Francuska dijaspora obuhvata sve Francuze i lica francuskog porekla koja žive van Francuske. Zemlje sa značajnim brojem članova francuske dijaspore uključuju SAD, Kanadu, Australiju i nekoliko zemalja Latinske Amerike. Od 2009. godine procenjuje se da dijaspora uključuje preko 100 miliona ljudi, znatno više od broja francuskih državljana koji žive u inostranstvu, koji iznosi oko 2 miliona.
Nekoliko događaja dovelo je do emigracije iz Francuske. Francuski protestanti Hugenoti napuštali su Francusku u 16. veku, trend koji je dramatično porastao nakon ukidanja Nantskog edikta1685. godine. Francuska kolonizacija, posebno u Americi, bila je istaknuta krajem 17. i 18. veka. Krajem 18. veka, francuska emigracija (1789—1815) bila je masovno pokretanje emigranata uglavnom u susedne evropske zemlje, kao rezultat Francuske revolucije. Kasnijih godina, emigracija je često bila povezana sa ekonomskim uslovima. Od 1847. do 1857. godine, gotovo 200.000 francuskih državljana emigriralo je u inostranstvo[1]. Od 1821. do 1920. godine, oko 121.000 Baskija i meštana iz francuske provincije Bern emigriralo je u SAD[2]
Od početka 19. veka, do sredine 20. veka, Argentina je dobila drugu najveću grupu francuskih imigranata nakon Sjedinjenih Država. Prema zvaničnim podacima, 239.000 Francuza imigriralo u Argentinu od 1857. do 1946. godine, a još više njih pre nego što je imigracija počela 1820. godine.[30] Imigracija je do kraja šezdesetih godina 20. veka. Za razliku od Sjedinjenih Država u kojima je imigracija iz Francuske bila raznovrsnija, polovina francuskih imigranata u Argentinu bila je iz jugozapadnog dela zemlje. Sada se procenjuje da više od 6 miliona Argentinaca ima određeni stepen francuskog porekla (17% ukupne populacije).[31]
Zastava KvebekaLingvistička mapa provincije Kvebek
Frankofonska većina, manje od 33% anglofona
Frankofonska većina, više od 33% anglofona
Anglofonska većina, manje od 33% frankofona
Anglofonska većina, više od 33% frankofona
Alofonska većina
Nema podataka
Kanada ima drugu najveću zajednicu ljudi francuskog porekla. 8,5 miliona Kanadađana su se izjasnili da imaju francuske korene. Provincija Kvebek ima najveći procenat ljudi francuskog porekla, ne računajući Francusku Takođe veliki broj ljudi francuskog porekla živi u provinciji Nju Bransvik i Ontrariju.[32]
Francuska imigracija u Kanadu datira iz 16. veka, a osnovana je Kvebeku1541. godine. Tadusak najstarije francusko naselje u Kanadi, osnovano je 1599. godine. Od 1627. do 1663. godine, francusko stanovništvo u Kanadi porastao je sa 100 na 2.500 ljudi. U ovom periodu procenjuje se da se da je oko 1.250 Francuza emigriralo u Kanadu, a većina njih je dolazilo ih provincija Normandi, Aunis, Perče, Ile-de-France, Poitou, Mein i Saintž. Između 1665. i 1673. godine oko 900. mladih francuza, a polovina njih iz provincije Ile-de-France, odlazi u Kanadu da se venčaju sa farmerima i vojnicima. Godine 1760, kolonija je imala populaciju od 60.000 stanovnika. Procenjuje se da je od 1633. do 1760. godine prosečno 56 Francuza svake godine emigrirao u Kanadu. Između 1608. godine, datuma osnivanja Kvebeka i 1756. godine, 10.000 ljudi iz Francuske emigriralo je u Kanadu.[33]
Krajem 19. veka, Francuzi iz Kanade su počeli da se naseljavaju na severoistočnom i istočnom Ontariju, stvarajući moderne franko-ontarske zajednice, kao i u Kanadskoj prepriji. Istovremeno počeka je i imigracija iz Francuske između 1881. i 1980. godine.[34]
Francuska imigracija pre 19. veka bila je oskudna.[35] Ova situacija se promenila krajem 19. veka, a francuski državljani migrirali su uglavnom sa jugaFrancuske i Bordoa[36] zbog porasta međunarodne trgovine preko Atlantika i nezavisnosti od Španskog carstva. Zvanični odnosi između Francuske i Kostarike započeli su 1848. godine u kontekstu geopolitičkih uloga u regionu. Kostarika je takođe počela da izvozi kafu, a nekoliko francuskih emigranata uključeno je u ovu aktivnost sa kompanijom Monseur Amon kao vodećom firmom iz ove zajednice.
Francuski emigranti iz 19. veka i njihovi potomci, kao i relevantna međunarodna uloga Francuske imali su trajni uticaj u kostarikanskom društvu u kulturnim, umetničkim i političkim poljima. Na primer, dizajn zastave Kostarike je inspirisan francuskom zastavom. Ova snažna zajednička osnova vrednosti takođe je postavila osnovu za odnose ove dve zemlje[37].
Većina francuskih imigranata se nastanjivala u Čileu između 1875. i 1895. godine. Između oktobra 1882. i decembra 1897. godine, 8.413 Francuza se nastanilo u Čileu. Krajem 19. veka bilo ih je skoro 30.000.[39] Danas se procenjuje da je 520.000 Čileanaca francuskog porekla.[40]
Prvi francuski imigranti u Gvatemalu bili su političari kao što su Nikolas Raul, Isidor Saget, Henri Terlong i oficiri Aluard i Goudot. Kasnije, kada je Centralna američka federacija podeljena u sedam zemalja, neki su se preselili u Kostariku, a drugi u Nikaragvu, iako je većina i dalje ostala u Gvatemali. Odnosi saradnje između Francuske i Gvatemale počinju od 1827. godine. političari, naučnici, slikari, graditelji, pevači i neke porodice emigrirali su u ovu zemlju. Konzervativna Vlada Gvatemale uništila je gotovo sve odnose sa Francuskom, a većina francuskih imigranata je otišla u Kostariku. Odnosi između ove dve države su se ponovo uspostavili krajem 19. veka.[41]
U Meksiku, najveći deo francuskih imigranata stigao je u tokom 19. i početka 20. veka. Od 1814. do 1955. godine stanovnici Barselonete emigrirali su u Meksiko u velikom broju. Uspostavljeni su mnogi tekstilni poslovi između Meksika i Francuske. Početkom 20. veka, 5000. Francuza iz regije Barseloneta registrovani su u francuskom konzulatu u Meksiku. Dok je 90% ostalo u Meksiku, neki su se vratili, a od 1880. do 1930. godine izgradili su velike vile nazvane Vile Meksiko i ostavili svoj dipronos u gradu. Danas ima 60.000 potomaka Francuza u Meksiku.[42]
Tokom prve polovine 19. veka, Urugvaj je primio većinu francuskih imigranata koji su se uputili u Južnu Ameriku. Urugvaj je tada bio drugo glavno odredište francuskih imigranata u posle Sjedinjenih Država, koje su primile 195.971 francuskih imigranata između 1820. i 1855. godine, od toga 13.922 Francuza. Većina njih su iz Baskije i Berna otišli u Urugvaj između 1833. i 1842. godine.[43] Danas se procenjuje da u Urugvaju ima 300.000 lica francuskog porekla.[44]
^„Le moment mexicain dans l'histoire française de l'aventure”(PDF). Arhivirano iz originala(PDF) 9. 12. 2014. g. Pristupljeno 13. 9. 2017. „La conséquence de cette émigration fut que, en 1849, les Français représentaient la deuxième nationalité étrangère au Mexique, derrière les Espagnols.”
^Wardrop, Murray (12. 4. 2010). „Britons can trace French ancestry after millions of records go online”. The Daily Telegraph. London. „The documents disclose that despite our rivalry with our continental counterparts, 3 million Britons - one in 20 – can trace their ancestry back to France.”
^(jezik: francuski)Totalité de ceux se présentant comme « Européens », « Calédoniens » ou « Métis » au recensement de 2009 : il faut y enlever les Métropolitains présents depuis peu sur le Territoire, ainsi que des personnes issues d'autres métissages ou se disant « Calédoniennes » sans se sentir « Caldoches ».
^The French have equated their nationality with citizenship, regardless of ethnicity or country of residence.
^(jezik: francuski)Bilan démographique 2012 - INSEE (Institut National de la Statistique et des Études Économiques - French National Institute for Statistics and Economic Studies)
^„Canal Académie: Les merveilleux francophiles argentins”. Arhivirano iz originala 05. 06. 2009. g. Pristupljeno 13. 09. 2017. „Il faut savoir qu’en 2006, 17% d’Argentins ont un ancêtre venu de France. Près de 6 millions d’Argentins ont donc des origines françaises.”
^Ethnic groups worldwide. „People of French ancestry constitute about 27% [of the Canadian population] (about 90% in the Province of Québec) (pp. 332).”
^„Un siècle d'immigration française au Canada (1881—1980)”. „(p. 114) Au total, en un siècle, près de 144 000 Français, et sans doute quelques milliers de plus, ont franchi l'Atlantique pour se diriger définitivement ou temporairement vers le Dominion du Nord-Ouest.”
^„La emigración francesa en Chile, 1875-1914”. „El 80% de los colonos que llegan a Chile provienen del País Vasco, del Bordelais, de Charentes y de las regiones situadas entre Gers y Périgord.”
^„La influencia francesa en la vida social de Chile de la segunda mitad del siglo XIX”(PDF). Arhivirano iz originala(PDF) 6. 2. 2004. g. Pristupljeno 13. 9. 2017. „Los datos que poseía el Ministerio de Relaciones Exteriores de Francia ya en 1863, cuando aúno se abría Agencia General de Colonización del Gobierno de Chile en Europa, con sede en París, daban cuenta de 1.650 ciudadanos franceses residentes. Esta cifra fue aumentando paulatinamente hasta llegar, tal como lo consignaba el Ministerio Plenipotenciario Francés en Chile, a un número cercano a los 30.000 franceses residentes a fines del siglo.”
^„La influencia francesa en la vida social de Chile de la segunda mitad del siglo XIX”(PDF). Arhivirano iz originala(PDF) 6. 2. 2004. g. Pristupljeno 13. 9. 2017. „Los datos que poseía el Ministerio de Relaciones Exteriores de Francia en Chile al año 2008, tal como lo consignaba el Ministerio Plenipotenciario Francés en Chile, a un número cercano a los 520.000 descendientes de franceses en Chile..”
^„Les Barcelonnettes au Mexique”. Arhivirano iz originala 9. 12. 2007. g. Pristupljeno 13. 9. 2017. „On estime à 60,000 les descendants des Barcelonnettes, dispersés sur tout le territoire mexicain.”
