna sezona došla je u Mađarskoj, kada je Alonso još jednom osvojio pol poziciju, a potom i pobedio u trci - ne samo da mu je ovo donelo prvu pobedu u karijeri, već je postao i najmlađi pobednik trke u istoriji sporta, što je bio već treći rekord koji je oborio te sezone. Na kraju, Alonso je završio sezonu sa 55 bodova i šestom mestu u šampionatu vozača, naspram 33 koliko je osvojio timski kolega Jarno Truli, dok je Reno završio sezonu ponovo na 4. mestu, ali ovog puta sa 88 bodova.

2004. je po Alonsa prošla nešto slabije. Ferarijeva i Šumaherova apsolutna dominacija i 12 pobeda u prvih 13 trka ostavili su drugim timovima borbu za treće, eventualno drugo mesto u trkama, ukoliko drugi vozač Ferarija Rubens Baričelo nije na očekivanom nivou. Sezona je po Alonsa počela solidno - završio je na trećem mestu u Australiji, iza dvojice vozača Ferarija. Međutim, greška Alonsa u Monaku koja ga je koštala podijuma, odustajanje sa iz na VN Kanade usled mehaničkog kvara sa 4. mesta, pucanje gume zbog koje morao da odustane dok je bio treći na VN SAD, kao i najbolja sezona u karijeri timskog kolege Jarna Trulija, koji je pobedio na VN Monaka i tako bio jedini vozač u prvih 13 trka koji je uspeo da pobedi osim Mihaela Šumahera, doveli su do toga da nakon polovine sezone, odnosno prvih 9 od ukupno 18 trka Alonso zaostaje 16 bodova za Trulijem - Španac je osvojio 25 bodova, naspram Trulijevih 41. Ipak, od domaće trke na VN Francuske, desete trke u sezoni, stvari su se značajno popravile - Alonso je na VN Francuske uspeo da osvoji pol poziciju, a trku završi na drugom mestu, iza Šumahera, što je bio njegov najbolji rezultat u sezoni. Upravo nakon ove trke počeo je sukob između tima (prvenstveno Briatorea) i Trulija, nakon što je Truli koštao tima dvostrukog podijuma na domaćoj trci za Reno, greškom u poslednjoj krivini poslednjeg kruga, koju je tadašnji tehnički direktor tima Pet Simonds opisao kao neshvatljivu. Istovremeno, Truli je za sezonu 2005. imao bogatu ponudu Tojote, koja je za 2005. imala velike planove i spremila najveći budžet od svih timova u sportu, veći čak i od Ferarija i Maklarena. Alonso je odustao na sledećoj trci u Britaniji, ali je potom osvojio dva podijuma uzastopno, treća mesta u Nemačkoj i Mađarskoj. U Belgiji je zbog kvara na motoru morao da odustane dok je bio na prvom mestu (premda ga je očekivao jedan odlazak u boks), a usled greške odustao je i u Italiji. Posle VN Italije sukob između tima i Trulija je kulminirao, pa je Italijan otpušten i zamenjen šampionom iz 1997, Žakom Vilnevom za poslednje tri trke, dok je Truli potpisao za Tojotu i počeo da vozi za njih već u Kini. U trenutku kada je Truli otpušten, imao je 46 bodova, a Alonso 45. Na poslednje tri trke u sezoni, Alonso je bio dva puta četvrti i jednom peti, dok Vilnev nije osvojio nijedan bod. Alonso je sa 59 bodova završio kao 4. u konkurenciji vozača, dok se Reno popeo za jednu poziciju u odnosu na prethodne dve sezone i osvojio treće mesto u konkurenciji konstruktora, sa 14 bodova manje u odnosu na drugoplasirani BAR.

Sezona 2005. donela je veliku promenu u sportu - zabranjena je zamena guma u toku trke, koje su sada morale da izdrže celu trku, što je uzrokovalo tektonske promene u poretku timova - Mišelin, koji je snabdevao gumama sve timove osim Ferarija, Džordana i Minardija, se u ovoj promeni daleko bolje snašao od Bridžstona, a Reno se na prvoj trci sezone istakao kao kandidat za titulu. Novi vozač tima, Đankarlo Fizikela, osvojio je pol poziciju, dok se Alonso, koji je kasnije izašao na stazu, usled jake kiše uspeo da se kvalifikuje tek na 13. mesto. Fizikela je pobedio u trci, dok se Alonso probio sa 13. na 3. mesto i tako osvojio još jedan podijum. Na sledeće dve trke, Reno i Alonso pokazuju da pobeda u Australiji nije bila slučajnost - Alonso pobeđuje i u Maleziji i u Bahreinu sa pol pozicije i nakon tri trke ističe ozbiljnu kandidaturu za titulu, sa 26 osvojenih bodova, deset više od u tom trenutku drugoplasiranog u šampionatu, dojučerašnjeg timskog kolege Trulija u Tojoti. Uprkos trećoj pobedi zaredom za Alonsa u San Marinu, odnosno četvrte za Reno, Maklaren, predvođen Kimijem Raikonenom je pokazao veliku brzinu, jer je Finac do odustajanja usled kvara lako kontrolisao trku sa pol pozicije, a potom je Alonso do kraja trke vodio borbu sa Šumaherom u Ferariju, završivši trku samo 0.3 sekunde ispred Nemca. Sledeće dve trke protekle su u dominaciji Raikonena i Maklarena, koji su odneli pobede u Španiji i Monaku, dok je Alonso bio drugi u Španiji i četvrti u Monaku. Sedma trka u sezoni donela je sličan scenario, sa drugačijim ishodom - Maklaren je ponovo bio najbrži, a Raikonen vodio ispred Alonsa, međutim, oštećena guma na bolidu Raikonena počela je da ga značajno usporava desetak krugova pred kraj, a Maklaren se odlučio da rizikuje i pokuša da pobedi - zamena gume, ukoliko je oštećena, bila je dozvoljena, ali bi usled toga Raikonen pao na drugo mesto, iza Alonsa. Rizik se engleskom timu nije isplatio - Raikonenova oštećena guma je eksplodirala na početku poslednjeg kruga, dok je Finac i dalje vodio, usled čega je morao da odustane, što je Alonsu donelo četvrtu pobedu u sezoni i čak 32 boda više u odnosu na Raikonen, koji je bio na drugom mestu u šampionatu vozača. Istovremeno, Reno je imao ubedljivu prednost u odnosu na Maklaren u šampionatu konstruktora od 23 boda. Ipak, sledeće dve trke prošle su loše po Alonsa - svojom greškom udario je u zid na VN Kanade, zbog čega je morao da odustane, a pobedio je Raikonen ispred Šumahera, dok je na sledećoj, jednoj od najkontroverznijih trka u istoriji F1, Mišelin je, ne mogavši da garantuje izdržljivost svojih guma u poslednjoj krivini, što je moglo da dovede do katastrofalnih posledica po bezbednost vozača ukoliko bi gume eksplodirale, povukao svoje timove iz trke, jer dogovor sa FIA-om i Ferarijem koji je predložio Mišelin da se u krivini 13 postavi šikana nije postignut, pa je francuski proizvođač guma povukao svoje timove (7 od ukupno 10 timova, odnosno 14 od 20 vozača), nakon kruga za zagrevanje, a u trci su nastupila samo tri tima i šestorica vozača sa Bridžston gumama, što je donelo prvu (ispostavilo se i jedinu) pobedu u sezoni Šumaheru i Ferariju. Nakon povratka u Evropu, postalo je očigledno da je bez Maklaren, ali su česti kvarovi Mercedesovih motora skupo koštali engleski tim - Alonso je pobedio u Francuskoj ispred Šumahera, nakon što je Raikonen bio kažnjen sa 10 mesta pomeranja unazad u odnosu na osvojenu poziciju u kvalifikacijama unazad usled promene motora (jedan motor je morao da izdrži dva trkačka vikenda). Ista situacija zadesila je Raikonena i u Britaniji, ali je napokon "proradio" i drugi vozač Maklarena, Huan Pablo Montoja, koji je pobedio po prvi put u sezoni, ispred Alonsa, koji je završio na drugom mestu i Raikonena na trećem. U Nemačkoj, Raikonen je vodio sa pol pozicije više od polovine trke ispred Alonsa, a onda, 23 kruga pre kraja još jednom odustao usled kvara, pa je Alonso pobedio šesti put u sezoni, pa je posle 12 od 19 trka vodio u šampionatu sa čak 36 bodova više od Raikonena. U sledećih šest trka Maklaren se pokazao nedodirljivim, Raikonen je pobedio četiri puta, a Montoja dva. Ipak, Alonso je na svoj trci osim u Mađarskoj bio na podijumu, pa je već na VN Brazila, 17. trci sezone u slučaju da osvoji treće mesto, mogao da osvoji titulu, što je i uradio - Alonso je završio na trećem mestu, iza Montoje i Raikonena, osvojio svoju prvu titulu u karijeri i postao najmlađi šampion u istoriji sporta, rekord koji je Emerson Fitipaldi držao 33 godine. Nakon trećeg mesta u spektakularnoj trci u Japanu, Alonso prvi put još od Bahreina uspeva da bude brži od Maklarenovih vozača u trci na "čistu" brzinu i da pobedi na poslednjoj trci u sezoni, VN Kine, ispred Raikonena, kontrolisavši trku sa pol pozicije od starta do cilja. Ovom pobedom Alonso je svom timu doneo i titulu u konkurenciji konstruktora. Na kraju, Alonso je sezonu završio sa 133 boda, a Raikonen sa 112, dok je Alonsov timski kolega Đankarla Fizikela imao samo 58 bodova. Reno je osvojio titulu sa 191 bodom, devet više od Maklarena. U decembru 2005, Alonso, kome je ostalo još godinu dana ugovora sa Renoom, objavio je vest koja je šokirala F1 svet - Španac je potpisao trogodišnji ugovor sa Maklarenom, čiji će vozač postati od 1. januara 2007.

Pravila u Formuli 1 za sezonu 2006 značajno su izmenjena u odnosu na 2005. (prešlo se sa desetocilindrične na osmocilindrične motore, promenjen je format kvalifikacija, ponovo je dozvoljena zamena guma u toku trke, a isto tako, po Reno je veoma važna bila objava Mišelina da će se na kraju sezone povući iz sporta, a jedini snabdevač gumama svih timova od 2007. postaće Bridžston, Ferarijev osmogodišnji partner). S obzirom na velike promene pravila, nije bilo sasvim jasno ko će se u njima najbolji snaći, a predviđanje o brzini je otežavala i okolnost da su Ferari i Tojota testirali u Bahreinu, a drugi timovi u Španiji. Na prvoj trci sezone u Bahreinu, izgledalo je kao da će doći do renesanse Ferarija - Šumaher i Masa su za italijanski tim osvojili prvo i drugo mesto u kvalifikacijama, a Alonso je bio tek četvrti, iza Batona. Ipak, u trci je Španac već na samom startu uspeo da pretekne i Batona i Masu, pa je ispred njega ostao samo Šumaher. U spektakularnom duelu koji je trajao tokom cele trke, Alonso je odličnom strategijom i dužim ostankom na stazi, uz izvanrednu brzinu pit stopa koji su obavili Renoovi mehaničari, Alonso je posle drugog odlaska u boks uspeo da izađe tik ispred Šumahera i sačuvao prvo mesto do kraja trke, čime je otvorio sezonu pobedom, devetom u karijeri. Na VN Malezije, greškom mehaničara Alonsu je dosuta značajno veća količina goriva od one koju je Reno planirao, pa je Alonso uspeo da se kvalifikuje tek kao sedmi, dok je pol poziciju osvojio timski kolega Đankarlo Fizikela. Uprkos spektakularnom startu, gde je u prvoj krivini pretekao četiri vozača i već u prvom krugu bio treći, Alonso je trku završio na drugom mestu, iza Fizikele, čime je Reno zabeležio prvu dvostruku pobedu još od 1982. Pobedom na trećoj trci u sezoni na VN Australije, Alonso je već tada napravio veliku prednost u šampionatu sa 28 bodova - drugo mesto su delili Fizikela i Raikonen sa 14 bodova, dok je Šumaher bio četvrti sa samo 11, jer Ferari nije pokazao ni približnu brzinu u odnosu na trku u Bahreinu. Ipak, dolaskom u Evropu, Ferari je doneo velika poboljšanja na svom bolidu za VN San Marina, četvrtu trku sezone i domaću za Ferari. Alonso je ostao bez pol pozicije i u San Marinu, kvalifikovavši tek na peto mesto, iza dva vozača Ferarija i dva vozača Honde. Međutim, Reno je u trci još jednom pokazao svoju brzinu - Alonsov prvi stint je bio daleko duži od ostalih vozača ispred njega, pa se posle 25 krugova i prvog odlaska u boks našao na drugom mestu, 13 sekundi iza Šumahera. Alonsu je trebalo samo 8 krugova da anulira ovu prednost Šumahera i, s obzirom na to da je imao više goriva u rezervoaru od Šumahera, što je značilo i kasniji odlazak u boks, trka je izgledala kao još jedna laka pobeda za Alonsa i Reno. Nakon što se desetak krugova vozio iza Šumahera na svega dve do tri desetinke iza, tehnički direktor Renoa i glavni strateg Pet Simonds odlučio se na neshvatljiv potez i pozvao Alonsa u boks pre Šumahera, smatrajući da je Renoova prednost u odnosu na Ferari dovoljna da uprkos mnogo većoj količini goriva Alonso na čistoj stazi može da izađe ispred Šumahera, što se ispostavilo kao pogrešno, jer je sedmostruki šampion iskoristio prednost u vidu daleko lakšeg bolida i nakon svog pit stopa izašao ispred Alonsa, 18 krugova pre kraja. S obzirom na to da je na stazi u San Marinu preticanje gotovo nemoguće, Alonso je ostao nemoćan i vozio se do kraja trke iza Šumahera, koji je tako zabeležio prvu pobedu u sezoni. Reno i Simonds su posle ove trke žestoko kritikovani zbog svoje odluke da Alonsa pozovu ranije u boks, ali je tehnički direktor Ferarija Ros Bron smatrao da je takav potez bio opravdan.. Na VN Evrope, Alonso je osvojio prvu pol poziciju u sezoni, ali je u velikoj borbi sa Šumaherom još jednom izgubio trku kroz pit stopove, izgubivši vođstvo nakon drugog odlaska u boks. Šumaher je pobedio sa 4 sekunde prednosti u odnosu na Alonsa. Ipak, sledeće četiri trke protekle su u apsolutnoj dominaciji Alonsa i Renoa - Španac je pobedio na četiri trke uzastopno, svaku sa pol pozicije, što je značilo da je Alonso posle prvih 9 od 18 trka osvojio neverovatnih 84 od mogućih 90 bodova, više čak i nego Šumaher 2004, kada je posle 9 trka imao 80 od mogućih 90 bodova u svojoj najboljoj sezoni u karijeri. Sa 6 pobeda, tri druga mesta i 5 pol pozicija, Alonso je imao prednost od čak 25 bodova u odnosu na Šumahera i izgledalo je kao da je druga uzastopna titula za Španca formalnost. Ipak, nakon te trke u Kanadi, dešava se dramatičan preokret u balansu snaga timova. Šumaher pobeđuje u SAD i Francuskoj, čime je smanjio prednost na 17 bodova, a onda se pred VN Nemačke desila kada je FIA proglasila Renoov amortizer mase nelegalnim, inovativno rešenje na nosu bolida predstavljeno krajem 2005, na koje se francuski tim značajno oslanjao.. Na VN Nemačke, Alonso uspeva da dođe tek do petog mesta, a Ferari beleži dvostruku pobedu, čime je prednost smanjena na samo 11 bodova. Na VN Mađarske i Šumaher i Alonso su kažnjeni pred kvalifikacije, Alonso zbog preticanja pod žutim zastavama, a Šumaher pod crvenim. Kazna je glasila da će obojici vozača na postignuto kvalifikaciono vreme u svakom od tri dela kvalifikacija biti dodate dve sekunde, pa su tako obojica vozača ispala u drugom delu kvalifikacija - Šumaher je klasifikovan na 12. mesto, a Alonso na 15. Na kišnoj VN Mađarske, Alonso je odvezao jednu od najboljih, ako ne i najbolju trku u dotadašnjoj karijeri, probivši se sa 15. mesta posle samo 18 krugova na prvo mesto. Nakon 51. kruga i odlaska u boks, Alonso je završio trku dok je vodio ispred Džensona Batona u Hondi, kada mu je otpao točak usled greške mehaničara koji ga nije dobro pričvrstio, čime je Španac ostao bez pobede i deset bodova. Šumaher je trku završio na osmom mestu, pa je Alonsova prednost smanjena na 10 bodova. Ferari je bio ubedljivo najbrži u Turskoj, ali je ovog puta italijanski tim napravio stratešku grešku, jer su nakon izlaska vozila bezbednosti na stazu pozvali u isto vreme u boks i Masu, koji je bio prvi, i Šumahera, koji je bio drugi, pa je Šumaher bio prinuđen da sačeka da mehaničari prvo odrade Masin pit stop, što je iskoristio Alonso i probio se na drugo mesto ispred Nemca, koje je, posle velike borbe, uspeo da sačuva do kraja trke. Četiri trke pre kraja sezone, Alonso je imao 12 bodova prednosti u odnosu na Šumahera. Tog vikenda se očekivalo da Šumaher saopšti svoje povlačenje na kraju sezone, a onda se kvalifikacijama desio verovatno najkontroverzniji trenutak u sezoni - Alonso je zbog navodnog blokiranja Felipea Mase kažnjen brisanjem tri najbolja kvalifikaciona vremena u trećem delu kvalifikacija, što je značilo da će startovati sa desetog mesta, a Šumaher sa drugog. Nakon kvalifikacija, Reno F1 tim je održao vanrednu konferenciju za novinare, na kojoj je Alonso izjavio da Formula 1 više nije sport.. Iako je uspeo da se probije do trećeg mesta, deset krugova pre kraja Renoov motor je eksplodirao, zbog čega je Alonso odustao, a Šumaher pobedio i, kako se očekivalo, objavio povlačenje iz F1 na kraju sezone. Prednost Alonsa je tada iznosila samo 2 boda, a do kraja sezone je ostalo tri trke. Na VN Kine, Alonso je osvojio pol poziciju, ali je u trci imao velikih problema sa gumama, nakon čega su ga pretekli Šumaher i Fizikela, a onda ga je greška mehaničara koštala 19 sekundi i boksu. Iako je uspeo da do kraja trke povrati drugo mesto od Fizikele, Šumaher je pobedio i uprkos jednakom broju bodova, preuzeo prvo mesto u šampionatu, jer je imao 7 pobeda, naspram Alonsovih 6. Nakon trke, Alonso je kontroverzno počeo da kritikuje svoj tim da mu ne pruža dovoljnu podršku i da je moguće da pojedini ljudi u timu ne žele da osvoji titulu i tako u Maklaren odnese broj 1.. Nakon kvalifikacija za VN Japana, izgledalo je da je Šumaher bliži tituli nego ikad - Masa je u Ferariju osvojio pol poziciju, Šumaher drugo mesto, dok je Alonso bio tek peti. Nakon dva kruga, Masa je prepustio vođstvo Šumaheru, a potom se Alonso odličnom vožnjom nakon druge runde pit stopova probio na drugo mesto, iza Šumahera, koji je, izgledalo je, lako kontrolisao trku. Međutim, 17 krugova pre kraja, Ferarijev motor je eksplodirao prvi put od VN Francuske 2000, što je označilo kraj trke za Šumahera i pobedu za Alonsa. Jednu trku pre kraja, Alonso je imao 126 bodova, a Šumaher 116, pa je Alonso bio dovoljan samo jedan bod kako bi osigurao titulu u Brazilu. Na VN Brazila, Šumaher se suočio sa mehaničkim problemom još u kvalifikacijama, zbog čega je startovao deseti, a potom mu se u trci na samom startu probušila guma, što ga je spustilo na 18. mesto. Uprkos odličnoj vožnji Nemca, koji je završio na četvrtom mestu, i pobedi Felipea Mase u drugom Ferarijevom bolidu, Alonsovo drugo mesto bilo je i više nego dovoljno da mu donese titulu, drugu uzastopnu, čime je postao i najmlađi dvostruki šampion u istoriji Formule 1. Alonso je sezonu završio sa 134 boda, Šumaher sa 121, a Reno osvojio drugu konstruktorsku titulu uzastopno, sa 206 bodova, naspram Ferarijevog 201 boda. Alonso se posle trke na tim radiju i konferenciji medije zahvalio Renou za sve učinjeno u protekle četiri godine, i poželeo im sve najbolje u budućnosti.

Maklaren (2007)

2007. je predstavljala novi početak za Alonsa. Maklaren iza sebe nije imao dobru sezonu, 2006. je bila prva posle 10 godina u kome tim nije zabeležio pobedu, a Maklaren je, kao i ostali timovi koji su godinama koristili Mišelin gume, poput Renoa, prešao na Bridžston gume, pa su se najveće šanse za titulu davale Ferariju, dugogodišnjem Bridžstonovom glavnom partneru. S obzirom na to da je Kimi Raikonen napustio Maklaren i prešao u Ferari, a Huan Pablo Montoja zbog sukoba sa Ronom Denisom, šefom tima, otpušten još u leto 2006, za Alonsovog timskog kolegu izabran je mladi Britanac Luis Hamilton, aktuelni šampion GP2 serije i dugogodišnji proteže Rona Denisa. Na prvoj trci sezoni u Australiji očekivanja o Ferarijevoj brzini su se pokazala tačnim - Kimi Raikonen je lako došao do pol pozicije i pobede, ali su Alonso i Hamilton drugim i trećim mestom pokazali da je Maklaren daleko ispred svih ostalih timova. Nakon tronedeljne pauze, na VN Malezije, ponovo je Ferari osvojio pol poziciju, ovoga puta Felipe Masa, međutim, dok je Alonso uspeo da razdvoji dva Ferarija i kvalifikuje se kao drugi. Izvanrednim startom, Alonso je preuzeo vođstvo već u drugoj krivini, koje je zadržao do kraja i već u drugoj trci za novi tim zabeležio pobedu. Izvanrednu trku u Maleziji imao je i Hamilton, koji je sjajnim startom pretekao oba Ferarija i do kraja trke uspevao da se odbrani od Mase, a potom i Raikonena, i završio na drugom mestu. Međutim, sledeće dve trke protekle su loše po Alonsa. U Bahreinu je bio sporiji od oba Ferarija, ali i Hamiltona, koji je razdvojio Ferarije i završio na drugom mestu, dok je u kasnoj fazi trke Alonsa pretekao i Nik Hajdfeld iz BMV-a, pa je Alonso završio tek kao peti. Incident sa Masom u prvoj krivini na VN Španiji koštao je Alonsa dve pozicije, pa je nakon prvog kruga bio četvrti, iza Mase, Hamiltona i Raikonena, na stazi na kojoj je preticanje izuzetno teško. Raikonenovo odustajanje mu je donelo treće mesto i podijum, ali je izgubio vođstvo u šampionatu vozača - Hamilton je imao 30 bodova, a Alonso 28. Ipak, na VN Monaka, Alonso je zabeležio het-trik - pol poziciju, pobedu i najbrži krug, dok je Hamilton završio na drugom mestu, pa su posle pet trka dva Maklarenova vozača zauzimali prvo i drugo mesto u šampionatu sa po 38 bodova, a Alonso je bio prvi zbog dve pobede. Ipak, na ovoj trci započeo je sukob koji će obeležiti čitavu sezonu 2007. - Hamilton je odmah nakon trke optužio Maklaren za favorizovanje Alonsa, zbog čega se tim našao pod istragom FIA-e, jer timska naređenja u to vreme nisu bila dozvoljena. Ipak, utvrđeno je da nikakve naredbe nisu postojale, pa je Maklaren prošao bez kazne. Ipak, Alonso je imao veoma lošu trku u Kanadi - loš start, nemogućnost da pretekne Hajdfelda, a potom i problemi sa gumama doneli su Špancu tek sedmo mesto, dok je Hamilton pobedio i zabeležio prvu pobedu u karijeri. Hamilton je i na VN SAD bio brži od Alonsa, osvojivši pol poziciju, dok se Alonso kvalifikovao na drugo mesto. U trci je Hamilton uspeo da se odbrani od Alonsovih napada na stazi i zabeleži drugu pobedu, tako da je razlika povećana na 10 bodova u korist Hamiltona, koji je kao ruki ostvario neverovatne rezultate - 7 uzastopnih podijuma, 2 pobede i 2 pol pozicije. Na VN Francuske, Alonsu se pokvario menjač i nije ni nastupio u trećem delu kvalifikacija, pa je trku završio tek na sedmom mestu, čime je Hamiltonova prednost uvećana na 14 bodova. Drugo mesto na VN Britanije, ispred Hamiltona, koji je završio na trećem mestu, i pobeda na spektakularnoj VN Evropi, na kojoj je Hamiltonov niz podijuma usled pucanja gume u kvalifikacijama, a potom i u trci prekinut, jer je Britanac završio kao deveti i nije osvojio nijedan bod, smanjili su Alonsov zaostatak za prvoplasiranim Hamiltonom na samo dva boda. Međutim, tenzije u timu su već tada bile očigledne - Alonso je prilikom proslave pobede odbio da se pozdravi sa Ronom Denisom, a situacija je kulminirala posle dve nedelje u Mađarskoj. Tokom kvalifikacija, Maklareni su bili daleko najbrži. Ipak, strategija tima pred treći deo kvalifikacija je bio da Hamilton propusti Alonsa ispred sebe u krugu za zagrevanje, kako bi Alonso mogao da izveze krug više i sagori višak goriva. Britanac je ovo odbio i ostao ispred Alonsa, što je razbesnelo Španca, koji je Hamiltona prilikom pit stopa namerno zadržao 20 sekundi duže u boksu kako Englez ne bi imao vremena za svoj poslednji kvalifikacioni krug. Alonso je osvojio pol poziciju, ispred Hamiltona na drugom mestu, ali je potom kažnjen od strane FIA-e zbog blokiranja Hamiltona i pomeren je pet mesta unazad. Nakon kvalifikacija, a i jutro na dan trke, došlo je do velikog sukoba između Alonsa i Denisa. Denis je nešto kasnije izjavio da su odnosi između Alonsa i njega izuzetno hladni, a potom dodao: U stvari, ako kažem da su hladni, to bi bilo umanjivanje ozbiljnosti situacije." Na trci je Hamilton pobedio, a Alonso bio četvrti, dok je Ferari dominirao u Turskoj zabeleživši pobedu 1-2, ali je Maklaren uzvratio udarac u Monci, na Ferarijevoj domaćoj stazi i dvostrukom pobedom, sa Alonsom na prvom mestu a Hamiltonom na drugom, uz činjenicu da je Felipe Masa odustao, izgledalo je da je sve rešeno i u vozačkom i konstruktorskom šampionatu i da je Maklaren praktično već osvojio titulu u konkurenciji konstruktora, a da će se titula među vozačima odlučivati između Alonsa i Hamiltona. Vodio je Hamilton sa 92 boda, Alonso je imao 89, a treći je bio Raikonen sa 74. Četiri dana kasnije, Maklaren je diskvalifikovan iz šampionata konstruktora zbog tzv. špijunske afere, u kojoj je tim optužen za krađu Ferarijeve intelektualne svojine i posedovanje poverljivih podataka koji se tiču bolida italijanskog tima. U špijunskoj aferi često se pominjalo i ime Fernanda Alonsa kao jednog aktera, koji je razmenjivao i-mejlove sa test vozačem Maklarena Pedrom de la Rosom koji su se odnosili na strategije Ferarija u toku trke. FIA je zatražila od Alonsa pristup njegovom i-mejlu, što je on i dozvolio, a zauzvrat mu je pružen imunitet i prošao je bez ikakve kazne, za razliku od svog tima. Na VN Belgije, dvostruku pobedu je zabeležio Ferari, dok je Alonso, posle žestokog duela sa Hamiltonom u prvom krugu, završio na trećem mestu i smanjio prednost mladog rukija na samo dva boda. Ipak, na trci u Japanu, Hamilton je pobedio po kišnoj trci, dok je Alonso napravio grešku i završio u zidu, pa je dve trke pre kraja izgledalo da će Hamilton osvojiti titulu i postati prvi ruki u istoriji sporta kome je to uspelo - imao je 12 bodova više od Alonsa i 17 više od Raikonena. Na VN Kine, Hamilton je osvojio pol poziciju, a Alonso bio četvrti sa više od pola sekunde zaostatka, nakon čega je Alonso optužio Maklaren za sabotažu, navodeći da je pritisak u njegovim gumama bio dosta veći od uobičajenog, nakon čega je FIA u Maklarenov boks poslala specijalnog delegata, koji će motriti na Alonsov tretman u timu. Ipak, na VN Kine, nakon greške Hamiltona i Maklarena i zakasnelog poziva u boks, Hamilton je napravio grešku i završio svoju trku u šljunku 26 krugova pre kraja, a Alonso završio na drugom mestu, iza Raikonena. Koliko su u to vreme bili loši odnosi između Alonsa i tima, govori i izjava Rona Denisa:"Praktično, trkali smo se protiv Fernanda. Kimijeva pobeda i Luis na drugom mestu ispred Fernanda je bio adekvatan rezultat za nas." Na VN Brazila, Alonso je završio na trećem mestu, a Hamilton, nakon problema sa menjačem, na sedmom, dok je pobedio Kimi Raikonen i osvojio titulu sa ukupno 110 bodova, samo jednim više od oba Maklarenova vozača, koji su imali po 109. Ipak, s obzirom na to da su i Hamilton i Alonso imali po četiri pobede, a Hamilton jedno drugo mesto više od Alonsa, Hamilton je šampionat završio kao drugi, a Alonso kao treći. Samo 10 dana po završetku sezone, raskinut je ugovor između Alonsa i Maklarena, posle samo jedne godine od predviđene tri. U decembru 2007, Alonso je objavio da se vraća u Reno, potpisavši ugovor na godinu dana, uz opciju produžetka na još jednu.

Reno (2008—2009)

Prvu polovinu sezone 2008 obeležile su slaba forma Renoa i promenljive vožnje Alonsa. Nakon solidnog četvrtog mesta u Australiji, usledio je niz loših rezultata za oba vozača tima, ali i neke nekarakteristične greške za Alonsa, poput udaranja u zid u Kanadi, dok je bio na trećem mestu, i neiskorišćene prilike u Francuskoj, kada je startovao treći a završio tek na osmom mestu, po prvi put iza timskog kolege Nelsona Pikea Juniora. Upravo je Pike doneo timu prvi podijum u sezoni, drugo mesto u Nemačkoj, nakon odlično iskorišćene prilike posle izlaska bezbednosnog vozila na stazu, dok je Alonso završio tek na 11. mestu, Posle 10 od ukupno 18 trka, Alonso je imao samo 13 bodova, četiri više od Pikea, što je bila njegova daleko najgora sezona u karijeri, ne računajući prvu u Minardiju. Ipak, stvari su od VN Mađarske počele da se menjaju - Alonso je završio na četvrtom mestu u Mađarskoj, a isti rezultat je ponovio u Belgiji, a zatim i u Italiji. Na haotičnoj VN Singapura, Alonso je, nakon što je timski kolega Nelson Pike udario u zid, pobedio u trci (kasnije će se ispostaviti da se Nelson Pike namerno "zakucao" u zid prateći naređenja Flavija Briatorea, kako bi pružio Alonsu priliku da pobedi, jer je za razliku od ostalih vozača svoj pit stop već obavio, a pravila su u to vreme nalagala da vozači prilikom boravka na stazi mogu da uđu u boks tek nakon što FIA to dozvoli, zbog čega su pojedini vozači ostali bez goriva na stazi, a pojedini timovi morali da u isto vreme, kada je ulazak dozvoljen, obave pit stop za oba vozača u istom krugu, poput Ferarija). Nakon pobede u Singapuru, Alonso se kvalifikovao na četvrto mesto u Japanu, a potom iskoristio haos koji je na startu napravio Luis Hamilton i zabeležio drugu pobedu zaredom. Neposredno pre VN Kine, pretposlednje trke u sezoni, Alonso je dao donekle kontroverznu izjavu da će pokušati da pomogne Felipu Masi iz Ferarija da osvoji titulu ako bude u mogućnosti, jer su jedini kandidati za titulu bili ljuti rival Hamilton iz Maklarena i Masa.. Na VN Kine, Alonso je osvojio četvrto mesto, čime je pokazao koliko je Reno napredovao od početka sezone - trka je prošla bez ikakvih incidenata, za razliku od Singapura i Japana, a Alonso ju je završio ispred Kovalainena u Maklarenu i oba vozača BMV-a, koji je u jednom trenutku vozio u šampionatu. Na poslednjoj trci u sezoni u Brazilu, Alonso je završio na drugom mestu, iza Mase (koji je izgubio titulu od Hamiltona za samo jedan bod), čime je sezonu završio sa 61 bodom, osvojivši peto mesto u šampionatu vozača, dok je Reno sa 80 bodova bio četvrti u konkurenciji konstruktora.

Alonso je ostao u Renou i tokom sezone 2009. Ipak, nakon drastične promene pravila u kojoj se Reno veoma loše snašao, Alonso je sezonu završio samo 26 bodova i jednim podijumom i jednom pol pozicijom, dok je Reno bio tek osmi u šampionatu konstruktora. Dešavanja koja se tiču Španca van staze bila su daleko zanimljivija - tokom cele sezone spekulisalo se da Alonso pregovara sa Ferarijem o dolasku u tim od sezone 2010, što se 30. septembra 2009. i obistinilo, kada je objavljeno da će Alonso od sledeće sezone zameniti Raikonena u Ferariju i da je sa italijanskim timom potpisao ugovor na tri godine. Nešto ranije, sredinom septembra, FIA je na sednici Svetskog motosport saveta zbog takozvane "sudar afere" uslovno suspendovala Reno sa dve godine diskvalifikacije iz šampionata (koja će biti aktivirana ako načine još neki sličan prestup), doživotno suspednovala iz sporta Flavija Briatorea, šefa Renoa, a tehnički direktor Pet Simonds na pet godina. Naime, nakon što je Briatore u avgustu nakon VN Mađarske otpustio Nelsona Pikea Juniora, Brazilac je kontaktirao FIA-u i saopštio da mu je godinu dana pre toga u Singapuru Flavio Briatore predložio da se u uvodnom delu trke namerno zakuca u zid, nakon što Alonso pre ostalih obavi svoj odlazak u boks, što bi izazvalo izlazak bezbednosnog vozila i značajno pomogla Alonsu u trci. Zauzvrat, Briatore je Pikeu obećao produženje ugovora i za sezonu 2009. Navodna motivacija Briatorea za ovakav potez bila su dva razloga - da ubedi Alonsa da ostane i Renou, a i da impresionira samu kompaniju Reno, čiji ostanak u sportu nakon 2010. nije bio siguran. Pike je izjavio da ne zna da li je Alonso učestvovao ovom skandalu, a FIA je 17. septembra oslobodila Španca svake sumnje. Nakon kazne, Alonso, koji je oduvek bio blizak sa Briatoreom, posvetio je Italijanu podijum osvojen baš u Singapuru, dok je Briatore izjavio da će pravdu potražiti na građanskom sudu, što je i učinio - u januaru 2010. dobio je spor u tužbi koju je podneo francuskom sudu protiv FIA-e. Briatoreu je doživotna suspenzija ukinuta, i dodeljena mu je naknada štete od 15 hiljada evra. Ipak, Italijan je izjavio da ne planira da se ikada vrati u sport kao šef tima.

Ferari (2010—2014)

Alonso je sezonu 2010 započeo na najbolji mogući način - pobedom na VN Bahreina, na svom debiju za Ferari, dok je timski kolega Felipe Masa bio drugi. Ipak, sa izuzetkom VN Španije, na kojoj je Alonso bio drugi, prvi deo sezone obeležile su nekarakteristične greške Španca. Na VN Australije došlo je do kontakta između Alonsa i Batona iz Maklarena, nakon čega je Španac pao na poslednje mesto (ipak, trku je završio na četvrtom mestu). Na VN Kine Alonso je prvi i do danas jedini put u karijeri prerano startovao, zbog čega je kažnjen prolaskom kroz boks, pa je trku završio na četvrtom mestu. U Monaku, Alonso je napravio grešku na poslednjem treningu i udario u ogradu, a zbog štete na bolidu nije mogao da učestvuje u kvalifikacijama, pa je startovao sa poslednjeg, 24. mesta, završivši trku na 6. mestu. Proklizavanje u Kanadi ga je koštalo drugog mesta, jer ga je pretekao Dženson Baton, a Alonso završio na trećem mestu. Nevolje su se nastavile i na VN Evrope - bezbednosno vozilo je izašlo na stazu dok Alonso još nije obavio svoj pit stop, za razliku od vozača iza njega, pa je trku završio tek na osmom mestu. Niz loših vožnji nastavljen je i u Britaniji. Nakon haotičnog starta, ispred Alonsa se našao Robert Kubica, poznat po sjajnoj defanzivnoj vožnji - Alonso ga je pretekao van staze i zbog toga što je smatrao da ne treba da vrati poziciju kažnjen od strane stjuarta (Formula 1 sudija) kaznom prolaska kroz boks. Nakon još jednog duela između Alonsa i Kubice, desila se ista situacije - Alonso je pretekao Kubicu koristeći i prostor van staze, nakon čega su stjuarti većali da li treba da vrati ili ne. Kada su odlučili da treba, Alonso je već bio dosta ispred Kubice, pa je morao značajno da uspori i propusti Poljaka. Alonso je trku završio na 14. mestu i nakon 10 od 19 trka u sezoni zaostajao čak 47 bodova za liderom Hamiltonom (od 2010. način bodovanja u F1 je promenjen - umesto prvih osam, bodove je od 2010. osvajalo prvih deset vozača, broj bodova koji se osvaja značajno uvećan, pa je tako pobednik umesto dotadašnjih 10, za pobedu od 2010. dobijao čak 25 bodova, drugoplasirani 18 umesto 8, trećeplasirani 15 umesto 6, četvrti 12 umesto 5, peti 10 umesto 4, šesti 8 umesto 3, sedmi 6 umesto 2, osmi 4 umesto jednog boda, dok su devetoplasirani i desetoplasirani dobijali dva, odnosno jedan bod. Nakon trke, Alonso je izjavio da i dalje veruje da može da osvoji titulu.. Za Alonsa i tim sve se promenilo od VN Nemačke. Nakon velikog broja poboljšanja koje je Ferari doneo, Alonso je osvojio drugo mesto u kvalifikacijama, sa samo dva hiljadita dela sekunde zaostatka u odnosu na osvajača pol pozicije Sebastijana Fetela. Na startu trke, Fetel je pokušao da zatvori Alonsa, koji je ipak uspeo da ga pretekne, ali je njihov duel iskoristio Alonsov timski kolega Felipe Masa i izbio na prvom mestu. Ferariji su se u trci pokazali kao klasa za sebe - Masa je vodio sa Alonsom odmah iza njega, a onda je došlo do možda i najkontroverznijeg trenutka u sezoni - Ferari je naredio Masi da propusti Alonsa, koristeći šifrovanu poruku "Fernando je brži od tebe. Potvrdi da si razumeo poruku". S obzirom na to da su timska naređenja u F1 zabranjena od skandala na VN Austriji 2002, Ferari je kažnjen novčano sa 100.000 evra, ali je Alonso zadržao pobedu, a tim Nemačku napustio sa maksimalna 43 boda. Drugo mesto u Mađarskoj iza Vebera, i još jedna greška u Belgiji koja ga je eliminisala iz trke, Alonso je šest trka pre kraja sezone zaostajao 41 bod za vodećim Luisom Hamiltonom iz Maklarena. Međutim, Alonso pobeđuje u Italiji i Singapure, zabeleživši na obe trke i pol poziciju i najbrži krug, dok je Hamilton usled sudara sa Masom u Italiji, a potom i sa Veberom u Singapuru, odustao na obe trke, pa se nakon samo dve trke situacija drastično izmenila. Čak pet vozača je imalo šansu da osvoji titulu, vodio je Veber iz Red Bula sa 202 boda, Alonso je imao 191, Hamilton 182, Fetel iz Red Bula 181 a Baton iz Maklarena 177. Na VN Japana pobedio je Sebastijan Fetel, Veber je bio drugi, Alonso treći, Hamilton četvrti a Baton peti. Sve se promenilo na VN Koreje - haotična, kišna trka, izazvala je velike greške niza vozača, između ostalih i lidera u šampionatu Vebera, koji je napravio grešku i udario u zid, a potom je usled kvara na motoru odustao i Fetel, vodeći na trci, pa je Alonso, trećom pobedom u četiri trke, preuzeo vođstvo u šampionatu, sa 231 bodom, 11 više od Vebera, 21 više od Hamiltona i 25 više od Fetela, dok je Dženson Baton ispao iz trke za titulu. Alonso se tada nametnuo kao glavni favorit za titulu - do kraja su ostale samo dve trke. U Brazilu, Fetel je pobedio ispred Vebera, Alonsa i Hamiltona pa je sada poredak glasio - Alonso 246, Veber 238, Fetel 231, Hamilton 222. Alonsu je na poslednjoj trci sezone u Abu Dabiju bilo dovoljno da završi ili na drugom mestu a da Veber ne pobedi, ili da završi na četvrtom mestu ukoliko Fetel pobedi. Nakon kvalifikacija, Fetel je zauzeo pol poziciju, Hamilton bio drugi, a Alonso treći, dok je Veber bio tek peti, pa se u subotu smatralo da je, s obzirom na to da je u Abu Dabiju tada preticanje bilo gotovo nemoguće, Španac praktično osigurao titulu. Ipak, katastrofalna strateška greška u trci napravljena od strane Ferarijevog stratega Krisa Dajera koštala je Alonsa titule. Zanemarivši izdržljivost Bridžstonovih guma i konfiguraciju staze, Ferari je pozvao u boks Alonsa odmah nakon Vebera, iako je preticanje bilo nemoguće, a gume se nisu nimalo trošile (što je pokazao i primer Luisa Hamiltona, koji je proveo četiri kruga iza Roberta Kubice, uprkos tome što je imao dvadeset krugova "mlađe" gume). Alonso i Veber su obojica ostali zaglavljeni iza sporijih vozača, što je iskoristio Sebastijan Fetel, koji je značajno kasnije otišao u boks i izbegao gužvu, posle čega se vratio na prvo mesto. Nemoćan da pretekne Vitalija Petrova iz Renoa, Alonso je završio trku tek na sedmom mestu, a Veber na osmom. Titulu je osvojio Fetel, sa 256 bodova, Alonso je završio na drugom mestu, sa 252, Veber na trećem sa 242, a Hamilton na 4. sa 240. Red Bul je postao šampion i u konkurenciji konstruktora, dok je Ferari završio na trećem mestu, ne samo iza Red Bula već i Maklarena, jer je Felipe Masa završio sezonu sa 144 boda. Nekoliko nedelja kasnije, Ferari je objavio da je Kris Dajer, inženjer koji je doneo odluku o Alonsovom odlasku u boks u Abu Dabiju, napustio tim.

2011. prošla je daleko lošije po Alonsa i Ferari. Fetel i Red Bul su bili neprikosnoveni tokom cele sezone, dok je Ferari bio sporiji i od Maklarena, jedinog tima koji je na određenim stazama mogao da parira Red Bulu. Jedinu pobedu Alonso je zabeležio na VN Britanije, a sezonu je završio na 4. mestu, iza Fetela, Batona i Vebera, sa 257 bodova (Fetel je imao neverovatna 392 boda, 11 pobeda, 15 pol pozicija i ukupno 17 podijuma). Alonso tokom sezone nije osvojio nijednu pol poziciju, imao je jedan najbrži krug i ukupno 10 podijuma. Ferari je ponovo završio sezonu na trećem mestu, iza Red Bula i Maklarena. Drugom titulom uzastopno, Fetel je postao najmlađi dvostruki šampion u istoriji sporta, rekord koji je do te godine držao Alonso (Alonsov rekord najmlađeg šampiona srušio je Luis Hamilton još 2008, a Fetel je 2010. preuzeo taj rekord od Hamiltona).

2012. je donela u pogledu vožnji možda i najbolju sezonu u karijeri za Fernanda Alonsa. Iako je još tokom zimskih testiranja bilo jasno da Ferari daleko zaostaje za Red Bulom i Maklarenom, ali možda čak i Lotusom i Mercedesom, Alonso je zahvaljujući odličnoj vožnji i dobroj strategiji završio VN Australije na petom mestu, iza dva Maklarena i dva Red Bula. Na VN Malezije, Alonso je uspeo da se kvalifikuje tek kao osmi, ali je u trci, koja je vožena prvo po kiši, zbog koje je i prekinuta na skoro sat vremena, uspeo da pobede i tako potpuno neočekivano vodi u šampionatu posle dve trke sa 35 bodova, pet više od Hamiltona. Ipak, na trkama u Kini i Bahreinu Alonso nije mogao bolje od devetog i sedmog mesta, ali su Pirelijeve gume predstavljale enigmu za sve timove, pa je na prve četiri trke pobedilo četiri vozača iz četiri različita tima. Fetel je vodio posle četiri trke sa 53 boda, deset više od Alonsa, koji je u tom trenutku bio četvrti. Ferari je najavio za VN Španije velika poboljšanja na svom bolidu, koja su se ispostavila kao dobra - Alonso je osvojio drugo mesto u Španiji i treće mesto u Monaku. Nepredvidivost Pirelijevih guma još jednom se pokazala u Kanadi - lideri trke su, tim redosledom, bili Hamilton, Alonso i Fetel, ali se, zapanjujuće mekša komponenta guma pokazala boljom i izdržljivijom od tvrđe, pa su vozači iz slabijih timova koji su bili na ovoj, pokazalo se ispravnoj komponenti, poput Grožana u Lotusu i Peresa u Zauberu, beležili sjajna vremena iz kruga u krug u drugoj polovini trke, dok trojica prvoplasiranih imala sve većih problema sa degradacijom guma. Hamilton se odlučio na drugi odlazak u boks, ali ne i Alonso i Fetel, koji su ostali na stazi. S obzirom na to da je Hamilton sada bio na istim gumama kao i Grožan i Peres, nije postojala opasnost da će ga oni preteći, pa je Englez krenuo da brzo smanjuje na novim gumama Alonsovih 13 i Fetelovih 9 sekundi prednosti. Uvidevši da gume neće izdržati, Fetel se odlučuje na odlazak u boks, zbog koga pada na peto mesto, ali ne i Alonso, koji je odlučio da rizikuje i ne ode u boks po nove gume. Rizik se Ferariju nije isplatio - redom su Alonsa, koji je vodio do 7 krugova pre kraja, pretekli Hamilton, Grožan, Peres i Fetel, pa je Španac završio tek na petom mestu. Hamiltonovom pobedom se nastavila neverovatna sezona u kojoj je sedam vozača pobedilo u prvih sedam trka, što se nikada do tada nije dogodilo u istoriji sporta. Ovaj niz različitih pobednika je na VN Evrope, osmoj trci sezone, prekinuo upravo Alonso - startovavši sa 11. mesta, odvezao je možda i najbolju trku u karijeri, probivši se sjajnim manevrima do drugog mesta, a nakon što je Fetel odustao, i do prvog mesta, koje je zadržao do kraja trke. S obzirom na to da su i Hamilton i Fetel odustali iz trke, Alonso je preuzeo vođstvo u šampionatu sa 111 bodova, 20 više od novog drugoplasiranog Marka Vebera u Red Bulu, 23 više od Hamiltona i 26 više od Fetela. Felipe Masa, drugi vozač Ferarija, je posle osam trka imao samo 11 bodova, tačno 100 manje od timskog kolege Alonsa. Na VN Britanije, Alonso uspeva da osvoji po kiši prvu pol poziciju nakon skoro dve godine - međutim, bolja strategija Red Bula sa gumama koštala ga je pobede, pa je završio trku na drugom mestu, iza Vebera, koji ga je pretekao sam pet krugova pre kraja trke. Još jedne kišne kvalifikacije, u Nemačkoj, donele su Alonsu drugu, i za sada (zaključno sa sezonom 2018), poslednju pol poziciji u karijeri. Alonso je pol poziciju ovog puta pretvorio u pobedu, a nakon što je Fetel kažnjen nakon trke zbog ilegalnog preticanja Batona i spušten sa drugog na peto mesto, a Veber završio tek na osmom mestu, Alonsova prednost je postajala sve veća, i dodatno se uvećala na VN Mađarske, poslednjoj trci pred letnju pauzu, iako je Alonso završio tek peti, a Veber, drugoplasirani u šampionatu, ponovo na osmom mestu. Posle 11 od 20 trka, Alonso je vodio u šampionatu sa 164 boda, ispred Vebera, koji je imao 124, Fetela sa 122 i Hamiltona koji je imao 117. Alonso je u to vreme jurio rekord Mihaela Šumahera po broju uzastopnih trka završenim među osvajačima bodova - Alonsov niz je trajao od VN Kanade 2011. i iznosio 23 trke, dok je Šumaherov rekord bio 24 uzastopne trke. Ipak, na VN Belgije, na samom startu, Romen Grožan nepromišljeno udara u Luis Hamiltona, što izaziva lančani sudar u kome je Alonso, kao i Hamilton i Kobajaši i Zaubera, bio kolateralna šteta, zbog čega je morao da završi trku već u prvom krugu, čime je niz od 23 trke prekinut. Romen Grožan je zbog ovog incidenta suspendovan sa VN Italije u Monci, na kojoj je Alonso doživeo kvar u kvalifikacijama, pa je krenuo tek sa desetog mesta. Ipak, odličnom vožnjom uspeva da u trci stigne do drugog mesta, ali je završio na trećem, jer ga je pretekao Serhio Peres iz Zaubera, koji ponovio briljantnu umešnost sa odabirom guma i njihovom očuvanošću iz Malezije i Kanade. Ipak, s obzirom na to da su oba vozača Red Bula odustala, Alonsova prednost je i dalje bila stabilna - 37 bodova ispred Hamiltona i 39 ispred Fetela, dok je Veber polako ispadao iz trke za titulu. Ipak, sve se promenilo od Singapura, kada je za Red Bul stigao novi paket poboljšanja, što je Fetelu donelo četiri uzastopne pobede, dok je Alonso bio dva puta treći, odustao u Japanu posle kontakta sa Raikonenom u prvoj krivini i na drugom mestu u Indiji. Fetel je sa 100 bodova u četiri trke preuzeo vođstvo po prvi put od Bahreina, i imao 240 bodova, naspram Alonsovih 227. Niz pehova za Marka Vebera i Luisa Hamiltona su ih izbacili iz trke za titulu, pa je treći, daleko iza Alonsa i Fetela, bio Raikonen u Lotusu, sa 173 boda. Upravo je Raikonen pobedio na VN Abu Dabija, ispred drugoplasiranog Alonsa i trećeplasiranog Fetela, što je na kratko smanjilo prednost Fetela, koju je on odmah vratio na trci u Ostinu - pobedio je Hamilton, Fetel je bio drugi, a Alonso treći. S obzirom na brzinu Red Bula i Maklarena, ali i Lotusa, koji je često bio brži od Ferarija, pred poslednju trku sezoni Alonsu, koji je zaostajao 13 bodova za Fetelom, nisu davane velike šanse za treću titulu. Međutim, kišna velika Brazila dovela je do prave drame - pomeranje starta trke, više izlazaka vozila bezbednosti i okretanje Fetela na startu, koje ga je bacilo na poslednje mesto, dalo je Alonsu nadu za titulu. Ipak, Fetel je nakon toga izvezao sjajnu trku i došao do šestog mesta, a Alonso nije mogao da pretekne Džensona Batona u Maklarenu i završio je na drugom mestu, što je značilo da je Fetel osvojio titulu sa 282 boda, tri više od Alonsa, koji je imao 279. Španac je ovim treći put u pet sezona izgubio titulu u poslednjoj trci sezone, a slabu utehu mu je predstavljala činjenica da su ga šefovi F1 timova, kao i navijači putem interneta, proglasili za vozača godine. Alonso je sezonu završio sa tri pobede, dve pol pozicije i 12 podijuma i čak 157 bodova više od timskog kolege Mase.

2013. je počela veoma dobro po Ferari i Alonsa, drugim mesto u Australiji, iza Raikonena, ali utisak je bio da je Ferari najbrži tim na gridu, kada je u pitanju brzina u trci, i da je Alonso izgubio previše vremena, vozeći se 20 krugova iza timskog kolege Felipea Mase. U Maleziji, Alonso je na startu, pokušavajući da pretekne Fetela u borbi za prvo mesto, oštetio prednje krilo, a s obzirom na to da je staza bila veoma malo mokra i da se u svakom trenutku očekivao prelazak na gume za suvo, Ferari je rizikovao i odlučio da sačeka jedan krug, uprkos oštećenju prednjeg krila. Ova odluka je skupo koštala tim i Alonsa jer se prednje krilo već u sledećem krugu potpuno polomilo, što je poslalo Alonsa u šljunak i njegova trka je bila završena već u drugom krugu. Na VN Kine, Ferari je pokazao svoju brzinu - Alonso je lako pobedio, uprkos tome što je startovao kao treći, jer je Mercedes (za koji je od te sezone počeo da vozi Luis Hamilton), imao ogromnih problema sa degradacijom guma, kao i Red Bul, pa je Alonso preuzeo vođstvo već u petom krugu i izjednačio se sa Najdželom Menselom sa ukupno 31 pobedom. Na VN Bahreina, nakon dobrog starta i drugog mesta posle prvog kruga, Alonsu se pokvario DRS - zadnje krilo je ostalo otvoreno, zbog čega je gubio mnogo vremena u krivinama, pa je Alonso morao neplanirano da ode u boks, a ista situacija se desila posle dve kruga - još jedan neplanirani odlazak u boks bio je previše skup za Alonsa, koji je trku završio na osmom mestu. Na VN Španije, Alonso se kvalifikovao peti, ali je potrošnja guma bila ogromna, pa je bilo jasno da kvalifikacione pozicije ne znače mnogo. Alonso je pobedio drugi put u sezoni, sa čak četiri odlaska u boks usled ogromne degradacije guma, koja je najdrastičnija bila na primeru Mercedesa - Rozberg je osvojio pol poziciju, a Hamilton se kvalifikovao na drugo mesto, da bi trku završili na šestom, odnosno 12. mestu. Upravo od te trke je počela kontroverza oko Pirelijevih guma - Red Bul i Mercedes su zahtevali da se one promene, a Kristijan Horner, šef Red Bula, je izjavio da Formula 1 više nije trkanje, već čuvanje guma. Nakon loše trke u Monte Karlu i tek sedmog mesta, usledila je solidna trka u Kanadi, gde je Alonso bio drugi, iza pobednika Fetela, odnosno treći na VN Britanije, koja je obeležena pucanjem guma na tri različita bolida, Pireli je odlučio da vrati metalnu konstrukciju guma kakva je bila u prethodnoj sezoni, nakon čega je sezona rešena - Sebastijan Fetel je u Red Bulu pobedio na 10 od preostalih 11 trka, od čega 9 puta uzastopno, i osvojio četvrtu titulu uzastopno, dok je Alonso posle Britanije do kraja sezone uspeo da dođe do tri druga i jednog trećeg mesta kao najboljih rezultata. Uprkos ovome, Alonso je ipak uspeo da završi prvenstvo na drugom mestu, sa 242 boda (Fetel je osvojio 397 bodova), dok je Ferari pao za jedno mesto u konkurenciji konstruktora i završio na trećem mestu, iza Red Bula i Mercedesa. Ipak, tokom sezone, počele su da se naziru pukotine u odnosu Alonsa i Ferarija, nakon što je Alonso, upitan od strane novinara tokom VN Mađarske šta bi želeo kao rođendanski poklon, odgovorio da želi "bolid koji vozi neko drugi", što je razljutilo predsednika Ferarija Luku Di Montecemola. U septembru 2013. saopšteno je da će se od sezone 2014. u tim umesto Felipea Mase vratiti Kimi Raikonen, koji je impresionirao vozeći za Lotus u 2012. i 2013.

2014. je bila poslednja sezona za Alonsa u Ferariju, uprkos tome što je imao ugovor na još dve godine. Sezonu je, nakon velike promene pravila koja se odnose na motore, obeležila potpuna dominacija Mercedesa, koji je pobedio na 16 od 19 trka, a titulu je osvojio Alonsov stari rival Luis Hamilton (inače, odnosi između njih dvojice su se značajno popravili još od 2010, pa se nakon Hamiltonove titule Alonso našao u Mercedesovom motorhoumu i srdačno čestitao Hamiltonu i njegovoj porodici). Alonso nije zabeležio nijednu pobedu, kao ni Raikonen, što je bila prva sezona za Ferari od 1993. u kojoj italijanski tim nije uspeo da pobedi. Alonso je osvojio samo dva podijuma i sakupio 161 bod, dok je Raikonen ostao bez ijednog podijuma i sezonu završio sa samo 55 bodova, a Ferari na četvrtom mestu u konkurenciji konstruktora, osvojivši 26 bodova manje nego sam Alonsu za celu prethodnu sezonu, koja se smatrala neuspešnom. Tim je prvo napustio u aprilu 2014. dugogodišnji šef tima Stefano Domenikali, zatim u julu šef direktor tima zadužen za motore Luka Marmorini, a na kraju sezone i tehnički direktor Pet Fraj i šef dizajnera Nikolas Tombazis. Kompaniju Ferari je, nakon 23 godine na njenom čelu, krajem 2014. napustio i predsednik Luka Di Montecemolo. U novembru 2014, objavljeno je da će Fernando Alonso napustiti Ferari, dve godine pre isteka ugovora, sporazumnim raskidom ugovora. Kao njegova zamena doveden je četvorostruki šampion Sebastijan Fetel iz Red Bula, koji je imao iza sebe najgoru sezonu u karijeri - prvi put je poražen od timskog kolege, nakon čega je iskoristio izlaznu klauzulu iz ugovora sa Red Bulom i napustio tim posle 6 godina. U decembru 2014, objavljeno o čemu se nedeljama unazad pričalo - Fernando Alonso se vratio u Maklaren, potpisavši ugovor na tri godine, uz javno pomirenje sa Ronom Denisom na konferenciji za medije.

Maklaren (2015—2018)

Sezona 2015 za Alonsa i njegov novi-stari tim nije počela dobro. Novi snabdevač tima pogonskim jedinicama, Honda, ušla je u sport nepripremljeno nakon šest godina odsustva iz sporta, što je bilo evidentno na zimskim testiranjima i ogromnih problema sa pouzdanošću sa kojima se suočio japanski proizvođač. Maklaren je bio tim koji je prešao ubedljivo najmanje kilometara na sva tri testa, a da stvar po tim bude gore, Alonso je na testiranju u Barseloni doživeo udes i dobio potres mozga, zbog koga je morao da provede tri dana u bolnici i propusti VN Australije. Timski kolega Dženson Baton i Alonso su se suočili sa svim vrstama problema - Alonso je odustao osam puta u 19 trka, i samo dva puta završio u bodovima, završivši sezonu sa samo 11 bodova, naspram Batonovih 16. Ovo je bila daleko najgora sezona u Alonsovoj karijeri, i najgora za Maklaren od 1980. Istovremeno, Alonso je prvi put u karijeri sakupio manje bodova od timskog kolege.

Alonso na Velikoj nagradi Monaka 2016.

Sezona 2016 je prošla nešto bolje. Honda je i dalje imala problema sa pouzdanošću i brzinom, ali su pomaci bili evidentni, naročito u drugom delu sezone. Alonso je na VN Australije imao veliki udes usled pogrešne procene u kočenju prilikom pokušaja preticanja Estebana Gutjeresa iz Hasa, prilikom koga je polomio rebro i morao da propusti trku u Bahreinu. Prve bodove u sezoni je osvojio na VN Rusije u Sočiju, šestim mestom, a dve trke kasnije i peto mesto u Monaku, čime je već tada, posle 6 trka, sakupio više bodova nego za celu 2015. (18 naspram 16). Maklaren je u drugom delu sezone, redovno konkurisao za treći deo kvalifikacija i bodove, a Alonsovi najbolji rezultati posle Monaka su bili peto mesto na VN SAD i četiri sedma mesta. Sezonu je završio sa 53 boda i bio deseti u šampionatu vozača, dok je Baton bio daleko slabiji, osvojio 21 bod i objavio da u sezoni 2017. neće voziti u Formuli 1, a za Alonsovog novog timskog kolegu je izabran rezervni vozač tima, Belgijanac Štofel Fandorn. Alonso je zabeležio i jedan najbrži krug u trci, na VN Italije, dok se njegov tim Maklaren popeo na 6. mesto u konkurenciji konstruktora, tri pozicije više od plasmana u 2015.

U 2017. se očekivalo da Honda napokon proradi nakon priličnog napretka koji su ostvarili prethodne sezone. Međutim, japanski proizvođač je smatrao da postojećim dizajnom neće uspeti da parira drugim proizvođačima u budućnosti, i odlučio se za redizajn svoje pogonske jedinice, po ugledu na Mercedes, što se ispostavilo kao pogubno - dogodila se repriza sezone 2015, sa ogromnim brojem odustajanja za oba vozača, nedostatkom brzine i kaznama za prekoračenje korišćenja dozvoljenog broja komponenti pogonske jedinice. Nezadovoljni Alonso, koji je u 2017. napunio 36 godina, razmišljao je o povlačenju iz sporta na kraju sezone. Osvojio je samo 17 bodova, a Fandorn 13, dok se Maklaren vratio pretposlednje, deveto mesto u šampionatu, kao i 2015, sa samo 30 bodova. Najbolja trka za tim i Alonsa bila je VN Mađarske, na kojoj je Alonso osvojio šesto mesto i zabeležio najbrži krug. Ipak, Maklaren je u septembru objavio da će na kraju sezone završiti saradnju sa Hondom i preći na korišćenje Renoovih pogonskih jedinica, što je ubedilo Alonsa da ostane u timu i potpiše ugovor i za 2018, jer je smatrao da Maklaren ima jednu od najboljih šasija u Formuli 1.

Sezona 2018. počela je znatno bolje po Maklaren, snabdeven Renoovim motorima, i Alonsa. Već posle četiri trke, tim je osvojio više bodova nego tokom cele prethodne sezone. Ipak, ambicije Maklarena nisu zadovoljene, uprkos četvrtom mestu u šampionatu, koje je tim držao u tom trenutku, pa je u aprilu otpušten tehnički direktor zadužen za šasiju, Tim Gos. Prvih pet trka Alonso je završio u bodovima, sa petim mestom u Australiji kao najboljim rezultatom, dok je na šestoj trci sezone u Monaku Alonso odustao zbog kvara na menjaču, dok se nalazio na sedmom mestu. Sezonu je završio sa ukupno 50 boda.

Alpin (2021-)

Alonso na Velikoj nagradi Austrije 2021, po povratku u Formulu 1.

Alonso je potpisan za vožnju u timu Alpin F1 za sezonu 2021, zajedno sa Estebanom Okonom, pri čemu je Reno preimenovao tim pod novim imenom. U pripremama za povratak u Formulu 1, Alonso je proveo četiri dana testiranja vozeći Reno R.S.18 i zauzeo prvo mesto na tabeli vremena na testu mladih vozača nakon sezone 2020. koji je vozio Reno R.S.20 za Renault. U svojoj prvoj trci sa Alpin-om, Alonso je bio primoran da se povuče nakon što su plastični ostaci ušli u njegov kočioni kanal. Na Velikoj nagradi Emilije Romanje 2021. završio je na poziciji 11 nakon kvalifikacija na poziciji 15, sa timskim kolegom Okonom koji je završio ispred na poziciji 10, ali su obojica poboljšani za jednu poziciju nakon što je Kimi Raikonen kažnjen, dajući Alonsu prve bodove u sezoni. Na Velikoj nagradi Mađarske 2021. godine, Alonso je privremeno vodio trku pre nego što je ostao na četvrtom mestu, ispred Luisa Hamiltona. Alonsa je zaslužan što se branio protiv Luisa Hamiltona i tako je timskom kolegi Okonu omogućio da ostvari prvu pobedu u trci. U avgustu 2021, Alonso se pozvao na opciju produženja ugovora za sezonu 2022. Alonso je postigao poene u više trka posle letnje pauze, završio je na šestom mestu u Holandiji, osmi u Italiji, šesti u Rusiji, koji je bio treći u Rusiji pre nego što je bio primoran da ide u boks po vlažnim uslovima, i treći u Kataru.

Potpuni popis rezultata u Formuli 1

(Legenda) (Trke koje su podebljane označavaju pol poziciju, a trke koje su zakrivljene označavaju najbrži krug u trci.)

Godina	Tim	Šasija	Motor	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10	11	12	13	14	15	16	17	18	19	20	21	22	Vš	Poeni
2001	Minardi	Minardi PS01	Kosvort 3.0 V10	AUS 12.	MAL 13.	BRA Odu	SMR Odu	ŠPA 13.	AUT Odu	MON Odu	KAN Odu	EVR 14.	FRA 17.†	VBR 16.	NEM 10.	MAĐ Odu										23.	0
		Minardi PS01B															BEL VNS	ITA 13.	SAD Odu	JAP 11.
2003	Reno	Reno R23	Reno RS23	AUS 7.	MAL 3.	BRA 3.	SMR 6.	ŠPA 2.	AUT Odu	MON 5.	KAN 4.	EVR 4.	FRA Odu													6.	55
		Reno R23B												VBR Odu	NEM 4.	MAĐ 1.	ITA 8.	SAD Odu	JAP Odu
2004	Reno	Reno R24	Reno RS24	AUS 3.	MAL 7.	BAH 6.	SMR 4.	ŠPA 4.	MON Odu	EVR 5.	KAN Odu	SAD Odu	FRA 2.	VBR 10.	NEM 3.	MAĐ 3.	BEL Odu	ITA Odu	KIN 4.	JAP 5.	BRA 4.					4.	59
2005	Reno	Reno R25	Reno RS25	AUS 3.	MAL 1.	BAH 1.	SMR 1.	ŠPA 2.	MON 4.	EVR 1.	KAN Odu	SAD VNS	FRA 1.	VBR 2.	NEM 1.	MAĐ 11.	TUR 2.	ITA 2.	BEL 2.	BRA 3.	JAP 3.	KIN 1.				1.	133
2006	Reno	Reno R26	Reno RS26	BAH 1.	MAL 2.	AUS 1.	SMR 2.	EVR 2.	ŠPA 1.	MON 1.	VBR 1.	KAN 1.	SAD 5.	FRA 2.	NEM 5.	MAĐ Odu	TUR 2.	ITA Odu	KIN 2.	JAP 1.	BRA 2.					1.	134
2007	Maklaren	Maklaren MP4-22	Mercedes FO 108T	AUS 2.	MAL 1.	BAH 5.	ŠPA 3.	MON 1.	KAN 7.	SAD 2.	FRA 7.	VBR 2.	EVR 1.	MAĐ 4.	TUR 3.	ITA 1.	BEL 3.	JAP Odu	KIN 2.	BRA 3.						3.	109
2008	Reno	Reno R28	Reno RS27	AUS 4.	MAL 8.	BAH 10.	ŠPA Odu	TUR 6.	MON 10.	KAN Odu	FRA 8.	VBR 6.	NEM 11.	MAĐ 4.	EVR Odu	BEL 4.	ITA 4.	SIN 1.	JAP 1.	KIN 4.	BRA 2.					5.	61
2009	Reno	Reno R29	Reno RS27	AUS 5.	MAL 11.	KIN 9.	BAH 8.	ŠPA 5.	MON 7.	TUR 10.	VBR 14.	NEM 7.	MAĐ Odu	EVR 6.	BEL Odu	ITA 5.	SIN 3.	JAP 10.	BRA Odu	ABU 14.						9.	26
2010	Ferari	Ferari F10	Ferari 056	BAH 1.	AUS 4.	MAL 13.†	KIN 4.	ŠPA 2.	MON 6.	TUR 8.	KAN 3.	EVR 8.	VBR 14.	NEM 1.	MAĐ 2.	BEL Odu	ITA 1.	SIN 1.	JAP 3.	KOR 1.	BRA 3.	ABU 7.				2.	252
2011	Ferari	Ferari 150º Italia	Ferari 056	AUS 4.	MAL 6.	KIN 7.	TUR 3.	ŠPA 5.	MON 2.	KAN Odu	EVR 2.	VBR 1.	NEM 2.	MAĐ 3.	BEL 4.	ITA 3.	SIN 4.	JAP 2.	KOR 5.	IND 3.	ABU 2.	BRA 4.				4.	257
2012	Ferari	Ferari F2012	Ferari 056	AUS 5.	MAL 1.	KIN 9.	BAH 7.	ŠPA 2.	MON 3.	KAN 5.	EVR 1.	VBR 2.	NEM 1.	MAĐ 5.	BEL Odu	ITA 3.	SIN 3.	JAP Odu	KOR 3.	IND 2.	ABU 2.	SAD 3.	BRA 2.			2.	278
2013	Ferari	Ferari F138	Ferari 056	AUS 2.	MAL Odu	KIN 1.	BAH 8.	ŠPA 1.	MON 7.	KAN 2.	VBR 3.	NEM 4.	MAĐ 5.	BEL 2.	ITA 2.	SIN 2.	KOR 6.	JAP 4.	IND 11.	ABU 5.	SAD 5.	BRA 3.				2.	242
2014	Ferari	Ferari F14 T	Ferari 059/3	AUS 4.	MAL 4.	BAH 9.	KIN 3.	ŠPA 6.	MON 4.	KAN 6.	AUT 5.	VBR 6.	NEM 5.	MAĐ 2.	BEL 7.	ITA Odu	SIN 4.	JAP Odu	RUS 6.	SAD 6.	BRA 6.	ABU 9.				6.	161
2015	Maklaren	Maklaren MP4-30	Honda RA615H	AUS	MAL Odu	KIN 12.	BAH 11.	ŠPA Odu	MON Odu	KAN Odu	AUT Odu	VBR 10.	MAĐ 5.	BEL 13.	ITA 18.†	SIN Odu	JAP 11.	RUS 11.	SAD 11.	MEK Odu	BRA 15.	ABU 17.				17.	11
2016	Maklaren	Maklaren MP4-31	Honda RA616H	AUS Ret	BAH	KIN 12.	RUS 6.	ŠPA Odu	MON 5.	KAN 11.	EVR Odu	AUT 18.†	VBR 13.	MAĐ 7.	NEM 12.	BEL 7.	ITA 14.	SIN 7.	MAL 7.	JAP 16.	SAD 5.	MEK 13.	BRA 10.	ABU 10.		10.	54
2017	Maklaren	Maklaren MCL32	Honda RA617H	AUS Odu	KIN Odu	BAH 14.†	RUS VNS	ŠPA 12.	MON	KAN 16.†	AZE 9.	AUT Odu	VBR Odu	MAĐ 6.	BEL Odu	ITA 17.†	SIN Odu	MAL 11.	JAP 11.	SAD Odu	MEK 10.	BRA 8.	ABU 9.			15.	17
2018	Maklaren	Maklaren MCL33	Reno R.E.18	AUS 5.	BAH 7.	KIN 7.	AZE 7.	ŠPA 8.	MON Odu	KAN Odu	FRA 16.†	AUT 8.	VBR 8.	NEM 16.†	MAĐ 8.	BEL Odu	ITA Odu	SIN 7.	RUS 14.	JAP 14.	SAD Odu	MEK Odu	BRA 17.	ABU 11.		11.	50
2021	Alpin	Alpin A521	Reno E-Tech 20V	BAH Odu	EMI 10.	POR 8.	ŠPA 7.	MON 13.	AZE 6.	FRA 8.	ŠTA 9.	AUT 10.	VBR 7.	MAĐ 4.	BEL 11.	HOL 6.	ITA 8.	RUS 6.	TUR 16.	SAD Odu	MEK 9.	BRA 9.	KAT 3.	SAU 13.	ABU 8.	10.	81
2022	Alpin	Alpin A522	Reno E-Tech 22	BAH 9.	SAU Odu	AUS 17.	EMI Odu	MAJ 11.	ŠPA 9.	MON 7.	AZE 7.	KAN 9.	VBR 5.	AUT 10.	FRA 6.	MAĐ 8.	BEL 5.	HOL 6.	ITA Odu	SIN Odu	JAP	SAD	MEK	BRA	ABU	9.*	59*

* - Sezona u toku.